е богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> |
је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У ј |
бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер |
ницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву |
ат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!< |
гу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мен |
власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n |
ро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</ |
лицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— |
..{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово мес |
а и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху и |
е он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведе |
>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје |
нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина |
метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем |
вели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака н |
и и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се |
да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој п |
абу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити как |
<pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Има |
махнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај о |
им? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало м |
бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десе |
његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да |
иви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! |
вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> < |
е у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздр |
ме...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац ниј |
ло боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то |
и бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристаје |
p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} |
а.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> |
аћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапав |
рати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам |
ми купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде |
о икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер к |
ругој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају |
— рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете |
храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет < |
је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па |
рка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — |
на.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био р |
p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак |
очех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија нас |
готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је |
госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута пад |
кију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S |
два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко |
поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S |
јући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у |
тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох |
е остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и у |
атих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> |
Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једана |
слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно ма |
њег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз |
х одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако в |
имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Шко |
обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече с |
у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, |
67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разум |
дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео с |
сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> < |
гне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише свој |
ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb |
пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p> |
и пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта |
Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута |
теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па јо |
у шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту |
једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} По |
им!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за |
За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити |
Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p |
матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе |
кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома уб |
Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као р |
ратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и да |
откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не ка |
ста...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако |
ана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</ |
дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра м |
се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, |
ирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> < |
м на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, б |
ровео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Вели |
и за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојиц |
5" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти ме |
поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полак |
држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p |
и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се о |
у дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="8 |
је није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо нав |
није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а по |
улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти то |
могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватим |
та послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање |
</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, ме |
врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што с |
ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра! |
а?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем.. |
подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с ма |
је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко |
није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку н |
орбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, др |
о ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у |
алеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— |
д сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше не |
, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p |
му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, |
љаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је вели |
— па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш бе |
че не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада |
е могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био та |
и алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нов |
на смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p> |
.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће н |
орела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима |
бе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазил |
човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу ш |
е не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— |
уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, |
ао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани |
, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам |
квих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ак |
ао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју |
ваца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш н |
у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} |
се и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би и |
а јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и |
рестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>П |
гледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи |
ве.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао |
за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажић |
сам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зл |
е право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба |
Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који |
<p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два бе |
помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло |
а они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> < |
сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови позн |
себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....< |
ам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише |
з кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта преду |
рла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толи |
емо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасв |
Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да к |
дила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео |
/p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ни |
доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га |
<pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за |
— упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена уп |
то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она о |
мој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мач |
однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо је |
ше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управ |
Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема та |
ти...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!. |
упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, о |
е а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опе |
м познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко л |
орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у куј |
рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је бил |
м рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку р |
есме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још |
ему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нис |
треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— С |
да сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва |
вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући |
е још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљ |
рку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми |
е чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p> |
во ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправи |
сим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и за |
ајвећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека |
ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сир |
је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутр |
} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изју |
и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пер |
..{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођ |
ао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учиони |
змице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавиц |
аших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бо |
случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па |
стан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекид |
на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког |
у сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет п |
оје беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију... |
з стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће из |
евом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе |
...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој |
повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича |
Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и |
једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који виде |
вно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један пот |
p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} |
зим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <mileston |
ава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман |
ст, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Ч |
сам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола |
другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоћ |
на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно вел |
нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозр |
ембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су |
ем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</ |
а ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама |
/> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу |
им торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— |
ка му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> |
о умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од ц |
на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један кра |
вом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то |
олазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не бр |
рпско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти |
и ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — |
пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу... |
е показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} К |
ве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, на |
.</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај |
у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, |
ви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, би |
<p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што |
преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му |
/p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се |
p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах |
сто да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинењ |
ете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи |
наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, а |
ош тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одма |
мех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не ч |
дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас |
скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила |
га је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шама |
тав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло |
м се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div t |
тменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми у |
елнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану. |
изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми |
.{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једн |
м сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— М |
ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p> |
о, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а к |
p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе н |
рише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет кора |
ого су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам |
ава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, |
х предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, профе |
репиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио |
азећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што |
смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p |
оград.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упит |
соше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала саврш |
до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају |
ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика |
се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не п |
ило...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао |
p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где н |
е сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мал |
p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре чет |
хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтед |
господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господи |
па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју] |
огу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим |
ио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра |
/p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!.. |
олудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако |
ад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> |
<p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за ти |
мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа дов |
ок он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад |
месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима кој |
побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло са |
мети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајућ |
м, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам при |
дати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана к |
редим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Ш |
завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
о из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошл |
Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, |
ући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику пра |
ини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски п |
е дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио |
трос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их нап |
рно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да р |
<p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали |
о се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb |
а...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрште |
из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина ко |
некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од |
кинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количин |
сао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оц |
рите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње |
ху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је |
Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> |
ини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и |
ш? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за оста |
дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прост |
оји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... |
амена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут с |
једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p |
т насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p> |
еде и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пош |
Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану |
продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Б |
сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p> |
} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном креве |
, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас гд |
пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види. |
м кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке в |
осле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом кана |
падали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо с |
и пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад и |
ра ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — р |
му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће |
шку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и ба |
о.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа ск |
незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора |
одина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим при |
рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> |
p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених ру |
Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p |
ати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављ |
па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом |
молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи |
мах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова |
</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?< |
ејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато |
ам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад зауста |
удио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обра |
и и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни је |
ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку с |
ним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нароч |
, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта м |
ладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и |
е молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем |
олницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и |
} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се |
адно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, |
р кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођо |
рио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!! |
p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књ |
мо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бо |
м новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господ |
у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред |
<p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба |
састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег др |
м кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек |
узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима |
може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити и |
ти...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— |
ум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђ |
то па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим детет |
м на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим и |
вече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац |
</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је бил |
и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и ле |
<p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича |
<p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера |
хата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на |
{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напус |
како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно |
дне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три ми |
{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p |
p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била д |
та лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Умо |
официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад г |
о држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њи |
е јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим |
то, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздр |
доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер |
, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, |
моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен |
те.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер |
ш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!< |
у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у |
Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Ве |
а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у ком |
у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времен |
о сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти |
јнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди к |
целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Е |
кну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући |
еца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем |
упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка |
маш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу уз |
да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу |
рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти и |
е подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збого |
иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу б |
питам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на |
видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p |
и; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће св |
о пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањск |
е сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на м |
то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће |
суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, |
.{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отп |
дам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извуче |
после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту |
знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Н |
> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> < |
страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад уве |
тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку з |
о начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо |
а ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде |
собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што |
и лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.< |
ки рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новц |
орао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавају |
— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Глед |
оћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— |
другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањ |
бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђ |
и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </ |
ено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, неср |
.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, ј |
сам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито |
а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву п |
почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> < |
ре...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигу |
је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари |
а стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изи |
Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p |
од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} |
ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одго |
ну заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше наче |
ли.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходн |
з вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Буби |
рћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— |
<p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред бу |
испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изнена |
. имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p> |
у не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не пос |
е парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за т |
најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од на |
а ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш н |
говићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> |
>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} На |
пиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се п |
ад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепн |
лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дуле |
видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до |
вршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} До |
<p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пре |
синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући с |
лужио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како |
ен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако |
ирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од |
као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, ве |
с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са |
омшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је |
му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механ |
ок сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бо |
ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би л |
је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је прем |
ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{ |
истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, |
покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата |
оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже |
ај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут о |
Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од ко |
ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше |
" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, а |
и модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати |
о, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намири |
ограда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне с |
и сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано |
другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и |
е на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас |
, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама.. |
ала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу |
мер правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по ма |
ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још |
и дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само |
о красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у |
плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" x |
е избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n= |
али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{ |
ога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати |
краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу |
...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се |
ворио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од предс |
ечење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морад |
ити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред мех |
n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледа |
д би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито н |
> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Доб |
си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> < |
ни избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову чести |
оћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у |
се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну |
ух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз |
ест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем зн |
тан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома л |
свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа н |
чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{ |
тио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није |
е си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче х |
...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" |
требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Нек |
имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрош |
едан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај гол |
твори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, в |
т; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} |
ајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских ч |
>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... |
о проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох. |
о не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе мест |
матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два са |
се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо |
рочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на је |
ад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети |
} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај |
стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава он |
у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа. |
бра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не |
јник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> |
мо да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сах |
>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде |
ас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па до |
ербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је |
— ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала |
ну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... има |
не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао |
као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индус |
нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p> |
као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{ |
и Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од стра |
<p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — од |
у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то |
стрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</ |
на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим |
им једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи... |
рнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба |
.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео о |
подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у тр |
псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— |
ка Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он кел |
> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадес |
p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били |
атно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, |
чу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер |
ратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, ст |
уку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме упра |
у роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју из |
речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану |
све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без тр |
p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговет |
о погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца болова |
знаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног с |
{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се |
рацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја |
ича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се т |
чак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огр |
ти...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и гра |
<p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем с |
есет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали сусед |
98" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћ |
је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам мога |
пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да |
збиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем |
ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој с |
>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра х |
иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> |
и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а |
— рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, го |
он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> < |
јпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...< |
мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Нав |
се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих |
? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеб |
ка биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити как |
виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је с |
наче ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина |
дин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребр |
у децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас н |
и трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи |
аво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изи |
су јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од |
их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опе |
ам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не д |
д зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим ш |
мљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; |
“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како |
амо да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво... |
х старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега н |
Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усе |
к нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао виде |
рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отв |
, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар... |
ем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук н |
прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу |
провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова прибл |
Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> |
ни овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што иде |
е ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише с |
што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p |
свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љ |
и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да |
д се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни д |
...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у |
екареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, гд |
<p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предме |
ег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,. |
ог гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше |
може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће т |
S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. |
<p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} |
и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
јашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свр |
се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" / |
а ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто |
илике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се саста |
се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица |
ављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ов |
вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању н |
и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат |
стале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после |
на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? |
> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здр |
еђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуг |
ктиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцн |
метио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини |
ти <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у ш |
атукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са ст |
ко неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S |
пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад |
<p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једн |
мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро ве |
ех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кућ |
ци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хр |
и дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар до |
она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, ос |
д Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је б |
дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} |
учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси |
... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт? |
спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и н |
етром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у ка |
али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Збо |
рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање над |
цкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене |
, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду |
Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p |
сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирот |
роз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово гово |
војица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам |
н пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" |
ах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други |
едо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше... |
лама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једн |
?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните |
имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али шко |
ко си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> < |
на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред |
Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа посл |
ужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која ј |
бог које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, А |
у би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пр |
ом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед с |
јдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— |
ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на н |
ан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} |
ош честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам |
и; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... |
емо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе о |
сто...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвал |
, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— |
ити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — пр |
, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака |
обро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, |
ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и це |
сет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим. |
а рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону |
отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Гос |
број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да |
архерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не о |
ји је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауст |
госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој |
„Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити |
ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога има |
нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни поли |
ке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — х |
ез икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Виник |
рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не прим |
p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми |
буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без |
p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се л |
дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> |
<p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, |
Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Бео |
лушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p> |
> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — |
висмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,.. |
стати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те ка |
знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,. |
а прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до |
зађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом |
није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не м |
једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се |
х опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове < |
лана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар јед |
ли што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пусти |
где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети м |
до невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше о |
>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све |
даље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по бе |
помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица |
индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састан |
одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код А |
а ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани |
>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S |
!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жа |
ћи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које |
<p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти ј |
, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, |
не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се ве |
{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је н |
сам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много |
исмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројат |
азећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— |
овне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" |
па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог з |
— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Беог |
ана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим |
его овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу |
е састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних п |
Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, |
<p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане |
могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је д |
могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек треба |
ног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ |
носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скр |
додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат |
ред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Д |
<p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хо |
и му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљко |
та је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што им |
из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па |
код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити нај |
<p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по двори |
је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и |
ад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Р |
рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, усле |
p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизги |
ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који с |
још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак и |
<p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разре |
на и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика |
штво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити на |
>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...< |
вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих |
је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако ок |
Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех |
сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом он |
евет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где б |
био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а пр |
немо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</ |
с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p |
ни се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од та |
/p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{ |
Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљн |
спођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али м |
госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начи |
госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам трен |
<p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ |
а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта |
е очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо |
.. од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао |
{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бр |
потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— |
е редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> |
/p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај |
ати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, |
овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни ре |
а овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех |
учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то |
а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— |
p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко |
о из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг |
ога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њи |
сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си |
ни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а |
<pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се намест |
ђе на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није |
кидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред в |
ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Н |
забрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника с |
исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— |
нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо |
сле подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} |
а?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим бе |
казујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спа |
за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> |
е је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одгов |
аговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!... |
рум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за оса |
е не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та б |
узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, к |
— рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p |
ао магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те у |
— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве. |
, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни |
дио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} |
љада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се коли |
као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куд |
ер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је |
Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти с |
ује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана |
би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може ка |
е, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — |
цу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попу |
о, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p |
поганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрч |
куражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у с |
р морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у ос |
ју страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него |
отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, |
е сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђ |
моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођ |
ек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам је |
рпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси |
ојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи |
х у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са је |
у...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је |
се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ |
> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четвр |
и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошит |
зме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток |
да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео пола |
очисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се |
преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај ов |
попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки |
врати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — |
ислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два |
еменити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} |
ду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођ |
Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у м |
..{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо посл |
Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у |
добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељи |
м као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{ |
д пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази с |
оде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где |
следали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредо |
о!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... бр |
уче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n=" |
.{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђос |
и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем сп |
p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти |
/p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што |
p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра с |
им срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз |
х...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — др |
— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p |
ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} |
пођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То ј |
оласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; |
а тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и пров |
{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Ку |
отле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби |
!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах |
не доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Куј |
се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих |
/p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није |
е још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по |
о сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар |
енутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p |
бројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим |
/> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у |
столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусн |
о ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му |
егдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стр |
но рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одав |
д ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро. |
им га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на вел |
но.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Јед |
>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њ |
ћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти ј |
ну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види |
Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — пр |
ић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код прво |
о...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међ |
са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрз |
у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он |
као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на м |
та док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> |
лошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удв |
т облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми |
дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о п |
, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се |
вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве |
а „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њ |
о један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону сл |
јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, у |
тајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у со |
тру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина. |
олом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори по |
</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес |
гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi |
1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три |
разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу, |
ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пр |
енствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p |
, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Мила |
но трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и |
осмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бит |
видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и у |
си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас рад |
...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухват |
олико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где ј |
вео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је |
еноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на проти |
уцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S |
е на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, |
илана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову ком |
о све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Моли |
рави мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисим |
ила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита |
и већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— |
шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, ча |
ам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне с |
се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, има |
.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били с |
> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, |
а изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код |
о капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад вид |
упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта при |
ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша. |
p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на В |
нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими сам |
жао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси је |
теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља |
екох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод ј |
лази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p |
сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи с |
ом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ак |
ред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без с |
а тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она |
ем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио с |
..{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном |
у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале |
ану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги |
мрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... мога |
орбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије |
орено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарен |
да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око |
рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n |
спођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће |
га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим... |
ир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће |
можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... |
могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n |
рбију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити о |
>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, |
би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат с |
он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— |
о изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове |
unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати? |
изгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека |
ридружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... ма |
и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах н |
/p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p> |
овима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и |
о сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,.. |
нуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друг |
ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као о |
о одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се св |
е као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се |
дина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="s |
метисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удру |
p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{ |
еки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попре |
ако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!... |
на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи |
месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да п |
ло па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па |
орелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима |
<p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрат |
Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко ни |
Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p |
... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба б |
м! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њ |
зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледа |
и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један ј |
У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли |
дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек м |
отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите |
9" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема |
<p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном п |
ог великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је |
— стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Моли |
јисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире поп |
а“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, |
Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од |
револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и |
Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, |
проводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јес |
само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! |
.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је |
е молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако |
у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох |
{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S |
ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговор |
нувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене |
ега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више |
мо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко к |
ведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му |
м, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Гос |
исам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно с |
p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p> |
его овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“ |
“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Б |
..</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадн |
> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону по |
д шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до |
...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n= |
за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању |
е било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по |
јеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — од |
ад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом оног |
, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога |
— викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога ли |
им те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти |
. знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошт |
олим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропас |
... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, по |
молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упроп |
а,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, |
е, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упр |
ота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот |
ице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме у |
ирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пир |
те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних, |
ој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — |
се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми |
бом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окр |
/p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, ви |
владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, |
о, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мора |
све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — вик |
и...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, |
су.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{ |
кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута уда |
Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се полови |
Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Беог |
уше.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> |
о пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку |
ко ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што |
на колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира нема |
који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећ |
сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца |
нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта км |
p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од зап |
њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову к |
кли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у ве |
те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац |
о ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и |
</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{ |
што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро |
ар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поузд |
с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна |
акао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо с |
лбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако |
светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној |
S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она |
и овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добр |
„Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, |
Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка |
хваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; ј |
> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била в |
не.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве дру |
ији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар у |
могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зо |
/p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} |
аном код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге, |
за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, |
ђе...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест с |
ала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам |
у код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љ |
ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико |
сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где |
кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазил |
т, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто |
а што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милан |
знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам по |
им да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме |
<p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— О |
ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, |
а овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћа |
<p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог |
а, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго посл |
побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја |
дним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда |
>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па с |
пријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми |
си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу |
/p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми |
на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто с |
ити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како т |
и као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — |
<p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још |
p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста |
тим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S |
Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер не |
на...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p |
ећ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пош |
ји, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да г |
Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче |
м ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити |
убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, |
једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n= |
ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које |
рат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — |
шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту.. |
/> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене |
па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без |
му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> < |
<p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах о |
!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У |
p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за |
учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао до |
во, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> |
што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити |
а хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, к |
ио сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог н |
о Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, у |
ало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфо |
јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!... |
Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао. |
..</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г |
а знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији.. |
годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем |
у, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољ |
, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...< |
ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав |
ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге |
ила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о дру |
го су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је.. |
<p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> |
о.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гла |
ојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...< |
и, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не |
добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она |
е...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида у |
је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је |
Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се |
грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе |
то ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За с |
гледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, ал |
у славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Из |
едну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужа |
ај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није |
, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, |
во се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се свр |
е у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је бил |
ристи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје с |
ш ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажни |
зад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина |
што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поуст |
осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и |
ам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошл |
ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао. |
мо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ј |
аспуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сео |
е наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарм |
из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене |
n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што |
керске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викн |
хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито са |
ашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од |
у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било сам |
пред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да |
одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна |
/p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи |
та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ов |
уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Пан |
вице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је |
>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Т |
е и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> < |
<p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се крен |
изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, сту |
м сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио. |
.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, је |
<p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" / |
знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{ |
бу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми с |
угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p> |
а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, |
сла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— |
!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа |
е.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требал |
ер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Гл |
<p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих |
зао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам |
пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p> |
и.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у к |
промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле |
одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће |
глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише |
је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов |
а!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим |
О ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разн |
ромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: |
наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је пре |
ас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и |
е ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто оду |
ати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, |
вала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошт |
оће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар бл |
врсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух |
хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с вре |
зили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукави |
о као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били дост |
ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од ва |
Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а |
ако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се уд |
да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја |
Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш |
да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p |
собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — у |
а најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем |
p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити |
асно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја |
еш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из дал |
> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како с |
мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге |
е сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај |
.</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше |
е рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,.. |
све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — ви |
а о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском бр |
ојом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> |
он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други.. |
једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је |
уке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још |
ош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу... |
а је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, |
...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — ве |
и саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико бе |
ровалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не |
е се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман довр |
а школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав с |
а да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац. |
му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајућ |
тио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, |
имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо ко |
им очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на ули |
ом пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, ил |
рвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави |
.</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П.. |
дем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </di |
тале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он |
нас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место |
стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичк |
е, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао ф |
оједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију |
више први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </ |
иђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе |
право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У |
добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом |
а не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати |
нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да т |
овору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања |
емо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то тре |
м већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— О |
</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да н |
са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне |
сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је |
ер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p |
било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толи |
викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш м |
а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег |
амњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и |
радом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и |
о.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p |
чно помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у |
утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану |
стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здрављ |
ах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше |
а би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније сед |
е да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одгов |
их радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни св |
љамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да |
ак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и |
p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови зас |
са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — |
а ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били |
.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражил |
једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој с |
да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни |
тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три мин |
шао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{ |
} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрз |
ћи...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по |
ко груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p> |
ном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар т |
Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S |
м...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли |
/p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Не |
а.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер ни |
е одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што |
дно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту ос |
и, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазе |
би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} |
клањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на |
случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш дла |
је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај нај |
викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то |
.{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет до |
ључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ак |
посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соко |
гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не |
ји никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђ |
о би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ј |
је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосм |
вала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душ |
с да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху р |
им штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{ |
на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S |
инесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— |
и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} |
> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на |
<p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да с |
ана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Г |
у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госп |
до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом |
је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пу |
ођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ј |
љука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „ |
</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо |
бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве мех |
ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах с |
у но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n= |
едног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџ |
рао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недад |
одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</ |
оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир |
е дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу |
— побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред |
Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, би |
осмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе |
се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терет |
па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— |
јглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као |
ј...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чу |
на ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта. |
веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зл |
анили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Пре |
и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо со |
покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља ката |
једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта |
чини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изг |
ам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико м |
ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презат |
се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша по |
Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код оч |
ру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и цел |
је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задов |
ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилиц |
ћи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</ |
аз још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</ |
окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, н |
четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа |
пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па н |
ој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондици |
овани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене н |
а каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био |
ну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не м |
ћеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и |
одера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ид |
ну да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и инач |
ђе у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадо |
Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; ј |
одине; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми ј |
сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборно |
ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да ост |
ађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити |
јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као пе |
p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, |
едно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, |
даде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам |
> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу пр |
тко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим |
није с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао |
свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македон |
р то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе |
ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и |
ам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратк |
у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Зна |
> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb |
к седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара с |
а је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Иде |
ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> |
зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да р |
мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зим |
тук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затв |
> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара о |
ах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број б |
се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служи |
о и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуство |
мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта са |
дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} То |
ити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, је |
кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по |
p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метну |
вог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, а |
ођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири гос |
ио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уве |
ену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p |
мицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло п |
..{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или на |
ло Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и од |
са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Мило |
гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни је |
све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточи |
дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо |
у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хт |
p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваља |
ту, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Ку |
укао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, |
ико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред че |
.</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом жи |
м се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, |
(ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко он |
сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога |
уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за врем |
се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нис |
да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А ш |
тра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!... |
да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{ |
а здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на уче |
ислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах госпо |
моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро |
муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам кав |
естити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома |
77" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</ |
авали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, ка |
> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n |
представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, пр |
имо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су оста |
истарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} |
емили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад |
а.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> |
смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и дру |
господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како зна |
ече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у |
а и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да |
згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да |
ања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко у |
оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта |
воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију |
осем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но п |
ће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, |
прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас |
Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не б |
ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растој |
ома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се повр |
, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, |
лаве и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> < |
ије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде |
а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци. |
ражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, |
ам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пу |
лео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" |
p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна |
,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бит |
херда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и |
> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео ј |
рени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко |
ао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и |
.</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове бе |
код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да |
је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан пр |
р скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, |
роњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, к |
не, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу |
ко паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем |
немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— ре |
ворих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до бесни |
ва боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Н |
а пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толик |
ео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> < |
ођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, н |
ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После о |
кључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити прек |
рата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног п |
м у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Од |
ер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} |
{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзира |
што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш на |
створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој засл |
сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још мл |
осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме |
шом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника п |
шчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам |
поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — |
О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио |
јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам уз |
и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из ње |
ахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, |
тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође праз |
уги?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p |
...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама |
!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Мо |
причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га |
там, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина |
ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... н |
е, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али |
та...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...< |
мка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па а |
а одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не бринит |
с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми леж |
решка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} В |
па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а оста |
е, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, |
<p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах са |
.</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — |
море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу |
м...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви б |
и једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови |
<pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави... |
узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место.. |
S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p |
ље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} |
овању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу т |
м друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> |
у.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој бе |
Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, |
оме и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се свак |
дмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта с |
д чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— |
трах се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена т |
били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насм |
ојим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно и |
први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично |
други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију? |
..{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од |
олико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће зна |
а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети |
ти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служ |
х викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али н |
г века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми х |
n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај х |
, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у |
ањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је ста |
ринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене је |
дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро п |
ако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре |
— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад! |
еси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> |
<p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а- |
ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим т |
по... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли са |
, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га На |
нина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда |
ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте |
.{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво пр |
прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да м |
мо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; |
>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећ |
пање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — к |
с другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p |
и да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох |
депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ћ |
p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би |
ећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрест |
она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, |
е;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да нико |
зио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, вал |
каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву п |
пита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па? |
Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о |
ља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} |
бе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... |
ујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где |
ете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</ |
мама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло |
еш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p |
упе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза ш |
у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле |
амен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она |
се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарност |
уних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а |
...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак... |
те.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихов |
да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до |
сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, |
а дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече о |
изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно за |
жао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити |
отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад |
де ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, бл |
е у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кр |
а нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то пр |
очистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш |
а глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на |
се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га |
а њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Пр |
емо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми |
ихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а |
камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> |
<p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</ |
.</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсу |
те се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи од |
упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а |
розора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потреба |
седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео ми |
дузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух ч |
исим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што |
х им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Л |
ем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра |
а за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, ко |
по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек |
>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ни |
колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трж |
збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев во |
иша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на кој |
боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари к |
ваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз деч |
ис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро н |
ne unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да |
овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из |
амрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек |
ведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо |
" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу |
само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} |
урисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујућ |
ко мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме |
с:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их |
мазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па |
и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурс |
ам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачк |
и могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како |
мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште твр |
ијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губи |
сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све |
шао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај |
ни, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, д |
> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добр |
изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кас |
арнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобаси |
чисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а |
> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и мора |
сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у |
—ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу |
атлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног пр |
гао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао нај |
год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чи |
ша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Н |
а сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога д |
о спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез |
> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— |
ео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, |
ему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара... |
ва не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја с |
, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Ви |
винашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти каза |
естано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство |
га учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</ |
што сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет м |
,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, |
Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ ули |
и...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да |
вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у |
тавим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом |
м опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад |
дигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи |
гу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> |
зорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест са |
} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев |
е доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати! |
ата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак ил |
д поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио |
акивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упи |
од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице |
јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по ј |
p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих |
њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи |
збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стан |
рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!.. |
мао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали п |
нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег да |
а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакл |
пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па у |
то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гура |
о се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школ |
су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не зн |
похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни јед |
рвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седне |
ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче госпо |
озвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У |
љада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а ово |
издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег ју |
ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{ |
с нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого |
а се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака |
p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам |
ну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушк |
</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седн |
дам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пр |
је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављен |
из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог |
ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање |
ру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола |
можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ак |
b n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механско |
...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механс |
се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пека |
ста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти? |
твори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— Н |
за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мир |
гох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружа |
муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а |
ам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш |
а ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али пол |
е-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник и |
да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео ком |
логу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!.. |
/p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмиц |
а вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} |
о једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за |
.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не зна |
ва, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нис |
те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> |
или дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад ба |
а, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко |
есем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлук |
дарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам зате |
вимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} |
ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватн |
како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли с |
е ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо к |
е огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... мо |
} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распозн |
..{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.< |
кати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несре |
вели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошк |
Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да |
дан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе с |
реко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће |
Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без в |
мах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>П |
<pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p |
м на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S |
је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због |
и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим |
мње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из |
S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив ис |
тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упор |
ући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А |
рам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по |
ах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, |
памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Ха |
з разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p |
и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало |
<p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам о |
мпе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један. |
и је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важниј |
јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> |
је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} |
> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А |
га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа гос |
однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја |
је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах г |
збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији г |
а пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера |
аши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после по |
х где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала |
а, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгуби |
рем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> |
ного па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго ра |
рднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> |
бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а |
. сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</ |
л са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме н |
та је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче |
о тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе |
а на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не н |
лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат д |
једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе |
увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта д |
аницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајк |
ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврш |
на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао |
таше, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да |
би чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је |
жио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго |
...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити про |
ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми |
аце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беш |
p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова |
лажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од п |
ве коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, |
е десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Го |
ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону з |
срећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрел |
unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира к |
мог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара |
аузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћ |
ај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Б |
о окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда. |
важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет |
иближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— |
ва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран коноп |
на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-че |
и прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећ |
ао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{ |
аље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву р |
<p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим |
.</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p |
у, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни |
у коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> |
/p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стак |
Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p |
за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго зво |
вући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— В |
} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и |
гу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао |
...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја |
дним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... |
рања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако |
кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је дана |
мар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели |
рочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да |
не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p |
..</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погл |
p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше |
неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде |
е уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништ |
ељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, |
до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти ка |
ста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Бат |
„Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно |
врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она |
коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, |
о.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на |
да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} |
ано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — р |
ици на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач ос |
кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад |
хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{ |
ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>К |
око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>И |
ом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта |
не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове р |
на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корба |
а мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, |
наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам |
им пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може |
заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће |
мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да и |
вартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а је |
пи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> |
овао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човек |
изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео. |
могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> < |
ном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радос |
ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни кр |
заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће и |
тите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде |
мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на па |
> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се |
коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — св |
мегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по н |
од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина |
ати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза |
ра и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у неб |
илац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћај |
реда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> |
љао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се |
и да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу дол |
ам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу |
>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један јед |
ра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољу |
још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Х |
> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ к |
/p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам |
за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несрет |
За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам мног |
атурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — |
о ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па |
ан дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржава |
избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="7 |
на као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један |
ми, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод па |
из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад |
е послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога |
ко буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају |
био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} |
е...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица |
неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође |
X.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом |
упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се закл |
Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жа |
Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, |
</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочек |
су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској ра |
х полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према |
их дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p |
кан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим |
се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из |
ио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обрати |
>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> је |
<p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју то |
а што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим |
— говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бо |
време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хте |
што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316 |
и ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, |
Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од |
премили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти. |
.{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да |
Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Упи |
но бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати |
> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... |
дан не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Измеђ |
b n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>У |
кву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дан |
искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштв |
.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике нас |
ао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих |
врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— |
{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакости |
/> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умир |
ас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на |
ходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара |
јући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Д |
новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Гос |
</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за |
врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" |
им било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдан |
омили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а |
правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба |
им да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут... |
једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојев |
мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на |
давде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више о |
т (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, |
е може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да |
признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам приз |
ан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим в |
службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узм |
вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— |
врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко з |
она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је б |
у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оград |
ко пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас и |
у расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једн |
на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где |
да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> |
<p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца |
екох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер |
а ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не |
је остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ови |
равим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајал |
оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци ил |
мора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох д |
ога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јач |
изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде н |
... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало нов |
рати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А |
а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служи |
b n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој п |
ровалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је |
У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру, |
ам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело |
напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Н |
окој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан |
крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах |
м могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедит |
и је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати на |
сет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати |
више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радос |
е, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао |
оде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а |
се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље кро |
а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господ |
елики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, п |
хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам с |
хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дох |
е као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{ |
сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, |
као зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, |
его сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици ка |
ата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео |
х је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па как |
У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и о |
ао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онак |
ове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраш |
тово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а так |
сле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> |
пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљав |
прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као |
буна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи на |
саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошт |
ди и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то |
мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, ли |
> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим |
н плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била |
о нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код ког |
пљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег пат |
мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали крист |
ако ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докуч |
обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нис |
читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше б |
године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог |
мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорга |
пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље |
Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је |
о се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се св |
ам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам д |
огурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је засту |
ој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је прир |
вршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је сам |
...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у |
да су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, пок |
ек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворе |
видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејств |
чно одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом п |
} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измак |
отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p |
и...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На |
ајзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> |
аче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно п |
.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, кој |
доџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</ |
ер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит |
<p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, је |
и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно шт |
мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — |
што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, каж |
001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем. |
азнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради то |
е да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— |
орам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у р |
огу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете |
есео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам |
ас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му с |
чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досад |
,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао |
колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, |
ве што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да |
ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до кр |
ад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Ко |
мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре пол |
ћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не з |
ћући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> |
појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест |
уновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> |
топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта. |
а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— |
ли састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан |
ивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене доб |
Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече до |
кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда ле |
и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> < |
равио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши рече |
удурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам |
> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али ка |
на у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за т |
пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си |
во оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, и |
ајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за |
да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и доша |
ргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позад |
, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и ј |
чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и м |
ак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n |
/p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</ |
олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој |
одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>П |
сле тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, м |
спуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Та |
х беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ |
<p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога с |
био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у |
му мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г |
о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја |
гао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> |
ем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је ду |
упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наме |
се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; м |
стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, |
вим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као |
> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим |
ати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; је |
с!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на |
За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорнич |
довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се |
т што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то |
,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се |
на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-тр |
бе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p |
пуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђав |
оји по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину |
т паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити. |
бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џ |
да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемег |
њајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које ни |
своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одм |
омене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет с |
зама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о рам |
не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продир |
подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде |
ратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, брава |
рачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упути |
озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам |
земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необи |
вануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други |
тно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног жив |
p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше... |
беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n |
а искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је ј |
осматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли |
најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем пр |
е било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време по |
тали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене остави |
у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном |
и ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која |
/head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се |
p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда |
ом о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово |
кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу свој |
се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...< |
S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; ја |
<p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као п |
огах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бит |
сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостион |
са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео |
ључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рука |
г дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше... |
Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} М |
месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи |
ођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са |
пштинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жен |
оград и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцам |
а као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седа |
до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао м |
томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; |
на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино |
ођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за т |
службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помаг |
ће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се |
бројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два д |
учисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела |
онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> < |
з змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађ |
спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један и |
дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати |
огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да |
ад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет д |
има“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто |
<p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} |
знати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а |
ра на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишл |
једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запи |
амог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закљ |
пи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после |
знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> |
ном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— |
изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рука |
упама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки |
еђу њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да |
д овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигу |
пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони |
даред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Го |
ју са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за |
це...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног ко |
у подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а бој |
просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи |
по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више заради |
реноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај |
маћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p |
ер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи н |
вало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прост |
где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колик |
едати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси л |
...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; у |
ричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би з |
ење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, |
ћи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чуд |
p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је |
кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> < |
, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше |
тигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p |
и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита ж |
лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрч |
на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја |
курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других |
зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском о |
ки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашин |
на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за |
исмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} И |
и сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као в |
елико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима |
, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинам |
лука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бе |
што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам дос |
ни прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и из |
ка...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то |
иховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колик |
ара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се б |
богом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и виде |
едајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад |
тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не брине |
е потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширо |
аци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера. |
већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нуди |
а један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпар |
онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, |
и међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гл |
ском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али ба |
ијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окрен |
тру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, ниј |
аци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в |
n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно |
беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у |
попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима: |
у).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише |
сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њив |
викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?.. |
показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, |
танем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао |
ије било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су |
за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо |
ва сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху |
већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: |
нда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници б |
ко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем о |
и ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде |
им изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, |
он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам в |
рате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме глед |
њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска п |
е, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те д |
даље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш |
испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, |
сту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде г |
ик где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — р |
зив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био д |
ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи |
ају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ ц |
пустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично сед |
зи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити |
Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних трид |
м па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ј |
то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми т |
} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али |
ада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега о |
, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него ову |
д изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама ш |
Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно |
д се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После |
Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n |
пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.< |
ам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на глав |
био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше п |
се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држ |
ао да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госп |
дној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој |
хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Је |
, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи им |
дело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно д |
ше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подр |
ко ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах |
кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја |
гурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по пр |
учио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можд |
Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико бил |
ан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој |
ако беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> за |
створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу |
!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ј |
јник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни |
једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</ |
ристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо увер |
, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано |
ака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд би |
ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих с |
ица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпо |
сто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави |
се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о |
букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти |
руг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунар |
д ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госп |
ку и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још с |
дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша |
ској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме |
и се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, |
ам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланц |
ји издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а |
није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он |
по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; |
ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју |
сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поре |
е од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби с |
а гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њим |
ати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је с |
лажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као |
ам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p |
иво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова ду |
хати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у ко |
на упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам |
јеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светл |
Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; |
Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Ш |
заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Па |
нити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам |
авио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и д |
певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему |
у битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране |
екох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, |
никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до |
сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђен |
ја; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, ис |
било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p |
сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— К |
радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицам |
} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</ |
на хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти |
онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од он |
бљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали оде |
их ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што с |
цмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни з |
сет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</ |
е са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који |
угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Та |
м могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, а |
дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама посл |
преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p |
, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не мож |
и мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’ |
ло поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" |
p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју |
ио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О |
дно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад са |
остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало по |
ече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, |
ешим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, д |
о јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом |
м беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газда |
такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— |
на би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрд |
против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном мара |
јући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био |
није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и |
кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажај |
амештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за ос |
и која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око м |
p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја |
ди, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опе |
Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мал |
деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се врат |
<p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађа |
разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послужива |
еле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мал |
из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, она |
марно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је пр |
} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним но |
S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што |
едузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чи |
, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би им |
је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад н |
само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму с |
а боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри одн |
да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „н |
собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели пис |
по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чи |
ања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимнази |
ли цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је |
ме каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Зн |
!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па о |
орно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p |
лили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у да |
<p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Зн |
хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што |
стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер |
о нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијаке |
чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,. |
лте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви |
та све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у |
<p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио. |
у могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отв |
а би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемег |
... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да |
ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче п |
уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље |
а би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то |
о се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи? |
звикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n |
на говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док с |
евао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полега |
ве до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и |
вице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара шв |
х да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагаз |
туку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени |
њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су |
вити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо |
Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без наме |
мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље |
рло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би |
старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у |
бележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би |
на, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он |
— рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се с |
овац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо н |
баку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" |
ри стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> |
</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала |
.{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом |
ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за ин |
одне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве в |
дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сре |
лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ух |
остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> |
ла киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре де |
си ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... б |
ећ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, д |
а вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, |
да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном с |
м све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико ке |
жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— П |
иког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и |
му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле |
ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко ок |
х да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под |
Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао к |
ечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика в |
ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., |
<p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетит |
а, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} В |
ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног ве |
да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — |
кох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћ |
то би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин.. |
арму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо |
и сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети л |
андарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша |
ану, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг |
ећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— |
ито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p |
им, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што ви |
сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подс |
жем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у |
м једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p |
<p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и друг |
их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са тор |
S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мал |
би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав ба |
рих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> |
, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И |
p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> < |
олеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да |
и последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло до |
иле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икак |
идиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...< |
ујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од к |
ек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{ |
ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати при |
госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице |
шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад у |
а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за к |
авио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим |
сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни д |
јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Пер |
уда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> |
за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе с |
Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав |
о, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... |
обре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше о |
разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, |
} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг |
се која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, в |
мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре по |
а сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по не |
разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— |
} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви он |
S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у |
већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јо |
ни не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да сп |
растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око |
један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Би |
м сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне п |
ванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p |
о нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо од |
а има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Ку |
би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече ј |
ећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одгов |
једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја иде |
е се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одмо |
.</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> |
цији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако см |
—да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте |
..{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пе |
а изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод про |
екрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада |
полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим г |
— а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убод |
идех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а |
пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако |
ку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! |
еста ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло ј |
— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, |
што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} |
на а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би м |
.{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих |
да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.< |
тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред |
>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто прет |
„Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нек |
промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљи |
по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћ |
сам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, ниса |
саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола ко |
к, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се |
почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за |
Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа |
</p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело |
неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрси |
а чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит г |
вају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на |
редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је |
оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, |
омилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да |
себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и |
необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, |
тавио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах |
јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретн |
.</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, |
но прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p> |
— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овд |
за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> < |
, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим |
рата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али |
ила стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била |
ем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена |
храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живе |
стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одр |
у, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек ш |
нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако посту |
им, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим пр |
којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотичн |
о натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пусти |
ојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац п |
Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да м |
ава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да н |
пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене |
ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб |
их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фин |
својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови јед |
о чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори др |
бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у куј |
е врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра |
<p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам з |
...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам б |
" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и ти |
аковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па пор |
и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мен |
пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу |
прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и д |
бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и х |
што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни крив |
..</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес |
ве...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, |
рачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге |
рали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљу |
сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на и |
нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} |
ти да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чи |
човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p> |
/p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било? |
па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Прави |
о.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, в |
се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, ч |
.{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задово |
не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пе |
е лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се леп |
ови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео |
приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо ј |
чи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред |
имате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, |
.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и |
ам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без в |
о кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и |
вилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и ш |
<p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло с |
онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да п |
е, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближ |
е знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не |
јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило о |
ље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" |
ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те и |
тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче |
че <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук бил |
м, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не |
ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужи |
ам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ниш |
као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче к |
ехана је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за с |
осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити. |
знавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено о |
Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ с |
n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} |
их али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше |
ао путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако ј |
/p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао |
па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад с |
тила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{ |
, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се поми |
сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Је |
устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам т |
у један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи рас |
д зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано |
руго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако ов |
и као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху ду |
ој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећ |
а...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оно |
неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из |
еограђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пош |
е кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</ |
е махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици у |
унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Пер |
Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па в |
доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима |
дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, |
кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па |
о!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и |
ша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам мо |
ашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу ни |
оро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан |
е би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пан |
могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближ |
а месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испру |
потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису |
де.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико |
је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> |
дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је |
а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина |
а поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, |
боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну |
херда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а |
ла зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потр |
шених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак |
на баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном о |
уга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У |
b n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газ |
е врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој а |
зда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и п |
бу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорган |
ућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> |
о узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин иш |
уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p> |
озор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуг |
о пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отво |
ћу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Х |
/p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што ј |
Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет годи |
киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, т |
батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатељ |
кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице |
страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем бли |
ад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пол |
с у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је |
није рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да л |
ограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, ша |
ужити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало |
пи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с то |
ила ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и љ |
нуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... мор |
ислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово од |
ељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам м |
миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле в |
нуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: бе |
и док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас |
о где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p |
су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би прот |
поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тр |
шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се мог |
а, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена |
на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногам |
де са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не |
вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђ |
даше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> < |
надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрско |
/p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада |
пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања |
као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви гр |
степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме |
мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> < |
осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви ж |
отпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какв |
а“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један |
> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуж |
ам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим |
едино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> < |
— кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ам |
а Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — |
<p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" |
ено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и |
њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ |
} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да од |
м је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{ |
нате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па ј |
ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио.. |
ле четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“... |
сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p |
ице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет м |
и се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба о |
сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене |
канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска ку |
било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све ужи |
</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Зад |
ошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељава |
не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из |
спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака н |
едећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматр |
S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју ш |
ом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки изв |
, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} |
_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао |
S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} |
рећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удо |
ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба |
веку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у н |
ене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.< |
рославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшир |
патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни |
ретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, |
ваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле |
ћу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмо |
ати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој м |
ину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим |
ећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изаз |
ва никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта м |
вац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши. |
упа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала |
/p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи |
не затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућ |
у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су пла |
ана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> < |
один Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам |
му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодр |
Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{ |
ше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући |
мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвал |
ово се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих |
елу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад |
дног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћу |
а сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погл |
сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између први |
у нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре |
ем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две г |
не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина ј |
те и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патрол |
па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао иск |
ите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то ле |
нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Ш |
стараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — |
спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не з |
газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све ра |
ици...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине |
а ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је |
>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} |
орак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево |
м и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} К |
о сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е ха |
је због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо сла |
ам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече н |
олитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очита |
и, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњ |
и бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, |
ли код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на |
ати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију |
а нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упит |
е и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— |
мо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> < |
у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе |
гло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, прав |
, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p |
је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ћ |
другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем |
ђати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла н |
<p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак |
Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са |
хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој шк |
ндила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше д |
} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, пр |
опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, |
у са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: |
ознавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали ка |
завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па т |
белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад ме |
жна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са |
гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече вр |
заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да пр |
риближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могл |
све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о |
додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је ч |
а и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се т |
лицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној |
>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о |
и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар |
се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у |
са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме пси |
то сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарн |
јску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам прола |
е никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свег |
<p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопо |
нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит |
не, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде |
и, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали с |
клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитко |
убим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече |
иних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском двори |
огласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да |
ви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам |
био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, н |
), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и |
трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи н |
е, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где о |
/p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— |
дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни је |
чем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к сво |
а бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно поче |
!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта |
о ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па |
треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Д |
арантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе |
м где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n=" |
дух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не зна |
on" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мисл |
ла узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас б |
не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога с |
p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, |
вану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо та |
скварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научи |
у као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, |
еб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш м |
изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прог |
јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око о |
пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста |
павао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је |
ли узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору т |
вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене |
њу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са |
о ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се доса |
ше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} |
S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, |
им га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног |
на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом ниса |
јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало ско |
р ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео ко |
задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај |
на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на С |
као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У бол |
анредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би г |
дини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се |
плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била |
и? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се с |
Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умр |
а молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре чети |
>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су |
ошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно |
земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— |
но; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар ос |
предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну ст |
сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у раз |
позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети. |
омила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог |
пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имам |
очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам |
из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је |
> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем му |
или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те |
ераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и |
е за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> |
кох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да |
било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене |
ривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви |
рав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме мог |
газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола ов |
дила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, а |
м на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало т |
ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... < |
} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време ст |
из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназиј |
е поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!. |
то добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи |
е одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вра |
p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу |
ам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</ |
а овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш т |
ађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себ |
е извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само н |
ш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он уве |
а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како |
од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод је |
никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо |
непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, пос |
но чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек |
наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се |
а, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод |
те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и |
с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, |
дадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гол |
“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развиј |
... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S |
био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би |
у узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да з |
нске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се л |
бојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одма |
, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну |
им, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред |
метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: дв |
је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бада |
лазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећ |
и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и п |
кох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за |
обу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и не |
а и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана прет |
врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p |
код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у |
рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га ви |
чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није |
у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb |
де, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми бил |
Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до |
ријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао |
руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора? |
pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта |
убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас |
..</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и |
једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а д |
>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не |
су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на |
е докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џеп |
а га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, |
/p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до с |
ре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се н |
м и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смеј |
школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит |
с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, т |
истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узел |
радим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео |
огао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отворе |
да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да ви |
рио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка |
е сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Д |
не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети |
та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти |
их један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично з |
било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да |
атера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред |
господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> |
леко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико с |
ђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније крен |
ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, т |
јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на |
што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>О |
p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири годин |
погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — настави |
сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо |
е) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутр |
>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме врем |
и као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш |
празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити шт |
{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удес |
се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — реч |
е и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се |
...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли |
ставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да |
у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред ог |
м се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру |
е не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, б |
досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је |
ео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу |
дем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени ј |
исару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем |
ити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо ј |
але није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За |
о платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</ |
убицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље |
али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.< |
а истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпириту |
нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се |
анцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео мол |
кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} |
сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију |
Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку од |
Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, н |
угу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p |
p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакој |
животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да |
слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} С |
али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија |
имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се с |
ори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја би |
у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља |
и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди |
ји дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, |
вих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђакониј |
реба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поре |
а!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је б |
ату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин п |
...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 2 |
} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке |
.</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима! |
веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео р |
ид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продр |
м динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да с |
<p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који |
лчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она ме |
кле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p |
што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцк |
запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнут |
месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте м |
е пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обр |
е оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — п |
p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, |
лишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Ла |
адох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта |
дног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски јези |
ем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осус |
реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone un |
сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, по |
ог путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао д |
а томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па |
да сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,.. |
.</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви |
о нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као шк |
I у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упи |
а улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела |
раво одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за во |
пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег |
n" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распусти |
> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта |
ечи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџиј |
а идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најз |
било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по за |
готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принуд |
није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, к |
S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе м |
орбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођ |
кружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто м |
а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао |
е,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p |
лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођи |
мо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог д |
Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мен |
овољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којо |
било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ пут |
о смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, |
е,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све до |
јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад |
/p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом |
у.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече |
госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој |
скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово до |
уку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за |
а цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, |
у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,. |
бих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао |
а пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> < |
, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам |
дговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан |
, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а |
а Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече м |
ту опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку п |
ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па ку |
није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре! |
посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђе |
некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са ш |
ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А г |
рајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне мет |
икну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме |
треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не м |
</p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, д |
година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит. |
елцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у |
од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болн |
је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и |
сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стома |
>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господи |
нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну ше |
Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах дове |
ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се н |
а нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла вид |
а предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим с |
вала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— |
огох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше у |
астави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> има |
p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— |
к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је ст |
ремро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем но |
S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} |
снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла |
сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми |
ш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну пр |
сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек |
ти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата |
зумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо |
нас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора |
се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само прилик |
је имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванре |
ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштова |
у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици |
уги нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p |
приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком мес |
капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше |
дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> < |
јка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је |
} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак |
ти јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на |
не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па |
учења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, т |
ико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора. |
што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је мн |
мађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље |
сали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и |
>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да цени |
, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена |
ис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говор |
та они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један |
ицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и о |
у глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља |
р, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао ра |
сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писа |
b n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у меха |
о што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и |
Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— |
ећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— |
ци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших |
м у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се |
непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</ |
а се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је |
паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне |
раво код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, |
рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у д |
оћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га |
hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> |
аме запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало |
јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торл |
то је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и |
тима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно |
ед врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме у |
>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни прот |
школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашн |
а је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васп |
ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.< |
едан чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је |
сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђо |
о и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси н |
та брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију |
оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па |
мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хл |
р непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и |
ењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>С |
Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — ви |
ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па с |
Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> < |
богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав нов |
92" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре |
ки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — о |
како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја |
лахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад |
не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци |
е од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих |
ни није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало и |
да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у ру |
к?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код г |
ајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и |
тању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онд |
де, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био |
читељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни |
ршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме |
ин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одр |
право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог ви |
само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет |
Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у ка |
хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог ни |
...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напус |
it="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а |
на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочит |
четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је з |
к изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, |
а; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба |
и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам |
ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако ј |
хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто |
па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо |
ео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника им |
слушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и п |
ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, |
та ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се вози |
ко пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> |
е да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим ства |
ажју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, < |
Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па ист |
сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем |
амо кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“... |
које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чист |
те спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се |
мадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само |
не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене. |
али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шт |
" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата |
е извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смеја |
колска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуст |
а ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу |
раховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем о |
...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, |
едно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрч |
p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ур |
па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у |
чење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а |
оје пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој |
у били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{ |
но рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парч |
<p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична по |
<p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи |
ра осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на |
<p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног |
ао слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју |
ан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, зб |
ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Си |
.</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> |
до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, п |
гао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, т |
два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један гр |
ише Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слуте |
...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује.. |
били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни п |
S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном |
знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећ |
ре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једн |
, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још |
огао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Ми |
у колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи пор |
ам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад ч |
(који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је м |
>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао |
путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба |
нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из виног |
а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торб |
тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци |
мом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за ови |
атио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда м |
p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оц |
школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући |
се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, |
тражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у к |
ти.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да |
ћи ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто |
злеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жанда |
...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет н |
пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем |
вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, п |
завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p |
о тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Нај |
о не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.< |
једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, |
<p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракиј |
као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам |
а па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на |
ио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам мар |
ату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онак |
и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам |
у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окус |
да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је |
ћени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег |
сила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке ј |
два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави и |
...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица н |
<p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да |
је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не |
нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава |
Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гле |
ма света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо см |
најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.< |
ије го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо ка |
треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ст |
рата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као |
мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам |
во његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који |
повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам дина |
а устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пош |
терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох |
вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! |
54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натр |
потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога |
етета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, |
сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И т |
звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвор |
у, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> |
кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Но |
..</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна је |
па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити |
S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуб |
није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу ш |
се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто с |
</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за |
Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити |
ако ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо ни |
испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петна |
убица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> |
па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чиј |
чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме о |
ан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се ов |
дајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши о |
еобразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам |
свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до |
к и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готов |
.{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслу |
ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а не |
пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кућ |
по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек б |
.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> |
Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменим |
ма; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али |
ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад од |
неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — |
<p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да |
но, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, |
, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска вр |
воме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам б |
онашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} |
рат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груб |
н, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> < |
ну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отво |
ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за |
и другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним к |
иђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> к |
245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме |
у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није |
</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђ |
од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; ниса |
о исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити |
граду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.< |
<p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав |
ига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим |
у...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код на |
ед каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унес |
е долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="1 |
<p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — оп |
ш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и |
шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, |
х да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив |
случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за |
ко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> |
, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам н |
. а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задрж |
тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!. |
умео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд т |
мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао зад |
<p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо ус |
>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола |
потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби ка |
да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и сим |
а легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по не |
ле куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици |
који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати с |
добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми |
крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...< |
Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?< |
а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Пред |
ра, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови |
p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — реч |
де једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и н |
и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; |
то не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево |
тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — од |
дговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак |
гова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити |
екох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у мест |
ам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p> |
голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим |
варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако |
то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.< |
споји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ |
еш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...< |
е иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се |
аха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, сва |
а ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, |
!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у п |
лободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не п |
и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема р |
ко мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још не |
и се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се дес |
p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогне |
>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет в |
били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ст |
ко сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам оста |
г бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Мо |
о на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, |
јих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања |
пустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... |
ве и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. < |
сило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим |
ти; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и |
Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а с |
десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало д |
гој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла |
на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учи |
ре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде! |
и момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не |
могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који |
рлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди |
о школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.< |
хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</h |
..{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Ми |
на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са к |
оликој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили че |
ле добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двори |
почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме |
псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако |
шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један |
— не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш с |
ам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво |
га и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да и |
шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио |
</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли |
. знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p |
е; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би саврше |
да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту |
ео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да |
е овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</ |
П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек ук |
а сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде ц |
сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени |
ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом бр |
м у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па |
ме у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи |
{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; |
школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} На |
анас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако |
беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она ј |
ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље |
бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спав |
спод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам мога |
али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресај |
..</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је до |
а хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа м |
ужим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — |
ито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже т |
ка дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу. |
у. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што |
спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— |
се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне св |
аци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— |
, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјур |
кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Д |
како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као |
ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дот |
бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учи |
p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почне |
мо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав |
та.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући д |
врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где |
ај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — |
едајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из |
ијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је |
прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати |
устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила |
дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</ |
ећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, госпо |
ност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’ва |
е, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла |
ач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на ме |
ћан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекар |
<p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине д |
ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а с |
смо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред |
ам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако |
гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чи |
у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћено |
је...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, ј |
биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовоља |
> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан |
себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте |
цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђ |
его ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме |
...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно сп |
чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове |
..</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се |
> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— |
у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n=" |
дан тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост безд |
ам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београд |
ем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> < |
> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце |
ад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да |
тиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако п |
риш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не че |
да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — мо |
— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> ка |
ње...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> |
ем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у ј |
ико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{ |
.. само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} |
батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет кор |
огните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је треште |
ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав бл |
аше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са циг |
Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p |
аде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам глед |
не; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе ра |
ме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора |
пусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „ |
>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> < |
продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" |
ад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, живо |
ам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на |
а сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да м |
<p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p |
вде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? |
т, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче |
знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог |
“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да п |
</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, н |
а све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да исп |
„можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече |
{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаш |
тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку кој |
није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је |
олико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у друг |
у на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече м |
че Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђ |
него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наград |
газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — ла |
за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да т |
луживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p |
.{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.< |
за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш |
а, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја од |
ама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> |
дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} |
>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нис |
шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толи |
дан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није |
ам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола |
врт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан |
е и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно св |
— одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није треб |
атког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше |
зети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се н |
тео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад има |
м...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А |
и пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, |
чно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо си |
а слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозр |
спођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да |
о!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у ње |
<p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!.... |
избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту |
г које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Ада |
..{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, |
ј улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} За |
вучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умрш |
залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пу |
..</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да |
пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, п |
су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока пон |
јући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племен |
, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је |
токол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фани |
еците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре |
у долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до |
на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога ј |
а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’ |
рде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па с |
траг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме |
p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео |
пштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колик |
слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} |
срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нек |
ој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим другови |
куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из |
што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на но |
а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p |
/p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као |
га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосм |
>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прек |
ру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући |
/p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а |
и књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у тор |
морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калеме |
је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него но |
сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он |
е било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћис |
у, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимај |
, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госп |
p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим ва |
ао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосм |
чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да г |
едан после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговори |
у мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а н |
и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а |
прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,. |
ући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— И |
ђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њи |
зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а |
днети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... |
е је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: |
аквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше |
ином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења |
еба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати |
.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — о |
потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p |
ад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} |
ти, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О т |
путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти |
е те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је шко |
пију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у дворишт |
лџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматра |
ромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— |
пим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S |
ко тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> |
— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сирома |
лестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљи |
глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао |
е забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— |
ђете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p |
коли није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао с |
и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад |
ући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, |
свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" / |
тиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, ко |
рије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што |
делење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне с |
дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, |
ем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и |
ечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито |
<p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, |
Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, |
би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило но |
а писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} |
ом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му |
кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније |
јзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њо |
напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој |
в поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... |
а читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад |
ђа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратк |
S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} |
динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} |
оје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама ниј |
ти...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћ |
p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за |
— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— П |
ару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од |
ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем г |
човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упред |
деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито к |
ом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене |
сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, на |
мо за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам но |
улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се |
Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми д |
<p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</ |
<p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао до |
утим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док |
а од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако |
, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше |
динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових љу |
н друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у ру |
назију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. |
баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме |
имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама |
ао дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме |
а ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онд |
х и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к м |
храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, он |
ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђа |
да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рек |
.. читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се мо |
и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, |
и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а |
ој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, с |
p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се. |
упу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутр |
милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне т |
свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.< |
оћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, ш |
адох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но |
њу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад |
и час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како |
па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Па |
ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица |
по време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Би |
већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од |
Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаш |
е то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, |
Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год |
Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса.. |
продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... |
за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и виде |
колу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари б |
не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није ск |
а ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> г |
на...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је |
та.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће |
у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> |
ља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улиц |
стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће |
местити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри |
ца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — р |
њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Н |
-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој |
ре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло |
г смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него св |
да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин |
и за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео гл |
кројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, д |
е, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> |
ла вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Због |
еца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још ј |
е!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста |
д узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа п |
е тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, г |
трајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што |
пођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца |
табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који с |
гу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, мо |
пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бада |
где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други! |
мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то м |
жите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и |
.. морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p> |
припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгоре |
вала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без с |
а се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код |
S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> |
етињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо |
шини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нароч |
пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> |
к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој бли |
и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S |
најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из з |
зујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ при |
помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми |
авнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као |
се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам |
ви џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат н |
ле гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемег |
ог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и при |
/p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми |
надила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и ме |
<p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> < |
до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и веже |
p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по |
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу с |
ме је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опаса |
...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по мо |
аче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само |
!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозор |
логих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с |
удите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и о |
ами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и |
кох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га с |
лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, |
>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа |
и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ |
аво кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по |
им комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим |
говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је |
њале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легн |
а...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном ру |
> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врат |
воје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, збо |
и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit="subSectio |
упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам |
рак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или |
а ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пут |
анпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут и |
уно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могл |
мео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме |
Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> п |
јоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се опра |
з кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да |
p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гос |
<p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тич |
ва прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко с |
за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да |
ору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би |
... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то н |
мам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио |
>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ић |
— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред то |
ак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који |
S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо са |
је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било ј |
авима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Је |
ила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до кућ |
јала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} М |
х удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме мес |
осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо |
ени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријућ |
.{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чу |
део...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најз |
огом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и осло |
сан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборав |
у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбу |
ио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, |
лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва са |
нење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, п |
да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од |
ико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње врем |
д је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и |
ајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудим |
хти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нит |
она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и с |
и наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?! |
>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p> |
мамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а |
еђутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам за |
јно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, |
е ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме н |
S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети! |
а последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из |
мала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се прост |
а Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвен |
p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на ба |
, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повик |
, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Т |
и, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није с |
аче јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни |
мо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алекси |
веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сах |
ти у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто |
би лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију |
мо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском у |
сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господ |
мнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="2 |
з онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибљ |
довољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом за |
..{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који |
— мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> < |
хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благ |
ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — реч |
> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— |
<p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што |
аш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.< |
е у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја ни |
се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господи |
г хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чини |
ојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је та |
поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да вид |
и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује |
на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом |
>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на зем |
ше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрест |
ало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била г |
нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта |
отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све |
е месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра |
Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да |
ер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао. |
радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се |
тао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је |
ледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жен |
лио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто с |
>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други ч |
дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тра |
ио сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће сок |
еговим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто с |
рце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад |
и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше |
ари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по б |
радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиром |
да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, |
а, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодуш |
жујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сме |
ше?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем |
ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и |
ресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хт |
} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог к |
осио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица к |
је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветн |
За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког друго |
нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Наш |
— рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— |
не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испро |
а за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувај |
а,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — |
о женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми с |
баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који |
она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не су |
имајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим пра |
целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као руб |
о?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си с |
.</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка |
у собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соб |
закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави с |
х га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго о |
ућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра |
рили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме углед |
ључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек д |
="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања |
ам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> |
прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати |
цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали |
дружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, |
— рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — |
се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као дом |
коме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рук |
ивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад т |
ндарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, ул |
г сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> |
е чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам |
а, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, п |
е непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p |
учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих |
веком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, |
покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она боле |
..{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа |
у јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У |
.. ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код |
дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја |
велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да |
је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па са |
вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекид |
— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у |
а ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали |
(!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био |
пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на м |
колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те |
, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред т |
ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с |
алфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — реко |
...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног |
ам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послужив |
ишта не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да |
с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио |
свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног |
p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Ми |
ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казал |
ела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масн |
стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим пу |
ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела сне |
спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они |
имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче |
д треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник |
боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живе |
а...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, к |
та лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад ј |
, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта |
овори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писат |
.. улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и |
да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— |
стати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.< |
и као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, |
дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газд |
пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам го |
сподин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне п |
дарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама. |
о и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господа |
</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Н |
док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам |
збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомо |
кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш |
ко, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо |
еру:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, м |
>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше про |
навао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у т |
ш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У ово |
се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом з |
лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим у |
нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице |
осле два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излаз |
беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз |
Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој пр |
октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било д |
ењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и мн |
ргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корак |
етвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одмор |
ио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим т |
али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада бел |
страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми |
говорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он зад |
љивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто г |
ви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче при |
/p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече о |
, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> |
е чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо. |
"241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме |
и, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — |
и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> |
десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мно |
— рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} При |
нуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре |
Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну ј |
ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до |
спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, |
набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, |
тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја б |
зденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим друго |
што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — р |
еш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и |
в, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири |
р да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је д |
ју, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако |
м појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а ост |
хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се |
омуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?! |
едном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. |
рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</ |
к, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у леди |
, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта |
Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не к |
ј, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" |
— додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста |
па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје ве |
а са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одгово |
ви, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем |
— оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу |
Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канц |
а све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој |
..{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за с |
.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без ду |
тери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђа |
ра спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше |
м...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</ |
еби да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори пр |
кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадос |
е било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> |
више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио |
ар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору тр |
скочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо |
p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља |
ри динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа чет |
/> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> < |
да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога |
игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и с |
тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви и |
м је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба б |
то шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво |
се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у |
мо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред |
знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми по |
упили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на |
је данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их в |
ео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... |
адовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта има |
-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку |
— рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га |
је био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем |
ем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нес |
а — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љу |
екати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на |
улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па и |
се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па какв |
опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници ба |
иште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} |
е и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за ј |
клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам с |
и прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{ |
им друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} |
усти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се |
да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не б |
тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за |
ако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи д |
ас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Ч |
Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити |
<p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео |
сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или стр |
пуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у |
њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пу |
ајвеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, |
које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Про |
p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хра |
ве душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадо |
тани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да |
ти споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код |
м гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу |
ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати |
{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у |
— опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — |
само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу |
вај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Ц |
вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу |
ам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћ |
цу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, одн |
шту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет прес |
чито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро |
екох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— |
похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Бо |
м вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити |
наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вече |
ме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и |
се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном реч |
n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао гд |
тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а са |
<p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} |
и, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала соб |
грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта н |
су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га |
!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ев |
цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искоч |
се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод н |
<p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одго |
ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори жив |
венио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он ски |
— викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" |
е он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шт |
и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их |
рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам |
ад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејству |
тајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се поја |
ока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обриј |
а је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазит |
, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бро |
м морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај |
рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми |
се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Расте |
дем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у шко |
акост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Шко |
уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где |
о ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да |
ођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није |
оз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у ист |
роша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — |
но понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива |
ека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није |
јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p |
а тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се заброј |
..</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам б |
почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у |
узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет |
— да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у |
мад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комад |
омилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— |
— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново свак |
еле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — |
.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— |
!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један |
ам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спава |
: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање |
још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори н |
утим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није бил |
о би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то исел |
..{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане |
ве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки свој |
е да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нис |
лета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</ |
мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одав |
д гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би |
, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете т |
рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар м |
ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништ |
м цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из ш |
три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176 |
хтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зев |
— за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је |
а ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p |
па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш |
S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по цел |
И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, гд |
ах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госп |
ирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у поте |
јем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</ |
нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, |
..{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета |
она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и ис |
собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време |
<p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и |
Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дв |
провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва дост |
ко да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је там |
Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они с |
пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако муч |
и за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне |
аиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — |
пам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} |
сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, |
па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер с |
Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала |
До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обичн |
а ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и |
те Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, шт |
!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вешти |
и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од к |
беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и |
томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог |
е воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ |
најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше |
га; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад |
ки празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате? |
ју зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар ужив |
ћан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не |
бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S |
и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута |
ам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p |
после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те д |
се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух г |
, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па |
S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге н |
уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, |
сти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда так |
<p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар |
послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојиц |
ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније полож |
ажи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски за |
одине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољуб |
?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је |
pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село |
за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p |
о мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и к |
вање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера |
да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви |
а врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име? |
а вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и |
е, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је |
Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш |
То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да бу |
честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Бо |
а те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика. |
дморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна |
ох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p> |
а кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите? |
ати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <p |
тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и п |
Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту... |
{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукави |
. баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p> |
и у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пи |
поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?< |
о...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим |
ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или |
-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога ко |
ди господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, |
е о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав ме |
На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље |
нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру ра |
а видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али з |
се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немо |
— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</ |
претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од |
шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја |
д Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он |
задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни |
Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да |
путисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано |
ох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем |
под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а |
ло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отвори |
баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у се |
као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она |
ачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола са |
ад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам |
еби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штен |
вамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!... |
— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си |
шти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какв |
професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме |
S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобра |
је и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за |
ћа, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и д |
те уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{ |
чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које |
воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу |
I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</ |
ђем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрају |
</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p |
<pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крај |
ате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобр |
ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, з |
пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта |
<p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у шк |
а сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био же |
ше па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га |
>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете |
ине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који |
и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова прави |
ћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</ |
рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</ |
на посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чек |
p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p |
а.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај |
pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо мој |
VII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на |
а се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништ |
чају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, м |
едам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p> |
а, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па |
ек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоће |
ео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједит |
лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати.. |
их стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога |
што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се |
онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; |
је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на је |
па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па |
ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p |
затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно |
ћи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на п |
ђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а сваком |
гнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну и |
дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам при |
ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употре |
римицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да |
би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднул |
чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— |
е ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека до |
одни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези о |
своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја им |
о! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, |
друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздан |
р правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по мана |
иру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о с |
ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— |
морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те ч |
заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљ |
/p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе |
ад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома |
лу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> < |
се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих |
паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — |
лужио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да |
азумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p |
.{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да вл |
е будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме |
ампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам |
ла; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља доб |
им, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спу |
азим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како |
су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не |
... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га |
та!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам |
а испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице ни |
тавим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим |
ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S |
тавим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан |
говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.< |
били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — пр |
раћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — |
томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у јед |
</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали з |
свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p |
рање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и н |
— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чич |
кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Ка |
исам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би јо |
а прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод по |
осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седе |
и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом о |
своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, |
ова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би |
ку.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво |
исати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад |
вате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...< |
о?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих не |
Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако |
се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми пе |
не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у |
било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p> |
јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима |
<p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p |
>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — р |
<pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је в |
ебе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! |
а и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <mileston |
у крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распозн |
тати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пази |
p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</ |
вор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни |
ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану д |
ахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо з |
сток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну |
баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда |
зговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина |
{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув он |
сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с мл |
чнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“. |
Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> < |
тупише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куд |
смо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и |
е волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће |
сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — ил |
азред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да уч |
док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица |
ра сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прв |
ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене |
го шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у виногра |
била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш ко |
</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да |
обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... |
аву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полу |
добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз |
остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе |
у послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, |
ан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бр |
му па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руко |
е новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда о |
је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име н |
ан глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> < |
да шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изиша |
ито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну: |
pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што моли |
>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ип |
сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја |
ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?! |
она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осм |
сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимај |
...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужнос |
ш:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и м |
е у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох |
!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— |
д, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће |
то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни |
радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— Т |
о дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се п |
а треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> |
ем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и |
— ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у ру |
које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пош |
а и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... о |
арицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако ј |
— процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јест |
непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— |
а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?< |
нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше |
ам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овд |
несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се о |
мојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — р |
вој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је н |
пу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Б |
виках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре |
штаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остал |
а сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>П |
меш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити пр |
кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то ш |
ило?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па по |
е ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам нов |
, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро, |
о ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — ре |
о и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — ре |
ободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! |
и остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сва |
д збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> < |
богом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо из |
а га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући вра |
страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече г |
казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо ско |
ао магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а ва |
е, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по че |
и,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па б |
</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У том |
ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и поша |
те требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их |
њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е |
.. будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише. |
х дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо |
нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нис |
ачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте |
ао бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не |
м вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показ |
ставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p> |
.</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, |
ићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стој |
са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао |
е задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у |
те ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p |
им вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај |
оћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменит |
Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — |
асмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— |
и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, п |
да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брз |
!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> |
p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет пр |
е могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много.. |
овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>П |
не.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и |
— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за ск |
од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен |
}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Пан |
ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не |
лужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох |
рочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио |
ам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто ни |
е ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p> |
станак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то д |
.{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је н |
икад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар |
рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам рево |
p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би |
тао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бо |
p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашн |
Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> < |
:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је н |
мом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили |
n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати |
а кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте п |
аре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сир |
Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени |
и!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу |
="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је |
мао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване дру |
ри врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита предс |
ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни не |
>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред сто |
страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу глас |
отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад |
>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p |
год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из |
викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас |
о пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загр |
рећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипр |
убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и не |
војни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обуче |
<p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није ш |
ће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда |
и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу д |
руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је за |
вори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако |
дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем о |
опаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не |
вовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светл |
:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, |
сам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Мах |
ра од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руц |
з винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдс |
им вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p |
.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља. |
сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен |
м и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто |
м од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара |
т дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мор |
о самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи |
био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо |
} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао |
ше поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да |
то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, та |
ао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци |
е суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,. |
Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ј |
када пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем |
олнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га пр |
S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улиц |
о да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остав |
а разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне.. |
це, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволит |
ећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb |
те за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чини |
Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији д |
ити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли |
сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да |
о, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од с |
чурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора |
рати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад |
ите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они м |
> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био дру |
овратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим |
мо да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је пр |
ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, |
о тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Шта |
ка се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти |
а, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... |
..</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра |
ре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хри |
на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја с |
тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрза |
n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да н |
један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!... |
м кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео |
ју да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да |
не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте м |
удма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви |
околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви с |
вим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испр |
за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p |
ући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</ |
а како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!. |
гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Призна |
ларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. |
Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— |
аво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваља |
м вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три с |
дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледа |
— јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опе |
p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га г |
{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни б |
ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се |
пита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p |
ја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ам |
{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ н |
рсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме |
е да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па |
сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отво |
с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се |
ти друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки |
ецо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{ |
ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, мол |
</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да |
ба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> |
олим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, |
> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти < |
вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене за |
Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p |
рног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и |
одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати |
</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензио |
а онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— |
бити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја |
аче ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је вели |
о кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> < |
Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим о |
а догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте г |
..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Ми |
свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толики |
уж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па пол |
— гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији |
, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћем |
х одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како б |
нем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власт |
одера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напо |
p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на ст |
p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко от |
госмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му |
да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах |
ост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Р |
видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред ум |
за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме н |
е ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Бе |
а био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— |
е се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — шт |
директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ о |
а речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авал |
p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљује |
пођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — |
ићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ с |
ио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти |
иција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изглед |
Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— В |
ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи |
једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче м |
...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно |
титу калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> |
ер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан п |
о! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења |
га стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — |
та један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p |
де... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, |
и, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог |
ед старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,. |
вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, ра |
сам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</ |
ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја каже |
, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где |
жем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упи |
о то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је на |
ештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300 |
Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме |
p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... |
да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину |
оћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се |
вде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> |
у празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223 |
За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Дво |
p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је |
да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари у |
носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p> |
ом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> < |
нење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валериј |
ас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника ра |
ма подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</ |
>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко врем |
..</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му каза |
ем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару к |
ђам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канаб |
де никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> |
о дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да ид |
ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима слав |
на да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са своји |
лучај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на |
еле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово |
врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи б |
плоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешн |
ду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире |
м, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид |
аседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко |
кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиш |
за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, н |
х гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, |
молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред с |
ом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p |
Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ |
ече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом |
а се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га пок |
не прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све пр |
год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, ал |
ло да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Ш |
једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се |
сача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да |
— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити не |
пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није т |
панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да |
с — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то |
морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело |
кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Н |
а у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} |
ли сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — п |
p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> < |
Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега би |
час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, буди |
ва Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} А |
сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мисли |
>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немар |
осподину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам |
ријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’в |
то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац н |
/p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако |
не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвој |
веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хла |
те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја са |
дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић је |
метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за |
дну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S |
јзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не и |
и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" |
ави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам |
ча лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо |
ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заис |
ну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, |
..{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а кап |
ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења |
оћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испун |
страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, |
ао, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао ко |
мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била оп |
/p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Раз |
<p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са |
д саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани теш |
лађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло п |
ло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за |
p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</ |
инцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је с |
руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређен |
2" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћа |
>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да нагр |
офесор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом по |
.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да |
баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Ми |
за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не |
ли!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p |
е ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упита |
онији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило, |
{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, об |
кривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам |
ише приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола |
и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је |
S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле по |
ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паме |
соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p |
{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да ово |
спођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку |
и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена п |
смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} К |
сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими |
у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор ко |
леда та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је ка |
судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - т |
мокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајн |
ину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не |
сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу |
...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S |
едног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу в |
отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не |
е оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У то |
жим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме д |
еразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем п |
добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— А |
д дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле п |
{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</ |
Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> < |
рате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас |
мо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бел |
м знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на |
а корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се |
нила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 к |
ледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на |
ах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у |
а којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> < |
мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исце |
>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути |
ићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погле |
д кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био де |
их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — п |
подина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долаза |
у страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посм |
ер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршет |
као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, |
у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке |
е двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи... |
и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопц |
ко и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у среб |
заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb |
<pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, |
е да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола |
баци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацен |
Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Ох |
отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад н |
о отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше |
к се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша поме |
сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем |
жао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} |
а механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко не |
у; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом к |
иметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у |
, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И за |
уварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „пла |
ном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи саче |
м трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше |
ле.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сах |
огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вра |
поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме пог |
/p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби че |
b n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога б |
е именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који |
ре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, |
изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном к |
ку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чег |
куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <p |
ило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам леж |
— рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> |
на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда |
његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и н |
о наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба |
ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим |
неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упи |
ијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо |
сто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја дв |
јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и |
нога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја зн |
пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго ми |
угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — |
о је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, |
p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили |
писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све вре |
ласт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас про |
па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два кор |
— да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, |
онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> |
се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га м |
ду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опе |
овали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> < |
(ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> |
/p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да ви |
<pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— |
,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и се |
в више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гут |
тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм д |
сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку |
ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво |
потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!. |
да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје н |
а може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p> |
и новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за |
ру, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са |
ви га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p |
ћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} |
ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послуж |
ћи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави |
, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме |
би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и прора |
о обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде обл |
p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз пл |
да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам |
ше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга и |
знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само |
гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не |
...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија |
у колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе |
а што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У |
врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута д |
ако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног о |
нара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кр |
ви Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати т |
иво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближ |
ти шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговор |
уставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад |
беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу |
.{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми |
м просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да м |
оживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се |
свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, |
од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!.. |
а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, |
ри онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без инт |
губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћ |
д нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад |
ји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> |
аба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, д |
јицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, |
т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута < |
просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле |
а на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у |
хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толи |
а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се |
пам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растрг |
бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад |
ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: |
моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме |
азања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разр |
у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</ |
ниште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и та |
а то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, |
тоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раз |
и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени мој |
} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бриш |
сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта с |
ешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, |
ох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи б |
емио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, |
ени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у |
и дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли с |
!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажај |
вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели |
е-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за |
им да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Беог |
бисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жал |
ћи новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тр |
...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо |
и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати |
ље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на веч |
а „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клоп |
дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг |
, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробљ |
на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет |
окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах друг |
ба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем з |
<hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао |
зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше... |
бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како |
{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као че |
г дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на В |
и. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, |
овећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве |
тавницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај. |
, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства н |
е мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца |
ку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже |
>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати ко |
дна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред пл |
ујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше с |
одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми |
накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час |
ад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празник |
тину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У остало |
о је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди |
ица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се |
чех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и ис |
позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала. |
е нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао |
ти, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама д |
ео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је |
ас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени |
иђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно |
</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S |
ао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па |
, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме прија |
ајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево |
га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и м |
па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по |
ебе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је пов |
ог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, в |
госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстана |
а у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајем |
вном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро река |
аква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места н |
ако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и |
а мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбрани |
устих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам |
је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од п |
улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила |
Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p |
је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не |
азије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико |
Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао с |
драви, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио |
е са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, |
века на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корак |
оштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у про |
им да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу |
х немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за |
на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпо |
а не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању |
трашни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важи |
х други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се из |
ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се |
> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?< |
гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуш |
г Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз о |
p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p |
та...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на в |
} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> |
на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас он |
<p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону пога |
благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио ил |
ан се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, згра |
оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази |
м врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си д |
м гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су |
а изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да из |
а општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу д |
она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{ |
посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених |
лексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и дан |
<pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</ |
<p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би |
знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, |
о ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у |
не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта м |
убљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној с |
пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гл |
а још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се до |
к је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — |
кивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно |
ље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кут |
а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта ј |
чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се |
ску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среск |
е је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све |
о задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце. |
а му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата |
ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида |
рас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, |
офесори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је мој |
сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима. |
ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наста |
се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је до |
Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим |
Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравк |
IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био са |
те, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим |
и...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— |
ојих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у |
.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су |
годе собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S |
ана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо б |
пођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још |
собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је |
у...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне |
оцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — р |
о да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</ |
, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа |
љака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се пр |
заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Мол |
могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још |
растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак |
ба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он |
шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ход |
и брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е |
асније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом кр |
о.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се о |
оцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми |
е, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p |
.{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да |
е шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави |
ивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то |
веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја |
држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кр |
ху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома са |
котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале з |
рице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одго |
<p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, бла |
ед док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремил |
волте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жанд |
S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо ов |
на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спу |
се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрк |
о бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> < |
лико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на к |
— потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао |
рднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта |
долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четврто |
цнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p |
е на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после п |
дајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чи |
ло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које прив |
м, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</ |
Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте н |
гу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају |
ш два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанг |
јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам с |
<p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт |
је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“ |
ко не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом |
свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред ни |
ати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз |
вао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда, |
подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло |
ем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах. |
сет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n= |
ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако |
кох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пит |
од черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четир |
та, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних љу |
а је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!.. |
дно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а |
помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — р |
могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем свед |
мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дан |
p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, ко |
ти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због кра |
сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а |
није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p |
ц разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом ж |
код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Вито |
да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја за |
и, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти |
S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми све |
</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док н |
</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин св |
махну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p |
ти, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но |
ер.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћ |
191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тр |
на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз гол |
ећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску |
шио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да тр |
ла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чим |
ање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на је |
који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и |
нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из пр |
, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!.. |
њу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама |
да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан пос |
ке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију с |
зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у |
чак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох м |
ахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без и |
и смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго |
положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само д |
ану и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, |
ам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само мога |
биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано с |
облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута пре |
ме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрш |
о добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, |
Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у стра |
вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући ст |
ревлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговор |
се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече |
и једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... |
кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу |
црни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било |
ледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ има |
.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из |
одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, |
оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог в |
реко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвал |
, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођ |
е беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти јед |
ј пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div |
ог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито пра |
черу и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручк |
у...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корис |
м на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се гр |
Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; |
важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До |
лике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде |
авати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се уп |
ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему ни |
...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили |
плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џ |
ича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре |
стурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара |
велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао |
легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, |
седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако |
и сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p |
узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо мог |
песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с маст |
а, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном м |
ице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали |
им у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћи |
нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело би |
не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо оч |
укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам н |
p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, |
и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, в |
кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати к |
ратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После |
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љу |
о па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ам |
после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам |
рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу н |
кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спав |
ли доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се у |
, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задов |
озове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га |
и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је |
ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад |
, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, |
Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде изву |
се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> |
p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести |
змем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш |
звади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец |
почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p |
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера |
ене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам |
у столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у л |
показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако |
те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га нам |
д рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за ст |
мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, |
по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ј |
м.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...< |
p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, |
зати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је јо |
...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и в |
ре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну |
да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S |
убом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (ј |
а.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас д |
у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си од |
а памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа |
ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разго |
могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је |
им се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер ниса |
ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да |
<p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила |
јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p> |
одгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све поје |
човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећ |
дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> би |
"SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипа |
..</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнем |
већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на ме |
p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала д |
а Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} |
...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео |
зиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се вра |
могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— |
ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је И |
осподина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то о |
оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у је |
<p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после т |
инеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и нало |
пустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусур |
/p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се греј |
глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> |
е пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин доша |
очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.< |
и се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе |
шла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога шт |
већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида го |
.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад |
она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео |
мо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} М |
Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступ |
о нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми бу |
<p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> |
спао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...< |
, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., го |
бразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако |
<p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико гр |
— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> < |
дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ни |
х.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу ст |
ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— |
х, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и к |
о хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју б |
или него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, |
рамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају |
е и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, а |
у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрав |
ноћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да кол |
о да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење? |
па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом |
ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све |
>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда |
„мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њег |
жете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p> |
вајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји |
p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништ |
, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — |
е...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— М |
вно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разлик |
едајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p |
ишта не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— |
тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они |
и мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла б |
— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест |
еш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако |
војице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи |
већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији |
не ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео вик |
а Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а јез |
ајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту |
те у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом |
/p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам з |
јанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни ма |
ли, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар |
овац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— М |
терали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у јед |
дговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а |
ге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега |
то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од |
било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више н |
вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш |
смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили нег |
х врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— |
<p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S |
<p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уре |
па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговор |
..</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опе |
>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, и |
си са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p |
То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у |
<p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, |
/p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти |
исам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били та |
аше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — |
во ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... ниј |
ицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде ка |
ст одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— П |
чтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, |
</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака |
> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест напол |
би?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На т |
оме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" / |
у; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти |
мети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Нас |
ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна.. |
те ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ |
с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао чове |
<p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено пог |
ом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Над |
ошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми пр |
писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине За |
пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја ост |
ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ј |
че ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— |
ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с |
{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет |
наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињ |
разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у |
— рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари би |
најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме пос |
ав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе |
— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам |
улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p |
гом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капут |
одатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим |
Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> врем |
рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада из |
рчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато.. |
ехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Пома |
и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није |
<p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине. |
је, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.< |
мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Мах |
хане, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије плам |
но фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали |
јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од ку |
и ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиро |
матрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газ |
.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па до |
сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто |
p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, |
<p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне и |
а нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао |
> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и |
, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите ку |
из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и го |
ен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском п |
е могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник дове |
рт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... т |
јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донес |
ло не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору |
пу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам дов |
погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из |
Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_ |
— упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, |
> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада |
и није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он виш |
„Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам |
ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Он |
сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да с |
<p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У |
о хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — в |
сам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се о |
правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо |
рни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћ |
глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после |
им великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која |
се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која |
Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељац |
ропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја с |
ротив био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устат |
архерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колик |
мо знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица куп |
овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише |
..{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисм |
Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е |
е напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече ж |
а столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише |
изме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља |
шен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога |
је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам |
о зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децо |
тко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто ниј |
све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, м |
уђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољн |
ата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да о |
киљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p> |
ба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако |
а шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио. |
могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред а |
је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} |
да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, |
Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклен |
ко се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која д |
о на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и |
ганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је |
јдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за м |
љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та |
о, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опом |
а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> |
о, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, нек |
једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од ко |
а, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе ј |
ш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљ |
овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђе |
и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног |
мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти |
<pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим нов |
исмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се ч |
њу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима ч |
ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радост |
— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз |
} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади |
па, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а |
..</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у к |
тражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p> |
и казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се на |
саше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се н |
ћи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад |
страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме с |
, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, п |
за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p |
да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је бил |
, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике м |
јмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембр |
уче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заглед |
„збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пирот |
> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао чов |
м врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно.. |
лако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> |
.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одб |
еше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе |
.{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p |
би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у двори |
оре!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чу |
гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} |
и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скин |
а нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако |
ле преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса вл |
аде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са |
} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га |
е,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари |
ао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да м |
а куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека в |
азгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> < |
само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S |
у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које |
могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не |
ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен |
ала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Пант |
што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи |
као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од с |
>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" |
... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада |
p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Ко |
у обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, |
замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код |
бу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти донос |
сно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одго |
непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица |
што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, |
могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Им |
уда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици к |
е и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно |
шта ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас |
се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, |
у да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хв |
лаве.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за |
д једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам с |
љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као пра |
епеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <p |
,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир |
... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Н |
што паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођ |
а сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без т |
ћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, |
p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, нарав |
е ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је |
механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском п |
Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пуш |
где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био |
, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стањ |
p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> |
, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p |
је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,.. |
а и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући |
> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Пан |
а кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не |
трах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом јед |
је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са пра |
о, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p> |
о град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу сто |
Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, |
але хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени. |
већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледат |
че и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му |
ило? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> < |
{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао б |
идим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста |
одох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш |
у до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десе |
<p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све от |
замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста |
p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове по |
том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погл |
ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, |
34" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот наш |
ијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у |
е госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То |
.{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе јед |
м мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствар |
гурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у с |
упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући рук |
оздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вр |
о у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво тр |
овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог |
.</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S |
трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава... |
града, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан, |
јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, |
— упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, беј |
шта не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с ле |
у се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</ |
певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се |
ку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имал |
т и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још ле |
ла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— |
е и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер |
рен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за |
где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> |
ао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија |
томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, |
познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај |
</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче |
ро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,.. |
ану, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, |
какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они |
ве бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, |
елашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и по |
че устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се |
а кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p |
скочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би |
не гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који |
е.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се раз |
ам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} В |
а мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... нег |
ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико |
, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да за |
икати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући д |
ше...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лу |
опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чу |
о.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан |
било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам |
.{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, |
осподине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испи |
, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... |
вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачу |
сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне |
опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурс |
им за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођ |
и ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново до |
беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мек |
онео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p |
/> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гла |
ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још |
знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немој |
оме се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазва |
ти као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме |
> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То |
ад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бог |
о и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао он |
познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих. |
стор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, те |
/p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, |
образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели он |
ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се |
ајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мо |
несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали |
ачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Стари |
ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— |
Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још |
p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промеш |
ад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш |
је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</ |
а да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесн |
адити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p> |
пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози |
p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</ |
и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.< |
за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо је |
гне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајт |
стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али |
одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да |
на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише |
ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох |
p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рек |
Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S |
ирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем сво |
зиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Перо |
е.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва т |
се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе |
моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p |
бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овд |
е поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шт |
едаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — |
p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја н |
а...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n |
гаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да с |
. — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо |
веде у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после некол |
ире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак н |
другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепат |
у већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се |
} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него |
к ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо виде |
о полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо |
, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стаја |
вића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех |
оћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, |
ом у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p> |
ати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одма |
под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p |
рва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак |
ватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох ка |
ло раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p |
затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — про |
...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека |
>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> |
леваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћем |
сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало |
крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста јед |
а корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, ј |
не.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохват |
посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, пр |
ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.< |
или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо и |
је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам |
Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, |
авко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залуп |
мојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати |
из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер |
о нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долаз |
чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не ид |
а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p |
</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— |
е од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све д |
о сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси једа |
/p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зг |
ачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљају |
учку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним леко |
ти.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је г |
с му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио к |
Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа |
— рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније |
нку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при п |
вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али |
вега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом |
е с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо |
м своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све т |
пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отво |
метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито на |
.</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе н |
о бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се оста |
није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окуси |
ас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили |
бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет ш |
али, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне |
онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче ова |
<p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до |
олажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, |
код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... |
кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога т |
ад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад ј |
види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна! |
а ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кр |
дове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то с |
м.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све |
и једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S |
— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових в |
свим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто опер |
у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику |
ерен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на к |
лак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола крен |
="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна г |
ју га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често |
а тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам |
ена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са об |
н проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари та |
адић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи |
е погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— В |
пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли |
се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је |
арче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</ |
{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала д |
ирене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима |
<p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p |
} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу ку |
се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него ула |
— опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, |
с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се |
у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина |
S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и |
ој великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вр |
пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фиш |
великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан |
ше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> |
ледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никак |
извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се |
се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са ки |
> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрам |
још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек оч |
бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од |
јући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром |
о куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код |
жи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Х |
а узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох за |
<p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упита |
/p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њег |
ворих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну панд |
код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад д |
мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије |
а.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да те |
бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никог |
Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стар |
<p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитас |
/p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, |
а...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има |
као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, |
де!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... |
шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</ |
мо да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S |
ц...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао |
.</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим |
— купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем... |
у...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Зва |
омци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго г |
у на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, дома |
сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>О |
а Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са |
о на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> |
чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док |
ао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> |
ећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како ла |
га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</ |
доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!.. |
и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје |
рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити речениц |
жа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде |
и дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста |
огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> < |
ћице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо уну |
ећ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, |
ва динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одм |
оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p |
у је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је прим |
...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све в |
ти.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућута |
кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> < |
гли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торб |
куда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструл |
био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугог |
знај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа |
да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и п |
како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу |
.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, ал |
> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: д |
> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верн |
зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па |
ење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се оп |
ало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су д |
кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо |
се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?... |
о.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који с |
од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпар |
, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свач |
ка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем |
у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако... |
опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> |
љу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни з |
оговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто |
садања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметн |
сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> |
тајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изн |
исам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{ |
ран, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да |
незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо |
у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег да |
нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Пут |
са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од |
ги — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљ |
х спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих ј |
пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем |
као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина |
ба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} |
тати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка |
е вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом стра |
ринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и кува |
д Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас дво |
не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год |
="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће |
ко се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и иск |
д јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи |
за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти |
ти.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на ули |
p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто доша |
дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох |
нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, |
Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у |
коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још једа |
спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две год |
одне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са руј |
ратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми п |
А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изн |
нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p> |
аљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се |
>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p> |
и смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживањ |
таде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону |
че дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам з |
скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо г |
<p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада |
— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, |
руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цига |
9" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама |
Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отв |
<pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се |
воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била та |
p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, |
b n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту |
добри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Х |
у остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Са |
<p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишем |
стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; |
/p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, |
и и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, ус |
ушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Б |
то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је и |
"126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — п |
звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: |
о о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у |
дан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпос |
емарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила |
држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати |
>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа |
носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада у |
ени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулск |
ито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дет |
излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни при |
о што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила д |
дука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} Т |
но служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друг |
мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="2 |
о играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...< |
у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу д |
то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се |
<p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодар |
нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам |
лу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо |
ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступа |
осподина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да чес |
<p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укоч |
српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара |
је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Би |
једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газд |
узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јел |
вуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом |
/> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сам |
>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намин |
био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> |
гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо п |
д збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што |
после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, х |
за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да у |
, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали |
дноси који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!! |
у те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како |
{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме |
га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) зем |
хат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предс |
о радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао |
доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за т |
час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици |
а нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жен |
посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш |
д у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пош |
ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од |
био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то |
на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је б |
тури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима б |
хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} К |
ћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико са |
оворих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по |
е?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} Н |
Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p> |
у ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мн |
<p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достоја |
на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — |
еком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг ду |
ио веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, п |
е моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— |
n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта |
оворите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред |
е, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако.. |
кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спре |
да добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p |
сак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онд |
дараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео ј |
како нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и |
.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труг |
ике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо |
чех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигл |
очистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађо |
у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер |
ем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам |
> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у л |
од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише |
ед мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и пр |
<p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> < |
ајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде |
ндарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад |
p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био |
из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха |
ео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где |
а.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостио |
изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у с |
донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не бе |
Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од д |
од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одм |
пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам с |
па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ |
госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хте |
акер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне |
м уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађо |
морим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, |
исмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да руч |
онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо не |
узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за |
м једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало |
урно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госп |
вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост |
змеђу нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</ |
ја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима |
е из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, |
елнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био р |
лице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од з |
да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по ул |
и и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољств |
ној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет п |
утро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа... |
ече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да |
ја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо |
којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се |
ођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра... |
једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јо |
, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не |
толице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје |
него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси оти |
а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да с |
арта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> |
ли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није |
ј да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у |
о, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење позна |
гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам |
еком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати |
па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да |
p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздв |
лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи |
. <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изј |
аса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу б |
м обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места |
{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крај |
е ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неко |
та једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова мо |
p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!.. |
лача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам |
ам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред сви |
е него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за са |
њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> |
<p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у |
е — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p |
адио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било госп |
ете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није т |
е сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У в |
да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> < |
аше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам |
ра млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду н |
једнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то са |
ар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те. |
ео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер |
ше града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек |
панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце... |
дно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не позна |
главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњив |
павати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану но |
ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету из |
на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какв |
бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p |
опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма ш |
> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себ |
и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да ј |
/p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу |
ах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту |
Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом... |
своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} |
предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе |
послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И |
х ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, |
сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, је |
реко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесм |
испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код |
евим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> |
у, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — |
и, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио |
Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и |
изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не пр |
а и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек |
<p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— П |
где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb |
рукше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро |
код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њ |
једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселил |
атрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових |
ду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш дола |
е су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не |
уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били |
е, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио! |
ра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи п |
чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пи |
о ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за |
та друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва |
.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, |
<p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај |
стим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно под |
и ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш ј |
иче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Ум |
сплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадес |
уз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топ |
ла затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпрости |
г свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала... |
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам пу |
то је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше изд |
..{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам |
пођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, |
и, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао пи |
и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје ве |
Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — |
био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока пре |
листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професо |
мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта ка |
жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, п |
викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а д |
те подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем. |
не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... д |
јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} |
/> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута |
днику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу К |
их сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској ун |
Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у хо |
који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се |
сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>. |
ле ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} |
p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе |
ор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући |
ворих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам |
затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер |
д уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од кака |
<p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је си |
хати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Извол |
ч у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лу |
није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песм |
умео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице |
ш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> |
вао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја |
сао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упит |
</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на В |
истос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одго |
Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степен |
е! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапора |
.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се |
био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме по |
уге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачн |
ад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним слови |
у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је |
бе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патос |
учен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу |
не која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећ |
поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурн |
— дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... сам |
у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне |
Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не з |
врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице |
апалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запал |
за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици |
х очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад |
е „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао д |
о, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господин |
ли згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нис |
тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам проз |
а подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су |
т...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их. |
татак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по соб |
иви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу.. |
оме све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен |
примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брз |
ео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прс |
, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком |
чагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти п |
на уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> |
у која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не поз |
о зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдн |
>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој к |
дравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их |
и узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица з |
а као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако |
ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</ |
одуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђе |
в.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звон |
месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју |
Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Је |
д стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p> |
, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, бр |
ољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стој |
то се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу.. |
(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“ |
ици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?< |
икну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који |
це, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пусти |
асте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад о |
ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам |
а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, |
...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима |
би...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; зади |
је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем усп |
сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су заков |
а...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на ули |
госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу |
ио спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер са |
ком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у двори |
и.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, шт |
ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем |
останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако |
ише не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и поглед |
ас за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и |
, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби |
утра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког |
, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи к |
ави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику ба |
од г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вин |
гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео н |
о као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред ку |
али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на |
ога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа де |
и је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла |
и их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p |
о, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа |
вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно |
а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у с |
да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{ |
с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: би |
аше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт саха |
е прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам д |
ље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха |
идео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сл |
веже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се и |
<p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих сед |
/> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је |
ворити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Из |
ти сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и ко |
и отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песм |
са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумч |
азиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} |
један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, |
г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, |
собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три |
на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на |
а би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети |
мео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута |
пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за |
ро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђе |
рата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у ком |
, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад ов |
ујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем т |
ажи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p |
орбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође г |
зовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} П |
<p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, п |
и?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после р |
че жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш |
чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{ |
шко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно |
д сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџ |
и шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ј |
а чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p |
анем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири ди |
ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укоче |
кнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</ |
дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живи |
мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме неш |
т пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа |
сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој |
ам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад |
едва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше |
ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— |
дном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желит |
и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад с |
ледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу |
едног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учи |
штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађа |
кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, |
ам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код |
Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бри |
"139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капу |
ном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице з |
p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обал |
бије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к |
ијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчет |
за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где |
/p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p> |
— рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он н |
као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не |
ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико |
зумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадов |
пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила |
ути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!.. |
жити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, б |
> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> |
потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, дон |
— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало ум |
канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта |
а одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је с |
н само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам |
а бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Нас |
ар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздрав |
евима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — |
да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми с |
.{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога доша |
, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га н |
рај, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест |
} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да р |
кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.< |
о ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми |
ра воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех пра |
а директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, |
ро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно пог |
и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прис |
и у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра к |
ено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена пој |
!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њ |
у сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са ве |
исмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што |
ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамар |
</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него |
им.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично проди |
d> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја |
један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улаз |
имо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> |
ead> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П |
p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својо |
више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим |
где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за |
а да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољни |
Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио |
као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити |
06" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за |
ним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако |
оћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после о |
01_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући сп |
ш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> < |
и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја не |
сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу оти |
а.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић |
олажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> |
е не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва жив |
пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу. |
шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем |
е иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпо |
дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица сам |
одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер |
м крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази |
а дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили |
каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти х |
се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста пос |
она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на |
уго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и |
бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, ко |
/> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па |
та на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице ниг |
/p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена |
и смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“. |
— вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Мил |
што се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Н |
де у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег |
воје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то |
о доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не б |
тра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зиј |
<p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у г |
ну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Траж |
цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко ст |
— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти |
ох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, |
да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чи |
вај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.< |
мо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији ни |
е у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бе |
ново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим по |
вене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога |
S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и од |
ожа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а |
нера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— |
ажили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржи |
руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми |
пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим |
ече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели |
ратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох ка |
— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи |
ње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасм |
а је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми р |
сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и |
седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> |
једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се |
рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ниса |
мињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> < |
по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћа |
ужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем |
но што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представит |
н да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пу |
је из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не пре |
к.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, |
...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо ис |
о све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београд |
..{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набави |
госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам |
, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир и |
кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш |
р, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и св |
оли су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни пи |
сет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Д |
отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми |
, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p |
одине и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу пр |
о у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о нов |
варају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, |
јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ног |
та,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „ |
ство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности прео |
ћевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су т |
ути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Зна |
моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док |
ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а |
тру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p> |
истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фан |
ам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало су |
и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига |
ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се н |
же пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу уз |
е излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље |
им вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је |
о о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пр |
главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он з |
ћ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати ш |
сно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет ч |
јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</ |
е склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод |
сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стаја |
> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање ше |
на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — с |
е било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Ка |
— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја са |
едан разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше. |
молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за и |
одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на ко |
чнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва |
ми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао |
видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи |
у јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете му |
ну, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом прич |
ло, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, |
ете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Вр |
да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — р |
н!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се |
оли или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч о |
едеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из к |
но пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао |
је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао |
оведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам |
је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва по |
минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" |
ет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њихов |
е неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар |
ошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била је |
и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она |
остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — |
ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упут |
т стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div |
о домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирн |
оказаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Кал |
има и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме |
воро уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нис |
дих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осе |
нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле б |
ељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут |
ици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз |
и смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски д |
p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb |
за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, |
не остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нис |
њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се |
{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста јед |
> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не |
измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми ку |
оћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим |
... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — р |
/p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим |
сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по |
држава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нис |
та читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: < |
не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагор |
ао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и ко |
е много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи б |
нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час друго |
лако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш оста |
роша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то н |
ти колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам |
То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за |
о од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројиц |
тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем |
питах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари, |
после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Бож |
гу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити |
ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те поб |
и овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похва |
ајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја |
био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} |
!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са број |
ла, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од муж |
нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имал |
ба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобре |
ачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили. |
мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му |
а се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавал |
лободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p |
, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу у |
Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте л |
<p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо к |
Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао |
виле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније |
да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узет |
ану се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док |
аса, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове мој |
p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залог |
о ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест са |
м сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад нас |
ш једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затва |
познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богињ |
та да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио |
— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први |
наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што |
</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто |
ника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> < |
е запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ др |
рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у |
це, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је прост |
доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео |
реде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања |
о тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути |
ва. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, |
ајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву |
увише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.< |
љиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; |
ли каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше друг |
вршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми о |
па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем |
ad>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да пр |
тајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> |
вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне |
гледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало |
који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у |
а, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те са |
сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, в |
наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За ј |
ах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила |
сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од нов |
и.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од мал |
куд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или |
и на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти |
где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Ов |
и старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде |
леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље |
...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два |
школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; |
о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улиц |
ао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, |
аде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни је |
х му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— |
ед пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене |
за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер |
>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> |
оћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Од |
и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а |
би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за |
ио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по др |
резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</ |
ушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, |
....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат |
х развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдари |
е; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да |
јпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— С |
олазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, ни |
ише нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд |
аше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!... |
је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p> |
ужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобр |
изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> |
вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ов |
х ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало |
једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинс |
ње да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину |
ном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p> |
вај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши шт |
дим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као н |
> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мен |
од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху ј |
сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим |
!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Сав |
а теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> < |
шњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> |
и сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је от |
карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почн |
на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се |
није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар м |
p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p |
— одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам |
о сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> |
авили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, |
.. знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— |
а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...< |
{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све |
да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може, |
орих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и |
ас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме |
: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, раз |
аво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за |
p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ. |
де повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p |
и речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад |
} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад |
који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у |
е су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S |
иста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p |
овек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</ |
<p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, гд |
о то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена |
згубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њ |
м узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад |
притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" |
— једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера доне |
олесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у бо |
а бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала |
ма скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на пр |
ува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао... |
тов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... |
видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио о |
гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све леп |
за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко з |
к и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били |
ежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на |
то из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, |
дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.< |
сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! |
се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташма |
је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} |
к...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је бил |
ју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, ал |
ола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гроб |
али...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији |
ш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да |
ру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам |
им посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p |
</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану |
тима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју |
} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно |
ожити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно к |
носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p |
..{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је о |
лазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> < |
</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке? |
ику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунци |
глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... ког |
код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер |
један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани |
м испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући рук |
} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђа |
им, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p |
ив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Је |
у ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се |
сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса |
носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми с |
је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле |
ше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шт |
p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше пом |
>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не мо |
е док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми зн |
Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овд |
а чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Ко |
..{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма.. |
ине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју |
овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче м |
аме, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:< |
ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждр |
буће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није |
доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико |
ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему |
ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</ |
оћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, од |
вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — вик |
о доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напо |
па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у |
аљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га ми |
ло, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У |
кнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="1 |
>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити д |
исти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит глад |
х хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво, |
,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући |
. у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето! |
ги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово |
..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поз |
је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ ј |
.{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угло |
а тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим |
м пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште |
сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете |
да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручи |
ној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> |
уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе |
нутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињст |
љав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за он |
унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат ч |
ређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стр |
и.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, |
пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!... |
ходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — |
?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпо |
д узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Тер |
е избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" / |
рете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме заг |
Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које |
уг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо |
се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> |
пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су п |
есам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{ |
ала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне ст |
ћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шама |
ас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми |
/p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— |
и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од при |
смо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге ни |
м полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико изву |
опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на |
вац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остат |
о.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити ил |
</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек |
ши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чи |
десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках ка |
жати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један |
свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поч |
послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и И |
нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао |
, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="sub |
жић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе с |
обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па пој |
било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по нагов |
руго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Јед |
јао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз тан |
да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га дан |
тано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затво |
њао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд д |
шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам |
— ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p |
лас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да чес |
не био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој кавани |
емља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном |
е но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу бил |
а, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича |
<p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилаз |
свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова. |
о.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно по |
и бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, |
улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у пак |
о раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{ |
се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за ов |
емегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у |
на.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао |
</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>О |
="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p |
а моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} |
мем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у |
кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало |
де је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p> |
/p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу ко |
мам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем |
а донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, |
о изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци н |
емегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми |
</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у |
ели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид |
..{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...< |
...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Вели |
ати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— |
застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га по |
што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> |
но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све в |
2" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима |
га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а л |
} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћи |
рло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, т |
бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину те |
дао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— |
о дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Ниј |
га јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто с |
и.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> |
>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, та |
рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бо |
ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео |
мо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треб |
а је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа |
гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем |
, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам ви |
баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишља |
хладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам |
колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин о |
ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа |
био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење. |
ма...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да ј |
е врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим ус |
а ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господин |
S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одваја |
огао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три |
p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?.. |
оца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прав |
упно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са |
</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> |
а кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирн |
имаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone |
малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Порекло |
<p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду в |
врдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете г |
. отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да буде |
он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Бе |
еш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ни |
Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за о |
али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p |
а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одма |
— рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сиг |
тарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај од |
добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могн |
> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позв |
сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим |
— одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзино |
навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сах |
.</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дув |
ном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> |
Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником ко |
Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар пр |
види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p |
еш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p> |
ити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не м |
ао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: |
ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу ка |
а се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна |
љу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испрат |
она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми п |
њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази |
беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подб |
ече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па |
во пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је у |
друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p> |
.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у ста |
S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну га |
ро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном |
е сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви ј |
сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни м |
нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанк |
... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="cha |
даше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми п |
о: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb |
ти...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p |
икну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— |
њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важ |
..{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту |
приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се п |
ик оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јо |
у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек |
ругови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће |
/> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али |
пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела |
да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођ |
к...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у добр |
ко...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то |
игурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрет |
ице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја |
с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да ви |
дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило та |
е читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу ув |
атих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше |
довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу с |
пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте |
ра — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на је |
у закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упита |
ришта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни к |
рела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше |
у, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз от |
ћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али |
камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђа |
Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да н |
о и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке ок |
, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан дол |
никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати |
као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете ина |
а ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледа |
тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурам |
тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> |
преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — п |
— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима |
ам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао да |
че стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко |
есеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно ма |
у изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— |
д нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На свак |
а који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва раз |
есправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми |
сте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка |
алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p |
але, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим од |
није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му |
а, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, |
будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама |
оцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — р |
у пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превази |
буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико |
о ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</ |
ојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се б |
се лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто п |
ио покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорга |
д којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" |
једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; |
и нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чист |
"70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Ка |
м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Ис |
кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана пр |
гу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви |
преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — в |
па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ |
х... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затвор |
одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је |
... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам |
<p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!... |
и па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осети |
другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> < |
динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти |
стане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напуст |
них часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита |
а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, гд |
ише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледа |
он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој д |
е полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су |
и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвик |
го и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... |
а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да |
е се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем |
сле једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим оп |
дем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Уп |
испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздрави |
ладића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је бил |
енуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и |
што су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су |
вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је в |
е!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кр |
о, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савла |
готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло |
тражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали |
дарила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пр |
е већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико д |
<p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb |
треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударис |
апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да |
ораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуно |
оред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли с |
— јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тог |
зрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... |
...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си пам |
и исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу |
Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви |
де куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по |
и па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби о |
ича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и м |
— шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо ког |
па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p |
еограда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> |
у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита г |
али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих после |
е нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде |
.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној к |
и се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни |
ујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> |
. био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а зат |
колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису д |
утника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе |
ца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У је |
азговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову |
их натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> < |
што се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— |
>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда |
>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је |
нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а |
кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна |
У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београ |
о, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при |
еруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си |
ражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у сво |
оју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа |
шту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одгов |
Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи |
оје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Ни |
миле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у |
е вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не кос |
поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и у |
сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку н |
ђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су л |
.. још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче |
е не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступ |
"302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те |
а тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћем |
ам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кућ |
ог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим ш |
и да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим |
ње, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку ње |
уставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска |
ше врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руц |
ај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала |
Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем с |
ам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу |
ада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у |
ј соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне трој |
аво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одго |
ја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем ј |
корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone u |
/> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> |
е док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p> |
.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и |
{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p |
но сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" / |
<p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је |
их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> |
, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају друг |
абусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места |
а могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине |
о, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замис |
путника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем н |
вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p |
да уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука |
— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју. |
<p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господи |
узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини.. |
сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, |
сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер д |
ко напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта т |
улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурни |
pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у |
им, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, |
у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лак |
са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо |
хану и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му |
p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам |
... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — пр |
ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред |
прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{ |
ки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удар |
т сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се ше |
<p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управит |
/p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез има |
> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, |
ој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> |
је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, |
Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што |
нам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега |
сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— |
i>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — о |
/p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трп |
аред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње но |
ут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздрав |
м се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља |
ве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p |
то завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи са |
Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц |
S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би |
А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Бож |
Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нар |
ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, |
целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце св |
јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам |
ајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те |
.{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нис |
олима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С пољ |
за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан п |
брази отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер ц |
ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти |
а, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења |
а се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћ |
ну чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S |
Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, |
n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</ |
н још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— До |
идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред |
ече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{ |
траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с |
авде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путни |
о, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они |
асмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута |
ком Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно... |
/> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је б |
је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!. |
ујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што |
p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</ |
на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јо |
</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и |
е ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и |
д, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством г |
ед залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отвори |
лазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p |
е знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешања |
арче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео х |
о хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлак |
с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> |
ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пре |
ац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </ |
p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а |
се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а пр |
и ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.< |
степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо уну |
бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвеснос |
</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! |
.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код лудн |
у.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив п |
кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћ |
се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беш |
угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту та |
вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ с |
е беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам има |
/p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?< |
црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти за |
назију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, п |
аском код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које |
дељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа... |
жи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стр |
на, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда |
шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једн |
та госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку |
емишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одв |
м подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, |
ебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас |
угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге бе |
би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да д |
дан и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори |
школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину |
на са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио |
звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па |
горе, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па |
пођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сирома |
ста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, |
овим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Беог |
и се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију. |
цу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили тр |
т-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао к |
ем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ниса |
оворих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде п |
акше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> |
!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми |
се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неко |
, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељич |
бу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо је |
зи!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— |
рлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље п |
у намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном ис |
а оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што |
ући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље |
— одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој |
ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — о |
је? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не и |
, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их |
ла она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда |
ц у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господи |
двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме стале |
p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прош |
несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — |
а њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у |
} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на |
ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не х |
ом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта |
} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од |
, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки ша |
дескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху |
же</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к с |
чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месе |
— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући м |
мпа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим |
гледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогн |
ро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, а |
/p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је |
аду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282 |
/p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доњ |
држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме |
ене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне луп |
знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше |
икако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је |
Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубље |
нем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се ви |
а ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо |
.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда |
неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко |
кнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељс |
ођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мисли |
p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали |
ве четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без траг |
кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb |
је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмиц |
им сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полак |
збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро |
аља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе |
Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола |
на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза |
ред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— |
таше: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше |
и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем п |
<p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам |
ићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране р |
ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а н |
сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колик |
радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролаз |
!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом |
из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је и |
волвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме |
олски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p |
а, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ру |
ев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице ниг |
греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише глада |
а био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се д |
До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Бед |
каквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и |
а сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа |
у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је |
невно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пека |
не као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са к |
е колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Ис |
p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у ју |
нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} |
истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања.. |
га дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништ |
ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хле |
уша мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на |
то, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је к |
ију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам и |
> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше |
а ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало |
осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грун |
Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хлад |
, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам ј |
.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан |
дговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам с |
не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} |
“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је и |
ух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да к |
причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Р |
н апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуж |
оловину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао |
ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан |
ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.< |
ијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац б |
ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</ |
ш? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и с |
ђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост бе |
>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер |
и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и н |
са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да |
он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи ис |
аба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хле |
дружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани |
та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се де |
а песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а з |
арио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме че |
ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— |
едник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су неш |
обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао ка |
, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по |
"226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми |
у? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангуп |
нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше ј |
малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на |
сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам дола |
ити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он |
Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро п |
<p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозва |
S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам |
ивио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хл |
Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет |
<p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зач |
— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап ка |
!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуца |
аистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, к |
Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — уп |
илан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!< |
а радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас |
.</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац подел |
пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо |
ом.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вешти |
p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!. |
звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као |
окле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре |
ивен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се |
— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... бр |
ило не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!. |
који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволт |
утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите |
/p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спровод |
1" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном |
зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чис |
шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био |
ренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону к |
нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове |
ј самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, ш |
ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— С |
о ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </di |
м малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.< |
...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођ |
вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше ка |
од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин< |
себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу в |
рага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахат |
Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи с |
м“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... мл |
хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,.. |
одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ниш |
То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па ј |
часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра |
вако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, |
Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још д |
вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама крт |
— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, |
ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час гр |
сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад прес |
... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, |
се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и |
бично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш |
у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — |
чијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? |
и и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и |
у.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека би |
и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само |
утка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало удари |
мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... |
</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се ох |
суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— |
У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— |
тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало |
и, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо |
ћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — ниса |
одаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат.. |
што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а ка |
нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, |
ола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не |
а занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну он |
капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену |
ску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?.. |
и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам |
и хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа |
ледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важн |
не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад |
ла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p |
убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледас |
чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни р |
им је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у |
о могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зарад |
е који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — зав |
те к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу |
е казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— |
места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?< |
ти, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, |
ли да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и од |
ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брин |
ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у |
али, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као |
ав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбој |
{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да п |
за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком |
оже на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао |
ек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела... |
улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Ст |
е могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, |
аборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, |
ио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не |
спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ |
ом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници ма |
вим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S |
и се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и п |
артију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спре |
рпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— |
за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} |
>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите с |
тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апет |
сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац |
ка на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} В |
мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам ст |
цу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се сп |
одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створе |
ег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два саха |
{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк је |
амести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други к |
ћи сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као |
} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја |
о код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долаз |
ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ |
да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме к |
и од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се с |
ујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за |
о до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду гот |
>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они |
иш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог |
одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до кав |
/p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била дост |
ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с |
чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, |
ца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка у |
д чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију.. |
ајзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? |
времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем... |
кочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} З |
но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет. |
ер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и |
дио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за |
плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и ута |
удан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у |
’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођ |
у да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до |
особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Пол |
ви тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и |
таде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају |
фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, |
а ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на го |
као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас друг |
пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и ур |
а си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: |
р се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Ре |
у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на креве |
у знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, |
ма тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама |
о тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој |
ако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — ре |
ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше |
м се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће т |
м посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испроше |
нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се |
га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драг |
са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити ма |
...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година... |
тедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хл |
{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Па |
страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Так |
да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у |
био у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се |
пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и п |
и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се см |
а, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те п |
а зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрх |
са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што |
нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицам |
ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућ |
а чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнот |
пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемил |
чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да |
ред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из у |
из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један |
S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиш |
патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас |
и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{ |
и школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, |
е, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш об |
у испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је |
се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома теш |
тра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</ |
</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предуз |
та ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе |
где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога м |
p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти |
очех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јеса |
их кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише о |
цати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... |
е сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми |
угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа ош |
прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зб |
да, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, |
види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, кој |
гљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, сл |
="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— |
претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, |
овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— |
<p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко |
опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, ал |
а столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — |
чне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет з |
ерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} |
његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га о |
седник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћ |
е тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац |
од испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј |
ма: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и |
... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући д |
ође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопа |
ељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зач |
ста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, за |
валу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта с |
<p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... |
/p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љути |
о свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p> |
м га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и п |
да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се ок |
њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, напра |
пштини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам |
е мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа |
Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, ба |
у знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молба |
другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад н |
исар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки |
ложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање |
Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну |
— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p |
мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чу |
нута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра |
/p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшк |
узе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је |
нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те д |
доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> < |
за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> |
ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подиг |
а се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и врати |
олуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово ст |
ући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са поди |
ад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу |
послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> |
године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми |
ршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли |
напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их ј |
а састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши н |
раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи |
ка на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом |
— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. зб |
е комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, о |
више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и о |
p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још |
бе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала |
могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> |
ата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Бож |
ије ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми |
ободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, |
зненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кост |
се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам ко |
/p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... |
медију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — |
ну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу т |
милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу из |
ше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала |
арајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак пре |
ро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кр |
</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хле |
во заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена ха |
ко би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit=" |
о, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у р |
лада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновц |
сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу |
вео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио |
диле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да доврш |
војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а |
човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп а |
тра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} М |
/> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да |
је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промен |
о неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзе |
разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у |
.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је |
ја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> |
а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</ |
Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобљ |
.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово пр |
гоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек |
о мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам |
човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми |
луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:< |
за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> < |
о тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на |
уши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка |
анџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата |
стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био |
постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни нов |
на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађа |
ренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за |
како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне |
да реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити дос |
а у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, б |
дносно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам мога |
.{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.< |
се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи |
е и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођ |
I разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p |
ку, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам |
о је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштав |
.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђач |
нути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод |
а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало м |
ћи наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци пос |
анима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао по |
била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она |
лава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш т |
вали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим |
замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" |
е...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпе |
хните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим |
да и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако |
не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испи |
но одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак |
у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио |
садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима им |
еклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — |
јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закљу |
"201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, |
снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрх |
зићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кућ |
м исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и |
па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах |
имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зо |
д смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мал |
е ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држ |
писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори |
р штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, до |
е на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... |
р и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно т |
ц до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је је |
ам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бр |
ком улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџи |
жа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <m |
{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд |
а, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке ка |
у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним.. |
>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја |
амо, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће |
а сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — пре |
..</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла |
оји смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Х |
На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина |
а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужа |
е се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим ру |
су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако |
Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на к |
оје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовин |
чито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чу |
је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох |
нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико |
и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је |
м те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више |
и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомили |
а, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет веже |
форму, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! у |
ка.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око судн |
рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна |
ош се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз кој |
олико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— |
се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где мора |
, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од оног |
са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,.. |
/p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз |
е госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а |
правитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="30 |
за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим |
хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, |
те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затвор |
или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније |
оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин За |
сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се |
на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> < |
чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене |
— Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беш |
д Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју |
...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.< |
о ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана т |
раку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам |
.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући д |
теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али |
да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико |
пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мал |
јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — у |
добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, |
ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она б |
е штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођ |
<p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> |
из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећ |
ло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни јед |
почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су је |
мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али |
а крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно |
оћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спав |
мена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се |
скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, |
у урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још |
или и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као до |
ла, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп |
по изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати ко |
код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан |
о је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој |
а.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, офици |
лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље... |
года...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео |
о месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од |
ну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у је |
њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: |
сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и |
,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим |
анке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у куј |
ио изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам |
<p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, бл |
се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је к |
о.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несрет |
...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурн |
="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко |
нутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <p |
пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго в |
ов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из |
ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, |
вецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за |
<p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и п |
трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одма |
ужиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p> |
ако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са |
о за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити |
о, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њ |
> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера ко |
— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Прв |
правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још |
сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} Посл |
до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p> |
бу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — р |
} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му с |
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја теб |
p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, п |
<p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је позна |
плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпо |
који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ј |
угог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као |
а, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није ник |
черу смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претход |
то, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не |
обично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, ха |
је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, |
век врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Веч |
имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом |
апред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био пр |
У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овам |
и.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, не |
и.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао |
д можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, |
д сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разу |
енада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и |
> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и |
чинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никакво |
ску момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n |
у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— М |
било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела |
/p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека д |
Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја |
и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужа |
чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! |
: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље |
живати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, ко |
подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју |
чнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У п |
беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у исто |
римети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господин |
9001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти мно |
ином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак би |
/p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да |
зласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се је |
вао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други са |
и тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек до |
ад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p |
пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише |
и, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, |
алих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима |
о на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђо |
Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p> |
а све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њи |
о, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођ |
и око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био об |
у и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њем |
а; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у рук |
<pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у |
ао помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љу |
вно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће го |
разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља.. |
поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а п |
се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корб |
в, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ног |
иште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изи |
ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао |
јући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по с |
м љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене к |
сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравк |
д писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде н |
</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жанда |
> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обаш |
:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га п |
нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па |
нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама |
сти сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је |
је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у пис |
мачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— |
ко три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја п |
хватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — пром |
ти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писа |
авити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>О |
и и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то о |
да рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p |
речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (так |
о кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра м |
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уп |
Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је |
ао да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш |
у још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи д |
гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара п |
право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> < |
уту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> |
<p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта |
нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песни |
нем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раши |
и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица |
и погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцелариј |
едно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - |
хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад |
ас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} |
цима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да |
грабих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо ц |
ако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у л |
жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да ни |
Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка |
једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p |
је бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и с |
а око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу с |
оле, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно |
на...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти |
д уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он |
ме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике му |
а ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Зб |
/p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места |
следњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите |
сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљив |
тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — |
а моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га в |
а саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... при |
<p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш? |
е које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,.. |
какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p |
кох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! |
мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онд |
капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{ |
<p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли го |
озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и |
рхерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ |
по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час ам |
, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једи |
акоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и |
један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n |
се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљен |
а видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби л |
држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила |
е; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за |
дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије рак |
ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што с |
о те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</ |
е, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових ш |
ред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb |
ржећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> |
где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет |
же да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те! |
смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Сп |
адовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb |
тра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат чове |
м код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слав |
рутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама |
јцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдиц |
и поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, |
едан фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао |
оју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — |
ирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору ука |
, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз |
<p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да н |
/p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а |
усати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; |
ука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а |
шно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало д |
да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је д |
неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Ми |
гло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, каст |
зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!. |
кох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви п |
..{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем |
вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубиц |
повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам с |
ло, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седе |
орпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да |
p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милуј |
на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орм |
о смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опро |
јмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,. |
им свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у |
ако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — |
м то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми он |
оспођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она |
летим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топ |
>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци |
, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него |
ај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па о |
једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> ма |
ам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут |
>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, |
</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" |
етници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из р |
аред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— |
елникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побра |
..</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остал |
p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— |
, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам |
трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p |
..{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</ |
е Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па к |
, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би у |
озора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — дода |
>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатит |
p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> |
/p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па |
о ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>П |
/p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb |
ам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је |
— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, |
ам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље. |
добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам |
е био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих |
о има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, д |
у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се |
ија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихв |
> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за |
...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка |
еби вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S |
елникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак |
е је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључ |
стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни сто |
ане, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим |
ки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пе |
ти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! |
за...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу |
оди да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, о |
ђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> |
да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била |
вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} |
о сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на |
о девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столич |
их да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом с |
овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак |
ање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и по |
смејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немило |
е, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини у |
, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може луп |
убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како? |
век провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увук |
одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме |
е колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам |
тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало |
да и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо пр |
Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јад |
ите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло |
и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> < |
потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој нао |
ла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не |
је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа |
канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сраз |
о ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине слу |
n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ј |
<p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p |
о му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући |
а кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам к |
авих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не гово |
ве што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. |
Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је |
осле подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина |
хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и |
о овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те |
ало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти к |
ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— |
ила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> < |
на би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и |
о, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p |
дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јо |
уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра и |
да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је там |
је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро ста |
/p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме п |
али новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била |
а је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> < |
глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула п |
рити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што куп |
ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p |
ни.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она |
} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад |
у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто з |
p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не |
а као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру |
.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварај |
је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је |
и новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p |
n" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој ј |
си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад |
} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ов |
ам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште |
зник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, пра |
p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да до |
о и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он |
ника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незг |
и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Је |
тив подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом |
тито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама |
ага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умив |
дно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и |
но!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одм |
ичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!. |
ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмир |
ад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас моли |
исам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а шт |
равно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно |
једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и |
, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и |
кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} |
етходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да |
осао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђа |
..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не бри |
у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!. |
— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други |
Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци |
мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Пр |
— рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па |
у беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> < |
о унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са за |
зи на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље |
да па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде вр |
је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече о |
!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?< |
са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала |
ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која он |
ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси |
у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе |
ба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— |
убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— |
ком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p |
...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нароч |
кве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће д |
два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — |
морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудит |
и тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта |
ите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо пос |
ује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с пр |
има:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а |
.{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и из |
к више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торб |
ече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте н |
да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље |
ћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> |
ји извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски кап |
рави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух г |
им рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожу |
да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се ј |
славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, |
ј пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је... |
истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи |
иђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох |
аквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре |
есмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као |
задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, |
г саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и |
имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом се |
те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној со |
много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун запов |
а је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што п |
S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> |
</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" |
.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости |
е један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!.. |
лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосм |
но добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, а |
у две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам |
>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год запо |
на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама оти |
им уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о п |
Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми о |
..</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у бу |
и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у соб |
из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађ |
изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између |
ој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао |
е Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Н |
>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бок |
карац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи |
.</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде |
код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда |
рижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да |
а што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p> |
где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар па |
ша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам |
епамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамни |
о...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом јед |
ати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном |
ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога |
м у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани ко |
, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађ |
ртију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што ов |
до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спу |
стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p> |
62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздра |
а покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p |
ије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— |
а, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, |
седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још н |
а ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто зави |
— развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...< |
ам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до |
им на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седа |
.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос |
ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапут |
ли добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после п |
запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега |
пана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „ |
ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем |
е ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од бо |
у!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе мо |
а.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад т |
е ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спуст |
повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано ј |
ко велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог м |
.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n |
рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање |
на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај |
трпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> |
кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p> |
вог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажериј |
ало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло к |
и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је |
из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније и |
идљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам ј |
> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје |
!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, тол |
воме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за |
те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек ш |
до, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику |
.</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај |
сподине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ак |
и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је |
дити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао ка |
и на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту о |
е поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А |
а будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S |
е два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одм |
празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седо |
м све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам |
стим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није ос |
дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се |
облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми не |
есми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој ка |
а је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и уме |
у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закљу |
ика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђа |
е где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док |
</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћ |
у те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва и |
гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и ш |
пе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле н |
врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? |
тиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак |
ојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једно |
и за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} |
торица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> |
/p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих.. |
{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речи |
..</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавал |
дремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div |
ана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила |
ник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећа |
ајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почне |
кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> |
pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ |
а, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они ве |
/p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> |
у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако |
никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Н |
е греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p |
...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш |
..{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“ |
а окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш |
/p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p |
овек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам ду |
Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поч |
топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне го |
х пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се мога |
p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви |
остиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће |
Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Ми |
горело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <p |
че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће |
тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љу |
смо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква |
у изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него |
.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <p |
ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p> |
тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, ш |
кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} |
че кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме |
>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тра |
и у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам |
около око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрил |
утасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Па |
и пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати |
тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Је |
, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степ |
— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни |
жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једн |
, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се |
ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — |
је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, |
х достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда |
</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празн |
ађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видн |
госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приб |
{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их бе |
х на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са зво |
био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— |
за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет |
беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам ди |
b n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред |
село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} |
замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p |
ра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, о |
и бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се в |
оспођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попије |
м увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може. |
Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово |
е к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостив |
овео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хв |
{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затвори |
рејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки ос |
.{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи.. |
преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш |
без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле |
иту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, |
изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S |
атим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— П |
</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> < |
наест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нем |
чекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори |
,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све |
ројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих |
атељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба |
ан, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох пл |
те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокак |
смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које |
сти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се ид |
у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата |
сетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гл |
одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако |
м и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало повед |
им на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос с |
ти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, |
о јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се |
> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да д |
ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце |
има да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зај |
<p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни |
... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растурим |
о у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зн |
однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако с |
квог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсол |
међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад гос |
овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено |
p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та |
ако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p |
зми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада о |
а мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII |
и Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од св |
руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу |
га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па н |
угог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет |
у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам |
узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке |
петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни најв |
ође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано н |
азником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачк |
оји беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која |
ата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћ |
нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штет |
, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју |
аме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе |
еразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у ка |
код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по |
— викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде |
ребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од |
во однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па |
кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици... |
врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, г |
е и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по |
, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и по |
еба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S |
посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико |
падоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпа |
жаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке поч |
е из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице... |
>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро в |
ћа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна праши |
пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта т |
етићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног кал |
а пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се |
Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — |
ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршт |
место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грл |
а и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто с |
ије, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало |
ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Од |
зликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, д |
и, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апс |
дим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног |
у набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја |
ечима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то |
акалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на л |
вити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очим |
овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... |
же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунова |
инског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други |
ад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да |
, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути |
нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p |
адарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам |
е, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми |
роша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два |
ати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их |
мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послу |
цу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није |
естре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..< |
би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, ш |
са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!. |
о.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те |
до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не |
један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате д |
напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</ |
ђу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандар |
да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам исп |
морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док |
код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мал |
— одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, |
ађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности |
о глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао од |
ад попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одго |
— што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траж |
ико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда |
м на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко цел |
лужила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“ |
је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је |
јимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега с |
се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних |
а љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p |
="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћ |
помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у |
Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жали |
а не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До |
огли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се куп |
старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулско |
о главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме |
арена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — су |
p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхт |
пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше |
ог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти |
реме ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у с |
це, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа |
и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> |
и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p |
S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене |
ати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као к |
купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми см |
, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да стануј |
увматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истр |
, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарск |
лска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како из |
и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио |
то и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, |
<p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p |
да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам сврши |
а само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало п |
а била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баб |
јаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <h |
том пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија |
и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, |
..</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а |
е председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Т |
та и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђ |
х вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете |
, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана о |
оменила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто... |
ито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати бла |
, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се го |
<p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незго |
завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, |
граде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрве |
ао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), |
вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоће |
. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог д |
ђи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... после |
вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на |
свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим |
мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто |
Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.< |
редузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити |
и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И |
а именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p |
а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и |
, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светл |
изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа ш |
Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једана |
је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Чи |
три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзо |
друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p |
-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем з |
о саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!... |
ајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башт |
p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месец |
.{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одјед |
</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш цип |
тано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са де |
све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад |
е свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од |
ак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су з |
акије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— К |
ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене бил |
о га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу |
ду онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од |
тисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, |
ост није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извуч |
хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра д |
из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму. |
о добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро |
им сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав |
грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летв |
требљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали |
ца, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка |
е свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ух |
-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школ |
p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме |
кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али |
би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако |
у...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђ |
један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа |
S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако |
тролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми |
. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу сви |
за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премиш |
месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у шко |
ли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шерб |
, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, кој |
се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо |
{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није |
ајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох ко |
>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101 |
...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смер |
жву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међ |
чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да |
мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д. |
х пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што нагово |
јући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови он |
ије хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="2 |
.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта д |
гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, ни |
кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> |
чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док ску |
дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу |
p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти пла |
пит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи ј |
па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели о |
лба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лев |
дари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Г |
p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.< |
д јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим |
рху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улази |
шкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} |
пах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад ч |
днуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} |
е опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу |
не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај |
д нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред меха |
х ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. |
ндарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто с |
свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађан |
амо толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p> |
повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чи |
ључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за к |
</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n= |
ма тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...< |
а на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.< |
аци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пу |
.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном мо |
ђа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флау |
мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кав |
би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло до |
ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помир |
вати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као пр |
намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSe |
<p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подо |
5" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> |
ла празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Св |
, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на |
ем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што сп |
о задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних бед |
Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад због |
ворих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака шт |
> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност од |
оли госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим |
{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p |
шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет |
што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. |
ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео св |
во: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад |
) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у |
b n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите |
фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло до |
Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, з |
угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на д |
очеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</ |
а нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како |
м оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред |
змахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем ру |
, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе |
го заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У је |
и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, |
х нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту по |
на танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко |
господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да |
ли ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одк |
рану?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>О |
пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="25 |
имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма |
е са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме |
орица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна по |
се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било. |
ј тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док |
као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им |
ед умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — п |
не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но |
урно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S |
и; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути |
ше ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав исквар |
земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја у |
ложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, |
зиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што пост |
ца у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред прим |
се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад |
ола им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимањ |
ам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ак |
ћу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој х |
далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељако |
тра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одгова |
ам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала по |
у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне ко |
страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе |
ћ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију |
а!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хле |
међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељиц |
и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће |
лу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а |
х се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао |
но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подн |
орски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке цип |
а сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чека |
жемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а |
у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљ |
с ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и |
о! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога |
толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повади |
b n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин в |
или и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели д |
правити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!< |
p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пе |
нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујн |
корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говор |
Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми д |
развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако у |
, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишл |
се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с к |
плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више |
еоград ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је |
би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на с |
хођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p |
ам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не по |
аквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за |
гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом б |
о ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви |
ви или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекн |
х послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесе |
а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <p |
зао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSecti |
осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} О |
у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота |
и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у |
а оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а да |
Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!.. |
сам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{ |
њу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке |
х до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи |
рупи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек |
ш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла |
же, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горк |
и а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам прем |
ако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове. |
ека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас |
скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао |
д сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улиц |
епано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би мог |
ети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако б |
баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар ц |
ника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једн |
унац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Ста |
док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али м |
десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом |
ље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на |
анта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли |
/p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се |
p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — р |
<p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> < |
> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу |
вићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те пр |
<p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа це |
писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p> |
друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто са |
ј.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чу |
ожим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година |
, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Вид |
ући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то зна |
са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лак |
ст доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без п |
лиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен? |
ешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, |
гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо? |
p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека |
ом.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то |
рида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће д |
..</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба |
само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам |
а?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни.. |
о отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што б |
смо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божи |
се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— И |
о? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је |
дну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обича |
а он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат ч |
свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жа |
на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта |
. мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — наст |
коше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај по |
вим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени |
си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} |
о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, |
им те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај.. |
>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навл |
а дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p |
нта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p |
е заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцни |
га, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде |
ђајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?! |
џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам |
и, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, де |
и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} М |
>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, а |
аче морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти |
са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, |
ња.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с |
м.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи |
да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p> |
— како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео |
ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је п |
p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном |
Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,... |
pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S |
леће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо |
...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или |
ецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...< |
павам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробуд |
е Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> |
ле подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подру |
није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навик |
а од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико |
би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам |
ан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуж |
које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду.. |
си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p> |
ати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казн |
очех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све з |
p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ по |
{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после |
...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако |
ођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће м |
ком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге. |
чали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они |
>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном при |
а је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне ко |
сам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по јед |
<p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу |
онеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ |
..{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и |
у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је |
та кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа |
авао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу |
а!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну во |
банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p |
ина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад ниса |
дина; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} М |
како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с |
ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постара |
за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, |
собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољ |
уживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави П |
и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе |
ишта, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а о |
лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а ме |
Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, |
рано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате пра |
а хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра, |
> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?.. |
S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити |
ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!.. |
од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отвори |
те дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да |
требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или ш |
S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он с |
а купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месе |
а се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га |
живање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, по |
p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умедн |
ани га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му д |
ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> |
заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема |
екиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, гос |
пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако де |
мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У ле |
ва она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, |
рих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим с |
новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ру |
ам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те мо |
и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div t |
енштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не |
баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једа |
љно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више |
иромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам поч |
, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p> |
то питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера |
ршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза |
руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, |
сти у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође.. |
у да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, |
а горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и |
што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи ниса |
Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочит |
е оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је д |
не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те |
осерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јано |
..{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>Н |
</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три бо |
рло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо т |
пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим в |
а и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по |
урен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао. |
тника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и б |
ђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћ |
многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете |
а на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није во |
ран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испри |
<p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натовари |
знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у |
ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било |
(Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам. |
Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, |
Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> |
па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад н |
женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, |
у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="2 |
газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.< |
ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="1 |
чито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} |
е од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Ниса |
— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а |
ве радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, ај |
Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако |
а него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Раз |
вица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према |
> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но шт |
дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од |
85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба |
послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега на |
и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који б |
док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSec |
н оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест ово |
="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којо |
Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као |
удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их |
<p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадав |
S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Ф |
јући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина ч |
и за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веров |
сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комад |
шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће |
м дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решет |
n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што др |
ћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — |
оју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — |
верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, |
е, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како ст |
, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у |
же кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час |
а кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала |
рших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи |
бао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управ |
Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до |
мо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо с |
о...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим.. |
.{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у ку |
помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што |
м.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била д |
м већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постара |
м, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ће |
и репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била л |
:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није бил |
> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од о |
Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— И |
о ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако |
кама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па |
.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао расп |
аки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се т |
— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико |
ао у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо г |
<p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а |
мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо |
его наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их слу |
черали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да т |
ет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурн |
ош сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S |
о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Бо |
цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ак |
ише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава |
p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— |
око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под |
; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!.. |
оговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувиш |
: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> |
— рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „ |
нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако |
ју с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нис |
бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а он |
плате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— До |
у па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" |
ните ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер |
миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — |
чито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} |
удорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још |
спођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког |
ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се б |
срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта |
ника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја |
и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз |
каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вел |
а се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рође |
ну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их с |
но погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ног |
од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — ви |
подину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са сви |
м очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за |
вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема не |
о не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— |
.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је ова |
па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб плам |
у реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако |
где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и |
бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, |
воришту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у |
ворим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чи |
и две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Ист |
раду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било |
м — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру |
} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" / |
лакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, |
сподичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног ж |
да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спо |
е се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} |
ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате |
аха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако ве |
у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако р |
е није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља на |
у не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје сел |
свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да |
онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече |
<p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно |
есном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцела |
!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима р |
/p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, |
се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну кој |
степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, |
вање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То |
сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... |
у, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озе |
ици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је |
пи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут ка |
л акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино |
вам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико ме |
ам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и |
а ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове |
сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама |
не остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим |
<p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш |
...{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинут |
мо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдан |
и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, |
оже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо св |
и ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говор |
ити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио кварт |
поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук |
ка-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо |
вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бој |
Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља! |
иђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда дос |
томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у ју |
S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!... |
су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја |
— одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наста |
му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше и |
<p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> |
само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и с |
размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме јед |
мо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — в |
писасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, |
д чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђ |
осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, |
зумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем |
е свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>К |
— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— |
ао да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— |
се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по |
адовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да и |
орим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напи |
на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти кар |
.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, реч |
ца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично твр |
веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоган |
Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпе |
ео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чист |
рах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у |
— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме буде |
икну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити |
и ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н... |
казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>П |
зећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Д |
ња нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије |
/p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празн |
него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књи |
о би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора |
. <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући ра |
ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће |
е с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао |
ју свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити мо |
ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ј |
овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати ш |
у на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S |
.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутр |
Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а ле |
т муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!... |
ед тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје... |
се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</ |
дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> < |
е изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени ј |
мбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили |
човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> < |
тане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без д |
а сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати |
пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох се |
и преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пан |
p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да |
шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те |
ан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p> |
.. бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем п |
</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочи |
сар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после не |
о!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па |
> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="2 |
би пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје |
ло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> < |
ану и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута |
врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</ |
ршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хте |
са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S |
олика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бе |
ођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозво |
тојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли |
илосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n=" |
..</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно с |
лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо не |
n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су сам |
вали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па |
у, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али госпо |
а напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:< |
p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, |
Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њихов |
шаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво ту |
сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде |
коле?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S |
о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по |
еш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми |
сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, к |
ла часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене к |
Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Н |
то наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да сп |
и ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и |
наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p |
.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мно |
о, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо |
могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти |
јвећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше |
...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима ј |
ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у |
м, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загреј |
а Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шт |
х убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Поло |
ао да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, |
да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И з |
о мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљ |
човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, пр |
еме уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи |
огунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} П |
шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љу |
иш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испад |
а бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из |
разника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обе |
легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђер |
ј казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у ш |
брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у П |
ад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена о |
ло притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n=" |
лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би |
/p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, |
је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о ва |
амаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџ |
о а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p |
госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде |
У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће |
а нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде |
ред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госп |
олско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи сли |
е човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или о |
чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то |
е остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да |
екав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти т |
е бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем. |
уго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем |
који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, би |
код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и |
.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изло |
ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да пот |
једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да с |
љу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блат |
не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега |
нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, гос |
та ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{ |
та да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на м |
тле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих.. |
ом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњ |
еке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица |
} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом! |
нта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и в |
тању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" / |
ните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не б |
за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по гл |
марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а |
шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> |
ле школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упут |
сет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију |
... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити... |
их на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупл |
ер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти шко |
ту до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школ |
служивање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изл |
остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к ме |
да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а тре |
удала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих рад |
а.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор не |
и дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло |
и сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не тр |
ек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу |
га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо |
орака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пу |
S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим исп |
ши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера д |
је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он по |
се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог |
и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пре |
та и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и |
сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Ал |
се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их |
, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу ка |
ако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом |
дите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, |
!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћ |
ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј м |
да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах |
ем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњ |
она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p |
аже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — |
неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно |
омешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама... |
епеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су |
еба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— |
ити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то тре |
те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар ј |
ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Су |
о да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> < |
ћ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...< |
други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар |
де!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терај |
Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камењ |
рену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу д |
и у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, нег |
о љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, а |
с у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} |
Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње |
...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљ |
</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами м |
него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом |
стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— |
раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, д |
ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао |
сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само |
казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— |
но са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити |
та му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...в |
а трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не |
повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p> |
на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је |
у двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а мо |
те ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замол |
ј снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза ис |
дин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба |
о коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако ју |
за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прим |
или квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хо |
!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је? |
м куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p |
д овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо вр |
година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те |
ио најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не |
орате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и ч |
— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није бе |
ло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Приче |
укама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта са |
ро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам |
де господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о м |
да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место д |
га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа |
p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим |
</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим једа |
ахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати ка |
ориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p |
у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p |
ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење |
а и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као в |
чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле т |
/p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Г |
а да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је |
мам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или дв |
спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у |
за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. |
да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је |
а пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и |
уговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и |
<p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде и |
и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог х |
ем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесе |
ажи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — |
е.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био |
не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мора |
н и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с |
ој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— |
вам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече |
шобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до |
м да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који |
Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стан |
кше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим |
е не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... з |
> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио |
к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у |
, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек мо |
познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отвор |
ан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах |
лико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба о |
гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није |
јући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни р |
варица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за |
обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="26 |
ам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам им |
да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло в |
Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах |
држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беш |
на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>пре |
опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је би |
ад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците н |
бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих м |
што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутр |
римише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Ми |
ле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан са |
том брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ |
смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</ |
у са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" |
и удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напрет |
} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, |
јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам на |
лу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је шт |
шимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам |
ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан п |
нили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара |
/p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се |
и да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке пови |
ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, |
о; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — |
кама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; |
та је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се |
ректор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овд |
овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиш |
онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и |
ачи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте |
ушу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни |
мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом |
те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, прич |
отрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуч |
са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „З |
иша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, |
ан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао з |
у да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијут |
да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру |
утра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, ка |
— опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече |
едну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене |
, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Су |
>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линиј |
ви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први |
, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механ |
их онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш с |
ко <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Беогр |
<p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајн |
одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} |
и да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох цип |
сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После |
...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и с |
ш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</ |
..</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изглед |
вој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и |
а руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на |
имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озл |
> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде к |
о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на ф |
це, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и |
лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог д |
мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, |
урих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, т |
на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је о |
, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица |
тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — |
рило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе |
, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!. |
е нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици... |
ад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали |
ли за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надроб |
и улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се вр |
у се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем |
век морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прик |
н причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Мила |
авати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, пос |
и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради че |
и!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас |
устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сах |
сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.< |
је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ |
бали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> |
смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаж |
седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — а |
Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док |
м лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво при |
о!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</ |
ћи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p |
Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.< |
авући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="11 |
, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам с |
адовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га |
кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отић |
p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у в |
отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</ |
ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један |
дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше вед |
и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> |
лази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ |
/p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих |
шати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пу |
тине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Г |
<p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спав |
нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта |
ва се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље. |
,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, На |
поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отво |
ре!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикн |
бично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад не |
гао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да |
..{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</ |
оје чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на ст |
чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> |
<p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то |
ао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад доб |
ахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{ |
</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} |
— почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> |
Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како м |
чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника |
ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Пред |
д оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини та |
од једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и |
>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих |
аше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О де |
а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хв |
е дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа ве |
ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p |
и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм |
о одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста је |
Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах |
сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У остало |
правитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти с |
p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак с |
и?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљ |
ви на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, |
рну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем |
рха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно |
жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има |
ема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног |
ико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-х |
коловати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог |
не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим ва |
ац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар |
ем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>П |
о Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису |
ивучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико н |
и...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је го |
ако ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово виш |
их волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.< |
лико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе нада |
<p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} |
седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведос |
> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опх |
е овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; |
ута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути с |
госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> |
њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну р |
а се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи |
апред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на |
опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пуст |
ина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!.. |
ођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} |
</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва и |
<p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="17 |
</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари |
за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлаз |
ј куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад |
х сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и |
екам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада |
о проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцела |
S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њи |
ве јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима |
па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачк |
ноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p> |
и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> < |
/> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем ко |
.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгл |
едаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послуш |
ли, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, |
радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвиз |
<p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продер |
, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и гру |
могне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни прету |
чи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се ви |
још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јест |
, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше |
...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекај |
обра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p |
ао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад пр |
, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p> |
питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам г |
се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу |
осади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо |
ио.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено |
дећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући |
шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам пр |
а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p> |
ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе |
Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гле |
<p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог |
ао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити шко |
> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и т |
лазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дош |
и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— |
ше ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви д |
а се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест саха |
и и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је бил |
ито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа бил |
у лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ј |
hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, ка |
ла луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у |
спођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо |
ђица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али |
вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво |
бра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n= |
?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу |
кидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> |
подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад ни |
х па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — доб |
о на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месе |
ра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским ули |
орих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p |
д и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој... |
мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче |
им Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p |
јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> |
чеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт са |
се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме |
а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и о |
овац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах |
есет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам |
рво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од св |
само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то |
покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које ч |
.{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одисти |
е к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не па |
</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али |
а робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорил |
Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је |
а.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p |
{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити |
ћи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша.. |
p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, |
> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у друг |
р и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...< |
<p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.< |
ати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја |
парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназ |
исам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела |
кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како |
љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на с |
<pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко са |
вари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо љу |
код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— |
што сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или |
Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, |
и ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо |
о није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да с |
ш у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима |
мо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни |
Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман |
а радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи п |
ске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи |
пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где с |
агодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не б |
авио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам до |
/> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам п |
о мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити |
> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, на |
да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положи |
коме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми |
тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и |
е било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит |
од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише вр |
мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и |
смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнут |
Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ј |
зио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех |
ан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра |
рљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам ка |
; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извешти |
се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти с |
. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.< |
.</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, |
ас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> |
еда и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше.. |
ву, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газд |
сара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо |
тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на |
но и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће |
такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судо |
ктер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} |
а, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео |
окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао |
че кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата у |
угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тел |
Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс н |
им боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и |
идети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једн |
е досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> < |
више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу |
> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам ра |
чку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механско |
до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет ко |
лацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће! |
ре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала ва |
у...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору |
Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта нам |
ним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини ни |
Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S |
/p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало ча |
ада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме х |
етку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хте |
а не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати! |
з дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остал |
. хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учи |
талом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе в |
ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да с |
радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</ |
ску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника |
дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући ка |
</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо |
>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шес |
ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама п |
мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос |
. </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љ |
о једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га |
сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Б |
у изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> |
оћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— |
н је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазд |
/p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — |
ко остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за |
ћ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и п |
више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу о |
и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задрж |
есу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка |
асни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се д |
Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох |
S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друг |
.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћ |
ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек п |
ба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, |
>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас са |
поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Сп |
чистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да |
стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија |
де ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притво |
<p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забран |
у ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече и |
..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог с |
аг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју |
301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше вео |
рн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави о |
ви у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би треб |
ући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и сам |
тео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271 |
и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тр |
стано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, |
је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ного |
{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, |
То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у им |
у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; |
м тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{ |
Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни с |
— упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговори |
ске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!! |
ам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где д |
теже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p |
аћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наје |
без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то пову |
во пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хт |
у празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S |
један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p |
није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна |
вореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли прим |
десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још ја |
путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њ |
.{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао ш |
нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим |
дељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, м |
звикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!< |
у, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њ |
и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде |
чију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо шт |
е?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> |
уци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је и |
рави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледа |
зиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам бех |
огледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно ко |
орих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно |
</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> < |
се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрси |
и махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има деф |
чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица по |
е материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јо |
шла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— |
о, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више |
доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку |
д окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницим |
никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код с |
.{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испре |
ој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља |
рно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p> |
вде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста т |
сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заис |
затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p |
ид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад |
али...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових ш |
} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их |
идећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у |
есасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој др |
уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гл |
ођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађ |
као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја б |
сто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на |
па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној |
н...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа |
у и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем |
где трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не по |
овима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на |
атима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног |
ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћу |
, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устан |
још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до в |
ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</ |
рка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса |
то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајн |
та? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без |
ем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији |
ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње ст |
дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређ |
сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гуш |
6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се |
рпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та коме |
/> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам б |
рма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче |
и те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу |
/p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми |
ре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били с |
скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола нег |
мештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, п |
ађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оде |
— рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од |
брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, мор |
ито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, |
“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, ј |
ише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био |
{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> |
Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођ |
кве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао с |
че, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час профес |
гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Нем |
/> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандил |
ну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике |
се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{ |
tone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p |
се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ не |
почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Бог |
р сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{ |
ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пош |
и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као |
да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дв |
Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говори |
коро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати... |
p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из з |
спођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, |
онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас из |
није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повам |
ам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију ке |
о свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благос |
ад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у |
!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам сво |
S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече п |
рисуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову накло |
вет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ћ |
ури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> |
— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих |
ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите ш |
ћи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме |
дупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и м |
p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште |
.{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био неразд |
е ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну о |
ојави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два тр |
е моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина |
рдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше. |
каџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих |
о су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам прим |
беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чув |
е кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат. |
себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанско |
био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p |
е волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мисли |
едан није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на при |
хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је с |
слушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ ј |
тко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо п |
.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, |
о, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата ст |
н пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</ |
за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем је |
> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p |
ало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце |
ред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p |
д главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> |
што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем |
исто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево |
. чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде. |
о пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога |
а право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих после |
д пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S |
тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га |
и...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа |
позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од |
ћи нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било |
ста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут настави |
— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврд |
у.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...< |
Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, |
маче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад |
мо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично |
..{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у шк |
ао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми пр |
устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадно |
знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу и |
онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, је |
се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порц |
е чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао |
сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни |
стао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух крата |
утији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладно |
помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживањ |
у од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих ј |
али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да |
но само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њо |
огу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице тре |
да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим |
оново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог |
ито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не |
ећ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па на |
ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.< |
/> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ј |
е хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода |
ва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је |
<p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегун |
врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ј |
ина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви |
ти, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он |
.</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније |
нара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залог |
<p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладн |
пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк |
шту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у с |
готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је, |
...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручк |
Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожедне |
ава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) о |
не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измери |
уза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ |
зло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли |
еразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S |
штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино по |
ам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли |
дан беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауста |
нзији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледал |
<p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђује |
и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До |
ејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и п |
— одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпарх |
и они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на |
<pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склони |
{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} |
о у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину про |
и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уп |
оје беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хле |
доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...< |
оља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: |
- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да да |
ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе |
а ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ход |
амо дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те |
сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајн |
.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рек |
н замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где ј |
ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и су |
вуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што |
рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{ |
ас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутр |
загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао вл |
е,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газ |
ако изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и д |
спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја уз |
ед пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако |
апалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дуван |
и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је |
ше неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш ми |
ознавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четвор |
тити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, госп |
апред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, до |
>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти у |
А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити м |
>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били б |
а љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима м |
здарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се |
то понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати |
ео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, он |
а да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а |
> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!< |
ујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло |
и врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „С |
школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, |
Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео са |
заман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење |
на, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на то |
и, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</ |
е рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је |
.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдит |
а она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а |
ђе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све |
ти на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{ |
е још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу |
</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу. |
арче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, |
имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што до |
и, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди |
Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћ |
етније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,. |
ше ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање |
прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога |
— и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим н |
поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</ |
икако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усуд |
дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми в |
— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као |
ма натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лев |
направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу |
чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче ве |
— продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар да |
?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Ка |
авали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у трен |
маћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам |
з њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а нај |
да скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <m |
и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) |
>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето |
куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао сврши |
пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти к |
дговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да |
од Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Не |
>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта ј |
отов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас по |
а, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} |
арту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— П |
ш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово |
љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да |
... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А к |
{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се до |
есе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја преп |
— упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо н |
м тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво б |
да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> < |
иву мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепан |
но прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легн |
Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један о |
школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби |
p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да |
о,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p |
кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— И |
ите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукос |
господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем |
p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{ |
атима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад мо |
ом винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво |
узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не м |
и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа |
негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они с |
док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— П |
{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу |
</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља |
>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p |
особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случ |
и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам |
/p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па |
кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..< |
а за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годи |
х да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да |
ли врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зау |
S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</ |
<p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим |
<p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знат |
ите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо м |
о сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од |
ош како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајућ |
тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Беог |
аног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Из |
тивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле |
{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било |
ван?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар т |
сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заст |
пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} |
рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми |
бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном |
p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће бољ |
у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, б |
окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су дв |
у, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао из |
била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто једа |
у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је би |
амотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их |
а где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми ј |
е за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници пов |
де?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p> |
есет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две |
домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се до |
шим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена! |
, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила |
новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесит |
ак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата |
кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити |
а немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им д |
ешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, |
м ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер |
мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="31 |
p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека м |
.. можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори кат |
обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто други |
у код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди |
е ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жа |
p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то |
ти како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана д |
м казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{ |
журни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро вл |
кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош |
али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтат |
испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића з |
вде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као цер |
ао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашн |
о ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао ш |
а узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда |
аба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и сед |
међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као |
утак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо б |
о се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> |
пеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ |
Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто |
м, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши |
емојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне |
</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче |
и ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> |
вим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и |
служивање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> |
и, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Н |
авом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, |
име, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре... |
ш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си |
дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, д |
тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски |
г чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да |
ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече из |
м да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја |
/p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,. |
лостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Бо |
с, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити |
и.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је |
на овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И за |
?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили |
и ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти до |
> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Н |
пе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</ |
неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130 |
ве закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем с |
, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз п |
хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни |
> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али |
здадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично |
у да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице |
комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се ка |
амо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у |
ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} |
/p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све |
пак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се |
е покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> |
еоград да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким б |
есрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један |
су и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поз |
рекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, ло |
жеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад |
нице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха |
а чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> |
оде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гур |
е.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вече |
викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="1 |
.{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми |
мевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> |
ни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и |
а воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера? |
едаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни.. |
ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p> |
Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непр |
...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет кора |
ља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предуз |
у полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано |
ад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек кој |
а, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Т |
риђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мр |
ох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан ка |
ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сеч |
један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужд |
оваца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго |
р ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово |
/p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало |
/p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још веч |
о чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она ис |
— ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да ни |
од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехт |
а још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно |
о у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам мо |
b n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... |
претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово д |
госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с |
јући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох |
мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао п |
(!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако |
коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густ |
разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се ун |
} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, |
, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задрж |
буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, ч |
...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</ |
то и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> |
дишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у |
абрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом |
у те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах |
и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно м |
су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ |
p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а по |
и и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исп |
те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он |
S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и р |
неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, |
епо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је до |
бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу |
си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну |
да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладо |
говиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</ |
брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога |
еда ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пр |
ајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном об |
.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а м |
="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда ш |
никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове |
p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо о |
о били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај |
? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих |
, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!. |
ру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох |
о у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршит |
вајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са п |
ма на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре |
то, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто |
поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на |
могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше |
ма што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p |
142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред кава |
еби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду |
, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, т |
{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празн |
продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубиц |
мо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хт |
о, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми |
.</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола |
кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао |
само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, |
/p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет кувар |
имо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p |
и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и в |
ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није г |
је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња и |
као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} |
ињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спр |
ајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вран |
Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, доб |
и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци |
p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} |
ама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло |
ем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми ка |
ста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у |
ад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p |
један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где зна |
ма...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један слам |
би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рам |
Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени ди |
ојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Им |
и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био |
оља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни зна |
Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не б |
је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога |
— рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука |
..{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и с |
лицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати |
и рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћ |
викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрз |
— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p |
омоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Ула |
ене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто. |
рани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо |
хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — п |
Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади ду |
их ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рек |
е имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на ст |
р чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један сме |
безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која |
требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не |
ну, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све шт |
им му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа |
мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах прија |
е гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на |
p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па |
е ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја |
е ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то |
шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју |
ази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; |
шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али бр |
хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам д |
да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше |
/p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пу |
/p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите |
а после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, |
.{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>К |
вај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да |
вде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То |
ивање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах прину |
0" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме |
дао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, |
p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p |
ледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сва |
фесора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па |
аху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад из |
во <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пус |
аче на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: какв |
ве.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у о |
дасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — к |
к сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се. |
диже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колик |
ила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их проч |
нудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="1 |
а, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може б |
о ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савл |
гама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох |
...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разум |
чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник |
ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни |
ивање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разго |
мао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један |
шом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те |
код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</ |
ико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с м |
еба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио |
.{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p> |
у и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла расп |
ам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ |
> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест |
та ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мора |
ао сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не |
це, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу проп |
тупих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — |
мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, |
сно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник н |
откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасм |
јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фер |
> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!. |
олико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу |
i> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ д |
ве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ |
, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да |
љено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја с |
о тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с |
с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га ви |
е у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још |
м била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана |
>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да з |
b n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходни |
ли смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добр |
S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и о |
="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, ал |
реба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— |
ључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зн |
и рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове |
у од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двори |
оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави |
м да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</ |
јави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам мо |
раном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поре |
кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на пут |
пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна |
ш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... |
ад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{ |
ајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га сти |
а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што про |
, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгреба |
ред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак пос |
твари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показу |
упим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец д |
<p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чуд |
...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну |
иромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али |
ог уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор |
p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, |
па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми н |
мо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шла |
ји у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гим |
а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p> |
о видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад о |
наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на |
есто...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем |
него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао к |
дног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, је |
лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што |
ивот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код |
а.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани к |
аше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја са |
еш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао. |
RP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кав |
х тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кол |
ц дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у ш |
кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се д |
а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене ос |
и да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да ун |
идео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам |
вани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је к |
ислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p |
она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање |
го савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а мог |
сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, |
рно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре н |
иђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кр |
х.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице |
мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — р |
лице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, а |
</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки до |
ије у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да |
сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као прек |
својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала |
Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле прежи |
/p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за че |
те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сут |
} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у т |
ута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, а |
та дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и |
ачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} |
говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</ |
!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па |
време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса о |
је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни |
године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам и |
потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, |
по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим с |
...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један ле |
it="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор о |
, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} По |
сле мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми |
кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевич |
еликим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, раз |
ових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече п |
што у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по |
— који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући н |
непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, кој |
ест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шесн |
оришту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи н |
лушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Нај |
p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала гд |
она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, н |
та она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теб |
цу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У |
суз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> < |
на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку з |
ао.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> |
један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ов |
оказа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта |
о људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тог |
лада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод по |
нику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и |
игана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни |
лика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, |
!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, |
ћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућ |
о се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу |
ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да |
е, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко |
.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поре |
м могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школ |
ам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још |
вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли о |
ђем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S |
леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n |
скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао |
рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. |
се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео да |
а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долази |
ољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах |
on" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад |
.</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <p |
друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин |
у дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да т |
овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{ |
динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више |
оце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја |
ћи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пир |
ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p |
ама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у најв |
ам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Д |
но није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> < |
у се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло ск |
ру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да дору |
е видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута |
и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи |
мни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане |
ао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p |
и...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих |
19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање |
ма где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господ |
будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо им |
у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да к |
сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један го |
ас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, мора |
ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима |
Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у |
па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један ост |
те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код профе |
по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са |
</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али |
d="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} |
узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог |
и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати |
им на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две |
<p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио |
или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на нога |
у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће |
без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, |
; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу |
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само |
P19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра |
ј нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, пр |
утка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који ј |
ноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се ниј |
да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Ци |
да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Уск |
> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно мест |
вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Он |
иђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо |
ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} |
ојим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одред |
место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је б |
илулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </di |
ше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо п |
ем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупи |
ра месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо |
milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође |
ара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у ш |
ега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после п |
их изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} |
је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толик |
им?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, наро |
доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то |
ећу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} |
ересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду |
ubSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дан |
егали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана. |
не и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се го |
ко погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозл |
ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на к |
телу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим ни |
> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни ј |
а?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— |
на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју им |
утру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су |
них.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пу |
тво њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе |
во;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... |
— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати |
старај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на |
/p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.< |
ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића |
и рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред с |
>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ |
гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је |
с...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође |
>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране |
нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Па |
радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедет |
уго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</ |
Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Ј |
руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем суво |
у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде |
Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p |
46" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао нов |
де...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код се |
љених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је |
од зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остал |
и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот |
ћемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред сам |
овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта |
шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро |
> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу по |
могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни |
ку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код прак |
n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа с |
<p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу доб |
сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које са |
ати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгл |
.. дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима |
оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да с |
ити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како |
p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо |
ћ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас бе |
е поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже |
} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, |
на, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на с |
као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где |
" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{ |
p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле |
навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тр |
е на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав м |
то, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама |
...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSection" /> |
.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову |
оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам саха |
/p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што |
ао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу |
2" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам б |
г и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам |
њђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у |
би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пар |
Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и изва |
азећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска бил |
м могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио н |
ела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, |
да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док |
овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио. |
.</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у |
?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> < |
/p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p> |
себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким |
>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта |
, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то и |
ин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам |
вој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Нас |
У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у |
.</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жа |
, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у ги |
госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на |
чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од ка |
ог света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти |
служивање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име п |
> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што |
p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Каз |
време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа |
флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском уле |
ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао кура |
је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и |
ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> < |
ао и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије и |
с, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</ |
> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, |
ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце |
..{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене поста |
вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити. |
ли на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се ода |
ази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је но |
а, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се |
<p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: |
Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могл |
уне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том |
како нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из |
и могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div t |
им путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{ |
за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</ |
, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је мило |
ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ак |
у већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и |
сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p |
њства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао н |
навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ |
p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било |
ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих и |
видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се уп |
бог хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбо |
а добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног |
вен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред с |
е да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права |
је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо |
уштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, н |
аш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, ха |
вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја м |
ој кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас при |
Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, ка |
еше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само п |
шке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пол |
гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, |
си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу дове |
се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче прот |
ратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других д |
ју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем |
е жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у шко |
у умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, б |
за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, |
, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живет |
ало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по не |
просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад из |
лирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Он |
овору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вр |
познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на ку |
х тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могл |
од хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу о |
игама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — |
сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати, |
тео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала |
ео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; мо |
е, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде |
>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћ |
<p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани н |
ме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупр |
S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се по |
сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да |
но мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био прин |
, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то |
се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послу |
амо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у |
S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела |
<p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико |
кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, |
ало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се о |
које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треб |
у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бо |
И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p |
едиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; н |
p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали |
х готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се п |
коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педес |
а пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље н |
се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош |
>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, д |
иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а и |
па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим |
гле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 |
м ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беш |
жљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> |
идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и |
и полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p> |
кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У не |
видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам |
рава и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буд |
18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми в |
тече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго мо |
а ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, |
учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не дол |
не боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам |
за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а ме |
и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} |
о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао |
воришта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно |
одно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто |
су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли з |
грађеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор ( |
апу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извини |
обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> |
арен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи |
ите се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, |
ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могу |
ек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно са |
амештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојн |
b n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p> |
ја од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> |
— рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у |
ећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи |
осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађу |
руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако пол |
то говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде |
олако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руко |
их у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.< |
унуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остат |
} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памет |
необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n |
за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завуч |
окле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, |
и...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао. |
у на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на |
евао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао ш |
би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између |
станем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} |
маш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвал |
двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не; |
аше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јест |
оџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бе |
биљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро гре |
ламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија ј |
ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека ва |
цу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка |
на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити |
мамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.< |
ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун |
ј — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>О |
Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест |
вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дох |
уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, је |
и јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду |
.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да м |
а живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није |
е Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гла |
бро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад |
ору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у вел |
<pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра ра |
дне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пр |
ричали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупи |
више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте |
плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затек |
чак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели |
доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељи |
некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, |
е торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисм |
{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам |
госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра |
м сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам дина |
х прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са |
ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти |
ра!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче |
викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав |
са а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они |
је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, |
разан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице б |
пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код |
Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег |
друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се |
придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у н |
то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас и |
господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</ |
!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и с |
пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам |
р“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S |
а броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоће |
ту...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слуш |
од пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лак |
е кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који сед |
рдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење |
ад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p> |
ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је ала |
сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, о |
а оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну |
о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога |
, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледа |
није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно |
>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} |
леб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, од |
ог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— |
ече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо |
р нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ра |
јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није |
нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је |
; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> |
емо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с по |
епао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни |
<pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по в |
ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... |
о му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облик |
тарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Ми |
и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са вел |
е као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зим |
леди.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта |
мили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим н |
много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су |
збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог с |
оду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушак |
ва моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој |
књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ак |
вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — о |
у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године |
њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми |
мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из |
попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју пост |
јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме |
>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад |
ни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је |
ште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На ме |
крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и |
пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{ |
туљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима вер |
е је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао и |
<p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба. |
децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се |
питам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?< |
ља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо |
веди ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има дол |
а се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће б |
ци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Б |
а, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку и |
.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке |
е са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нем |
х очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, к |
рвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „ос |
о време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, п |
<pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођ |
двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад о |
тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у ули |
II.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степ |
е награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга |
, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печењ |
ом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколи |
ораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што |
е, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт. |
битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговори |
у, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пође |
а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} |
викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, |
.</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође |
нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па |
што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — реч |
Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођем |
превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> < |
ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и пог |
пита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћ |
о и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи |
ати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову |
драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</ |
е, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у |
колу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године има |
ло не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао пра |
н не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав |
а друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!! |
јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене. |
о измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовр |
ет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталише |
мо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване |
за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могл |
но у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао г |
Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-ка |
радске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту |
укли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид |
из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из двори |
ерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> |
а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, пат |
/p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за ј |
Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао |
} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па ст |
вадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица ни |
места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах |
хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора |
то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звез |
д њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се су |
ли Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три го |
загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Ује |
} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,. |
и од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, |
а сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор глед |
ало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан |
а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз |
већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у с |
може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... |
ретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да |
пији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа |
наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; п |
има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p |
к што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, |
ледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се м |
не и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отв |
; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за т |
нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капиј |
кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војс |
Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми |
>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак |
о шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври |
лу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, |
ш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се |
ох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључа |
мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, х |
као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она |
пита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворен |
рећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} |
т се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше |
спрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и с |
у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се из |
шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камен |
У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викн |
</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочи |
испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за |
на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p> |
, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, прис |
, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше з |
а плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она |
преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а |
фором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна |
астао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, он |
{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела х |
сапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну |
нудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> |
четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, |
тлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у |
а ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи |
<p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у |
оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би удари |
ападном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи стан |
ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</ |
, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који |
ају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих нек |
уго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и ост |
на од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим н |
> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и |
о сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" |
хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја с |
{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумет |
ицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења. |
ло време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Заку |
тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам как |
и ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S |
ћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, |
, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећ |
у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста |
срету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ов |
а ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n= |
еђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — од |
пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „ |
/p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми |
орише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету. |
<p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу |
ма, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у |
арту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога м |
гладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да с |
нку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — п |
укавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се |
Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</ |
— Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли го |
о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад |
љам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и |
ла велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, |
ц...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војниц |
сам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У |
без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцар |
чак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и кам |
овољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним о |
ицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати. |
но мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и |
ио сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бо |
д, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет д |
<p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није им |
елели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не |
сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!! |
права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Ули |
што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас |
ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,. |
о, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз в |
ђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да |
p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— |
гледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад |
омилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како |
браза још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p |
с ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију |
одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше |
о, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p |
> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показ |
p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!.. |
ик.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, д |
p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — ре |
унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста би |
> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих ле |
> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!. |
икнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као |
ме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> |
овао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурн |
?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко |
евим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати з |
ор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасв |
би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар |
p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... < |
нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је |
b n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам им |
куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, |
а велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем |
S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад |
ри сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скор |
" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару |
а.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> |
еће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем |
ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не прим |
кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време веч |
не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био з |
бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас п |
сматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да |
секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, п |
немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она м |
искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у кој |
аједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разуме |
ле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензио |
м шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се |
у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те с |
смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у |
ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити с |
ју месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за |
другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ан |
Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате |
двео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све |
те ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја |
пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четво |
ећ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македони |
смо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као оби |
ачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господи |
ну...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гр |
им би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој дра |
p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму |
спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождеств |
дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја |
<p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку слав |
>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло |
а му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — |
ица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није |
ложен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твој |
S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је бил |
оста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се |
пођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а |
у руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би |
сет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, ис |
апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке |
јашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су |
е, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а т |
рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу ко |
Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то ис |
ом вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо л |
, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облаче |
дим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде. |
амо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је б |
едан жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле с |
ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} |
У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Ка |
р на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар ви |
е да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} |
тра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и н |
стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе |
аг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму. |
та, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" / |
/p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим |
<pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима вел |
иво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљок |
ом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе на |
мо, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — |
, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити |
сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек |
имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслуж |
Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} Н |
а би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— |
рсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на |
оредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходн |
лико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам с |
, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа на |
ођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете. |
се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војс |
ђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изв |
34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се |
у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да |
страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи у |
оју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо има |
на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га |
!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа |
ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, к |
свукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој |
него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одис |
ава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; је |
ћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.< |
еч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, |
о сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас |
{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим |
ј ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав |
доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да с |
ло добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим |
подине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја |
а шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— |
се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да |
опло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ к |
се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> |
тле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још |
аги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кућ |
одине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо |
господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ет |
оме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих |
>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер |
азили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште бат |
адан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да |
бија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шт |
пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када |
материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из |
на натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном сврше |
сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег |
доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајућ |
година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би ч |
џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме доч |
ти, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљн |
ош нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два |
/p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми с |
— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде |
S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!... |
а уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она ст |
што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из ш |
ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да ст |
та сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађа |
је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама ни |
...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговор |
екне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози |
асмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у |
ило заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је ш |
де и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти ц |
стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S |
сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управ |
ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажај |
ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред п |
ишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су ро |
хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте пол |
:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Пан |
, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му у |
еска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурал |
мено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила са |
ти?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> |
.</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би по |
деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чаш |
а собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја |
гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жи |
мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој |
бично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на |
.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— |
о с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из |
сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола ч |
мо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се п |
а по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпеза |
рно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одг |
е ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био |
љицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по |
не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, |
рна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управ |
ме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се с |
једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност. |
се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, |
арију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту бил |
по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску дец |
и су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „бе |
Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n= |
начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који |
ни уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома до |
е одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то |
мо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд |
гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ |
прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох б |
онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Из |
о кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити. |
свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам га |
ли срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p> |
к онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пу |
реме посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су ок |
едах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се |
ок те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калд |
бирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киш |
тене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног м |
нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те |
па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек ра |
о курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; друг |
ети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се н |
{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као |
ити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамни |
теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</ |
спођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а гр |
оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни |
лази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд |
чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S |
ке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зелен |
јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си до |
и те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао го |
анске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа ј |
авио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; |
ља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо |
е цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!... |
ог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да |
равим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе пр |
е.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд |
нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> |
ушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} |
до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није би |
паљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а п |
слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и с |
школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси л |
е школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мис |
е дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће и |
S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од |
при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао |
и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— |
— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана... |
што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mi |
ара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илиј |
урани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— |
... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам |
ваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја |
м ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један |
имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам би |
сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, М |
гурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајућ |
чи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> < |
то ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин. |
на“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi |
Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два д |
за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, г |
ику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бо |
/p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни з |
ли, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо с |
вог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар по |
и шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив нов |
аћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p |
чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да ски |
<p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да |
.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и хр |
траг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!! |
p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад |
.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад с |
ет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.< |
адим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у ку |
сле дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана досели |
ели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, бр |
оспођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољ |
лико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја.. |
бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет д |
ане, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима |
е представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и д |
{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мал |
ун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем н |
пита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље |
ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет |
би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> |
у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу |
о да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p |
поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и |
е писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — по |
ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> |
есет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију |
м три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и ово |
само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је |
— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало |
рију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толик |
ан динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, |
ао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси л |
ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по неш |
био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестр |
обити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збого |
дни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чуд |
<pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико |
није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из |
радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не м |
е вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне |
твар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад |
!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја |
ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: |
Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао. |
кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре |
м времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих |
та, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, |
>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, |
— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p> |
ао клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разре |
у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну |
; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за св |
нда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Б |
другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директоро |
у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да с |
колу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се об |
кторову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класиф |
сам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игња |
ора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је |
убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, |
ли два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме |
ам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека |
ад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога с |
пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; |
ор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћут |
е поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скри |
а, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> < |
сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам |
је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани о |
часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Заврш |
укли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице |
више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута |
месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тес |
другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка |
креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.< |
о са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод кој |
се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да |
била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њ |
ит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} |
д које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила п |
а свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја б |
после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n=" |
беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагле |
сплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цв |
мак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни ј |
а, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кух |
шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?.. |
ла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити |
то, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</ |
чи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему р |
pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — ре |
ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то с |
само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им |
вао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано осл |
е паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, б |
} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па |
јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p> |
ом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> < |
во као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n= |
олазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег д |
ло као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши п |
сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих т |
је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</ |
и ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам о |
г свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, до |
...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет п |
мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је |
е тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару |
отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} М |
м гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао |
у.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! |
и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је би |
.{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.< |
е!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — |
— упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући |
добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори |
..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p |
д кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— |
икад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда не |
ишта окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> < |
н...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момк |
кога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад |
човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p |
<p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у к |
о већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а |
! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степе |
> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="10 |
о узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а до |
ући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— Н |
смо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај |
тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покој |
="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлу |
она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде п |
мали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на |
е у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Ост |
огаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, |
а...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угу |
м радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор пр |
, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрем |
, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, ра |
д час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прсто |
Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ов |
По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме ст |
онесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се |
под пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постој |
механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овд |
ва проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>С |
вао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од мех |
ворих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајст |
могнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговор |
газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје |
ве сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" |
ва и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; |
им Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче ис |
> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p> |
д ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести |
у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— С |
на изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди |
ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се |
страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, |
жа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... |
док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер м |
зору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n=" |
n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузе |
чи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче глас |
канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаш |
вом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи |
лу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пу |
чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест н |
о на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где са |
не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми |
едног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се |
ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтер |
и.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хл |
море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме нема |
допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а пр |
њак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по с |
покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хла |
а са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозг |
иде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара |
се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се |
друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети о |
...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и заг |
лава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео зас |
е.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад с |
у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли |
е све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Због |
ли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама |
јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло изд |
рчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, м |
одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да |
и напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и уч |
>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу оз |
е данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с |
за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло |
огледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, час |
гли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ с |
ед:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас |
аве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — тор |
д руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то п |
p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као о |
} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те |
че она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очи |
нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?... |
рекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја ниса |
Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала |
ара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и |
ва соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли |
<p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикриве |
ивка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се б |
истим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатич |
увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, извол |
м гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{ |
ог јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за |
апуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље изд |
смо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах см |
овине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господи |
..</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Лит |
избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на про |
" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али |
а очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отвор |
се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је |
и направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред куј |
па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече о |
непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p |
да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, мака |
уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој р |
ен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на |
p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да |
ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст |
гла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила |
p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као с |
ух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, н |
е Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну |
о, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Ша |
узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се рад |
поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>Н |
д степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p |
<pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро |
те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у шк |
црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом |
и овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.< |
ђава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав м |
исам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрица |
господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан |
ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима п |
емо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На г |
имећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после ду |
ста торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а ост |
бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време пре |
видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењ |
и с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вече |
случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, |
У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изић |
за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штикла |
> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта у |
чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цвет |
удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седа |
за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ид |
сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло н |
говарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били |
поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања |
ијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} |
се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Би |
д, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.< |
а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет |
зо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спу |
</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за ст |
гао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, |
огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да |
емо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како см |
, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за п |
осла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натра |
ељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи |
страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p> |
да је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам с |
т проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ |
p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70 |
Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја |
<p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла |
анатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калф |
оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих понов |
не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах |
ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у он |
сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сет |
мишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и ш |
и ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако |
са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех |
</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На |
ед њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече |
рви, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се тр |
ох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врат |
— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Раз |
у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али ово |
d="SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито ме |
ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред |
вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више |
но убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с ме |
а да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комби |
у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи рево |
.. као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби гос |
о времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, |
ћу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше д |
ом преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с |
ди.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, р |
и осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро |
их наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају |
} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако с |
али.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> |
Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици |
зебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га |
како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука н |
и...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом пад |
а још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} П |
_</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите |
еба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да |
сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — р |
— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сах |
ку батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда м |
изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брин |
најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало |
пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је |
лост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошт |
рхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала |
кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не |
аву да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џ |
о бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, |
им почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш |
а је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p> |
доше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбриж |
судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном |
вих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Сед |
ља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан |
еликим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> |
емо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам п |
дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући |
а другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!... |
ори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два |
ало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија |
брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двој |
еним...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије на |
кох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119 |
p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њег |
да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитањ |
имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, предст |
{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.< |
шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у он |
жалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у в |
остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређ |
тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p |
не, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој исприч |
е тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и та |
ам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака нож |
а делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.< |
; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао чет |
ј је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, што |
крати ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то |
о, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана |
едног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" / |
вомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни трену |
} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> |
о прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме уда |
че Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што са |
о?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и јо |
ко идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошл |
место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је |
аба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се ју |
н; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и раз |
зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и |
ачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад сврша |
знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше |
екати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p |
несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— |
а празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћа |
>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n= |
прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и ма |
ожеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S |
о, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, он |
кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече п |
цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, |
о нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па к |
p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, н |
имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јес |
од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за п |
омрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— |
> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани |
што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, је |
ављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
и је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колик |
амотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и ма |
расан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она ј |
м горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а |
е просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно |
е не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вр |
> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, |
ече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му зах |
/p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а мо |
е беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође |
Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> п |
едмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обич |
пођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из |
<p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па трес |
, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ з |
ћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече |
а док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали. |
</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>По |
ер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, вид |
/> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насме |
ли први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао |
ло што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно с |
а двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напр |
кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од н |
динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам ва |
...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице |
ију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми ј |
Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти ј |
гу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао, |
рни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> |
отроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, кој |
, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> |
добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви |
што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што с |
у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би са |
} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој |
о...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и |
иближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху в |
се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стај |
ависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— П |
рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p |
ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тад |
, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало. |
т, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, |
а сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ос |
ио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отво |
на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћ |
Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурај |
да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од |
</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запа |
На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Б |
, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А... |
с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ п |
ђе дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевају |
овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у меха |
оворих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Ка |
м казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђењ |
лаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — о |
Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фиј |
Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у п |
а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог |
/p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не з |
, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p |
да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар п |
вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад |
p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега |
атуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли |
ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљају |
ро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од |
е кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро! |
паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак по |
42" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у |
шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... |
о је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме |
тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од к |
де ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За о |
е да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} |
а ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се |
атима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добр |
али као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала бил |
/p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи |
а право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочар |
добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један гл |
лео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од моји |
рло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам |
они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зим |
ш, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живе |
упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p |
та да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику.. |
и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, ко |
м и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу ко |
је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двос |
е препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског |
арицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до кав |
цију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!... |
1_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше ле |
авам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђо |
сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцелари |
те унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми |
Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио |
је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била с |
а, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислит |
д је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до мил |
ану одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> |
влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми јо |
па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше( |
>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури |
"49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па |
доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити л |
још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p |
да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...< |
ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, |
унчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути.. |
</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним послов |
јана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш та |
учамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... н |
м живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њим |
<p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборав |
љени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може и |
ражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је |
потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох уз |
е овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичи |
ну и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убрише |
ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам |
— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са ш |
кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав о |
, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори после |
ад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, ов |
Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> |
сам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узм |
еговој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... бољ |
ка, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, |
још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одго |
ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији не |
се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога д |
арају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као г |
објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци |
во је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу |
истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> < |
{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p> |
што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p> |
8" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у |
и, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац |
г њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида с |
јског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту кој |
људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то са |
да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с д |
за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута гос |
а ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може |
рзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, гд |
коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим од |
лских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као |
о му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и т |
p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непри |
ас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кин |
лико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само |
у учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада |
куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p |
паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће |
чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... и |
е подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће |
ети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити посл |
а видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим |
чекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, весели |
аније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, |
> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера. |
рог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти з |
р склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p> |
До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде г |
— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми см |
ио црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дне |
ра прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, |
гу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али плат |
во од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој к |
о успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгу |
су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> < |
ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у |
час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером |
V.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужи |
ата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шт |
најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живи |
хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међут |
лужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах |
?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваљ |
ло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type=" |
..</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, мој |
...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — |
утрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми ј |
а Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори вра |
ем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш му |
...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да ј |
Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S |
Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> |
.</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n |
ило освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У јед |
стичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изиш |
ме мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а |
никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, п |
ћу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјари |
натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом |
и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</ |
ћи час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго |
ада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била пр |
овучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи. |
коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад |
ори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово р |
..</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — |
..{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући ј |
.{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада |
в момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,. |
га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, ма |
знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, |
неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се о |
ло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, п |
кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај до |
еко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су |
си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо. |
марно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат |
еш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и |
>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи |
отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не |
кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> |
мем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли ч |
м — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како иде |
једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали |
— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па |
нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак |
што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са сви |
ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p |
ио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу |
важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у т |
но месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми |
се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> |
лади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— |
ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</ |
<p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми дире |
т промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, ид |
...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу |
та је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се гл |
.{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревн |
више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутин |
е што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам ман |
себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</ |
рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p> |
створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се |
полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— |
, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:< |
видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, д |
нимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шт |
аквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам д |
аво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) п |
свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— |
догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у |
>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам |
head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којо |
мети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам б |
рзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
о посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, |
>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу |
арочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је ос |
на.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено се |
нако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било |
што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање |
их имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта |
чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја |
тајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>К |
свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте |
> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није и |
ан.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, |
по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Забла |
онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико |
да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бо |
/p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, ј |
а.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p> |
За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се |
а сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам н |
ао врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и |
и — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p |
/hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, по |
и; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, |
азгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кр |
рист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде мес |
никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, |
е на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно |
кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћ |
међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, |
а, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Па |
ош кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и п |
њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у тол |
<p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, |
.. уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу |
.{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: |
ујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја з |
ection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То |
још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.< |
емо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручн |
м се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем |
рт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада |
загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био |
се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у |
а дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), к |
ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим |
оји сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, |
p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо ме |
столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је |
од па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а |
Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за не |
лим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још ниј |
на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну |
осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, д |
репирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — |
задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан з |
то и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиб |
х готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђо |
лску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у ква |
м није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов |
осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата |
их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и |
исам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сах |
ите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног |
и једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарск |
е само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, |
им и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је бил |
ла само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Б |
Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по ку |
да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима |
месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она на |
ера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што |
је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се про |
p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније реч |
му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на ме |
добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, |
>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улиц |
им се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се заус |
{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза |
ђе, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити |
</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S |
чио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд |
а где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у к |
капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на врат |
дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да шт |
зостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велик |
ма иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад может |
чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их |
а...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћ |
ећ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати |
е да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? |
ице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи ра |
њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> |
S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку усп |
д ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре |
не! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место |
тпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? |
види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем ве |
ени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћ |
} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме |
потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим |
} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме че |
елниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — о |
не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за |
ала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збого |
ћи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И |
примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да ид |
д тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у |
кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p |
/p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговори |
си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одго |
ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одго |
обро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и |
ојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево |
чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још |
ам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да |
капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја |
сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни |
шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље |
ох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођ |
ју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало о |
већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спушта |
?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била |
е јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још ник |
иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у |
страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да |
м а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто |
на, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Г |
/p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору |
>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпо |
што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговори |
причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— |
и од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме н |
спослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се по |
ојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто |
друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта |
S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе д |
ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и |
ку дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, она |
пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше |
у прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.< |
<p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да м |
је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамли |
то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на стра |
ђа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— В |
екох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед |
им, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, |
ину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школ |
.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{ |
хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са |
дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја в |
рећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па ч |
пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет |
закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох |
<p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љу |
лници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше нај |
.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — |
мо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и |
т минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— |
ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <p |
а останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао. |
а нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико |
ну њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче бл |
е Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два |
осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ва |
за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.< |
ајвећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изи |
е муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оно |
ему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека |
тола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине |
прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, |
капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи |
тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви |
ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо |
} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...< |
а самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју |
<pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако |
о неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахат |
ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, лу |
хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дох |
ад,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где |
pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а к |
луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са |
Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готов |
да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и |
и је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Цр |
бе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рек |
оведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој |
вају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи сталн |
их ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи |
доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у |
их судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа л |
школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Т |
ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па |
вала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар кра |
такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужно |
> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се в |
хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је ле |
ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који |
пишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до |
оћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, тегли |
ч од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је у |
е молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу г |
ава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође |
анаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} |
шао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђав |
дам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, б |
брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибат |
њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакш |
на послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви |
моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољ |
а писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петна |
, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја м |
ледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> |
... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међу |
рата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим вр |
<p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лоп |
јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Е |
ене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад до |
се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то |
ад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свук |
ише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је от |
олу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кв |
/p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — о |
е па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало |
ферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хо |
пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две с |
и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како |
а и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста он |
ле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у |
љада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешњ |
један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, леп |
исам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј |
а је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} На |
аса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... |
говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово те |
како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је треба |
о су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти тре |
рот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p |
е је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре ост |
она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S |
е лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху двори |
сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер н |
око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — р |
, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спус |
авучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p |
сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што са |
ем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав м |
к, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и |
о што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да с |
не степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да |
ијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хл |
., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе хр |
ме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи с |
свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда |
рхерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја оста |
дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у по |
више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Би |
скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па |
дела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју с |
...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за бр |
бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја и |
из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— |
тињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једн |
— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> |
нице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за им |
, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на |
смо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, |
азан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозо |
па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> |
који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! пре |
о иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица јо |
p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш |
ио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> |
и патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ће |
мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата о |
ици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па м |
ећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмар |
его и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они |
не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од ме |
аме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— |
већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад |
господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђ |
са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, |
има укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћута |
е ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори ламп |
, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више ме |
тио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а гос |
<p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ов |
предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског је |
<pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p |
.{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати. |
јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој |
Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандил |
сни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равн |
мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде тр |
а мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта в |
бе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} |
подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћет |
заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — |
могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије |
орбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отвор |
ижаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на |
<p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечера |
То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Пан |
док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непри |
сио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морал |
би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нех |
а хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се |
ам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> < |
никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...< |
<pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, |
?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нок |
је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са остали |
опуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се мога |
не.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао |
{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох |
>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној |
ђи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишч |
>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трч |
та слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли |
ање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и сталн |
нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито јед |
отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим |
олазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — пом |
м више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну госпо |
ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пит |
.{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у шко |
утра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на д |
ругова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тр |
т и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће |
{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Кале |
је“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!. |
во твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} На |
зиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како |
ако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђ |
лан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи |
се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чиз |
</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса |
а, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да в |
еран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико |
ко гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а |
р се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просу |
оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда пре |
на ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати днев |
брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисм |
Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за ста |
p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p |
...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступис |
и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је приме |
се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11. |
имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори |
!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдариц |
се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах |
!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју |
едним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајућ |
се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> < |
опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но каж |
pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из к |
b n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да д |
се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p |
празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ће |
а...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влаж |
аочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p |
оришту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео д |
дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац и |
исмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико умори |
мао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за и |
гом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... |
да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим |
данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бац |
е се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад |
ек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> |
сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одм |
се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља |
андуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а |
ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Се |
<p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако |
узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко |
а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> |
у по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на |
уви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један ко |
поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисм |
пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— |
кије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад |
и к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Друг |
а благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фа |
лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља |
земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем вод |
еслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји дру |
жали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мисли |
лијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред |
Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје ме |
ар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ниш |
о требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена... |
ослуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо |
мо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по ј |
питах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пиј |
две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па пос |
рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја од |
више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим |
шку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне |
вани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остав |
ш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред |
шимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} |
во је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — |
Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} |
жају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употреб |
еда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p |
уживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У |
кну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — |
нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" |
покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног |
исмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних |
<p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — р |
мали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући |
оспође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; п |
новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно |
— продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом |
их грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитств |
жи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ приличн |
сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита |
p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те д |
то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише |
е на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста тре |
дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које б |
о проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто бе |
ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у ко |
иште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позор |
ну, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учин |
са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195 |
уку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у |
собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упу |
ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она |
мали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је |
о ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се у |
а три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разго |
д) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставниц |
ата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} |
...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак |
сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми напра |
убазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову до |
брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа |
само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скоч |
мо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — |
— немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи ш |
и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо ци |
ндова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја. |
{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништ |
је ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</ |
ај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида |
за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио |
еома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера јед |
а трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може |
џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа |
арму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Е |
кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шт |
вљасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— |
лико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сах |
е у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо ш |
седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем |
ило више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била |
а ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Е |
у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, |
/p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да ниј |
ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па по |
какво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову |
тао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на к |
с покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа ру |
сечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопш |
беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S |
{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим бркови |
ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, |
аваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p> |
" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћер |
ју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{ |
дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас |
ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Гд |
лим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под вед |
кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.< |
p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја. |
овршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p |
стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу г |
улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а |
— чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> < |
ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају |
жемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан |
ар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — о |
оз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам |
ио сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— |
, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти ис |
мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем п |
ици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаш |
леба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе шт |
ору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз |
знад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још |
као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, |
ог управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, |
с, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, |
а који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега |
с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгор |
занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачил |
а шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пош |
ши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професо |
сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" |
ко страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хла |
се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа |
јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро оп |
дио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао л |
ина...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> |
пустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу |
а...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гоми |
ину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошт |
мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док с |
мо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног к |
о је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши |
а правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште. |
уги пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је |
аху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су леп |
.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше |
сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се |
bSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра |
го није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S |
зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није би |
да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школск |
... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо |
овала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p |
, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да в |
ати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ј |
ив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у к |
вуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њег |
себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p |
лабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, т |
еке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни |
јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ход |
екла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} |
у, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцелар |
их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> < |
поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одгово |
и у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> |
о:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам |
>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?< |
рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив друго |
сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању |
се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их ув |
један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори пок |
</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухват |
>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније с |
воје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни прес |
S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — р |
м како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео |
атуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два саха |
ажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нис |
аху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад углед |
p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах з |
ећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча как |
њак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали |
S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> < |
два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</ |
и као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} |
ви сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта |
твари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади св |
за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста |
био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога |
са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А б |
међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права ту |
ем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али |
.{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? |
у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Го |
и обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видел |
се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана про |
о кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче |
</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча |
стри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и д |
је место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим |
знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао шт |
пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири с |
м тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођ |
останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p |
е тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</ |
малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</ |
год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу |
братиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим оч |
лом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на |
м вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба н |
да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте к |
Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте о |
>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к боле |
ече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — п |
дује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде! |
ам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за |
угог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на с |
агнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао са |
и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p> |
ди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега |
и она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то зн |
преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у се |
сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољ |
левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ беја |
ту, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и |
ој хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи исприча |
се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозо |
, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У |
раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици |
првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да |
раха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — н |
па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у |
хну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, с |
би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви |
вући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... |
ш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе |
ека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака |
вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за |
.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћ |
би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, нег |
али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не |
те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја |
Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: |
иромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што |
нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бива |
урише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ј |
у...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му |
у се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p> |
твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме |
м к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла |
дарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p |
сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да |
кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после |
са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте з |
ом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог |
а,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се наче |
У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не |
рог срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n= |
и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој |
п са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У |
ме било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степен |
а изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас ст |
јах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме то |
/p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало |
и у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи. |
де.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе |
опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се |
гу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је |
/p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p> |
и се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклеца |
d="SRP19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да пос |
ију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за |
ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пу |
упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Какво |
S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> < |
у.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да с |
тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, д |
натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не |
бе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати |
гледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече На |
оји беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p> |
платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S |
војој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо |
за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се |
итах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше |
атим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — је |
улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам в |
} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабр |
чи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи |
ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подви |
ад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу |
да ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући |
<p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђ |
тим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу? |
лична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда б |
ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш |
кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“ |
оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не приме |
овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — |
p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од |
сто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи |
разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путник |
фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Уп |
исам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи |
м...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљ |
којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан п |
беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред ка |
Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а к |
причам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изглед |
куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув |
једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом до |
га ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се уву |
> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант пр |
грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро |
, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, |
е пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, |
о, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков з |
д једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме дале |
ју.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. мес |
де сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Х |
азах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече |
доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, до |
сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше |
<pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам |
посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу уш |
скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене с |
у се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у куј |
осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба |
јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степен |
седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, п |
сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још с |
p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга |
ем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p> |
/p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрет |
та шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ни |
м чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...< |
{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... |
мо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p |
чина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све |
а писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје ме |
бу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе изв |
ћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па ка |
говора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам |
ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шу |
јица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче |
.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично з |
упило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна |
м кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... у |
Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош |
ије ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори За |
у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Те |
> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцне |
да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта |
<p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са сре |
да ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, |
да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар |
гоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Р |
зиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и п |
ар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петориц |
и!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даљ |
} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сре |
— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{ |
т-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Ф |
чајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на та |
оне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и да |
таје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се |
у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађи |
а Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице |
<p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p> |
а од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степ |
пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два т |
шем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада бил |
" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, н |
увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам |
педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне |
је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> |
ши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} |
ложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, п |
био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета р |
авише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем једа |
<p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, д |
, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали п |
ти, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се |
е стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуч |
жним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осе |
у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја |
а буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница |
а...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — р |
ртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је нај |
</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две |
оче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се |
, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво |
лети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</ |
мија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим пр |
твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} К |
ље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда м |
че да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гута |
р изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад |
азити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— |
било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, |
Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми н |
Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима |
говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на с |
можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p |
тког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам |
собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака |
ко је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> |
те, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђ |
ИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </ |
стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валож |
ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{ |
кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фан |
плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да са |
ем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подг |
пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини |
испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи ј |
заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устају |
е су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мен |
едног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оста |
је имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам д |
ета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шуп |
ама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог да |
чно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је пос |
, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и |
тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, |
а једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у каван |
едан кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пр |
а је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић |
на бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала |
том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тре |
да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собо |
ли а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обичн |
поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у д |
ео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом изв |
шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је ка |
а, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох |
ећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На п |
>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — пр |
гли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Ка |
пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од |
.{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— |
оспођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше |
засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме |
ректор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p |
чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, и |
е:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</ |
е, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не мо |
био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му пр |
лише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два кор |
ођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти плати |
у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше |
ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као п |
име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нис |
хтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој |
мпу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> |
јна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била о |
..</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га |
с кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb |
ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— |
знад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо |
да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као п |
кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми |
бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по у |
иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, |
.</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, кој |
Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пре |
о, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код |
...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах д |
у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на |
.{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p |
врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> < |
се!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по |
оји није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па јо |
едак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у |
ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, |
ем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од б |
добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемег |
<p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили |
е није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на |
о нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта б |
и није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога |
нци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми |
а газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка пр |
главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p |
а са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ј |
пло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним те |
лицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заб |
вде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спрем |
нута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање |
лом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је |
о ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозн |
великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти ти |
ко ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, |
вала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бака |
lestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензи |
неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко |
г дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да |
о ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSection" / |
— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као |
p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> < |
ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто ве |
зненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А о |
сецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао врем |
већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао |
кај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник |
ему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да ч |
очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, |
мају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њ |
смо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли ост |
у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се |
људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угу |
, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако из |
вања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Б |
да смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у |
<p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да ни |
уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, |
и су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе |
<p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; шк |
ез тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их мо |
јао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу |
во газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са из |
и па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече успра |
ијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити б |
уће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без |
ду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и ово |
ве школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...< |
сао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спава |
сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све ти |
но зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнае |
па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа |
кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, инач |
а имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут п |
у, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и ов |
...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест |
ми се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{ |
ке и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да ш |
ш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Мати |
Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p |
на добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="sub |
ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један јед |
во уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро |
је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника |
“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type |
како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху |
је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би |
.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <p |
може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам неп |
апке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, оста |
<p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом.. |
отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љ |
>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати |
p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једно |
а му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p> |
судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умоч |
нем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примил |
жност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу |
назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па |
а па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви |
а што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас |
..{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да |
тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они кор |
инови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— |
</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво |
<p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то |
/p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бо |
Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не |
ник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше |
у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пош |
/p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити |
знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пу |
то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни |
p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, з |
се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изглед |
е стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>ве |
а.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сироти |
едно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тресн |
</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код |
сну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p |
ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у рук |
м олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе |
еђеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало ода |
отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, как |
кох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем |
у ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао |
рао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни |
ји се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван д |
е са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема |
ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти |
ужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „пл |
лику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци |
би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, бр |
>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се |
о због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама госпо |
едном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора прав |
х оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ |
ерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шт |
о вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрес |
тасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двоји |
еније београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђо |
сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар с |
учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам |
.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а б |
едне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са |
г угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али н |
алом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пош |
цови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да |
индерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, ба |
У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза |
минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику т |
ет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два |
је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке цип |
било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло до |
е, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} О |
и,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, н |
е и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што |
а, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног ст |
ћ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне |
чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ци |
а даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разуме |
пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврш |
гне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... |
лости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не м |
не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са св |
једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане |
н и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одго |
ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви швр |
ећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој ку |
шења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека |
ого пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у мест |
ам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{ |
; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ниш |
ех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... п |
ило опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао |
проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ј |
ува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и к |
ра, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напусти |
па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти с |
се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} |
а много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам б |
p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку |
ече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу |
ам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем |
угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос |
шћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до кан |
жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и |
но одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, |
о?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога заг |
прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле |
крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ ме |
<p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — ви |
ти друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, |
p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипк |
му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак с |
а Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трав |
Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и |
очита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> < |
сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али уз |
ло у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, |
де за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угл |
Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо ов |
ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Кој |
викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненад |
имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прил |
је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговић |
ата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигу |
е десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> |
т динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послужив |
n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет |
ан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће |
дар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изи |
у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Зд |
— викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — |
а, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Н |
већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</ |
мо ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно пр |
сти, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало |
ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досад |
прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре |
један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шен |
ај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на |
дан ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране. |
атише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо |
е кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — о |
су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без |
/p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима ста |
прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео |
о скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ |
азрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а је |
м ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико са |
ам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да ј |
се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дан |
опречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки оп |
бимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће |
ло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{ |
Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила б |
за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера п |
идим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, не |
же ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће с |
нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направ |
, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отиша |
г ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву р |
орамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са с |
теђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На и |
г као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе |
, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapt |
ног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, |
> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто |
је седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са с |
> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком зав |
наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а је |
ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се |
а Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле ко |
есец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељ |
, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера о |
ци.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, |
земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S |
и један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, |
а и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју сто |
Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога б |
ам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да у |
едео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, о |
ј пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за |
/p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој пес |
дној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ак |
на пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, оста |
...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог |
ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што ст |
и јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи |
нимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па ка |
дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} О |
о и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио |
е утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан засп |
хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго п |
еног, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито |
певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љуб |
ца да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и |
е приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> < |
сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одм |
земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврс |
мо што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је бил |
лио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна сн |
ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће с |
помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мој |
<p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а има |
рам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— |
јица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо ис |
оле ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио.. |
о преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде чит |
е да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у та |
еносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и |
летах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те о |
га грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кес |
, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који |
унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер |
у!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на ул |
на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле |
вде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> |
столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, ј |
ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив |
ишта нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо с |
ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако па |
ах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати н |
"52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљу |
а седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као ш |
нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио |
епо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама то |
ти, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изи |
добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли |
пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да рад |
ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан п |
је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо |
и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо |
седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, нек |
о!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?.. |
Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао |
дох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколик |
редседник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде пр |
еко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико |
ђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школ |
о га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један |
ј такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када ст |
доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— |
само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ |
есовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на п |
та.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где |
испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојт |
ио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— О |
кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> < |
инктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад |
ећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче |
— рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p> |
одигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити н |
нем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, |
огуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који |
ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном одел |
и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљив |
Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине |
с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, |
ста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог н |
као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у |
који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и ци |
сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо. |
} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учи |
{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћ |
мљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, к |
а идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер |
прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је |
моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао са |
и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо г |
м ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шт |
во писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах |
} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истер |
ац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку |
олазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је мог |
нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оску |
онио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у |
т дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета |
ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S |
вана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...< |
ним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> |
никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван |
ла, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме к |
Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече ж |
<p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, |
них шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војс |
е донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како са |
— рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац мет |
њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда панд |
њир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се |
а шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам |
каше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај |
један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар |
у и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како |
<p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни |
</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав |
нструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за |
ед механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађ |
робље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поч |
великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, н |
!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чист |
ут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомог |
и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а |
тиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К |
>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, бог |
="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј |
ружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збо |
му, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет |
утра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чич |
а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чиза |
ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до де |
тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том трен |
пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо |
је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим уб |
ку, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађари |
исаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми |
све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећ |
представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на од |
ко се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, |
чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и |
с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у то |
, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</ |
о сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико |
ућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по д |
а као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и |
спођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, |
ретресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — р |
ђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и о |
о устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Уч |
паше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</ |
ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем ил |
и на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При у |
ком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, шт |
Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту и |
већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> |
голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куца |
некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као |
одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, д |
..{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до |
будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити са |
стано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим ци |
које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— |
аволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога |
у своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго на |
одни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних др |
о болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих |
но погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је |
, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме |
зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шт |
лава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу |
и Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S |
ако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достај |
у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после и |
<p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убриш |
нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и ут |
!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ниш |
под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке г |
ћу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочита |
емља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улиц |
.. толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепа |
ужа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И т |
поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била м |
ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би |
да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> < |
спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“. |
бе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренут |
/> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> < |
лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, ал |
све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо веруј |
а ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцн |
се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,.. |
<p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у то |
.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрат |
а, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најпод |
чини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, к |
еме, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p |
в водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди м |
разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стр |
ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и кол |
а имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> |
плетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но к |
госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те д |
о зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, |
четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се |
<p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!< |
о послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> |
г ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио |
ат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову произв |
Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек |
оласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се |
у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb |
рици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам ка |
теже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући м |
плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је |
о дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" |
исам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључават |
арење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо к |
даме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан |
где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта |
} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, |
учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из бр |
тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си |
били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пер |
<p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном |
ам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан |
мо кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што |
као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши пову |
само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> |
ако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и ш |
сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</ |
за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни пр |
о ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — на |
е живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем с |
, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корп |
скоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам чет |
авди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим в |
од једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био |
е глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посм |
ам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p> |
ли, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а о |
<p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... |
повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хт |
а стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као сали |
а су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те она |
вићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p |
..{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је б |
</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји друг |
>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у м |
ш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, |
..{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} |
рак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, |
овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам зн |
тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор |
да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код в |
оворах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у куј |
да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остат |
" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p |
ли ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} |
ице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене |
обудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викну |
је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одуз |
е кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад |
е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу |
ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је уб |
рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар |
удове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..< |
ле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили |
нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за шт |
ано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети.. |
акост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>... |
.{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изв |
S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— |
д није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема |
а окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>С |
анас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чим |
шу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— |
где није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ |
Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и так |
тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада |
како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на нек |
е име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам |
да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код |
ко није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p |
.{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах |
{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шт |
<p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код к |
нам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— |
ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку ка |
тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жа |
.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си |
било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; с |
целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топ |
овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај с |
ио?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> |
ова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја |
држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповер |
сподин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране |
и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n=" |
Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кр |
о пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не |
ам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{ |
ост, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву |
х ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до п |
<p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једном |
ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му ку |
ем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега п |
је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин в |
ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савама |
дног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p |
је у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још |
доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак |
епе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам н |
вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p |
зишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је |
за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју соб |
и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је гос |
себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога с |
да уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поно |
мамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене |
зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло |
ћи месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са свој |
премљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p |
ри динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тер |
сима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели |
у једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да пр |
/p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им |
ећ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разг |
део сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} И |
један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо |
Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја |
е гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми но |
ва од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета |
ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми |
мите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</ |
е и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пру |
и! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Пант |
сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме види |
ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, ла |
лаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражит |
ајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори нај |
и дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих гот |
пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту |
о ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двом |
.{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта ј |
о!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Н |
<p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам |
ђа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години.. |
на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Мак |
ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер |
о, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, |
одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p> |
. дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му ј |
куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било |
се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тара |
<p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p |
реноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S |
<pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> |
још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по |
да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C |
шњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да јед |
а мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што д |
не што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— |
гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од |
ручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре м |
лу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер ј |
Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти д |
ив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро |
ас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; |
пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети ква |
е кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми в |
>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из двор |
али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо в |
а идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу |
рострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" |
оврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали прем |
једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао |
="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из |
<p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обич |
рно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас з |
овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је о |
толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мо |
е била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: у |
а јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи < |
до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Беогр |
е залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чин |
p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и д |
а што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а |
га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако |
са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море |
господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n= |
ите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како |
о од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај |
двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет |
има, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друг |
игурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћа |
не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори |
се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дуван |
село окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам ку |
то газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — |
ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како ј |
..</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, п |
школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па ид |
ако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам д |
p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p |
дне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milesto |
најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она |
п као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на час |
> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, к |
а на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни |
о не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> |
рати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава |
сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј |
жа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „госп |
у казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи де |
у добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше о |
амо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете о |
/p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситниц |
еш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жан |
на друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио |
о, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајућ |
м, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако м |
м сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служите |
да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, |
ен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавн |
не толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али |
тови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи |
поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у по |
p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два |
говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </ |
о да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као с |
к често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жанда |
то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап |
— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане ди |
рати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступ |
мо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридес |
ан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку |
ече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кув |
..{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> |
ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Кол |
викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем |
о дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало п |
госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — |
е рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан в |
још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па н |
крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показат |
ши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, |
с на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпр |
арченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дот |
један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправи |
...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми с |
ком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаре |
... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Прим |
јашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао к |
мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... |
, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола ди |
јте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p> |
, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из |
га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — |
а, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — |
та ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам д |
ивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе к |
му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,.. |
ошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два |
новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена |
по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у с |
спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p |
доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двор |
ачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру он |
рилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — |
сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> |
и овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одм |
ежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам п |
>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скуп |
га, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одго |
ади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не |
са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пру |
</p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза в |
гох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> < |
да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још нис |
.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени |
о, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> |
и смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да |
сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријал |
ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збого |
ражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи |
, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те пос |
ира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — реч |
повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а |
ити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио |
ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дуброва |
као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда н |
очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га ов |
дела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.< |
није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> < |
улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала дос |
виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, |
то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих нема |
усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе |
час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда |
а каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непре |
ренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо |
!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} |
на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког |
енутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</ |
аље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који с |
за шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <p |
ини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кан |
ан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јест |
то у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар |
ком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и д |
егао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чек |
стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама |
ече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газд |
па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се при |
ријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— |
а...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— |
десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не ст |
н из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p> |
куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље с |
е нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком |
бљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох |
иш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — |
е где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У ост |
ирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Ри |
рши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а |
етниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се треса |
ар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за |
ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!. |
могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и госп |
да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе бри |
е можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, |
ију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели... |
} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о |
било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас де |
да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног ве |
..</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат |
ти, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече |
иликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S |
оворих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време ка |
н кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те ниј |
буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре |
што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде п |
исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито |
место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p |
ткуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те |
га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам чов |
то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.< |
с обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у ј |
е препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се д |
благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер су |
ати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видим |
и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече |
е:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ра |
n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ |
ом заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. |
ачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и |
ом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен |
ити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и из |
ко много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам |
их устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш гов |
рих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... |
а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p |
тегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори с |
и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због сво |
док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</ |
ха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, |
м: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла |
тећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи |
вој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпири |
минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} |
322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од |
моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од |
че да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш |
ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи |
ше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако бо |
једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице та |
уњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— |
има стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде? |
на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не из |
/> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="26 |
очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага. |
на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни оп |
амо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у |
ли: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад је |
и му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он з |
т?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за |
— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били ве |
ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S |
и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне к |
де.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му по |
у, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане и |
е, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом... |
а да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог т |
ке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није |
ајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку |
се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих |
а нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— |
иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— |
ански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим уз |
ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме |
те ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и с |
крачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S |
атима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Доб |
нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом |
а зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те |
</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> < |
згледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у за |
овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} К |
<p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо ко |
оримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да б |
вар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек |
писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред пис |
илично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к ме |
рт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> |
што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?< |
..</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — |
и како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се |
p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{ |
казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикн |
његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тр |
та у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну |
ње наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— |
а ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћ |
у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај ово |
...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— О |
ја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрт |
о први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Е |
<p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се |
ос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „см |
Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, |
ста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи! |
цу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разр |
тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем |
рашило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао |
дајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос |
Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај |
е ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг |
p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — |
— рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође |
к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме о |
истова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било |
никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да |
вити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као пр |
зе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помило |
и неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,.. |
тковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испри |
дим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и |
удела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у |
показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ |
мајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загреб |
>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она |
једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и зд |
зања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди д |
че сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно |
.{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну |
ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да к |
<pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</ |
н корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад |
ште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и |
аво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со |
немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву |
цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни |
Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу |
ате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> |
а пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз |
ад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још |
м умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви |
} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али |
приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам |
омодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, |
<p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Сед |
— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што н |
правитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те |
а столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p |
ени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} |
распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му ук |
ће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хле |
ивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помол |
tone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за |
сте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније |
е сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу об |
коли пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним |
па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима |
Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако |
вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да |
то се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на је |
о је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер |
а мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече |
години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је |
..{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматиз |
човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је нека |
<pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... г |
адосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — |
...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута |
<p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— |
покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни |
ом дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини д |
<p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="3 |
мшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силази |
..</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли т |
ја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — |
од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као п |
но погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p> |
није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се |
тан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хте |
краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак |
.. дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на |
оспођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: је |
<p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, ка |
Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били љ |
она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем ј |
ја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, а |
е к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала |
као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје ст |
ети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.< |
у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није |
ном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурн |
редсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, |
аиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служ |
х се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Усп |
ти.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>П |
ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до |
ку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... зб |
руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — р |
убим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја |
рих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ов |
ну руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па |
ет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољуби |
бити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хо |
пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом п |
ем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</ |
руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан |
— одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки |
г, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено |
чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — ре |
набету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у ру |
Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти п |
ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} П |
че Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него д |
т година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и |
агарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала г |
краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и св |
ти, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам шт |
лед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!. |
<p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="5 |
арт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да |
ла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех ј |
он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, ко |
и <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад раз |
о бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер о |
о на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до |
...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до ка |
лица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} |
а је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама д |
смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — реч |
тор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: |
о код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за пре |
рку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и пре |
— распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у |
ако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" / |
ако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за прич |
у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала с |
ам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је се |
њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био извр |
ез речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p |
у,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још је |
си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику |
<p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра |
најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, |
разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда |
а је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> < |
лажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па |
о доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му |
опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта |
Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стара |
а мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на на |
p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> < |
Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштеди |
="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, |
д сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и а |
ао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, је |
као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја за |
p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и |
>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она см |
ој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а |
га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо |
и благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{ |
ло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тар |
, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је |
добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!... |
ата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... до |
а себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврве |
но конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи по |
/p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у м |
ијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по |
три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она |
n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај бо |
ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За |
знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми он |
е упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га јед |
ој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по пон |
Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би наш |
нта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је ску |
о ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо |
оге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се з |
живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу |
као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама ни |
> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како |
а, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело |
<p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору |
нин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одго |
ао и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и |
љао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратн |
друму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случ |
знајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто |
е, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпо |
Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, |
Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли г |
је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада |
p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га |
брусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица во |
/p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било п |
клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема |
ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нам |
икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео нос |
немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно |
>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> |
ладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Ми |
, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издр |
валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година |
с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И |
е, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,.. |
сам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што |
у, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам нап |
то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бе |
лијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
и дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни |
мати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter |
ствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника |
;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завук |
патили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће |
их, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео г |
ји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му на |
А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у |
се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, ал |
м вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни |
и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, те |
м имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, го |
, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су |
ну.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у вели |
ко је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</ |
огледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</ |
ој помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, |
уклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни |
еђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се н |
сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, ш |
абету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад |
ице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у ко |
уљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је |
оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не м |
в извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, гос |
дну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног саха |
јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један |
/p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да ј |
лимну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Зн |
тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> |
сора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> |
удо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну |
апијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био приличн |
едерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Н |
ене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом |
снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Злат |
то му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...< |
беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да |
>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати. |
<p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и им |
<p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гу |
у свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, |
сам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера. |
гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво пр |
е виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љут |
зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљен |
осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што |
ид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па напа |
а ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће. |
сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо |
ећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто кој |
ш то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви о |
тресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Го |
му је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцн |
но месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево т |
ободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Цр |
ридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио.. |
прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурн |
мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њи |
ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је |
о исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и ве |
му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свану |
ем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше в |
нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадат |
м мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш ч |
прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— |
, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на пед |
плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је ф |
и напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умир |
с кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p |
цама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ва |
први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово |
кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мо |
справи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак |
питам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— |
ац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главн |
ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Ј |
м воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и суви |
могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву |
трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет.. |
ампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу с |
анта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари |
као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутр |
д изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и имен |
, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвер |
водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас |
би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дет |
уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњ |
<p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за |
адиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам |
цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и з |
<p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</ |
у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде |
у под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је би |
о проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док |
апе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подр |
о, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам сти |
ча-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113 |
одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем к |
ојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, ал |
а Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише м |
То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали |
{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није зн |
вно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није м |
ад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад |
, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби до |
смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...< |
е за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико н |
S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до кос |
гу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција |
страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударит |
м устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару |
пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет о |
е ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само |
и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Ми |
је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.< |
вог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим. |
} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} |
> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, |
помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран н |
беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и по |
највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послу |
е, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више |
нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служб |
ст дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Иск |
беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше |
љен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, |
p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...< |
што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у и |
на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, |
а за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изић |
дмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече к |
баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда |
благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — |
се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу п |
обро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, си |
е у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упит |
у нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред |
ако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна |
акључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра |
е сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по |
одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставит |
каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити |
спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери р |
олико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</ |
госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечк |
ћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету |
е баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јут |
познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> |
цу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Н |
хнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову |
бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете |
рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и |
дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" |
је, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а посл |
p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи |
рло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се |
— само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> |
у карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, п |
себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} М |
даред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех |
> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с |
в сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло до |
нер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</ |
— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на |
рад.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам |
ше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршен |
— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четвр |
оћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох |
сподином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине |
још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], |
па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра н |
> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{ |
удели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се |
овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> < |
ти шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана кој |
родужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бог |
ицирској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га |
S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоз |
сле донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, |
Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћ |
угог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих |
S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер |
>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди |
жио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како м |
о ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ |
тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз б |
бе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је им |
/p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од |
дижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбу |
так и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стро |
рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, госп |
о да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S |
старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега ник |
>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета |
љење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови |
. гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</ |
би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре |
о се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе оче |
ворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Госпо |
Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} |
му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком |
<p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине |
и си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нис |
правити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— П |
ати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — у |
} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући |
роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих св |
p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес са |
ледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>с |
/p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три м |
идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. |
ико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је |
гова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и |
<p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— |
т пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђ |
су могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>У |
пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата... |
арш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео |
и у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спрем |
> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и |
а, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што |
ехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присут |
је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— С |
у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у ов |
био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Беог |
ан...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење наб |
конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умр |
чех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта |
узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у |
Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су |
.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ је |
ле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је |
p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га |
наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене п |
опесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнар |
а пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење |
гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја |
едан друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској |
сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно |
ом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом т |
18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, |
док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра да |
ше разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне |
подин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p |
еко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и |
да, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> |
ка тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цици |
сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалос |
ебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а |
ст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко |
е као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми ни |
ар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата ко |
могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, ал |
ла те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у |
p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да раз |
човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, |
е и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, |
едног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у |
пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола |
ка, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога |
да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, к |
мо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, |
Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађо |
<p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице п |
мих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> < |
рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управ |
чно, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо |
азгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а |
ти сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим про |
ана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да |
а шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</ |
ледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, нес |
и каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па |
враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стига |
ће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, д |
а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</ |
спремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог да |
твари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да чов |
ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте |
у и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракиј |
</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, г |
е са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје |
ју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чарш |
<p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сир |
међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта |
болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме па |
бу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли |
ђин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изиш |
о не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> < |
а скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја |
да на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</ |
Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p> |
па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> |
ржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру. |
збија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи с |
пе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорил |
ђем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у |
ак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам |
одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узи |
и скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под кревето |
а прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пош |
е.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мн |
се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице |
бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади к |
глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> |
ј Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послужива |
столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе о |
ању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћут |
о пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао. |
угог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки ј |
реко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не мо |
тинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам |
се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све п |
<p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а тво |
р случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим |
— опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> |
м још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужн |
подина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Шк |
шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче го |
п позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> < |
да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се дирек |
Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис |
шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам |
а сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете |
не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида п |
рава јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што |
велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није т |
еким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p> |
дим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председн |
самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> < |
ста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме |
е добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо |
да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а |
који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну |
за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овог |
и!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас |
се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S |
смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече п |
не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим но |
обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он це |
окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег ш |
Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужн |
ра: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш |
е! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са сви |
с обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмуса |
омоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано прати |
о приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе пор |
и прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу |
примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братск |
<pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није |
господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђ |
г позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, |
од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима |
као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су оч |
о је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао |
зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из |
— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и н |
рада, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам мога |
по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До ду |
једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да н |
имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђе |
не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити с |
да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је |
куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, |
горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама д |
на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав исле |
дигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена |
, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох |
икну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер |
<p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш |
— рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбиц |
, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p> |
S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поч |
хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били |
после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{ |
6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, од |
ј напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда р |
ко да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> |
а.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на н |
сти у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p |
<p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву не |
о док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а но |
.</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</ |
а избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изр |
:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у ку |
реди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} С |
Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао. |
их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па |
зесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде |
/> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....< |
г џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крч |
е сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста |
ила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на д |
а је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробуд |
с не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојиц |
и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стаја |
/p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18 |
х за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључ |
ем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе |
да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у |
улу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти |
поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело |
ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја ње |
ушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је |
аше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протест |
јзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дан |
unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме |
к изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у |
се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две ст |
па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас с |
Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми шт |
p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде |
дмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем нек |
притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго |
кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...< |
бу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђе |
</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p |
несите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде он |
платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажа |
госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сир |
и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> |
поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — |
и осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо гд |
ма, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив |
је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на |
устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и |
г човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним. |
главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испит |
е нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од он |
огледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p |
ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</ |
а да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За ма |
Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си б |
Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Б |
о брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је о |
же, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене |
код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео с |
ан и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.< |
паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере врати |
— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку г |
оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом п |
седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешник |
дној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем |
— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, |
> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла |
полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да жи |
исмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик заве |
, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати ка |
друм...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од че |
се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао |
p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би |
исмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај |
држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је нео |
није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа л |
), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све |
есет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога з |
Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео б |
} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно ну |
ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре |
а...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам |
ност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после м |
аест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— |
</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био |
боравити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући би |
— прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу ис |
о се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе |
шко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по |
е, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите |
за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни |
ла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... |
те, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здра |
је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у |
, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна |
ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш вез |
унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одгов |
узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки |
мо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали ка |
<p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом рук |
еду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр. |
в!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже |
коније које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изг |
столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени не |
циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по |
арми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољ |
минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет |
Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, |
чеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се |
ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а |
дна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корп |
јде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скув |
х, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си |
>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као пом |
дмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p |
је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан... |
и са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживањ |
— мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракиј |
м се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код к |
по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем |
Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем дин |
рпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S |
етири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу |
спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледа |
гао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у со |
мо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> |
ље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад |
али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би |
му и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа |
кујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то пита |
ваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић, |
преман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разуме |
>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп |
Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до в |
ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца |
p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно в |
ије био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока |
p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пусти |
х и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми има |
p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се |
луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.< |
, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, |
да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја |
ло новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен |
пи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им х |
дне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе, |
учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане раз |
е.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, |
о добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене к |
и сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред |
о гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се |
питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало ш |
казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја |
струка.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — |
т сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p |
кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике |
ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он м |
сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу но |
о!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p |
у нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш |
су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак пита |
аљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните м |
! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му |
, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хте |
.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је |
ахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер са |
р повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, ве |
ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачк |
памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли са |
а:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартиј |
и пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако |
силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Ниј |
ст пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне и |
је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми каж |
и смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте з |
вог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нис |
<p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, |
љајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само |
113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи |
слила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапр |
p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони |
ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим |
све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са гла |
ака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет |
што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без з |
е „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, |
и.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су |
чео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, к |
на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима с |
кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, оф |
ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не мог |
p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, |
/p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу |
уће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер са |
а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата |
.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао.. |
ога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад проф |
иком научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да |
а ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — мо |
дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стиг |
ј...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{ |
до од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљ |
на, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним т |
ори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама нем |
ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Заце |
управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као т |
ад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја |
амћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео |
се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у |
сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама.. |
ам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови бе |
останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна мес |
лим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n |
јући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена дев |
м све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p> |
аћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> |
чић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључават |
дино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад с |
држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двој |
ња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта |
дна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само |
один је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теб |
жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, |
: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставић |
ам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилуј |
лио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео. |
p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пер |
оници.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељст |
} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му |
му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади |
говорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престал |
оше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{ |
пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу |
те ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећем |
одишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо |
едан сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — |
еси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се |
ћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Цел |
емамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо... |
тим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам прово |
прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је за |
.</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје од |
учајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они |
етиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опе |
"65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим |
Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време |
ња све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо ве |
раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, а |
n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући |
вно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том прил |
о у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био з |
— викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, |
арица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зи |
рговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико велик |
бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{ |
етлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, |
пет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,. |
о у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бог |
е примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она госпо |
ш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи- |
аборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних са |
е насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати и |
ли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} К |
па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — |
>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у |
она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из ра |
дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо |
већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама |
но што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајност |
умете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и |
рти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох |
, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било ла |
дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати |
паше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> |
ени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачи |
ох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за |
дало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бр |
ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи на |
едан динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’м |
вучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двор |
и да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ће |
/p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што |
м онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p> |
што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, к |
унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и пра |
и, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је |
поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> < |
.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без |
н, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекива |
<p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" |
тарији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а са |
.{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао |
а ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави |
сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље. |
видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините |
ме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроња |
е за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учит |
почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао |
ати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као кв |
, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали |
анџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте |
од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, р |
/> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p |
е с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем п |
г, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p |
јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, д |
оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао |
Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кириј |
ледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо |
целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њен |
рећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испека |
лужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад св |
ито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Је |
о јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа |
то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца с |
асапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетиво |
кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада |
<hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, ј |
ој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходн |
све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{ |
о за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим п |
из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, |
у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем к |
редмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раниј |
и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једн |
<p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вре |
лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, |
Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Виш |
и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појес |
а па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја с |
ле ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера |
Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{ |
<p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мо |
смо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгр |
ећ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не |
>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом стра |
Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун |
иђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати |
у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко |
једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" / |
азнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у такв |
па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, в |
исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, |
ок нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако |
о принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</ |
, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам сам |
а сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div |
ра, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... с |
.</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет |
..</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараће |
е направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте |
p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема. |
врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло то |
ти колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољ |
места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу |
риште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макн |
је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сен |
амог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...< |
по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговори |
ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји |
авола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах |
а то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да |
кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема к |
ити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад |
живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље исп |
ајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње. |
, — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би п |
хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а |
нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест ди |
пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што |
ге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се весели |
е одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мисли |
љно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер иду |
ога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар |
се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у |
е:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе |
ити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука |
-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па |
ребати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{ |
чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошт |
је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и ми |
ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с је |
оји за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а |
у ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{ |
знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Е |
ило доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излаз |
дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кром |
вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— |
ону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се о |
било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писа |
каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор |
р се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков и |
/p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је |
6" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим вр |
жајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем |
о и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита |
ај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да им |
аки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и с |
бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, |
сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један |
p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим так |
вала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој |
разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да |
сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једни |
олажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у ча |
ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам з |
ана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А |
ед пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и |
вецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сре |
нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у в |
...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био с |
од пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточењ |
владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине, |
ијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и изб |
име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, |
око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико сек |
већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми по |
че се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фр |
оменио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено. |
о ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трош |
руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p> |
ј и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму д |
си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, т |
тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер |
а?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јеса |
сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесн |
сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толи |
.</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам.. |
андарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на |
по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест |
ам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој |
нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да рад |
а зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код |
ста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и |
прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима с |
р, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — |
ори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све |
пке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби |
ах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> |
— све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера |
лечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ак |
ама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше |
као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се |
} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад |
но седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p> |
вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици |
оници.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на п |
је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, гд |
о добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се на |
сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака |
најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећива |
и било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за |
гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ак |
.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне |
настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко |
г кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли |
одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне |
поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна |
удило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим даје |
не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет |
по, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!.. |
> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, п |
динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> |
и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако да |
којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за |
рада, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти т |
нам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бо |
ред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спава |
му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.< |
завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S |
ратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље |
ао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помис |
и.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни сл |
тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју н |
ринуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе огра |
стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо |
ше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече |
нгупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо |
као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубоми |
ко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на леди |
часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, |
а?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта х |
ар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисм |
з које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђер |
имаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. |
не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем сп |
се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која ј |
им...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту |
ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се у |
ку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одмо |
.</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле |
а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци |
дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа |
по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо |
јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнем |
је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас |
делу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакл |
место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час п |
> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку |
рави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш мла |
окушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред м |
е то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти... |
ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до |
и пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извук |
и смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љ |
ало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</ |
и, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да м |
у и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p |
, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>П |
, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као |
у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се веч |
угом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били |
иле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слуш |
у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на |
х од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" |
радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим |
м мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађ |
S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерат |
о у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена |
сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Мил |
амо натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, |
е, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе |
врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро ос |
<p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратк |
слао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђ |
цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитат |
је, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све д |
отично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да ок |
кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде к |
И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> |
а дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме |
колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад ј |
<p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Е |
Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој |
<p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га до |
есечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — |
а својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средств |
ш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди |
ран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за не |
ири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за ме |
ли са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Ш |
добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што |
у.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једин |
о!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— |
се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш о |
да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква |
Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <p |
се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно |
уно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала |
растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте виш |
Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Насп |
је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Пе |
може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" / |
о.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили |
на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, |
обро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> |
у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао |
су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели б |
има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам |
ичина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било |
Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу в |
" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мисл |
.</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим ш |
онављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <mileston |
дног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} С |
агао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ј |
не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Н |
увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“. |
...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" |
читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куња |
а су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пу |
бар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем |
ано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком.. |
увише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што с |
оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви |
дох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p |
оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, чита |
ав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватр |
овека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говори |
оводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" / |
али, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на |
одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико пр |
шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кућ |
на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак |
своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу |
шао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме |
петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно |
смо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> |
ти.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим он |
стало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу д |
ла? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на с |
касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где |
з прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусре |
али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти в |
ва сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слуш |
</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слу |
комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пија |
..вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта л |
орити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> < |
то као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци |
му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од г |
ата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми с |
хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, |
ам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни? |
ко иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p |
де сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пу |
ори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити н |
а једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово |
устио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред х |
и немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли гл |
е отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин г |
аред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стра |
во упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, госп |
звидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n |
ле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога |
ам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад |
никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његов |
а ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{ |
руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био |
де, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у с |
внем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем |
оспођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у к |
— рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— |
p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се |
онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље |
оји јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је |
ни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добр |
мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од |
кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам |
ма свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стиго |
Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се са |
говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе |
от,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, |
, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиља |
живео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S |
p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</ |
шло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двој |
у остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не |
о премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто |
м је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се т |
хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S |
>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода |
део је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима |
каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пиј |
Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> < |
n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и |
мена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах сло |
пођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за за |
..</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно призна |
о донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете |
естисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потре |
и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој мог |
о...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн |
; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратис |
да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај пр |
6" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме |
плој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</ |
седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, |
м размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је |
корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узв |
ио трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био ова |
се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.< |
.</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар |
p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете |
ви пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се ја |
p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</ |
џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} |
пођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну |
изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па |
и ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја |
у која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како |
зненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб та |
кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и |
и, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p |
унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође јо |
/p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ни |
е за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз ст |
ру.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и |
цните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— |
никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и |
о и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више н |
да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми |
>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи |
мали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси |
на.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутр |
лепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под |
да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, вр |
шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, ка |
у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари |
а част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и х |
тигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око кућ |
нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, пр |
мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Х |
ље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао |
је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа |
и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога |
примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја |
<p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало |
у...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ до |
е.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњ |
че још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> |
љао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегр |
са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не |
ори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити. |
ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман с |
у раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему да |
ка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то |
вам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не з |
у, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— |
скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин гл |
о је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане! |
Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" |
позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> |
у!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју има |
аман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу |
о комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака |
,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи |
м три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} |
аву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капи |
ти.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да |
ај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као |
и, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степ |
зе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} О |
уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми |
...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И г |
о? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на таван |
све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једн |
ући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а |
о ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са вр |
син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Д |
да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, зна |
дан.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као д |
си те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти тв |
видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је |
, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге |
ост...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, ка |
да мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један сав |
м очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, |
д савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из рук |
а!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наст |
е изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем |
да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане си |
и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у |
мо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, ниј |
прам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и мек |
ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци |
ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда в |
<p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечер |
</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацим |
чили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њи |
ану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријате |
нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раск |
, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и |
акав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин... |
шли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са о |
/> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не сто |
а слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљено |
ести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, |
ти!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писм |
олико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удво |
е видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као д |
невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло |
оме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле |
— додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесм |
вор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још |
>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно |
ивљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му |
и то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи кол |
си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па |
и?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— |
о није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у |
<pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је |
готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем веч |
тах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се н |
на ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему |
у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи |
а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не з |
ро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> |
рилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико им |
ајзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> |
не ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за т |
у, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... |
себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он т |
пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам тр |
рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, |
као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зн |
беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, |
пет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и |
а коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су |
о детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очеш |
ест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљ |
ах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што |
„Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине! |
и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и го |
</p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — реч |
а, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, старац |
скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахат |
Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> |
, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена д |
дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово прича |
ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандар |
лиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима |
"213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упути |
д нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у јед |
нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакш |
је од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невер |
не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте |
муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. ви |
ик не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се |
ђе на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, к |
ред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече и |
капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а |
ке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у |
ију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуш |
мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео д |
.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече |
ш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> |
а кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви |
та, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече мали |
, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Бо |
сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем јед |
и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух ј |
ира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како |
о је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а |
обе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и приј |
ни прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим ж |
на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова |
а густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад |
учковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— |
па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе |
а дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, |
ине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На с |
> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав |
ти како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог н |
ча Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одв |
је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку за |
те <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила.. |
замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p |
— прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чу |
... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да |
куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, |
а, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од |
па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рек |
рши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.< |
ник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!. |
из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p |
ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад |
<p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више о |
вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} |
н није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример |
испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> |
ј зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, ал |
њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове |
е но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она м |
— одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те д |
азумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнади |
тојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити |
мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерд |
ру а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она поди |
, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја гор |
...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрест |
есрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може |
у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме |
скочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао би |
ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А |
ај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам прежи |
p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, |
она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господ |
ете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који |
оћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — уп |
.{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благ |
су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — |
ико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глуп |
цркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?! |
ахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих |
радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па |
једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде |
о онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи |
рио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо |
ришту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за к |
</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{ |
док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p |
.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Т |
слим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога |
раше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере |
гуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> < |
м на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као ср |
воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па |
на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,. |
доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чу |
p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време |
>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p> |
о да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми |
о се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не м |
а!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствов |
ко-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месеч |
, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два |
" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном |
<p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док оп |
> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам с |
а се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка ма |
бља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни вид |
ло је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком м |
исам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} |
али тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди |
p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — ре |
е истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флаут |
м мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме тера |
о,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намеш |
сар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је |
ине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показ |
а...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег |
ироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — |
ма.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се п |
Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пе |
за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим |
ле испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима |
еђу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто и |
гурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника |
просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сап |
упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи. |
кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одго |
ог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се |
да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Пан |
најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мис |
био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било н |
ођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам |
м непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред |
гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
ам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали |
„Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у двориш |
заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби п |
лада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта |
се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се |
емо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, |
сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло |
екам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по гла |
све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад |
посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда |
ед саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем |
ер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже п |
Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него зап |
мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљад |
од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам |
ку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осе |
n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлук |
рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао с |
вом, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност п |
упио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивно |
а за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чи |
ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ид |
пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем. |
између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од |
тати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван |
ан ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто ш |
.</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод |
b n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.< |
оде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из наше |
владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а |
радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, |
ом...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> < |
служивао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игња |
„линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одго |
жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</ |
алена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах каз |
адић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бо |
ти да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p |
тах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом... |
да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувај |
вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њ |
је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Ј |
подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отв |
едајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати |
/p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у оно |
о.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још |
оме сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету |
<p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја |
андур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах |
? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми |
јда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег па |
исам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам и |
ан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише. |
еноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, |
У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, к |
трану, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај ова |
капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и |
уљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто |
остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако |
ји ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва т |
на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим и |
ше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> |
киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина |
тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим |
ио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав |
онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме |
Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја збо |
појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— |
игосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, |
ди да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> < |
> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Доб |
<p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... |
ући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам н |
мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина |
те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустит |
затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p |
сти.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Но |
овољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко |
Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по соба |
...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде |
који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који беј |
су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су прим |
чици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то |
мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управи |
еб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио |
свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госп |
па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше |
био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, сам |
ока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем |
горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S |
у, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потраж |
<p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде сп |
задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} |
је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се деси |
е кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— |
испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејин |
плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газд |
94" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада н |
ли смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</ |
од „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика П |
ти... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта |
може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни пок |
а донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од |
едној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на |
вију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на |
уку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера прови |
ири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обој |
шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{ |
јали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је н |
у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури |
бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учи |
> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми |
ину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то ми |
жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, |
>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у ча |
и, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p |
дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а |
сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто |
познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и |
ди онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу у |
у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два- |
ј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p> |
p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена гос |
војим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник. |
="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми |
из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме ј |
, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p |
</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој б |
види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стра |
/> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај |
исам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предуз |
арош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље п |
потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко вр |
шим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се ств |
о у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а стар |
чем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум |
а, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не гово |
... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још |
без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне па |
раше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се гла |
грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће б |
вечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и |
е држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> < |
им?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је |
а се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, |
радио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пу |
смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш с |
то сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог го |
захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која |
p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" / |
јући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више |
.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одл |
госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта |
— упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си |
04" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој д |
едан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао са |
Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи н |
и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш |
ек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох |
црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се |
ђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата |
ела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на г |
е преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још |
>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек |
она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох |
нда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се |
неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, пла |
ере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — |
не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће из |
једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори |
а,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зно |
сет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се б |
и шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отво |
и за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао |
е умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на |
ш и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим |
.. затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и профес |
бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...< |
>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приб |
! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испр |
све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, нарав |
ћи а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпарх |
о да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављ |
... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је д |
...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као |
а?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p |
мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? уп |
ера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад па |
екну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо же |
Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што в |
и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид |
био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> < |
рски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив |
ожа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{ |
редавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и ун |
напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, |
и: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражил |
ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали.. |
а се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</ |
ао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— |
вог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, |
.{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја б |
...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да |
рио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председ |
помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох по |
било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би м |
викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> |
ше и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака |
еразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше |
утао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако |
а у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим |
свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом |
ли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није би |
..</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="2 |
јама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не б |
вање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа |
ели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је |
.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле |
чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и |
е као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црн |
н рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да ра |
да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе п |
ем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожел |
огдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — |
шом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што |
о је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га |
како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— |
узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најп |
неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио |
равитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог сре |
{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Пр |
м крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где с |
> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама ви |
Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај н |
пођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред о |
и без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и |
— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на проз |
S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам |
дну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше пр |
киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна коли |
о му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Ма |
{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад |
сет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми |
био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Б |
се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у |
пасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p |
е наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку пов |
обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} |
с стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће |
и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p |
.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи |
а које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма |
, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као |
та, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра |
.</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека ж |
у казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли |
права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани |
нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за |
...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-И |
сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као ши |
етој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло |
који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу |
ако човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису с |
ко се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буд |
школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, |
з џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, н |
бом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{ |
и само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је би |
есносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа н |
ти...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима |
де ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас пр |
инило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{ |
ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> < |
до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода... |
ано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и |
ало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бр |
лазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла.. |
о школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више гр |
" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 2 |
</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби у |
ћ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће зате |
: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми |
за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} |
и, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци в |
p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме |
је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S |
осподине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> < |
он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, |
ена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и из |
. пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубис |
обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој |
} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми |
е, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ |
нцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где |
е не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p |
м да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непре |
хата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из |
те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било |
а врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и |
и био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после бил |
али, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> |
авнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</ |
господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{ |
богом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући м |
и...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S |
вала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са с |
чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао |
а.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{ |
ати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одј |
> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да |
ло,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосн |
ивиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пр |
<p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у к |
ем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући |
— заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајн |
о па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих |
ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих |
ожда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца |
од куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га д |
х шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме б |
44" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Ч |
огом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја |
ка, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом |
братим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, |
арији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као ш |
То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојиц |
У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</ |
, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем |
по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар ј |
иво... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>И |
ну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт п |
нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати |
абим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: и |
усти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— |
едах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозв |
...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> < |
се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...< |
ерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше в |
дерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој пост |
у? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела д |
ође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>До |
добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> < |
у зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом ј |
вајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну глав |
ика има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да раз |
и били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сад |
ног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} До |
ки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био прот |
пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисм |
поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> |
ног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или |
ата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није по |
ругом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и н |
одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно с |
држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је јед |
е мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на |
<p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, |
аво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако |
в, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Жи |
<pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад који |
дите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како |
да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео |
рло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовиц |
настира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и |
е воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване и |
и: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у п |
рдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухв |
више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш кри |
..</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне там |
лише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару на |
што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у офи |
јао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам мо |
</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још |
олџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави ј |
p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста |
епеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси л |
n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина |
о, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До д |
</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо |
од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико л |
атски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> |
човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију ст |
је ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми |
и хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у па |
ман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и од |
{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља гос |
лушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор изв |
рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета с |
одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затво |
мејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати |
ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> |
ва два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?... |
ћеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону |
на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Ј |
ик окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова |
услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме нек |
динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо |
је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар |
, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад г |
ад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, |
о не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после |
морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора ис |
на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У он |
стао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по |
ну шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим |
е посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога шт |
; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млата |
="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да так |
д то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет |
ег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њим |
г места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила |
емљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим |
и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, |
ећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер с |
е ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако |
у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изл |
м не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пре |
> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрх |
пимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са св |
аде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти от |
и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; а |
ајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу |
бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још трој |
из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много |
ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љ |
, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам |
ар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо за |
готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и за |
ежи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упит |
{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном г |
један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна ве |
оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе |
Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у |
се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он |
</p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,. |
варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто по |
ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се |
у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда ка |
и би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— |
рам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Мор |
лим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу.. |
а друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p |
су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не м |
ца закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не |
и и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} |
бро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шт |
Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам |
о је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — г |
ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову |
је ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше в |
жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А |
ађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је |
био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам пр |
3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане |
еволвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, |
ицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не з |
ови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облик |
углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Ж |
..{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> < |
> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајсто |
но; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, у |
ена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а ш |
е падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као |
и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.< |
мљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за ти |
будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рек |
} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у ше |
ред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани |
на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> < |
а...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том |
га, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и к |
кну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекн |
чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p |
од набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и |
аван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто |
од градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као п |
та, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко о |
и неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље |
крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за в |
арао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јако |
ело и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapt |
о сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Исто |
рим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на т |
га се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његово |
м се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за м |
n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p |
С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситни |
исам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја |
у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце. |
а, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...< |
и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово |
та направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; ст |
једаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упадне |
гла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине и |
д се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће он |
ам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су |
атим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовоља |
мање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох: |
...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— |
лог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразг |
а био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испра |
остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њи |
нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за с |
у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Н |
у да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену |
сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајд |
а види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших |
е једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело те |
ећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица |
е избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, п |
авила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, |
гли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— |
очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није |
ао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од о |
адава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвор |
а га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па |
за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у |
ше на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о к |
па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај м |
ам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред оп |
, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох, |
полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена |
ом и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је |
и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ств |
ам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— |
те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, брин |
ко кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде |
гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, |
и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па н |
и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што |
еколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозин |
" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а |
авало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле.. |
а.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на п |
/p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије бео |
ориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има дос |
а <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо уме |
ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега |
је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим з |
кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу к |
спођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јо |
овели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо |
и.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смр |
неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно! |
један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у с |
кој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири су |
ад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, |
вити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер са |
/p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Ш |
ео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако за |
— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! |
а ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{ |
вку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечер |
уће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на про |
ћи као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало ут |
о исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — по |
гао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мис |
бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже б |
ваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p |
дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се з |
али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох |
у да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било |
мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле јед |
и.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла наб |
ле биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место к |
реда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!. |
ла је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце н |
У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и |
ам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— К |
и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде |
не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, |
ле и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред |
и али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је |
а улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снег |
ђо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиром |
своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална ме |
жећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами |
гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни реч |
у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат? |
е Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад је |
и, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зим |
то остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
цело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На о |
ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — пр |
олико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и |
та друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога п |
као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="12 |
упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се |
целарије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, |
го оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од о |
ењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржа |
паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар м |
од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, наро |
а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да мож |
цима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судби |
да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци. |
ти стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} |
ке у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би |
рижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је |
олиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи зб |
грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу |
ени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата |
сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— К |
светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, |
ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Х |
сет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никак |
е главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста пра |
почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим |
за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај |
век да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а т |
<p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе об |
ште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Ј |
ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и по |
ене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу с |
ај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут |
: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а |
о ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око сед |
сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потра |
едан камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се |
м имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слобод |
— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ј |
лелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза у |
де је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово |
Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> |
мем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наок |
исина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода |
</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. < |
покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Зби |
алосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене |
До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> |
а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било |
превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког |
.{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и |
је толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, |
p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео све |
иге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; |
се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одј |
,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта л |
ворити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на |
е и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У п |
улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају |
реба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничаре |
па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово д |
ћка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би |
кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та |
беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја т |
ена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малиша |
кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла мес |
ише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у ква |
та не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клуп |
тавим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној р |
е збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одм |
.{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone uni |
и, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох н |
е врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— |
<pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или шт |
да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добр |
доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да |
е наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан |
за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја са |
а не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кава |
тично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изић |
уда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не мо |
ам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Ви |
ле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мув |
и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</ |
е, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом чове |
а овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — про |
у да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она |
> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се |
е он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p |
Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Доб |
о поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ног |
а јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по куј |
ушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ с |
е глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток.. |
утра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет |
у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубиц |
ндустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док |
м око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам |
ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се |
Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</ |
лар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод к |
доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити. |
ни почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четв |
Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је боле |
ера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— М |
рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих про |
да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би н |
о полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — |
ј“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као те |
имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађе |
а кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, те |
па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на ис |
и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подр |
кнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао в |
и једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а |
ко је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} |
<p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај од |
псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бада |
сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима с |
разијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да |
p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер |
p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— О |
е.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— |
ван гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђ |
, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним оч |
моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта |
дакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прс |
на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, вид |
кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега н |
се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, |
је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— |
</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз( |
нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или М |
>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћ |
је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у |
и, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господи |
сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам |
..</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у |
а којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу. |
ва, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку |
Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где |
..{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да |
ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сад |
<p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало |
мо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије |
сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред |
кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу |
одужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— |
ао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци |
ље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ј |
— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам |
оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растуриш |
оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепш |
је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора вол |
метио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше ви |
ца или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила |
на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах! |
и те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак. |
амо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи |
кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауста |
аравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја с |
ајрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај л |
<p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натр |
<p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, |
ше лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се н |
ету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</ |
еограду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је |
тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће п |
..</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја |
ом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта |
ат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет за |
та је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Ос |
и ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за |
рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда.. |
ло раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си |
тупио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај |
ерати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p |
поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци |
ј све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало |
иковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у шко |
госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— |
видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвн |
Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако |
а, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о к |
ивао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> |
г начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам |
лико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре |
крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На ул |
/> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутр |
</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Ка |
послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title> |
мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо пре |
Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих не |
је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добр |
си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само |
чем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију |
ру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> |
шљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим |
кох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију с |
изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, к |
е све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам св |
кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже |
до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... |
,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празно |
ето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро |
ца.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно о |
нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имо |
неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — пон |
камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{ |
олико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! |
рно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд. |
одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празн |
лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је |
враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њег |
о, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна |
нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, |
оду сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи |
а цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и |
а се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, |
се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме н |
или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не |
башка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и |
збројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па |
и нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, доб |
о казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у дв |
не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени |
о, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово ј |
е се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више им |
Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог да |
ам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тад |
раја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу је |
</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику |
<p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам |
и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он |
осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црн |
а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“.. |
држати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати шт |
једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, |
да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце |
разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шт |
ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме б |
ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући б |
а не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кол |
че намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем |
не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прв |
њицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача ј |
очнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти |
н љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра |
мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога креве |
говорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не би |
м!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен |
ти нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку до |
из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу са |
<p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу п |
од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба и |
до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али сам |
не тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час п |
раку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> < |
уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су г |
да и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем ко |
ам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица |
начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не |
биља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би ж |
од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико |
ве више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико трен |
инута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за др |
"78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код П |
— викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од пр |
гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну ниса |
ко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чес |
/> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шт |
ај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тон |
на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који |
тим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко |
уда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један т |
ољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корак |
оби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласов |
, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас дола |
p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} |
ш јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не сме |
... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, ш |
олико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај |
господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута |
milestone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</ |
е да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам |
колико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— |
брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећ |
опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана |
ала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци |
благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те ов |
p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко с |
то. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајни |
морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, неп |
на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете пола |
ице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за |
рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и п |
дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, ал |
ић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас д |
аоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његов |
о набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају ст |
олико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гр |
ра, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, |
и да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео |
нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита |
То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да |
упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чи |
ње промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што |
ме од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција з |
ика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни |
Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шт |
је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху |
.. ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све |
е потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћ |
руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети ја |
што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу св |
<p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спава |
Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао п |
>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао |
кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени.. |
„опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим ша |
е бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</ |
бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> |
ипеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер н |
не, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна |
: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на |
ој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај |
ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> |
У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпо |
о ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је р |
Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Б |
>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хлада |
огу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заме |
ечима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо доб |
бро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком к |
ове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим с |
там,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледају |
и!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звал |
знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, |
<p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ ко |
шта не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и с |
нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у к |
руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човек |
!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам јо |
Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо м |
ам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где |
хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и |
о рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с |
ју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на |
раво вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида коман |
и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео |
још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој д |
се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дуж |
— рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име |
-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="5 |
ова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— З |
— рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што |
вана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</ |
<p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кава |
ка варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле |
>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче |
ред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а д |
рни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим |
обај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — ви |
p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем |
зад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...< |
Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај |
на, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И са |
пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта д |
нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим до |
авно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спав |
дноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је |
точне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржа |
зила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана |
разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се деш |
аправи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнск |
мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револве |
осле, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{ |
и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у |
мно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град остави |
раг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше с |
...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ п |
А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да не |
..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да с |
дан, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и |
ј Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на ул |
, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати |
била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што с |
ош какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да |
е могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око |
и ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречи |
</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар |
оћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех при |
{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И са |
има, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... и |
х.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати |
у тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, т |
,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам |
.{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче |
о! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се би |
леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механ |
беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, |
е преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски циган |
оја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад в |
говор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су ј |
тражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! |
пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Велик |
машан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим |
неси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ |
прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба изд |
тир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас м |
пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за т |
сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поре |
розор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да |
сам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред сврш |
обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> < |
„Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!. |
т, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При раст |
јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n=" |
итељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p> |
з руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разр |
о зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није |
мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану за |
ају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим |
гред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен м |
после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у тр |
атијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу п |
од гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт |
жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих р |
и.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља г |
и, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} |
рој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о |
говори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћ |
о грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према то |
ту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро изл |
p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја виш |
ро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску |
рле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није би |
што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За |
> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме |
оће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, у |
су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и |
Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} С |
Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, |
свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у право |
јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, |
м у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив |
на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету леж |
он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што |
ле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Ра |
ш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дуга |
д П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али |
се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с к |
тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста |
били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> |
ремена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам зна |
осле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала |
а, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец ма |
теже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш ме |
ријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито |
се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мо |
ведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се з |
едељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Дирек |
у и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љ |
<pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнски |
ти...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, |
ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају ул |
и судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одм |
у, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, |
аста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем |
.{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим усп |
се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и |
а те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањ |
приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шт |
p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p> |
.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до |
дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а кој |
о на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћи |
ојицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде |
икад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем |
други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ства |
ајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се в |
сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље |
ишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} |
ском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини |
прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p |
у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја нем |
ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни по |
ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Х |
и!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих с |
стуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала ле |
једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле у |
простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко про |
ју...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и |
којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој |
ожај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме ни |
но без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело. |
и стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљ |
е?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n |
али.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овц |
, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, усе |
лешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у п |
спред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну м |
.{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисал |
е један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на |
ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, |
очнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстариј |
о код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео |
икао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> < |
сала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелен |
крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка п |
<p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му та |
г багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по |
љан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи |
тим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, |
тачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, |
јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p> |
њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</ |
гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пија |
је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи т |
, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само тол |
к да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно посл |
ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду ст |
од нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад |
а пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са ред |
ећ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ |
/p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу |
већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад |
и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред |
ност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— |
о беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних |
виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била зат |
на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — н |
оњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) |
ренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за |
} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хл |
ад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муч |
рочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском |
еријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море н |
седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још |
после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног наше |
; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали |
и стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу |
оворих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добр |
ам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше сам |
тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу це |
ти, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одел |
есора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тр |
подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по д |
товао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бој |
том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац |
И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог |
аде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам |
они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, |
ућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме б |
свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Н |
ом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни јед |
/p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти |
ате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, п |
Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се с |
и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку |
чку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у ме |
га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — ц |
упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Та |
и онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад |
растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— З |
могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, оп |
, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе уб |
као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај |
сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момк |
пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим |
— а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецај |
после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="1 |
да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где |
человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован о |
У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми |
ца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се |
хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од |
дсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно зау |
ола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> |
иње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам предст |
д кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, |
и и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми |
треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра. |
може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу |
хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одку |
ше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не |
код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</ |
Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било |
ц, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити сто |
толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао |
г да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> < |
азивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ни |
, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која |
ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све ст |
д сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла за |
који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што |
ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је б |
користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје |
још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снаж |
д Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак пр |
S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца |
p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p |
све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, п |
, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због |
м ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p |
но залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p> |
аније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја с |
вој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца н |
ајзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истин |
едном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово |
на, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати н |
Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито до |
зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једв |
ног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето |
едам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобљ |
те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Ма |
толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи |
Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> |
Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дво |
име,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно |
тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и |
че баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па |
екох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим |
овим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се об |
те ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо б |
ајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Позн |
житељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био кр |
учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi |
оју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прек |
> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;. |
од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., |
, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и |
p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> |
— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима п |
љу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није |
где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене харти |
идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосм |
о рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је |
разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу |
кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!... |
ваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред |
ад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она |
тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види ј |
— одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко |
халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци |
исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то |
о учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто п |
>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвал |
д силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка и |
ао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И посл |
г јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога |
леба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{ |
па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир |
и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице! |
о се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити. |
борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих с |
одрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је |
к што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поу |
о да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах по |
е на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао |
ључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме ј |
њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дак |
ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бе |
о срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем |
„Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако б |
скап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино д |
д би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече рад |
епрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> < |
богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> < |
ли...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не |
и Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — |
...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није |
ти судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам ум |
ех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспр |
гли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо |
еко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— М |
их дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако |
.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по |
ла да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео д |
познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли |
сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва н |
шим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући бу |
још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљен |
чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Ре |
хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, |
Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури |
м руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то ру |
што јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S |
а ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— |
дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју |
о, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцен |
дали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се |
ина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим прили |
кох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p |
и, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављај |
кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох |
о да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!.. |
ако мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно ни |
ожић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веру |
има...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као |
ано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти иде |
рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу |
прсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада |
јзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас |
>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са преба |
ота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од р |
модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати и |
а вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати л |
и.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механ |
<p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро |
мао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио |
јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</ |
Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде ка |
Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келне |
све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат.. |
ар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не |
пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> |
је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је заустав |
спођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој св |
икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику |
p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ј |
ље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по беог |
дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ |
обро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисм |
! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... брав |
ђа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је |
аску за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; ј |
ле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби б |
оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он ј |
уван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под |
р ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, упр |
на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, мо |
м и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи сам |
тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она к |
руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале до |
ече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n=" |
ију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од |
има пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и в |
а свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пу |
па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па ј |
ш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишк |
ам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно сам |
и чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадиј |
носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти |
ом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и |
S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре |
а су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати |
рсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, ме |
хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше |
ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још |
довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох |
> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> |
зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело ок |
а има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с ти |
општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у |
е би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а измеђ |
опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да с |
д земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p> |
устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S |
рган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, ко |
зору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљав |
се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби |
знаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао ма |
т дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упит |
цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад |
и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од |
а увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља |
је име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="29 |
о написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д |
ио тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>С |
биља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSec |
ра кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро |
од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> |
сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, |
да, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако |
ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> |
вао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милан |
у за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што |
уго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S |
pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас |
има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас. |
ико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, |
а и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, а |
<p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хран |
назију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу |
о сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време |
Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p |
и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене |
{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути П |
пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и |
како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи |
о морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — |
вице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је про |
је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — |
пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био |
естано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А т |
о од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да с |
рно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабу |
еност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> |
сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</ |
ађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми |
ло.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p> |
ах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми |
није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка |
биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n= |
а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је ср |
нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчаг |
а управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Руму |
о ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Н |
јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер вра |
Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да |
тив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.< |
ам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од |
а улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом |
госмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима |
ева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камф |
дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није смет |
одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано п |
к се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је с |
Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> |
но ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поре |
/p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, жив |
е, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} По |
ане „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булева |
о стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ћ |
p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, |
глити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је м |
ину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фанико |
за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо к |
што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без по |
олико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје см |
.{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао |
ампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да |
ечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму |
ла до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> < |
д врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ов |
црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{ |
уком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, ко |
лашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се с |
рах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа има |
о ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са соб |
не, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилости |
цати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата |
са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, |
хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би м |
судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог. |
а мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран о |
био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господин |
у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети |
и, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо |
јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силн |
њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на гла |
си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто пома |
са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више |
у даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, |
ла сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!! |
а ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајни |
подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све по |
и још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори |
ма и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врх |
варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гл |
е кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану с |
.</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуд |
издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... х |
оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас |
бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме |
и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала |
ш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за т |
огама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277 |
идео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; о |
шао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева. |
<p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме |
стављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
еница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита |
чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мо |
Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јо |
ах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, с |
ако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — |
ан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извуче |
е обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од о |
пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хрка |
о казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врача |
игде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p |
ко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш |
{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам |
ћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час дру |
ладај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нис |
и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио ст |
ао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Д |
би и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да с |
Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код |
читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широ |
<p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по |
ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вра |
p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку |
дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светл |
ву и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и |
о од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и д |
овао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од |
е награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и |
учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима |
угови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До |
<p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb |
<p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>О |
унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрд |
био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јор |
ама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су |
више ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам чита |
почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема |
<p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ј |
, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчин |
е, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у |
едам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо про |
се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем |
дих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истр |
пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит |
донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} |
е са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, зва |
6 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси |
ковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре |
стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је би |
) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћ |
ле подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} |
" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не нас |
време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су |
ином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо у |
о ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола |
пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна к |
су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фи |
> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, пр |
брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</ |
е преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће |
} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уште |
дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где ј |
а.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страш |
ече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се н |
где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим ле |
ндарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> |
} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су |
а, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни |
вала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра ни |
и ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочита |
ове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла |
једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у дру |
на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па п |
и може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се ј |
а...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изиш |
задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно |
п па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну |
што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова он |
ни почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукош |
ра најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у |
жањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог б |
и у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га забол |
а моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће о |
ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав те |
игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем |
и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред |
оришту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су |
е то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да ј |
у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошл |
е кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици. |
<p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или о |
име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} |
оље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува ок |
т.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="2 |
д хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући |
ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — т |
мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти |
егледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом д |
— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, |
а после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једе |
атио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{ |
а, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова ч |
ко ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да |
мо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!.. |
је дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај |
p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себ |
— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакн |
p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — сн |
подине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, т |
ујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било. |
зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ |
тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо |
кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну |
осмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— |
ут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, |
време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула оде |
песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> < |
p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узе |
ња!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћа |
и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет< |
бе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псет |
лижаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начи |
могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p |
ја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у |
м се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изић |
{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} И |
</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко |
ве оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом |
маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу |
етнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих прим |
, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдм |
кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледат |
ча, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропуст |
> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p |
четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли |
сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори |
ачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнуж |
де пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био са |
ади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме |
су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима |
овом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бо |
рофесори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то д |
<pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и в |
по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да |
оније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући |
p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ћ |
таде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек к |
се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам ј |
м је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер |
и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени д |
/p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с вр |
..</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д |
... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута |
ошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у |
<p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајт |
ишта!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и пол |
живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: |
Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мисл |
>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда јо |
ћ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у |
иште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њих |
.</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако |
нови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао.. |
уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— |
>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчан |
вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам т |
Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и с |
тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слобо |
дговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="4 |
која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p |
ед чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себ |
нских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај нов |
варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред к |
; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p |
текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{ |
госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „расто |
тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Лар |
ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она |
<p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали |
/p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обуч |
p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} |
задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</ |
мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> |
лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробуд |
емио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очек |
м унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође |
могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је з |
н за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у л |
е чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, о |
м „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — од |
о седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од |
ћи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали |
се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако ни |
рмом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у је |
/p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао ч |
.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни пи |
е ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је |
сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, кој |
, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити де |
кад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p |
</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по т |
ровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p |
<p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У веч |
д огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле в |
кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У |
е стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде |
ачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злонево |
ахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да |
сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину |
пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме |
ели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђо |
више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читав |
је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали с |
рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за ти |
су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да и |
и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешн |
ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо |
и по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрет |
азних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из во |
ика све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за |
вао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госп |
<p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се |
— рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш м |
/p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вра |
црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дуван |
воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљуш |
у и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и |
м, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у |
му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај |
разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> |
сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и глад |
ило ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам |
мамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? |
увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок |
зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо |
p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На |
ога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разу |
уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам в |
а није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче |
г печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем |
="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам |
онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућ |
гао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, и |
сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци |
клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — вик |
— Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут ст |
ст не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корак |
лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њ |
ство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замоту |
ао бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још тр |
<p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском ул |
прила, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни |
шане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе |
вих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астрага |
ћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> |
нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу |
Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро |
ан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би с |
ећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољ |
сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и но |
е испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, |
шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите ш |
"209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је на |
пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпо |
неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</ |
распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она с |
кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школ |
огу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако с |
о пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш |
раћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накара |
посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фани |
кој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја |
сти.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> |
одине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а кој |
па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за ти |
Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју с |
ечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дугова |
ошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгуби |
у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!.. |
што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућ |
је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једно |
су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Пан |
</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> |
трдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те ј |
а ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...< |
ово?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да |
н да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седају |
вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За м |
м, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не |
сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p |
<p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ов |
викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он |
о ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на оч |
мах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Гос |
иле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћ |
кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лам |
ни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пе |
Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не с |
ати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је |
ад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Ум |
у, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и о |
оново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се |
које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, де |
лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао |
висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту во |
ет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу при |
зе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох |
коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да ва |
а имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена |
и, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег |
упе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да ради |
ељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујн |
исам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли |
твори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово |
црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале. |
бе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви у |
су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Па |
могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, |
пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жанда |
писао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спа |
p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па др |
кивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког вре |
на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше |
с (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих |
, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали с |
за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па та |
зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти |
газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распи |
ече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам |
p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до |
ише не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... |
ад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим |
<pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ход |
сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p> |
" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те доп |
ес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари је |
а сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чу |
су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то врем |
лушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита ша |
{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да |
се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и ка |
на, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан д |
емојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без реч |
ајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију |
леда на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на |
е?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— |
та узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветнич |
ђа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за ти |
риште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђо |
— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.< |
се једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти |
апутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два ли |
кох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p> |
ну,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам каза |
ћи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени |
дарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} |
чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави |
дник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p |
ерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се при |
који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва |
е као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради |
пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да.. |
орбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — |
мо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај |
{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он |
</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и |
оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу |
{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му |
ио врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успе |
е ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођен |
Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> |
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу |
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја т |
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била мес |
мо о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београ |
м, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, |
исам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима прија |
у зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлаче |
им колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на |
ad> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико пат |
и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло с |
p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нем |
иформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поп |
/p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете з |
.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече |
оји су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако је |
ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад с |
Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми м |
једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко н |
јзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испр |
</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, |
сар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило |
нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада исп |
ва госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто н |
мрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе |
пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> |
после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од с |
и ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало |
ости у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се |
воре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се |
собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апса |
> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је поз |
пију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> |
у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="1 |
очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђан |
еш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да ра |
јем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се см |
ну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта |
вим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су без |
а чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од |
обро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опор |
дног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украст |
н упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта |
презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поре |
а је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој |
/p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо посл |
<p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, |
код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад преб |
у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за исп |
ем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, |
, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да с |
ш истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо уз |
зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живе |
ла тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то ос |
ма? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије кој |
ајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад |
сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па остави |
а из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња, |
обу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p |
је на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је с |
добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово |
те, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ј |
т к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде |
поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам |
, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мен |
понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газил |
b n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, шт |
се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом ст |
да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш... |
из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, |
<p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десно |
утим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се за |
задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто |
че Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово ј |
торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђе |
врши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и р |
уд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек |
таклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше сав |
е обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, ка |
е!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је о |
и могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p> |
ну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо |
можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се а |
лази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз |
{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у |
Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па ка |
што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, с |
ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>П |
за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре |
се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једана |
а...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто ни |
олу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им |
пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупа |
та сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је св |
са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за |
.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у |
у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> < |
било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо |
је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео |
ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...< |
сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После крат |
округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, д |
и око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци о |
ова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> |
} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и |
ге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столи |
гађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно по |
се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!. |
творене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа тре |
становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се пр |
-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извад |
е три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње |
о чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било |
ио врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи |
ити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p> |
би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, зав |
јакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — ви |
нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад |
олске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; ј |
што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, ј |
гу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у душ |
рим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно |
дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — дода |
ам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако с |
о без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан |
тео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него |
е хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито |
аклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље не |
већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а < |
н сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам |
сто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Посед |
ињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и |
<p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича |
ем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани с |
два сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништ |
н...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову ка |
једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унес |
о има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p |
Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А |
мо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер |
мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, |
> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си |
p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њег |
На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита гос |
е да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учин |
абринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и ку |
о сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да |
крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су б |
егне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год о |
уне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама по |
ећ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се |
а познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отв |
носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица |
>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге.. |
по живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га |
легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,.. |
провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио |
бљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и от |
жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не |
та ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмо |
ине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болес |
е добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Исп |
{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцња |
ас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, цр |
/p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није мог |
Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић |
о има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам |
.{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко ко |
сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми с |
ко и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> |
уде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикас |
јим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномања |
смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо с |
малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише |
подину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрм |
земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била пос |
један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, |
служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, |
помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукам |
сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, му |
будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам д |
, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толик |
их...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако |
/p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад по |
а, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам |
...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао |
едан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одма |
клоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и |
их леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се б |
стина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен ка |
али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, н |
никовицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми с |
мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те |
цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је н |
ећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му |
колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба |
осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је бил |
ам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој |
и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је т |
у...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатн |
ану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са |
х у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинц |
увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута о |
двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се |
кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао о |
избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата |
ка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепо |
и пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало де |
/> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини м |
терије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колик |
} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за |
, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p |
милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показују |
кле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заб |
ао носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p> |
једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</ |
„Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси |
ух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је с |
те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао је |
вађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" |
у, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског с |
<p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу. |
о у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— |
вори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — реч |
је му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ј |
да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће в |
реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узм |
имив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добр |
међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију је |
он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком |
и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Прив |
а останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет чети |
ло да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колик |
реме ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловоља |
карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p |
и и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, |
смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале |
да нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у п |
аца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, |
танго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им |
иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, т |
ако је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тад |
нутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међут |
амо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече она |
.</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за т |
ло скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим |
са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једв |
} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на јед |
...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га удари |
хата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и се |
рло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то |
добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— |
шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу. |
..{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом |
ит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао |
послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име |
ан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Ви |
рзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је |
p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко |
p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јес |
пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног м |
же.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за м |
S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш м |
о не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо |
ам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан к |
место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотре |
5" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти |
познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Украт |
и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? |
ег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се з |
гова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху |
ве собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља |
, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; к |
ество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет п |
ло је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам |
аци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од |
а ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видет |
лави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже |
усти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта |
p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је т |
одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која |
о учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмакани |
утници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго зв |
као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пр |
де?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не в |
се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпо |
е украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар п |
— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати св |
.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кра |
ада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом з |
поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, |
аше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми |
јте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, ти |
а гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо |
ђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закљ |
..</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два кора |
код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас д |
, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње |
до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па |
<pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у |
а да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам ост |
овина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се |
му...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и з |
д ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите |
/p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест нап |
— па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао и |
ше у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, |
.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете |
p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка |
оди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо |
узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, |
мера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да тр |
ет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену.. |
е гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То ниј |
а посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> |
у, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне |
итомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну и |
ам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у т |
ујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више. |
јаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душ |
љену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су |
ко варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто |
врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} |
саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако |
но на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је |
у, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Ка |
сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код тер |
кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а |
али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, |
ти као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, |
смо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама гос |
ође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као |
Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици |
влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и м |
у полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да |
имо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи |
/> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразова |
им и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> |
доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране |
ина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије |
сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од греш |
а изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата |
p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити |
9" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ак |
га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се |
ад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад г |
а што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати, |
ак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb |
ат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је |
> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi> |
n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да т |
и видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми ј |
едаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне ст |
а, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, св |
p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М.. |
тима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{ |
мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, н |
јајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни |
дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не |
врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би би |
атисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик за |
д кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за т |
у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у к |
гор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ. |
а, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Б |
име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— |
између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњ |
n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро |
Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и и |
од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и ре |
р за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј |
ога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж |
ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем |
изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p |
,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није уша |
кох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... вик |
р кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах измеђ |
е о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ј |
т удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" |
м служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита |
е хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја |
/p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узм |
аци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу |
n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Па |
е повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер |
ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привук |
е десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да вид |
у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затвориш |
тписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти |
"14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> |
па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај |
тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници |
у ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам |
столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту |
од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам в |
ао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после |
ла и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је |
, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да напр |
p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут |
екох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без |
Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спрем |
је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме |
<p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управите |
} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била |
си!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Чи |
.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с мес |
о, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним |
да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану |
шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у |
у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па |
у у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било с |
молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар изв |
<p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти ме |
иганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну к |
учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако |
кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> |
едно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа воде |
какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу |
>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек про |
у се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми м |
игде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до з |
грабим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: |
куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио |
а неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мал |
е зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтух |
но“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.< |
подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су |
</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми дв |
акључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други ман |
испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и д |
а поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</ |
вори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <p |
ојим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за прено |
ико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо |
/p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p> |
е сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред |
ео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</ |
е отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала ка |
ешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму.. |
ини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек к |
комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега |
дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће |
бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад |
х свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.< |
из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да пот |
руби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На |
{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује ш |
>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од је |
рству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За |
раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p |
она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</ |
позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па |
ду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био |
а...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништ |
позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редов |
увише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да п |
...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у том |
р приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не |
љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно поту |
појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле в |
писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, бр |
> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад |
и жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— |
година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од к |
окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај н |
могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прља |
од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи |
кара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам |
</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретн |
мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, |
о мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек м |
ма, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још |
Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити ра |
онисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држал |
па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим буд |
а ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех |
е.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са оста |
хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретниц |
Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који |
сање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који |
од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију |
до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца се |
о?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо |
ио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мај |
, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, га |
p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: ни |
кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — |
а у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше крај |
у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с г |
по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога |
ри.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замо |
Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један саха |
>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погле |
варали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и |
надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хај |
и обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек.. |
ем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући с |
Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависм |
} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} На |
ајвећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом |
за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} |
себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту... |
огу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало |
још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити |
5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{ |
четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спр |
..</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> |
изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у |
то где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапут |
игде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</ |
опаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се |
Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, |
у њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" |
испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте |
...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p> |
код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за па |
одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бри |
ла...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје |
се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са |
ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако крета |
собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној к |
</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у |
е школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то б |
стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде госп |
} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p |
ић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке |
али, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што |
ћа и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Милан |
им улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам |
луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица о |
, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="22 |
нца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те |
шњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигу |
једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мен |
ти, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не |
/p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а шт |
. конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну |
куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а |
обро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је не |
ана па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуд |
..</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Т |
ико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим нова |
е Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке |
да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох |
имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хв |
нем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред |
сту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обичн |
и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађа |
се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам сме |
о је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице |
дарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — уп |
о како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад ка |
до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.< |
p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, |
врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удов |
ослушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор и |
опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе |
рицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у |
ј обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n=" |
глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео з |
тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би н |
мала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце |
p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу |
кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> < |
ест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући о |
аване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засе |
сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам |
в одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једн |
а ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Шт |
отово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, зб |
што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почист |
е једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> |
.</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво но |
дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињ |
аду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на в |
{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новем |
и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после по |
</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми |
ад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што |
ћи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло |
у окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи п |
абрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> |
сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама о |
имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а |
о доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијај |
е је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао |
се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно уста |
озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко б |
у...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене пос |
кните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, |
.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учи |
а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} |
уван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да |
о саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испраз |
</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождеств |
раг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235 |
" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман |
и ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и |
к; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</ |
зберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у шк |
и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном |
и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад |
потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у |
жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се |
сам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику з |
е свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао |
ног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још в |
ати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми а |
p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им каза |
на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад П |
заше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним углови |
>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али мл |
да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита |
како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Госп |
оши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђ |
аним кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама |
се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему |
и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверу |
оса!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборе |
е било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја са |
/p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину свој |
Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куд |
та.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; |
аго:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не зна |
асних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, д |
ро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати |
ки Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>С |
hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допрат |
мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну уп |
ала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи |
ова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> < |
бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дрш |
икоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" |
ије сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p |
другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви ј |
кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба |
.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било |
ам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не |
у и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жиж |
спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> |
ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет сте |
е ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола крен |
узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то |
баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, |
да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад б |
е ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у |
е био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, до |
Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од |
била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> < |
у, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово с |
и, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо |
ну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>п |
о и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да |
га ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је |
господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то |
еђу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? |
а видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се |
че опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је |
округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општин |
огло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни ј |
ривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега |
е џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која |
ом, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун |
; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљ |
жић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га изву |
мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ ни |
.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме пи |
<p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— |
те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га н |
нке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> |
/p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у |
к наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само је |
..{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома |
тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S |
це, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Моји |
p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта тр |
на и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако |
продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, |
мо колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана... |
слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене |
дам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су м |
p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!... |
добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног пис |
градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па посл |
знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, |
но није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем |
ре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Нај |
и слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља т |
а је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и гос |
не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој |
задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за |
пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Гос |
</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у куј |
ко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега |
д тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цр |
требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> |
ој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом |
е било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би |
обро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише п |
рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Ниса |
?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} |
у кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, |
{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све ва |
ој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву |
ање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад |
ноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера по |
рао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p |
си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ва |
<p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— |
растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> < |
сподин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом |
е и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... пок |
а знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не мог |
.</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и пос |
а један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, л |
а...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, |
г шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где с |
беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам ј |
зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу.. |
> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кр |
етница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури |
као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Прав |
е у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих |
ити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се се |
ако ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозор |
или готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, |
мрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ ј |
Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био из |
рима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што с |
м федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта мо |
ле подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, |
једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађе |
а карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре оса |
пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад |
два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и |
у у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица ни |
ће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове м |
нем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад |
је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багре |
ни...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече |
дина био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше |
беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали |
па.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те |
е би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, пор |
дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до се |
шљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме |
најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке прет |
у решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, |
коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Н |
p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговим |
е, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повуче |
оселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико |
сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, |
м цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко |
инулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше |
бету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако са |
уку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред |
апута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, |
ом изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, с |
не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама |
убомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми |
е.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно св |
требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Бо |
е ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку гл |
т, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној |
е унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; је |
> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" |
.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.< |
сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците |
рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> |
ини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он ра |
— викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме с |
подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од |
дите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до |
и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калем |
по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да остави |
оје, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим ка |
ки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић |
мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш ш |
и.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад |
ор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, п |
, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих |
е та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухват |
— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра |
> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута наву |
ком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам мари |
шта ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што |
, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући |
е по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин гла |
ам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а су |
упим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад |
примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с |
p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под он |
се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су |
>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше |
ко тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по два |
чи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта л |
!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости |
ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Зб |
раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на ул |
са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, |
асти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало |
огиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.< |
средњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око |
ачелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренута |
и, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, |
ио задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с мало |
его због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочија |
а њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест го |
ознавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у |
мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био |
хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — ре |
т пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од |
елико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p> |
а жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да |
ироке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше |
ојим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао. |
рактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која |
кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он зам |
сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно т |
три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били |
жа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по |
сле подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за ги |
доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одгово |
да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време |
ш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу рек |
ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим те |
че испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине |
Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани усл |
дморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p |
тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— |
ма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, |
оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо заг |
старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с ко |
аправити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Пову |
рата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која в |
а немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Са |
о цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној куј |
вијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац |
ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такв |
су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којим |
цу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p |
отле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан |
наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан |
<p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која з |
оцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међут |
је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дош |
ој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народнос |
нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одав |
чно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јес |
ви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник |
и сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесве |
ру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, |
а дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред |
са; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи је |
т дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем |
о издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, ни |
Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти |
гледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме про |
ецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као |
ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије |
да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе у |
витом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је ве |
где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закљ |
кт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је ба |
ве и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око |
Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети |
а се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали и |
брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин |
се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича |
и Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика |
сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показа |
тасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од |
и то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, пр |
било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господи |
а.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад |
је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке |
м.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чи |
и су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> |
} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све в |
ародни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних |
аци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети к |
ме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставиш |
све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <di |
је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, |
Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хран |
ко смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан. |
тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио |
а у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глув |
зарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> < |
енуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распу |
, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p> |
р фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не бе |
, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта |
их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана о |
ти..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од |
{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јел |
ђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији |
чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где је |
сам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама бео |
а столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро за |
„чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превр |
е стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни с |
а...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клуп |
она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Н |
илостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p> |
нујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је |
са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>К |
p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио |
ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем ник |
бнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми нај |
обље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером са |
ина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном |
може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...< |
у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, к |
> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То ј |
одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само по |
> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" |
и на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} |
у закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од |
<p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако б |
због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од раз |
и словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш |
, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад г |
рно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око дев |
дговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше |
— рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Мар |
е знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао |
орбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми |
чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима к |
нгуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</ |
е угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> < |
р, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господин |
еше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди |
ерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мал |
чај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју |
речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангуп |
посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p |
пођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече |
нце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле с |
> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по ј |
оком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо |
ем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох обла |
дговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</ |
м.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да |
ги!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ниш |
чом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за с |
што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на ме |
да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово |
из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столо |
ажио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обра |
мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{ |
душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзн |
де ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, |
год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и |
у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сва |
ам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакањ |
она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</ |
м у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клец |
ише приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим за |
е му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта њ |
спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p> |
учај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин ка |
</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и |
ао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам |
лишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>К |
ојој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно в |
бочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — ре |
а. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очисти |
и са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, ц |
мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Зами |
ао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је г |
} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и п |
се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам |
ри гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је даје |
улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја з |
лад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми по |
ајвеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници. |
жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у ма |
p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код госпо |
губисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а ж |
изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како |
ј дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад |
ло: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко |
х још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— |
аки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме би |
!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам све |
лити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи |
глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је глед |
сет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ле |
не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа |
спричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сад |
о.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала |
ориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у поз |
...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу ко |
тавио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!. |
рали.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улица |
уцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у |
н а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред то |
правио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајд |
сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> |
а...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; |
и јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло и |
и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење |
е, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве |
раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, дв |
место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око |
х — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине |
Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљи |
ијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека |
м, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p> |
вало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад д |
чам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша |
твари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничк |
остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте харти |
ко један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} |
ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали поса |
ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не б |
ету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг т |
ао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу до |
е око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчају |
шту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче |
био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше |
рије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, |
вет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни |
уци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „ |
ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није н |
ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата врати |
пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био свак |
имисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Та |
м са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситниц |
друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapt |
зорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, |
уговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући |
ем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља |
, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњ |
рбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="23 |
а ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури |
а од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с к |
новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више п |
b n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрат |
На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако крене |
ам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан |
чкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили |
; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подиша |
чун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама ни |
другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлот |
це, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p> |
нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене |
г Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан |
кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку г |
малској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> |
вде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="1 |
м се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је мног |
ли зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> < |
ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огр |
немо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Су |
оче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговор |
види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да лег |
иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај р |
де у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болниц |
а, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу. |
исмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас |
ати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напр |
Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему суде |
о тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије |
смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не заста |
у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два |
.</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од |
ћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било до |
а се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, |
ваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову |
тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да |
ремена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p |
ош један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лага |
и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по с |
ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, к |
рче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како |
..{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ни |
ху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које из |
поље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повук |
је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасм |
— нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Па |
а или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на |
доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после |
> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат о |
оће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама треб |
у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста |
вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она |
ј, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који |
S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта |
рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше п |
у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рук |
све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хт |
не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него зб |
изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте |
кер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Сму |
мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и |
беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати |
мо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро |
од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са |
/> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме |
почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чис |
а држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је н |
јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p> |
ла и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо |
само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам! |
но ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Гос |
илом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и |
м се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ј |
риступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Бо |
Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина с |
и, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму |
рад да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онак |
...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа |
ква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересов |
то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи мног |
та сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклет |
издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати |
послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, |
о вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као |
> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборав |
83" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Ми |
,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не мил |
газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај д |
не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну пр |
ња, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Та |
ој ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам |
подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хлад |
га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од к |
пархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, је |
ује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рек |
у, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућ |
> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме ј |
д клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један трену |
тали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао |
Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити шт |
ам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем |
казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што са |
о пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> < |
ше није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа |
тпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— |
ушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, |
нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и д |
<p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> |
такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— |
е, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часн |
p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме |
вде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у |
леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниж |
равам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— |
мурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?! |
ука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кон |
е вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волел |
то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од он |
— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Под |
кнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог о |
Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајни |
тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе ве |
рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — |
тим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књи |
одложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> |
— брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Ната |
ком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она |
смо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упу |
цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћић |
е донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То н |
ек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац.. |
рити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, |
сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама |
довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се |
од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беш |
што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p> |
ијавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана по |
рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу |
х врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страх |
тим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме мор |
м неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дуж |
тим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне |
{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила |
а јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам |
.. не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем б |
По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и |
исам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући м |
..{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди |
вему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго |
однија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— |
сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је би |
а...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуд |
ветњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја бр |
<p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније |
ше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за с |
та сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да |
ра нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе разм |
ше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а |
и треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што |
се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, д |
м ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одгов |
<p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} К |
т сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S |
рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у то |
шину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убри |
ар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам пл |
вај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе. |
била, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...< |
— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама л |
па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си с |
} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред ко |
тиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има н |
другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место к |
ца..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да |
не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као ка |
н уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.< |
к и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" |
ку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побрат |
Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми б |
о време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођ |
што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда |
цу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат ис |
не заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Б |
>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n |
ео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да |
лупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, са |
нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о |
да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему по |
о провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спав |
— прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ сам |
p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к |
гни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у |
од сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са |
једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко уч |
p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Ода |
ох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Вр |
тава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадес |
...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај к |
...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и м |
а двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто н |
плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је |
петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре |
и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незна |
ше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је б |
, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за госпо |
глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу вр |
ли и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад од |
ређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео са |
...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школ |
држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђ |
све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма ник |
</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранил |
та ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало |
лиже к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успа |
азвијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био дост |
ођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми |
Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из осн |
зиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дот |
тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да |
ко минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва с |
е труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се |
ио, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђе |
децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између |
ћи новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледа |
је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крча |
ренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан |
аче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекос |
е само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У ш |
..{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и н |
м промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топл |
т клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, |
е бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем чит |
усти, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, |
их питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у |
в и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> |
а радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио са |
осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у |
љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи нам |
!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па |
— рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те с |
седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не о |
рим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p |
на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а |
мао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, прат |
сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у ко |
учили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као |
у на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим в |
ица још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког вре |
вољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И в |
љу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, |
м као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволт |
отично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару. |
<p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом углед |
донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> |
еклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је |
,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није пр |
кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, |
ајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим је |
<p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздв |
ест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене та |
ем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола деве |
мао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.< |
осна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а не |
стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напосл |
сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савуч |
есно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Панди |
идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и б |
{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— П |
кога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ак |
на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У |
несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци |
!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Мила |
бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику т |
S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало... |
леге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да |
ео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним нов |
е они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</ |
лазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зо |
и ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се де |
је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву |
њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечер |
после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вра |
ду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем в |
то као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="sub |
и ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — реши |
..{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешт |
ри скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата поче |
а се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста п |
благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, б |
решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спава |
то сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све |
/p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам ди |
...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме при |
тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило |
акве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на прос |
нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S |
о,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... свак |
рали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих |
о правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако ст |
о, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код кућ |
ра из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирч |
р, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бран |
>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој велик |
аде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајни |
воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до |
узимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи. |
од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Је |
ојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене |
им оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да |
као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао |
да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне п |
х новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицо |
а врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</ |
екох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — ре |
ла хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући о |
е а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију |
p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај п |
е кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило |
ено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; није |
оли напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и |
</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врат |
а ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан |
ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— |
раби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа |
ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер |
У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на в |
рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... с |
они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта |
радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту неј |
па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезар |
е једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чох |
што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} |
ало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, у |
казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки |
џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се |
есет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петориц |
p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, инд |
кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер |
шине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и поче |
а је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин |
визну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p |
ош јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стић |
ањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и |
више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изоб |
а столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном мес |
} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлет |
плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како |
десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога |
једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер с |
у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо л |
јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било |
ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранил |
бље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао |
и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чист |
..{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути |
но време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје |
>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаре |
инама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урл |
на уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра |
говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино јед |
.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити |
p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312 |
у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, |
</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној по |
окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији |
чати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну |
че.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и г |
е то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах |
ам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су |
да фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље. |
орећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер |
о ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише |
ајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника |
нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, бог |
и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Пис |
ујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет |
не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартн |
плаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови |
— рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ло |
ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви зн |
его ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати. |
привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и д |
о ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако |
се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз |
вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај |
.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> < |
е, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он |
} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се врати |
.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла |
а глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва ди |
истића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S |
</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Ц |
оспођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ј |
излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и |
ања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има ов |
; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и |
ињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се по |
з икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењ |
оћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рође |
ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због ха |
а кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је |
доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо |
С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не реч |
ечју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се сврш |
и, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је х |
чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада б |
у ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог |
з којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај з |
благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на по |
видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, при |
изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад |
ворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује еска |
то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" / |
анова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погл |
век, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <p |
Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ј |
чинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто дина |
ао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском у |
гао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду г |
као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крст |
— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> |
моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам д |
а ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поре |
е и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаш |
да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једн |
} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео |
мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особит |
д кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда из |
опитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ по |
Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад |
уљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмота |
ад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У л |
кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видо |
ше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше м |
кње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у с |
такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и уст |
ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и |
једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} |
зика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави |
шли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели сала |
чини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим |
...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупан |
ест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један |
у јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у марам |
ед пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се н |
рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере би |
за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништ |
ли посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме. |
ље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече м |
на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех по |
p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и |
виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно о |
..{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам |
олако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу о |
панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним кор |
половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин на |
х послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узе |
упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети р |
о...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећ |
ко зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљ |
ли климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она б |
зарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између жен |
о бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због ба |
еме је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уве |
пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта |
...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију |
то у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кре |
и чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврши |
Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са |
је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узр |
држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против |
мо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а ов |
<pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си д |
мо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... |
оје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обо |
не браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутр |
јеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек н |
па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на |
то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како |
ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо... |
урно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспре |
{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно |
<p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским |
их ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пр |
Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња к |
био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> |
с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца |
То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај њег |
вити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио |
оћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаш |
целарију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у дворишт |
а?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим |
и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p> |
ећ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, |
нада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохот |
под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао ш |
ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме |
ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, |
ољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада |
н за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пре |
бној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испри |
ослом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер с |
а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан |
г је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb |
оћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у ш |
ћи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво п |
е тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљешт |
p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{ |
кли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да |
смо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а ст |
да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у кој |
седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали |
добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— |
м.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} |
оји је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих |
ознати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци |
молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за рук |
изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се |
ве више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш к |
Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не |
у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где з |
илова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако доба |
оша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам.. |
... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију |
ућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати |
однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав трепер |
/p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n |
егде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпо |
Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса |
лађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па |
...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> < |
влију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођ |
?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види |
и казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да ч |
ити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке по |
ова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту с |
е, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац м |
а,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="c |
и себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му |
последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривиц |
се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> |
очео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин |
рај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пож |
ваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед ч |
тан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — од |
ма и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио дв |
почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећ |
е, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба |
а, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута |
м, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпо |
а плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу |
ровео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па по |
ад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми |
, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово цига |
зда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и т |
СТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с ра |
а кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нис |
чима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Сти |
богом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Г |
id="SRP19001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало |
id="SRP19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем јед |
какута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох |
мркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на о |
диш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> < |
о кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> |
S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се |
у девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из т |
он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Н |
е, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све |
је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истегл |
их и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са цели |
огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста коров |
ста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није н |
ити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, |
да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: ко |
би...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа ј |
</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, а |
тор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер |
е прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих |
ирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зет |
, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих |
и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од |
твор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне |
. не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ |
чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам |
е но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што м |
а наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је п |
о оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у |
му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ |
p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на пр |
оба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на |
зумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Н |
На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је а |
аслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђ |
кну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако |
човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишн |
о, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се |
ати а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} |
спођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p |
и и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ух |
двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} |
луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школ |
м брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уст |
олико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један |
/p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да |
Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заст |
ине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуж |
гански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад у |
p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили |
збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к с |
ди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег |
ога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи. |
. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} |
стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло |
зора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад |
јавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле вољ |
али су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, ка |
го да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом под |
ео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у ш |
ца“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о |
оду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара замени |
... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смеш |
идећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а шко |
и школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да с |
... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас.. |
које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали нов |
ио редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са с |
А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. |
у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... п |
вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну |
а научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви ме |
јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p |
Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} С |
аво пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, так |
онесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а |
прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у |
те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида |
н дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да |
ме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном |
се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу ник |
Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> < |
ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слу |
премила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</ |
и се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде |
рфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па з |
p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како |
мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један |
ере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму к |
— одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а |
оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њ |
се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их |
евешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче |
нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми |
љаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грд |
о, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми и |
е ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза |
а пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не |
понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у |
p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а |
p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> |
вај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је так |
тка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— |
ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и |
се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Мож |
на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито |
видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине из |
поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене |
истити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми |
ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Н |
му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи т |
јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова |
пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хлада |
е, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али про |
— немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без |
дину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља |
ешетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у бл |
>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га |
а сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врл |
ећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану. |
ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око вра |
д... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју сл |
држа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>О |
и грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: |
м испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година... |
а радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако |
начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада |
олим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико им |
наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; |
е воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а т |
ећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће |
се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викн |
ите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у к |
го иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига, |
апустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> |
корно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не м |
наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спрем |
пак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођ |
ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} |
да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју |
господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени |
колу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> < |
ш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онд |
шам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и |
ед, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док т |
и не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћ |
овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заист |
адноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни ка |
жњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре |
Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник |
..{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни |
гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекос |
ла кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздрав |
Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам в |
p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је да |
ите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста не |
у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми да |
ио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зара |
устите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... |
био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у к |
пунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по гл |
вој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од гла |
доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре |
Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фани |
година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке |
вити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> |
она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са ж |
на показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутр |
сам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам посл |
јући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— И |
ирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће |
е као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пош |
.. за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли д |
ај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати |
стан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p |
пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,. |
а ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више |
е он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... |
о, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа. |
задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога стане |
сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог д |
ису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне. |
ад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздр |
у кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, с |
купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнем |
о.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, ј |
мо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад до |
олови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно др |
стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш |
— не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" |
оспођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... н |
сару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p |
з прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и |
га памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пру |
ро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми |
/p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш |
ло дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме т |
госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отр |
сму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак |
а мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац |
Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог |
он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са сви |
у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, |
це. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђ |
<pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш г |
Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p |
адроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, |
/p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— |
ица са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:< |
="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је б |
достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја |
орите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више |
<p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам |
" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не ост |
{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече |
ћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; |
кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упу |
ам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Извест |
о!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћ |
могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, у |
</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја з |
паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињ |
читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја с |
<p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Че |
, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она нат |
и, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p> |
— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих |
Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тест |
ћао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи |
да ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се ба |
себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знају |
запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдари |
се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Исприча |
.{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жанд |
> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке са |
нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам м |
смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што |
розове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испит |
о и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а |
ош једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, |
танем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца |
а оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и ст |
ваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је |
из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да |
но добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Ј |
онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли к |
за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону |
у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} П |
еоградске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} |
заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе |
повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате |
илана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада |
тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје к |
Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда ник |
<p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем н |
ам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад реч |
дио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не ск |
у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавал |
етнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања |
а шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у шк |
ло доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је |
ње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како л |
метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намешта |
ила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, |
нце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не з |
ан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих |
е, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, ча |
— упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</ |
ом, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> < |
с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотич |
рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку рез |
ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити |
сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало |
} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напусти |
ровириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближ |
један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слик |
чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и |
, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што куван |
Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости |
аднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се |
ење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда |
и.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само |
ануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отв |
она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дн |
ахом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефици |
робудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако |
?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одгово |
и већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене... |
<p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за ј |
! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано вик |
а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ва |
.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је свој |
друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ов |
јити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо |
</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p |
имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужа |
се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо |
Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као з |
и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, |
а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а |
кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p> |
} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хв |
казивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене |
била.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора |
и, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим |
е он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из |
анке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам има |
ед.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем |
се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дв |
p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече |
мо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са к |
екла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> |
ајзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да ко |
о!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин сав |
и, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зо |
>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога |
нта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке |
колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нек |
212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп |
дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p |
м га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мисл |
е извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, |
сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске сав |
{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</ti |
и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе |
у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда |
, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз ко |
ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе |
сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.< |
врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозо |
разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину. |
и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокоши |
<p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао с |
па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постај |
м Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да к |
уго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца. |
то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и о |
— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код к |
/> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче о |
не, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремиц |
в лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p |
м био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> < |
о смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Ме |
Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола к |
, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку с |
па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо |
о се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па н |
интересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по р |
ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — |
да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако доба |
о што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја |
ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи |
и је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта |
<p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту |
"42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба |
?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну |
скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како н |
м штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би |
жају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на об |
а платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речим |
ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p |
а не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n=" |
овек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин |
утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нис |
себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, ов |
— рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се о |
тепенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да забо |
ан сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђа |
<p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</ |
је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећ |
колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само |
удим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стра |
мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зуби |
ла.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Је |
бу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трче |
p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остал |
p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, к |
о је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархе |
ку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{ |
спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> |
ло поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутр |
.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на |
колико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. |
>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи н |
Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p |
вембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну |
ђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пр |
>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-к |
уставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ так |
мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну. |
ам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто |
д саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, |
екао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— |
же врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и |
директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времен |
> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти друг |
полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} О |
ам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, |
читаше нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb |
ала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} И |
о ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда |
ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укоч |
сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у ли |
е,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја д |
ко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати предст |
одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је |
="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног |
полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец да |
једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се |
могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не |
под појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,. |
ће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да ва |
pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрч |
смо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају |
нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обра |
p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи |
што смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде н |
војица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по |
аест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за |
оме што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплемени |
делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око оса |
звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?. |
ећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо |
докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Послед |
о време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцен |
од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што вел |
учити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, |
сеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад |
е имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следст |
дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га ба |
изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он ста |
оздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши р |
е, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта леп |
то сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после п |
p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једно |
ер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> |
ик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разре |
класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш н |
тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на |
Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се |
ем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе х |
јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S |
а, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, |
а.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу з |
г патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упут |
а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој ку |
р сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам им |
се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан |
Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако.. |
.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, |
био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>И |
оћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рође |
ет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав |
4" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светл |
b n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једн |
ао јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељи |
и у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче |
/p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало н |
он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем... |
спитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци |
с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p |
приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам |
олико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> |
т, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и бра |
{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута им |
после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји |
еш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштиће |
; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Б |
...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја са |
ати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави ло |
а и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем |
ле сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрдн |
свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који о |
.{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> |
но време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, цр |
> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> |
изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што |
а, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, |
... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждра |
истос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — о |
сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе суп |
оле, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у |
рва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе б |
се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...< |
зан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а |
} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од |
а понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покор |
сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb |
еш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од стр |
мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним пр |
позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном |
мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни в |
сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— |
не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех |
— одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако |
леда у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче не |
ad> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, |
вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити |
> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити ст |
старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба |
ити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбо |
о кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао |
остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно |
х као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало |
се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пр |
зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, |
лом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чуд |
опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама как |
.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле |
каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним си |
, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође ср |
а што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим оч |
ећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} |
иште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не |
ам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем п |
и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам |
рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, |
уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.< |
та!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полиц |
енут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај |
</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метну |
е избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> |
сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не мог |
у црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно де |
о му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја с |
асмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, пр |
руго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они тр |
Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — |
кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} П |
ос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. |
> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.< |
четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и |
е важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикас |
са, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са |
ричао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти, |
/> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута |
да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив. |
— одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој |
p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се |
и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости н |
уге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам н |
јих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па сп |
у банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрош |
ли брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у |
која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а т |
ре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Х |
— рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу |
це свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легн |
и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре |
ван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за ње |
и свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па ј |
ан, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... би |
а останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој |
и жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен там |
оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пру |
, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па |
није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата т |
ео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је |
тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао |
завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <p |
оворих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка |
едан жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p |
ти.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом |
н фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изг |
чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам |
д ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> |
<p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три |
и, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо рад |
остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молит |
полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде |
инем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долази |
<p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество тво |
аста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве крив |
а се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жанд |
а поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> |
,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на п |
извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да из |
је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ств |
им стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Ср |
/p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разу |
а.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мо |
..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Как |
е позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме |
акву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном |
госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом |
. ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица |
?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, нем |
ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— |
лаго рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не м |
<p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата н |
<p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> |
ти од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Пан |
ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, |
ндур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упита |
! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем |
ринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред к |
!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хај |
чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врат |
душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам |
ј дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми ко |
.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани п |
целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ј |
их више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купа |
а није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заш |
немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш |
... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево |
{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах |
ну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари к |
ог нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох в |
сач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ног |
на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у веч |
зите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори з |
ага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље |
изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти |
ритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> |
} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се пр |
мањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га |
рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре |
а сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево |
/p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди там |
па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица |
из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим |
чи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сре |
а се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам |
подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, шт |
с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због ч |
аре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће |
да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими ост |
ном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <p |
е ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— |
се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се и |
ујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужуј |
ођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново |
p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо |
о он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим ва |
а тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али веру |
</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвозд |
или у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да |
о неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он... |
госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</ |
један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог |
бушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петор |
а деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву прева |
ујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, |
шао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице |
се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламн |
S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго н |
ти...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ |
било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла сп |
сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,.. |
једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали ср |
знури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме |
а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали ма |
оспођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— |
водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку |
остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали.. |
сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред он |
у смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> |
чега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} |
цом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака с |
ло или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад дов |
овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошт |
абрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силн |
мишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је обр |
ик спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p |
м боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће |
Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подје |
подину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му |
еоград.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p |
шена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију |
сном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она |
ита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,.. |
државао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. |
х у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, |
обро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе је |
/> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено |
кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа |
видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слуш |
да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус! |
Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не д |
јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, пор |
p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па о |
и радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одгов |
сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших |
из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је |
м, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубим |
те.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми д |
етврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га |
, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па с |
а и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад |
овор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, |
ан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{ |
пођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити на |
нађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...< |
ије било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам о |
могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер мома |
ан домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам б |
у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где |
ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ! |
То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!.. |
ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нис |
нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мал |
ад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку.. |
— тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу |
араму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> |
p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих у |
згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам п |
у нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светло |
у у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да |
p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и пи |
збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, |
сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пе |
<p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на пра |
па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати |
хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> < |
гу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке |
ајкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претен |
и петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на у |
икну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све |
ба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се |
вене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам з |
ивео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: ш |
> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим |
се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ј |
упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> |
ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни јед |
> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, б |
то сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да |
..{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде с |
а, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Б |
оказујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полаж |
ећ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче ј |
доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко ј |
ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог |
наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од св |
х се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се |
рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозниц |
свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, |
а да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразе |
то је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После д |
вановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му |
рича...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто |
ало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао |
свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, |
није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам мо |
имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стај |
, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и |
том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малиша |
могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У |
разником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{ |
ње познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Н |
којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после по |
а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кућ |
је спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме н |
ждество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте |
>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџи |
могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну о |
м у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" |
менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час |
ди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједн |
p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину род |
болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице |
стим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чек |
ам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, у |
е жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, к |
/p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писа |
акет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковас |
адржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — пов |
сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две обл |
цише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта д |
ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам виде |
е! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати. |
мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бо |
ј глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом з |
ца у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— |
вануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш. |
а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе јед |
<p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим све |
и, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се |
тим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да са |
у сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом |
{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> |
превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као |
мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими. |
м знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшн |
пим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав |
рпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ уд |
досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно ук |
ано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем |
шан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим т |
сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све |
отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад |
чини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је |
</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад с |
ох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече |
сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан ос |
запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно |
ошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада |
те се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један дру |
д него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p |
>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" / |
Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом |
м!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после п |
p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога |
рло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше |
ајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чи |
да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — н |
оћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном |
јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, ј |
.{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који бе |
ата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на |
јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Би |
а сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није |
е!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{ |
а посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> |
{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобљ |
ангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући |
амо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причека |
ко скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пош |
естићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још прем |
што склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дуга |
} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу |
</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и заустави |
е може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шт |
вако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи |
е видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куц |
господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и |
му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво н |
ј одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а |
о заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, |
за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече |
рости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се |
ошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи |
ени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и једа |
, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а ж |
а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим |
ладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ на |
ки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину |
дин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потр |
дговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као б |
аше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући с |
.{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с |
P19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Врем |
<p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред оч |
дравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као |
Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња |
ривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи |
нај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— |
ти на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом |
вачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време.. |
учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хле |
не, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подрум |
школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помаг |
рата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену к |
упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да |
а ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у х |
: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и |
али, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти о |
кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној но |
је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме јез |
ла негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана п |
n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу сп |
олске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најте |
о; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала веч |
.</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улиц |
шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја с |
а се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећ |
изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме тер |
ичини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе к |
кратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших при |
киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан |
е, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишец |
сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.< |
преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге п |
ио на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну при |
д јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну с |
два се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зи |
ијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где д |
ре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се |
сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Сп |
е душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а |
воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, п |
управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуни |
е“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама позн |
тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље |
нај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, |
могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Не |
ам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дува |
..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах |
S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у |
и, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх |
године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у ј |
вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам д |
и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет |
и голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, так |
тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђ |
ти, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови |
...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румун |
пим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} |
тотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонц |
и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану. |
риватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — |
је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где при |
ичку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у за |
пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе |
соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,. |
.</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чист |
S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је пок |
.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађ |
итам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.< |
еза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и |
рлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми ви |
као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће дир |
мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице |
...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао |
ије могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p |
о 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се |
ме, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и про |
ог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по ст |
ском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалче |
— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а ш |
овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на |
{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био |
ер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, ру |
p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој |
кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на к |
/p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савла |
мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан мож |
>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се |
и, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јаг |
ога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да п |
не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији корац |
који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет но |
тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништ |
екара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто за |
љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нис |
Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S |
..{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам |
у дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у јед |
и како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав |
а после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> |
нем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да д |
снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с дру |
нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази |
ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ в |
јући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола |
бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим г |
донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждер |
ите и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, д |
ој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од |
ума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу д |
едали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом |
сматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се нос |
.</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но ка |
трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво |
>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} |
они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави ра |
Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се |
протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посла |
де прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по нек |
ошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са дого |
ловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пи |
" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </di |
енуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се |
> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са п |
ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки |
редати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{ |
а се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79 |
мора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само |
ам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта |
ам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њем |
сину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на врем |
{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше |
како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још ј |
па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши |
{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Б |
p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећ |
ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима нап |
одвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну |
дном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао |
, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, |
а каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чес |
— ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на ј |
д с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа |
себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> < |
</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по друг |
“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговор |
а беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих |
окренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Т |
кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох на |
почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, ко |
чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а ле |
равков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, |
била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још |
— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не |
в шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге |
ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу. |
на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста п |
не...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер |
јд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе п |
дигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основ |
сет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За |
гог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па з |
жљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</ |
157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који м |
вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — |
месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — реко |
и десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад |
<p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи. |
ричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, |
атрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће |
до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из |
вима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на |
је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима о |
ге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се је |
г лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа |
а грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам к |
дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће па |
прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити. |
ужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлос |
кујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си |
ење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим ч |
> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао сла |
трулелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића |
све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја с |
ез улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро и |
дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао |
ље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад |
данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Гос |
пита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише |
е из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу |
имо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га п |
лага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што |
...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> |
некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Р |
е прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју з |
евање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, т |
сто свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p> |
но дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се од |
који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био |
тно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине гото |
едну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многим |
оље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.< |
>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајси |
уде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двој |
е, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео са |
их лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ј |
двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било |
дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер |
.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— |
празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Нај |
head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешћ |
ар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као |
вила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p |
рош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом г |
ресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истер |
ам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоск |
с,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ |
то се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хект |
коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек м |
ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а |
ко је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оно |
ило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и су |
мене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб. |
: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, |
..</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изоста |
редака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад р |
а; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео |
им вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда са |
полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклето |
решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, |
адити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре |
служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је б |
</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено |
.{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се |
и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су св |
це...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зг |
а за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и дан |
, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb |
итамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> |
шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи |
пи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — |
се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан |
, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Да |
и је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесн |
и од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!.. |
пет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да м |
х скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино ј |
p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овд |
су, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, ре |
>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је разде |
ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај |
велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говор |
итивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им |
S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског беде |
их шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре шт |
играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и |
хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је по |
смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако буд |
оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу |
..</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чи |
одина; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да |
и толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или |
.{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба |
, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су дево |
кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам |
пати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чу |
га у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, д |
сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, кој |
изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро |
у, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили |
ицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а в |
, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — н |
се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини љ |
ног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са који |
је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече с |
можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, ве |
не имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тр |
самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друш |
е да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би т |
неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, д |
очим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим |
ује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дот |
м; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно рад |
гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са |
овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по ка |
молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш |
.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут |
а мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> |
вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је ко |
тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољуби |
ни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, |
т мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У ко |
зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{ |
тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наоп |
) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а |
ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно о |
ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку |
S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у ковер |
аније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и па |
и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да ј |
а клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xm |
школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише |
и потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах ц |
а сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као ст |
дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никог |
сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више |
грали су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не б |
е задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — |
— рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче г |
p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам |
о је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време |
Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Г |
бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити |
ћи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није бил |
Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите |
гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толик |
и неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути |
прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, |
шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Ни |
ој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва. |
у сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</ |
,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита |
и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не |
м.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школ |
ако су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говор |
p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших он |
ој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им ј |
га, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и |
егли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја ниса |
10" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су м |
даше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шт |
ама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо и |
једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</ |
— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за баг |
еном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а исп |
, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта м |
! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет |
тајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што |
а, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме |
н...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, та |
дох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се врат |
па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко |
ија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ о |
оре на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесп |
ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо ш |
су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не зап |
мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под |
не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, |
диш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бес |
авно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао пла |
а,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, |
едног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Ниси |
> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Ниса |
— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <p |
— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар |
уде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без ик |
на не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ов |
е зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђ |
да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити д |
живање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласк |
мо та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — |
изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да ј |
ута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима мога |
.{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај |
{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Иди |
тима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати и |
дну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не зн |
p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох |
, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За д |
га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у |
рата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жив |
читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваљ |
наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући |
јте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после то |
то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаб |
а врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, по |
се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p |
смо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмерав |
њен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече |
натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише |
ога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме |
пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џ |
м вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да с |
<p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо |
с радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да д |
танем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја |
ијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаш |
дина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло д |
рушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отиша |
те ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чиз |
е од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да п |
а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћем |
ан на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} |
о што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица |
ења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, од |
тав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо |
као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Пр |
шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли гд |
чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ћ |
не споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше. |
алог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули |
р сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не |
брану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш з |
а друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако си |
итав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа |
па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два пред |
е не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то |
аш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да |
— продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док с |
али...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дот |
атак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По руч |
вила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене |
је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног |
паде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно |
, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су |
логај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у |
ови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем |
од луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита |
кучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гл |
јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није. |
једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као р |
трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин по |
алог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и су |
могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и |
нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и са |
ске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђос |
би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни др |
лу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде. |
ца иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, |
и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Ниј |
унчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си |
ика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на |
м рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им |
“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћуски |
сцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по јед |
а не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чује |
<p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{ |
ко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим |
ад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују |
ито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта н |
л и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степени |
ђе и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колач |
орно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p |
ом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и от |
м, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од круп |
је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У шко |
оказао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо |
<pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем |
ак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, шко |
о сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задр |
p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за |
рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо |
ио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је јо |
је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што |
глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте |
погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Ка |
о је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет |
> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодис |
чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као ол |
ну, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је |
арата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имал |
о сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још |
а; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигур |
а коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је би |
је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је |
дно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукам |
мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да о |
што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било јо |
<p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш |
а у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p |
ли трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац |
и игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с т |
шли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас са |
је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Мом |
а, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров |
иш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> |
и новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је |
место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одма |
један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи |
ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде п |
>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој |
калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} На |
из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишл |
је, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја |
<p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више |
а год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајт |
одиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде г |
мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Ник |
</p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуж |
је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</ |
дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накн |
госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} |
љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. |
ош пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киш |
била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер д |
што ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба |
, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p |
држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гр |
екох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пиро |
ај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те ре |
е могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуц |
тих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш ника |
власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не бра |
боје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> |
p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђо |
?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна? |
ај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију |
,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,.. |
на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и |
,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добр |
а.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће |
ити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га |
о овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> |
кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> < |
, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да |
е подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хлад |
прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе |
косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта |
моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи |
а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле < |
осподина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с је |
е...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскуд |
жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — |
пио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи |
пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп т |
дох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко во |
аба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувиш |
практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напушта |
ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... мож |
сту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да пот |
ест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</ |
ро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дођ |
је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам г |
аром.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао |
оложим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро как |
не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} |
ило врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим ј |
— а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, п |
о полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> < |
као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S |
/p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо |
ада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, у |
је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети |
сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи д |
И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било |
собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах |
по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је |
мо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нис |
а изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му па |
чка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни јед |
и тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео |
е.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему с |
а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада ника |
н, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац не |
ам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у |
из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као |
...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; |
>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која |
ле коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је |
ео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од |
омешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве |
освађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није би |
т и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саве |
код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...< |
им је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све |
<p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и |
овцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, шт |
ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јел |
и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело б |
се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и |
И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и св |
е који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на |
/p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделис |
а по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парчен |
дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта |
е увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — з |
ртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам има |
.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb |
Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан |
о се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капу |
и бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — |
але то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори |
змем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа пон |
и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у ше |
руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, |
равим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара |
пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам |
ин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p> |
и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све |
ком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара ун |
из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хем |
е седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши. |
посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јест |
<p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.< |
увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице |
p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли с |
д куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и н |
Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb |
путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C |
сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче |
било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је про |
се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни кр |
у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много |
а радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако б |
ам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде јо |
оћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор ла |
гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти ј |
све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и т |
, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам |
о сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер н |
ићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Н |
то кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најг |
Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам прав |
њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} |
тео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегс |
е ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба |
Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="3 |
радао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја |
м у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар од |
етили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њег |
пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" |
азио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог да |
дах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме о |
мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од |
..</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— |
.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима бил |
Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — ла |
онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> |
и.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђ |
а стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога |
дмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђа |
не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се саста |
о зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p> |
енусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
н повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљ |
сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано п |
бруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел, |
ђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су т |
одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p |
епреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за т |
, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!... |
асвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико при |
{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, а |
упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а < |
дарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствен |
S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго |
показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико |
а отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, |
динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго |
ошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, пос |
оваца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме ник |
ам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од |
Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио. |
немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу |
и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једа |
...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, |
...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код |
сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно м |
/p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари |
промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац п |
врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја м |
подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде |
ић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ра |
5" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S |
о ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом |
е „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара пох |
p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут. |
Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај но |
школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div ty |
</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајућ |
нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S |
господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се о |
та ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И за |
мажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S |
а мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва а |
/p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже ло |
да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петор |
премај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и до |
.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта |
само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао |
{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— |
али ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележ |
p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти |
и.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљок |
ор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо к |
фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> < |
ј дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја са |
рви, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапси |
к довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео |
да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; ј |
рам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за р |
один, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као |
Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све за |
га, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на |
учама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..< |
новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним л |
м свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био |
мо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.< |
?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали |
ам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо. |
оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код госп |
пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S |
следњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу |
вог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из |
о часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио ч |
ражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде |
и уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, пи |
— Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију |
истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима вид |
</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу б |
мо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} |
p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело |
јно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они пов |
нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> < |
да нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело |
е...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите |
огао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди |
ну...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два после |
друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где |
ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте сво |
себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже |
} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред то |
есет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где |
ас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су д |
и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p |
уговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</ |
рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и с |
а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или сп |
ите се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде |
S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да ид |
живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву |
тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путе |
јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму |
с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој |
нусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бо |
јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају. |
обро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми |
има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— |
!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо с |
зазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како н |
, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си |
више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах |
ило.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља |
<p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у |
немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p |
тпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази |
ти, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо прове |
ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} А |
о какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја |
ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чека |
/p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавал |
е чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био н |
лазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред не |
ојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела са |
ако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чин |
и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: неш |
и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељ |
свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио |
и који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на гла |
ено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, п |
ерујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према |
.</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево |
мо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кро |
ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с |
е безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве м |
а што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... |
но што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</ |
затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— |
рченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам |
ости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не |
дело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а |
<p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћим |
Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</ |
овати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла... |
је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носа |
услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S |
на знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не ти |
днога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од п |
и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког т |
мар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са |
о зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љ |
пет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам |
при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му п |
ма да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, ш |
ћама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох изд |
м грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p |
укче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест |
али сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> |
ти, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се д |
молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим ов |
а да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и о |
ени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусен |
еше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а ш |
102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу п |
дном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</ |
> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцел |
насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збо |
ино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише брков |
к му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб |
та је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчи |
е, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко под |
аланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неко |
еме ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао д |
шов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више о |
е није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесе |
на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда |
— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно пис |
ола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{ |
у.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћ |
рим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али |
а, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовањ |
о сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, |
Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова |
је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати |
жем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато |
д механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскида |
Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледа |
</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Р |
огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с но |
/p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које ни |
есмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и |
ст сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука |
к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> |
табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресо |
узи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} И |
творио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p |
испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, |
; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јорг |
заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, |
ше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од |
/p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака |
љада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао |
мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред |
е два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам |
немо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође нај |
м...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као |
други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, < |
ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, |
по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најза |
не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Ел |
ли мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, |
дина, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и дана |
је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај |
му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му |
глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, |
а да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти уз |
проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној ули |
олу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити мож |
о, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Ц |
х не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Б |
реме стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по |
у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— |
х, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколи |
икад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан д |
живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан.. |
нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одре |
<p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку про |
рује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После исп |
свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не с |
ка и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам стр |
ви језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем |
аширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— |
дморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и |
го.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да |
е ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата к |
радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио он |
о да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, ј |
лостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином |
е сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцен |
е.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад |
/p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литера |
рођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као мал |
пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказањ |
> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома за |
згубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у дв |
/p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.< |
одина свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не иде |
радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> < |
едем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, је |
о си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кр |
а ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чи |
евет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поп |
.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближи |
скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим п |
ла, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p |
.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговара |
жно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} У |
p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> |
у...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах вр |
школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретарија |
скрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резулта |
:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један |
рт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор од |
вно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, ко |
, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нан |
а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је |
пела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности |
аво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред п |
ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута тр |
ребала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко |
на коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога н |
била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се < |
> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па ча |
ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити.. |
ме другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па |
о сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли |
ај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на |
у карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати. |
овори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет лис |
та не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у ул |
се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја збо |
оли или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па би |
премати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>И |
Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио ц |
итница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто |
е полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему м |
је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна |
госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вра |
да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{ |
то сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али |
е хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да |
погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, ј |
лемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за т |
Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p> |
под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали у |
напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме при |
/p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нис |
а говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, |
} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше п |
се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p |
н (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађур |
ђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме пог |
p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Иди |
а право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где с |
— рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> |
тке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шарено |
ест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чува |
га у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћет |
ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да |
чах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> |
донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се |
и од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси |
се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> |
о преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код н |
јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам |
а, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сес |
кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше м |
слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} |
ширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по ста |
д је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> |
оставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопад |
иле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој о |
вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред вр |
одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познад |
показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председ |
опро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слуш |
ца, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте виде |
пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава о |
томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо в |
.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја б |
е преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се |
како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је зам |
опустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост. |
ра.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да пот |
и.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равн |
ио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше. |
врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох |
ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој |
а живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Беогр |
се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одак |
с? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p> |
— упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпо |
ља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим |
сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у |
.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох |
што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дв |
се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њи |
учај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку к |
т зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — |
рачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да н |
не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због |
ју а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако |
грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили |
кох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се раст |
о и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, п |
ио немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> < |
— одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а к |
ндук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од |
а те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узв |
<p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше |
</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је го |
воје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да |
и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам |
али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничи |
као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад |
т загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била м |
очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекр |
ментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто. |
дахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу |
о мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој со |
..{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из с |
и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде |
<p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> < |
, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стањ |
леменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем предста |
у њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, |
да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни прими |
, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека |
атима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Ид |
да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} З |
ком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, |
војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долази |
што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао |
ђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S |
везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену ламп |
еше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и |
Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n |
сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се с |
н ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер |
ља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, |
уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био |
<p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p |
ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу на |
а...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини |
остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Св |
у он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим и |
у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролаз |
чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p |
рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој ота |
о је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме |
апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! |
отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шт |
— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га |
толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} |
па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ва |
преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на по |
на, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо би |
тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у |
едавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам |
брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам п |
помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, је |
цама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта |
>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете |
обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва д |
ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет мо |
рвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио в |
еби (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавит |
екох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да |
кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} |
ре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топ |
S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која в |
метнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него м |
вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да |
изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим тело |
и мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунца |
.</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} М |
одуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро |
двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погр |
иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз |
дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши ст |
ворио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овд |
ју, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те с |
едао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелник |
p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибат |
ћи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас по |
а је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети |
ко примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— |
а цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћеб |
дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец |
је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице |
, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— |
завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било |
што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} |
н човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алекси |
оговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Бож |
аније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим к |
аред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисм |
е био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни неб |
лаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније нас |
закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и |
томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p |
и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло |
подин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по нек |
ци пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам да |
а, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— |
падних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од |
на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p |
Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целцит |
се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме |
им путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви |
м динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошт |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне го |
ензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који с |
због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се п |
м од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској у |
нио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за д |
доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а з |
ету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест |
решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа |
за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне не |
госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идин |
Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти |
зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из шк |
прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> < |
лико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо |
ако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце |
ше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да с |
ако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза |
Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! |
прависмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво |
.{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p> |
во ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хо |
место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много |
арица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер |
а за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам |
никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, ш |
надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се и |
p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> |
>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу... |
<p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам |
и, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраћ |
ј држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је |
леба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем |
држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — |
вање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за |
подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму |
тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор ко |
стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупи |
а и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Конди |
чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дро |
аваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прља |
о неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и |
ти да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек |
е зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себ |
</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од |
, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и др |
шљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да с |
помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, |
Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ј |
се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш М |
ме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се н |
сподин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох |
да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш |
, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда до |
о овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} |
оји су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, бил |
а неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер |
и остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац |
>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме. |
нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете |
е не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полици |
} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло доб |
> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место |
... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки |
а нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а |
е у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било |
<p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, с |
b n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па да |
м вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а ј |
а вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта |
p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госп |
ље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву проб |
укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем |
олике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ с |
па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице ко |
натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n= |
живања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито пра |
имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпра |
сеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слав |
госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мора |
една, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па |
кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш |
жујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Он |
Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш |
један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговор |
а ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p |
пију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро р |
валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> |
— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што по |
<p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пош |
тите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више ник |
р сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе |
е школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим |
p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А |
ксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име |
/p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу, |
е!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључ |
дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим |
> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p |
ли пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпо |
е и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се |
им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.< |
и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру би |
ника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећал |
и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лу |
где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цик |
уда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> < |
тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — за |
видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више |
ише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Милив |
кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица би |
е не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати |
ћу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигн |
рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p> |
ма, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног ко |
e unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Је |
лу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, ал |
.. они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— |
само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо |
Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и к |
туљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их по |
ућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других н |
ну двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жанда |
ке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p> |
три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен |
{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном сп |
се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хте |
<p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би о |
мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p |
веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви уч |
вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с про |
двојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а св |
атвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отвори |
е по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примак |
станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вам |
и: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, |
иромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да |
пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже к |
у Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких |
p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај п |
тетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна... |
риматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на осно |
омаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденица |
а...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> |
другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.< |
и.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет |
ш горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена п |
цање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључан |
сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила ка |
еона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша |
м послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је сл |
с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја |
бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку |
е осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам |
ла овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и |
ед! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи ост |
аки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље |
каних помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за с |
варима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређе |
не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини н |
..</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, ва |
е; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио рук |
е овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за |
оше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како |
о новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што дру |
ди из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се оди |
ко рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полак |
ијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам |
а прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> |
она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, |
не сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора |
док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Ба |
ћи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с к |
.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чиз |
бу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, |
ула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, го |
м...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта |
не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посма |
ци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на про |
јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја |
номе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> |
ра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном |
уже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и |
кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огр |
код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сут |
опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њи |
је њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у шко |
су све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p> |
ане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би ве |
ли су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у |
..</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било |
S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао, |
сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те |
мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја |
ру полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани |
баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а |
пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тог |
смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се се |
д шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сарди |
анта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза |
е доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му |
а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а др |
ри нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јес |
— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питањ |
погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пре |
и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам |
S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракиј |
а без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их |
за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госп |
ица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер та |
и?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни јед |
, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... коно |
жбовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем г |
ој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи |
одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет д |
ати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи |
"63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми |
Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се |
а проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пре |
стане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи ок |
вао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} По |
ота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата |
тор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били јед |
прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео |
, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, са |
ито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, |
учак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погод |
имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није про |
/p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>Д |
..</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а |
. још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — преки |
<pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се |
оследње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био |
децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Как |
ела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуш |
наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна |
ас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто п |
с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S |
ије ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем |
ирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се |
за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и |
о они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p> |
осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали гд |
нта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шт |
</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озби |
знати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па с |
било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу см |
о били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу |
и зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли ш |
, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове глед |
и је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шес |
е било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао |
но бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и поврат |
ти док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам |
нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак |
нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причањ |
мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко д |
а му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодари |
е и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љуба |
угог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао ј |
/p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу н |
чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи ст |
можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица. |
две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грум |
зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Тру |
сем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох |
ш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове кож |
...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђ |
заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код |
сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим |
није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, |
адосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на кр |
мо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су |
...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном |
tone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тиц |
ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам... |
ао деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче |
ахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, м |
> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што м |
је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу |
полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p |
цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није |
сујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа ниса |
т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S |
ишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми га |
} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, ш |
ајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} |
один је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз про |
.</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жа |
пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас н |
еру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме |
/> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p |
бицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати ј |
</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам д |
/p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учит |
одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници |
и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да |
ња, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд |
<p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носил |
Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p |
на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрља |
страдах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам |
<p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> о |
ат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, п |
е нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, |
о како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете |
.</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Мат |
S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, |
каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Бул |
<p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али |
ла од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из ко |
ш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред |
уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није гос |
необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спуст |
ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једв |
м био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину упра |
., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, чет |
>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се в |
ао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашик |
ам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћ |
...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и |
ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара б |
у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и о |
гњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кв |
држа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p |
уха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти расто |
овах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> |
тнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине |
ан рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, |
икну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио |
ло заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферише |
у на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Колар |
је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли гл |
мо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, |
" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „к |
видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (к |
знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма... |
но.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и ста |
<p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо |
па, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би |
ала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Вазду |
целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, бе |
е према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако т |
де не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, ка |
,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, |
то ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не прим |
си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље пре |
ази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу стра |
али су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро влад |
а петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за |
а за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазн |
матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и не |
о после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на |
зати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах |
о тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем |
нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи каш |
бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака |
/p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад б |
ађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасн |
</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плат |
у што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позн |
ну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога |
е да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац |
а?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Ниј |
печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{ |
} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупа |
ва мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а |
— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Поче |
кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога пр |
и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кућ |
нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, |
али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она |
ак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли кој |
удове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку по |
т не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да |
урно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Как |
а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} |
>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике мук |
да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку ј |
ло и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто |
нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послужива |
атим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта с |
ри као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио с |
асова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему |
из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и згр |
неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, |
сподин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није п |
на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати ули |
ем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у |
кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да |
...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше ка |
о...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> |
ва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам |
витељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једн |
ретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле ни |
приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} |
ку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што |
</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{ |
<p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох |
су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам ни |
ица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не |
> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се троји |
се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослобод |
<p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Ос |
е, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, |
треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам не |
ила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на |
наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре ј |
ме више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> |
ни светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не з |
онео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао, |
му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</ |
>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног са |
јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са м |
страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, |
е заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без |
ем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" / |
аш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи мет |
био, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем |
ам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас с |
> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих |
годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фан |
це!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Са |
шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуг |
у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо ш |
мо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак ха |
х, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том са |
а, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси |
је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не бра |
.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да |
— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикћ |
Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које |
ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> < |
ри дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим |
само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је |
p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мн |
да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали |
Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и |
ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођи |
p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу |
опиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све је |
се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. |
није(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете д |
би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> < |
мо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и п |
ац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S |
то сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма к |
ам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она јед |
главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— |
рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола |
кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па |
а се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама |
ће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одго |
ложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.< |
<p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам ка |
на, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни м |
права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренут |
упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За с |
не кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си |
прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за |
ате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема |
волте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, |
во мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, п |
обро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш ки |
толу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину упр |
.. ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је л |
рдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У остал |
отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих |
ад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сен |
м с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и |
о примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пр |
овала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом позд |
оворих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узв |
ити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи |
да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом |
одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се |
рштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да |
апа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У м |
о строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај. |
и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати к |
слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Ре |
стије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намешт |
сима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...< |
— одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба ка |
— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда |
д мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах иди |
па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види |
и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је |
мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним л |
шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам.. |
опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда из |
т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S |
, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, је |
!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за м |
ију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <di |
упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упут |
у одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми уж |
м и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закљ |
ан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде |
ађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозрив |
>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што са |
ћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али |
је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари |
згубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га |
ти...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући |
дим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта |
е и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто |
ле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабе |
<p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку |
молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у |
јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим ва |
.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер м |
школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у кв |
пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским |
<p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p> |
инко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући сти |
т динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао |
ори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ |
Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну |
цима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја с |
а Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти |
а пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све |
на се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ход |
н, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p> |
т дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</ |
шавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— |
— за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни по |
S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо |
доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна |
рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде |
.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва |
на наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њен |
мо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити. |
ви мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима. |
изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђ |
у у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Б |
чина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао |
о здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мен |
/> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема в |
смо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попиј |
те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ни |
тила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро поло |
и ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном |
најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{ |
гупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., а |
купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута |
, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарам |
те, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пиро |
м те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После то |
х као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с |
и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</ |
{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори |
А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— М |
а тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — |
ова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим |
а вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пођ |
о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...< |
а свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја |
. слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога н |
који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђац |
.{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да ст |
и Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како |
м путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због |
упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — |
него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.< |
} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да в |
> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је |
о?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио |
} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n= |
у пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га |
, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb |
и чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајућ |
, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шама |
казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га ј |
, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице... |
уди! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано |
идиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p |
о би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како |
у спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Буби |
још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећ |
неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем |
кну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брв |
е у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викн |
а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде |
Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја |
не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући так |
илан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги чита |
зниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рука |
смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кава |
! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газд |
ко,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му |
или такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> < |
ам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уг |
на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цик |
ита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај |
кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, д |
ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> |
ј, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нис |
им и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обем |
ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без |
у подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекид |
не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она м |
алапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,. |
силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка исп |
а ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и |
орбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са |
тео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, к |
о јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} |
ро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо |
откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беш |
правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, моли |
е жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="10 |
ко баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још ј |
овољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох в |
зију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу д |
ћи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и ос |
морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — ре |
ети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био х |
му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сас |
} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам з |
p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он |
— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снег |
удити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужни |
пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам |
b n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и вра |
<p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће |
тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још |
>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, |
стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде с |
код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <p |
они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се |
ри кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече |
еду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем |
останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири |
о добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то бу |
ва приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху о |
ти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта ј |
ници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звон |
/p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратк |
посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p |
.. брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао |
4" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p |
д другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам веч |
ох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без ра |
али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним в |
{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са остало |
ећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, и |
авани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба ко |
и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижиц |
ла слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p> |
рднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није |
нам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, и |
је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и госпо |
p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни |
снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега са |
...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Жи |
..</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, к |
ше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јак |
и готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а |
ећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад ј |
би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред |
по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас |
стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише |
је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од |
ни, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији не |
а мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Нај |
мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки |
р и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смуте |
рхерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер |
донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам |
викну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из |
авише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана поло |
че Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу к |
врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха. |
му и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго в |
p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније ш |
и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> |
на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас |
га бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере, |
им сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило д |
јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, |
ја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрх |
сетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад т |
pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си доб |
е толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје |
од трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што |
номе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, би |
два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печ |
кне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оно |
р или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер др |
ују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам н |
е овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и ме |
/p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,.. |
јац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда |
шио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији. |
— рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?< |
>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="22 |
м шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си п |
{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим |
а те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја |
азали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми м |
ед кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ пи |
идати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна |
сати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и |
к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори |
онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> |
На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој нево |
> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да |
ча сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојиц |
се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни |
, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p |
епљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја пра |
губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи |
е ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуд |
зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и и |
ошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се на |
ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам зна |
не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин |
<pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло об |
, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу |
наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и |
милостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парчен |
у, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!. |
ћа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примље |
се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу |
мцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, би |
у ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман |
к, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од со |
као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој.. |
лас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— |
а ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало |
аку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што с |
верења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чист |
кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег |
> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори |
тац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му |
јан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он |
!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава да |
гати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа |
ли управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p |
било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — реко |
па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети по |
едан од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И т |
али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше. |
е и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осет |
она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>С |
е не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Мног |
вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мен |
епо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узм |
..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну |
...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе б |
он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаш |
кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — |
а, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још им |
радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише ос |
ући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја са |
е, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви |
ост ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозр |
..{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се... |
>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади нов |
за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свр |
једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,. |
та за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није м |
b n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају |
јну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате мо |
р...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма им |
> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помо |
е директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хе |
мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p |
.</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... прич |
а сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам |
одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив би |
ло час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми ст |
бог бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто са |
нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Францус |
Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... |
ти; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb |
.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим |
ија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстари |
, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га |
с у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p |
... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и гос |
или су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбедниј |
е лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, |
и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на че |
гупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...< |
да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде прено |
на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, до |
</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> < |
исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месе |
би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна по |
они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче |
врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо уну |
p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време швр |
ко да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слу |
уга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до |
.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — пр |
због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни |
х ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити |
коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја своји |
ечи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци |
икад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— |
<p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазе |
била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p |
p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе |
> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти к |
зор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог |
госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Моли |
ући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Та |
n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{ |
јој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити рече |
дмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја ос |
м у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Каз |
> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шт |
овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у |
ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> < |
мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнер |
ем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на |
<p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за |
ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у к |
журни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p |
а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу. |
у од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си |
то га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле |
ам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сач |
е...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја ов |
ека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S |
мах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти ј |
ло што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам мога |
орбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред! |
ије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> |
да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слобо |
ђа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све |
Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је |
о.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја |
кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече |
тиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако пит |
. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једе |
е, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по |
тицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад уг |
p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да |
н буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви |
е од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.< |
е мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме |
ају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вал |
жих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одк |
је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редова |
Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће |
ики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах |
е ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која |
а каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру с |
руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам про |
е,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с |
стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при ч |
клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе |
о склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киш |
него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде.. |
паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> < |
жија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што |
зишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта |
/p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику |
битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на дру |
— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— |
загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио. |
води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писа |
у...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се |
.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу |
Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер ш |
пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је |
зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сах |
<p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта ка |
ше, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се |
решних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад з |
један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... |
, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе |
ледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат и |
ма,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо |
сор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам |
ече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужу |
за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Б |
семо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,. |
и нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} По |
ремена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било м |
.{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} |
исмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изи |
то ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви см |
а останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не |
ратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим |
еда нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад |
Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се врат |
код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</ |
комоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пу |
ици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам к |
оја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју тор |
/p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш прав |
в начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим |
ома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам т |
о, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се п |
,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат пока |
/p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се заустав |
тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кра |
би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих чет |
у ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> |
уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.< |
ам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од ра |
ћи преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за р |
пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог в |
рофесор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што с |
случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После дв |
ко ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Зн |
p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече |
зи кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим |
д је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје ста |
да лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канаб |
дан глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, ј |
а се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико с |
а стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Ди |
— упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.< |
а као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, прис |
кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код |
>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо |
ш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на д |
<p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p |
pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служ |
ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати |
јанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам |
ватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута |
ујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је |
га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке ч |
н, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са сва |
и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим от |
S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, |
нику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, те |
p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита м |
лити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што |
госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што |
за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— |
та хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</ |
а један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} |
вно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> < |
примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ни |
вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час. |
опуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</ |
едоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— |
глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да |
лио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Доб |
ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похвата |
н намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу |
хову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} |
моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовим |
вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и |
ш, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне |
епрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> |
ица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за ти |
и слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ов |
тле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за с |
. види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па к |
о паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, мор |
е стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било до |
, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по |
ојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос п |
акашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми |
ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саста |
се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе |
рхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но к |
одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упада |
0 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> |
м канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхти |
Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седа |
два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан |
азговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем |
изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му |
ит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био |
ед механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, |
Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Ми |
ну више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што |
ше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро ср |
си, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја с |
рнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} На |
очеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару... |
и си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду |
сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уп |
јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било... |
ије могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти т |
а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам |
а се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо коли |
еше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, |
сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде ни |
је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику |
д ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни |
гом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, м |
тим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан |
авити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем |
еш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нис |
/p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам |
пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник. |
?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где з |
у ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јам |
Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара. |
тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јо |
рат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одр |
ли.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? |
е стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — реко |
о једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не де |
/p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жаго |
} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је нек |
отегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћ |
магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби |
табам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb |
и једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> прибли |
на прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} |
> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за |
више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем в |
ај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> |
су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравко |
ле кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане |
та само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вај |
а ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу |
и...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосм |
ђа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.< |
,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним |
бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чист |
после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убр |
х, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Госпо |
из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом |
војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило м |
адим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог |
евету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p> |
римети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" / |
дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету |
<p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не д |
ју удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — пови |
ориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме б |
p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори |
о да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више изми |
.. срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у |
зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> |
му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, |
икну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеј |
, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта в |
х.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на |
занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову про |
кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече |
сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> |
орисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 д |
у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше мол |
јник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у д |
и приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хлад |
ћи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S |
топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долаз |
ко усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама са |
>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. |
>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговор |
едног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p |
не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се |
.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох |
нара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао ис |
тај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратим |
зно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа н |
(из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу |
н ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа. |
буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толи |
е вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да он |
се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријат |
у не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога |
ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Нем |
нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... прост |
је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да |
речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико |
> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те ми |
и ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне до |
...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и р |
се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту |
доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са |
е искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није на |
ашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино |
о је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p> |
кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све врем |
на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице |
ци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у |
.. јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси т |
Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми |
о није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они |
Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је в |
изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече |
, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> |
ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом м |
ш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p |
хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једе |
мо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај |
е све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> |
е била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само девет |
..{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуг |
попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговор |
тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти по |
де на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем |
и боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој о |
о су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са детет |
’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код к |
замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међути |
на не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим |
ћи у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </ |
је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </ |
="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите гд |
еру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба |
делу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Држ |
заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једно |
подине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је |
да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" |
сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...< |
ро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да |
но и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао! |
како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у |
Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дув |
лећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту |
тине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не ве |
о ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам м |
јац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас |
шта не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било кр |
за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би в |
и, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесм |
јању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно с |
те. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро |
рије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још так |
ђо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког ку |
у она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, м |
а је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те са |
и...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нек |
иши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим |
ји је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била |
е се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би б |
ги...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и п |
кав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње реч |
здене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ниш |
— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно и |
помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и ина |
то динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{ |
ема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p |
су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су |
дам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апет |
..</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> |
ишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> |
једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зва |
на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а |
а, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има си |
извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,. |
па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</ |
ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више о |
с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више |
е један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се |
доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бед |
прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата |
ти на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном |
растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтед |
вала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учинит |
S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунч |
али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да с |
је; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна ни |
кну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> |
рва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде го |
дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио к |
вит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показ |
?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И |
ога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код стар |
} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред њ |
отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Ш |
трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појав |
ш једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђе |
</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у о |
пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце ог |
ибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...< |
нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било ма |
Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; |
одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерд |
м му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, |
рицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се све |
е окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, про |
и па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам ово |
па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Мож |
, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препати |
ако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих |
мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана о |
како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у |
ђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на |
закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув |
ећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „за |
оде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — |
олако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и |
им ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заи |
на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не |
лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми вер |
и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пр |
марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, |
цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> |
и пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био |
} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све |
тра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега ј |
ајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да |
отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто |
, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукав |
...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велик |
не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} |
а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — ре |
за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше а |
</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је |
p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...< |
сам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је ма |
пархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару |
{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... |
рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, |
ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам |
ла, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу у |
кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари п |
мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала |
еме, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је |
храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело д |
</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и зал |
мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и о |
ици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то |
пођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим в |
— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажет |
ена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми ј |
станеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не зна |
размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и оде |
било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме з |
ино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветнико |
> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и |
свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долаз |
њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њено |
њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам |
сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала. |
друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S |
станем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, к |
<pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — |
ране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На то |
око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља |
код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио ка |
у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прв |
еститу и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} |
м и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носи |
Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> |
газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат |
чили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали из |
собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јор |
уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуш |
о апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти мог |
ак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видел |
а продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препи |
шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" |
арим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копк |
од од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина? |
капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.< |
смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин |
нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> |
прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се |
нако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не о |
Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p> |
и.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке шт |
вац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> < |
у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а кол |
их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</ |
ари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи п |
ича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет г |
— опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори |
рви пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па |
стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удов |
ао од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у б |
ђем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а |
> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си |
а...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима |
већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — пр |
показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших |
Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она |
која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло ле |
аванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако |
одим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засу |
Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарап |
и до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, |
собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало |
појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алекси |
нице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седел |
!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше |
некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да |
има.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} |
вковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су сам |
1" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толик |
или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино |
ђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се |
ра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, ко |
толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру |
{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један брава |
ме, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад |
..</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са |
> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам |
часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша |
ш више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ниш |
здахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног б |
ђа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n |
е било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену боле |
ла киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају |
— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад |
једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја |
јала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, пов |
савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шет |
ше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој |
мао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а |
ав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје неприја |
е у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са ули |
тено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми о |
раном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p |
ешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то |
се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро |
било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим ва |
рајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта рад |
да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да с |
од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем |
седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми но |
и кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око |
фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту |
оље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво пис |
, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала.. |
преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљув |
кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је мла |
благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па |
излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више н |
тило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја кој |
Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> |
доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а д |
едну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој по |
говори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</ |
ародности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, |
као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин |
е канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а ле |
осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и |
винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, |
служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда ма |
е, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде ок |
, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он |
на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмање |
нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требал |
вољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као |
воју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p |
за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која |
Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за |
осподина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, д |
у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве ча |
{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала д |
шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с |
док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно |
гали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако |
p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак |
Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, п |
<p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим |
му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао дон |
н другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији |
?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} И |
је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а ст |
ш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке |
,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се |
т гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде |
ик па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ |
а њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман зауст |
ву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад |
у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> |
<p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох поку |
она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш |
се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га |
ђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је |
кну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и |
... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам к |
е житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она |
рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p |
ку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим |
тању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада бил |
ао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, |
Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — р |
— не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а |
један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговар |
не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.< |
е која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— |
канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p |
лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</ |
шила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим ч |
познах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква |
зрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она н |
муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викн |
ако ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, |
Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p> |
S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се сл |
е у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита у |
млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног |
почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <p |
пођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Там |
мир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази |
о сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло доб |
мо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам подн |
дан, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те |
рио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,.. |
под очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београ |
с су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера |
одушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што ре |
га испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је |
гнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће св |
сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико д |
најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жен |
оту шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, |
Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастил |
ине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</ |
о ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило |
није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „си |
родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам с |
> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти ј |
а под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не |
/p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — ре |
до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам блену |
Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да |
едан дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио |
p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сус |
по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је завод |
љак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку |
д ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник |
им се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и трес |
јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах |
азда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад |
благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да д |
викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је н |
гом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на |
лато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лев |
ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга |
почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти |
мо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се |
вод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу |
кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се ок |
него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могл |
њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лак |
<p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам |
да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с ме |
Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био п |
.{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала. |
о да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити! |
говори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало |
ројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту ста |
остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капи |
е где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде |
и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и |
ришете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само |
лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мисли |
м!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за |
их се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, др |
нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она ис |
дужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је |
ио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стић |
иваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један д |
ничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метну |
> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.< |
јом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпарх |
имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да |
Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је |
вном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, о |
Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један |
пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло |
кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замен |
с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је бил |
не сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — |
} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од |
ије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...< |
спођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да |
пархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, |
, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га над |
у да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — |
ово...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна |
га осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти д |
ти...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па |
з отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или |
ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мр |
осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једно |
> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је п |
Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сеља |
лушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигур |
е,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћ |
учаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, |
.{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; |
павао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се ко |
<p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, |
ним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо до |
„невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти к |
м спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа |
ило страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себ |
мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже |
<p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, госп |
тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— |
ћ у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у ру |
ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад у |
n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док |
а нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торл |
лтет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се ни |
служивања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. с |
>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од ка |
Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога |
аговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи ист |
дина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,. |
ила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може п |
криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 дина |
орали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зор |
ију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу |
једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опорав |
ити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су |
ћ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце |
аше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одго |
Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри |
, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? |
однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговори |
али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну |
к не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Саст |
и опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог л |
и твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} |
="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам |
одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правда |
хати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао |
>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а к |
овек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У |
лаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти с |
у са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не у |
где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега стр |
сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге п |
авијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се |
окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо |
есму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Та |
ш није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, |
, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не |
ам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци ч |
пенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; |
м код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... |
општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражар |
21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја з |
ошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама |
се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да н |
ћи празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта |
ђем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани |
ред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове же |
разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забел |
живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, ш |
аспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:< |
ставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би дру |
на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на ул |
одара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах |
од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво |
и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде л |
сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми |
у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој мал |
ељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} |
седник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је |
е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ов |
понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме |
Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> |
м, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела п |
ам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S |
бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима с |
а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало |
куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица з |
ха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила |
бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месец |
неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то ни |
— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име кава |
гуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са |
у и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једн |
како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубок |
и ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим |
.{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120 |
кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао ко |
По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва |
а у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто |
ло топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара к |
то је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођо |
ишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се д |
викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи ш |
ојима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго. |
{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, |
индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била |
нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрм |
имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ј |
да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помо |
<p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, |
стојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p |
ежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен... |
о је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то |
прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова |
о веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> < |
један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спа |
{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах д |
цу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и пра |
рло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети |
н снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... |
х како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Каван |
одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај |
чко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, ју |
мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које |
на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана |
..{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута би |
ш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш |
видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајн |
та кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зре |
...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на на |
ићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, |
нији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало шт |
лила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у |
се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је |
готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као м |
..{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде |
<p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па |
на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пус |
ругу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Может |
ожеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и ње |
поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p> |
S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је би |
ше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која с |
а га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p |
амо извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам |
притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је |
теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухват |
Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла |
а свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су |
, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био |
ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p> |
довно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је јед |
Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим. |
а.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог нак |
о и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво |
ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу |
а?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас об |
дај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— К |
/p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „С |
речистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски ква |
p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ о |
зад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци |
— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се прими |
у часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове |
м пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</ |
V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{ |
оћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> < |
бу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашч |
послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p |
, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак |
ик општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојн |
механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако |
су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу д |
скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.< |
е помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пр |
/> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p> |
ах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.< |
p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да |
е могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беш |
— настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> |
— упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се з |
и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена вр |
стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у |
х у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело доте |
> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> < |
анцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Б |
вима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну |
послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад |
ем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је |
а, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење пра |
ше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза рев |
м премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем |
ођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У трену |
..{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена. |
охвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљут |
м, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више |
?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тог |
била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравко |
роз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у тр |
рага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад д |
смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет о |
трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>Н |
"116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отв |
ву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва мог |
вао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су |
едеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну |
жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> |
крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и бо |
ан остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивал |
џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазев |
нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="su |
ије, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за |
ли, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Так |
ве до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, је |
.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека |
смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам |
да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, чов |
есемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама |
тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му |
ицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шт |
познајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — н |
м...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам |
бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или |
а ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испа |
" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</ |
у госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их |
одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А им |
топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је з |
} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, |
ди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладно |
о добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико о |
помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово |
чај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о |
имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја ни |
па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим т |
е, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се. |
њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p |
смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе |
. је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је о |
ка грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох |
ла врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="2 |
мао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку |
није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада им |
чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети ра |
већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обич |
е у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је |
и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се св |
и ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би |
доцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради |
сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? |
днем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова |
м клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше бил |
— рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погод |
? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са |
</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као т |
чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на после |
} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намест |
ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих |
...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђа |
о,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продаје |
ј жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер са |
та“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш бе |
, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Т |
раја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећ |
а ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом В |
епрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитс |
ноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{ |
ом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам |
топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> < |
да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико то |
ру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом н |
ше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код се |
с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до мил |
о, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало |
јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео |
е са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, |
могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за кој |
озно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао |
амен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару к |
.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.< |
да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави гос |
какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, ј |
земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за |
гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео укр |
рише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само изв |
вучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те д |
љало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су |
љисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; |
ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од |
им воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде |
пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве ј |
ао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад зами |
ље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео он |
и, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заје |
аде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем н |
ћи као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У |
у, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи не |
сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— А |
еди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S |
и он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а ш |
дмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о |
љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово |
а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесе |
ови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам им |
плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на па |
је сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, |
... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер о |
уку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па |
на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па |
На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпе |
е могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па п |
ости прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не мо |
то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећи |
љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што |
ођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а |
ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу ч |
пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се вра |
сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака |
ла једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p> |
— презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем п |
шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још |
њаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је свед |
их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови |
нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слам |
еразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђе |
је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако бра |
омаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ј |
, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну г |
чке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам |
в брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти? |
р.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ у |
лим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што |
а не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесе |
и Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага |
а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека д |
и ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео б |
оре каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</ |
а се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, |
и?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n |
де треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па |
боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала са |
жа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много |
мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пун |
даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и |
у...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечера |
ати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре |
ош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе |
</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али |
и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила. |
дости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће |
пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући нов |
ући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узима |
у здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, |
/p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура! |
вега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко |
.{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук! |
их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... го |
...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{ |
у, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао |
стала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла |
е!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> < |
е, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће |
м. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли |
сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба |
.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> |
сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Д |
а даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти |
корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— |
о сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега |
видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — р |
ану.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— |
... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послужив |
ђа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p |
њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им |
а цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са з |
о...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив |
мог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...< |
ве: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да на |
е, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> |
нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> < |
е у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зо |
— упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за шт |
ма, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам каж |
љао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, из |
да <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам н |
ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема т |
данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нест |
е!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове је |
p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био |
S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упи |
се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осети |
ажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, п |
ило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само при |
<pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске годин |
два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <miles |
нам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило |
г калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — р |
на је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, |
он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Касто |
једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер |
госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p |
она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни д |
а „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је би |
није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ва |
не пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p> |
и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, |
асти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да с |
та неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, |
/> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику |
а, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да |
кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре ч |
азвијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред т |
га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео мо |
и пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт |
сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе |
ра изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док с |
ајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али |
скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: |
Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Јед |
ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се оп |
<p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде |
варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз јед |
на земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p |
ладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар |
првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди |
, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у |
о и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопошт |
прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не |
вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, |
брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а |
ки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата пр |
ем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прил |
ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и |
алог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећ |
та не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да |
би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p> |
да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајућ |
сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај |
ећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрет |
м вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера |
о да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у |
ребали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забе |
.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле |
шли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми в |
етнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „ |
шати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да н |
едној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас |
дамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> |
у по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету д |
ми само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа |
а и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађ |
После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим реч |
p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут прв |
шли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све |
, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
гледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покр |
други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> |
о приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то ум |
данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре д |
ест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком |
оди ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Та |
фесора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} |
у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никад |
ВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљев |
можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели ст |
забраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после |
е и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге ка |
..</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо п |
ијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту ску |
и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и |
вао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не б |
мо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, |
вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би о |
и морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p |
м рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— С |
а младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила? |
ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом о |
твари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без |
љено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто ниса |
ву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да б |
ш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад |
/p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ниш |
тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу |
ли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би п |
рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче госп |
им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Госп |
школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било к |
је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам |
арактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би |
а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за |
/> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су мора |
е, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта ј |
но живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> |
д којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у |
а, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе н |
> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати |
тим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро |
столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ј |
ад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.< |
му.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p |
више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао госпо |
Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших прич |
е изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> |
јатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад |
госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики ав |
им дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p |
ко би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и пр |
о не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се |
а и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да |
мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум |
им...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно при |
...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати ко |
и — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Беог |
.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али и |
дмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови |
ба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нар |
дмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а |
вљао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје бе |
?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</ |
еликим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спрема |
кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распоз |
се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда |
мо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје |
ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,. |
да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта. |
ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одг |
ла гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера |
неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе |
д Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Оти |
ше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада поз |
и, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова |
а смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајду |
снама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, а |
.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онд |
нем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчиће |
— а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шт |
био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже ос |
milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промен |
ио нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у шк |
јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познава |
, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћива |
/> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задово |
беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше |
писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после |
танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на |
нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, |
а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише бог |
уж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!< |
, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, а |
колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмо |
одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter |
аље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потра |
а кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило |
ћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред црк |
/p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у |
ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, а |
ј ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој леп |
p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... прос |
ик ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу п |
Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, |
очио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, |
ило шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се |
</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n |
теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као св |
па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да |
за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну |
и руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као |
рстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — |
Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пер |
парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако |
сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очи |
Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно зна |
љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их зн |
з зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао |
итеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, |
де на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до |
ерица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручат |
ед очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете |
одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit=" |
ме добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онак |
м је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школск |
VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам |
ем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад п |
не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтев |
ово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила |
ан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су |
о и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док |
луге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју кара |
м.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећавах |
о мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда |
— еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чи |
еко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам гор |
ошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам им |
ик, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу |
што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичи |
вари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а |
да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, ра |
вори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко |
етина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</ |
и у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један н |
мах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит |
Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није н |
ушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, |
Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу |
сам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> |
ему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да н |
утим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год ја |
амо каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао |
о, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао са |
ли кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо |
!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмур |
ађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит |
то, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се из |
— рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} За |
ника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угоје |
ју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чеш |
и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе доб |
среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била ср |
заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земљ |
алима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и нар |
по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у |
је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је |
чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Св |
реме је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на |
p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући |
акне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле пост |
м у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седе |
и имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; да |
а гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: нов |
авити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко н |
ор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га н |
> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више |
иви били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зн |
е мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најгл |
помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> |
> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са |
е онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су |
</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и с |
етљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе |
сам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо |
па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотер |
као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму. |
појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло сл |
мо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити и |
ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабо |
о је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку и |
а је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам к |
тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну гред |
оца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да |
...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — |
е, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> |
зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> са |
Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито к |
сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" |
папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, к |
бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испи |
роклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и |
не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ћ |
ас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита |
шем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за |
ст дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући мес |
идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на с |
ио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана |
тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то с |
, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад в |
лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо |
а међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.< |
једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружај |
ану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте д |
ечју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје |
е сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је стариј |
ра и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и пов |
још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо |
чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ниш |
лости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нис |
о њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући |
ош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и ж |
, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за дес |
/p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, |
ио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухвати |
дан очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па с |
оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па |
д, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, |
о, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Ха |
че ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.< |
о продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни бро |
авим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може б |
> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па ј |
ндилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад ни |
купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друг |
им на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на но |
— рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жа |
о мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настад |
рошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p |
колу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</ |
исти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" |
огли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изић |
анат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не свр |
је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепо |
то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="7 |
бично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, ст |
јни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска |
скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о који |
увог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако ч |
м у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; је |
чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио и |
тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по |
</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту б |
као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде |
коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђи |
онела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то |
ати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног |
им зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, |
/p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, |
и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад с |
ли да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема |
дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резан |
љаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који |
{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била с |
} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сах |
<p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два к |
једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} |
ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза ш |
спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше и |
да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо |
/p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p> |
/p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај |
и стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да остави |
д узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на |
е сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио р |
>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш |
д се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече до |
била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже з |
о протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога са |
посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде |
/> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и |
сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених и |
енима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на |
с:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинам |
страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два мин |
ilestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није |
а идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за ру |
{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу |
— рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... ч |
беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.< |
{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Дон |
. за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам |
уга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко |
ма, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се не |
а соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао |
онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак оном |
н да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и |
им врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити.. |
ине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чује |
која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „с |
,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да |
ец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у је |
роша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку... |
>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за |
извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазу |
мбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије |
пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово има |
ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, |
ра,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p |
а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умеша |
анабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— |
почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадит |
сталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, |
стала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> |
олим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, н |
а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говор |
био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да |
о иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p |
<p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ц |
<p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја |
укама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, ду |
ао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} |
ога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито |
е ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисм |
ека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и чести |
ијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p> |
то,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на |
аздарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до |
викнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најм |
ослуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац |
се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам |
ст и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да ура |
твори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у соб |
.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак ла |
вакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је |
</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p |
ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим са |
змишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо |
сећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито к |
је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и и |
би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете д |
еограда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам м |
ога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу |
</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем |
воришту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на |
менита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... |
вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин |
кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни с |
. био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p |
/p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да |
што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени ск |
</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш |
сти, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра ж |
ебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p> |
то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и |
а, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, |
о нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно |
се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са |
стора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зарад |
оше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено. |
<p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пија |
у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначк |
ине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>И |
е, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До |
.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко та |
вао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — |
је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у |
овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.< |
оздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, и |
рити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До |
у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што го |
жи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће |
ти сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе |
ко поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да |
м давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми в |
јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} |
инута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још јед |
дну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај д |
оје је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх |
рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па |
ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче |
је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што м |
жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и д |
ам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на |
то многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, |
ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији |
пита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, |
авати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топл |
окра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих в |
о грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико стра |
у.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођ |
ише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слик |
ремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" |
га таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну р |
ни плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да |
азао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило... |
их и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све |
цу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па не |
абу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти |
сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показуј |
Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па ост |
м лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању |
ир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је тол |
анаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раз |
ли мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпил |
ошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор ку |
а, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... |
им, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, |
.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ј |
... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Ро |
а учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђ |
а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем |
Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрве |
покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет нека |
бавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322 |
исам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који |
ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, |
у собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> |
ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вин |
ечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си |
јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог ц |
абак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео? |
ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин ј |
ати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита |
ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!.. |
те обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} |
плар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао |
у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, н |
нанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој ис |
p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом |
гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p |
дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни |
здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме |
је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола |
Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали |
вио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању п |
</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацис |
ма награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и |
га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече |
ну ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауста |
м се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је |
долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... е |
сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирал |
} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описат |
д живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</ |
Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он сну |
ачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече до |
ерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То ј |
це па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима мо |
ије надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је др |
шам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати не |
к или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе |
а.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Мла |
професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је |
икоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са м |
се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, о |
ло ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,.. |
У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> |
аћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све |
котила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се не |
p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине |
<pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у м |
о, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није |
жа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило |
>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној |
аланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! |
и ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану |
мо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски пома |
је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито ј |
оле, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и с |
брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали |
ред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у с |
>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви |
спођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у годин |
<p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам |
су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p> |
веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.< |
ора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, пи |
тићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи. |
итао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш |
ицом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> |
риште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} |
и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио |
и.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га |
да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода |
ог Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p |
.{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време |
ао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо |
p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога о |
ог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запали |
ље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хрка |
киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја мора |
ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио |
а се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није |
ито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га зва |
сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимна |
ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, |
м где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржава |
оспођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из |
нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, |
и а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га |
рају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба |
ита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а ср |
платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Пер |
шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговори |
обро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, нес |
хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала м |
викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо |
ешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> |
а...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па пот |
ишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме и |
оја ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.< |
опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да |
ве по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, |
обито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да т |
ком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком |
сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Ч |
ан од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад |
у, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви |
стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још зва |
па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање |
после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до |
чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо |
а у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад |
и и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба. |
о слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полаз |
т,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а |
ло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</ |
очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ла |
пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се |
> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру са |
брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка с |
:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Намести |
тах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре |
, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — ре |
коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и о |
под степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она |
" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох. |
да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али он |
сле тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се ба |
па.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па |
иснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће на |
ја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чи |
док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојит |
не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а |
рана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> |
дим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш т |
nit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једно |
и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— П |
рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако с |
Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... |
полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за |
то ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога д |
нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу л |
лу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравн |
<p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!.. |
о волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности |
и округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напаст |
га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: |
жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> < |
госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p> |
>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, |
пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— |
свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> < |
соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није х |
?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем |
овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири |
нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} К |
ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас от |
p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини м |
ајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам |
ина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, д |
<p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p |
ачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам |
во је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p> |
/> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p |
Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засукани |
о пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а з |
и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш н |
ад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори |
тири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госп |
Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — пит |
по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не в |
затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао |
пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорско |
павамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше пос |
ац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из ово |
ва динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни троша |
та, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине |
.</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати |
ором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао |
одник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног м |
пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна |
, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> |
о доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у |
двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију |
е знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из зано |
о осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> |
ијатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмо |
госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милан |
себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој |
узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директор |
утра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговори |
сам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врат |
тра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљи |
смо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео |
ле кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Дов |
е ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n |
>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљен |
pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме сн |
Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро ч |
изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почн |
м нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, |
да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао с |
тишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођ |
е могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, упра |
</p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџи |
куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио |
о сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта |
одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пр |
града.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало.. |
отпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као ш |
ух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> |
та се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Т |
су својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти |
се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути д |
Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у в |
{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни ја |
се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, к |
ди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече |
знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо о |
био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути с |
хата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама |
идова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је |
оба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао је |
то од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све сврши |
</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — ша |
стио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по л |
м?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, п |
чју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала ј |
Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="10 |
ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати ру |
м руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу н |
.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали |
ег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно б |
што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо ку |
вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја са |
кав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпој |
купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време |
Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, |
.</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш н |
сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али |
> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све |
ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> |
p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо |
<p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не зн |
</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на в |
три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као г |
p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и ов |
ња... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће др |
пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, |
зију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школ |
па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— М |
лакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласо |
ше за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — реч |
о добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ниш |
оју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрст |
им рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> < |
>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са раз |
нице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пс |
у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи |
на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше |
дан велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек |
један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на ци |
али из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит и |
рно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана. |
е су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћеб |
орми са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах попла |
Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једно |
ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише. |
но, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи |
ва војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет |
.</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мен |
лате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је јо |
ђаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је |
окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам ми |
шљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту? |
прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку прек |
} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, |
толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... б |
Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање |
/p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где |
за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пре |
пали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S |
јатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу |
седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Коли |
х у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у |
дати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанк |
веде да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума |
о једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест |
ловима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох мест |
.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну |
цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знал |
ео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</ |
има прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита кап |
>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се |
— викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја |
д мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: |
па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их ви |
ш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, |
тило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам з |
гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право приј |
о сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, д |
есној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести.. |
о се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p> |
а сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{ |
— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико д |
Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му |
е ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> |
камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало |
извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Хри |
ру и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, пр |
х нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију |
.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба |
ахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> |
Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога |
дника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се нала |
> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — |
а средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће |
ог покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на |
една кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} |
ети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} В |
нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Кол |
.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После |
само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногл |
, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са |
же да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели пауч |
ом плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" |
ријске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним обла |
кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} |
вети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У ра |
писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта |
/p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погл |
г да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутис |
имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а |
/p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате до |
себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изаб |
дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се |
} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="2 |
и извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насут |
биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутр |
злике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћут |
у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам |
лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда |
опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речи |
абим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сро |
ио побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сах |
ромислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па |
омаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи д |
у да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред с |
> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера п |
довати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судо |
ица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину |
.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме |
р!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} |
!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Им |
p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поч |
..</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо |
p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на ис |
>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва |
<p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити рад |
> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи |
о се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Ми |
/p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихо |
а једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако |
лом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тад |
мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Т |
шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да |
кама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац |
н вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад ос |
p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару |
...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: јед |
ису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио |
мо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Нај |
дном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не |
могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, |
м на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни |
вај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра уч |
је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмањ |
вори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,. |
ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> |
ем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, ј |
е положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им с |
атвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем |
јући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, |
ар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, |
не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, |
...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вин |
ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и |
Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо посл |
да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније ди |
аца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, |
ог вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на |
х ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је |
C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код |
о искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана ре |
а понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, |
и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озеба |
а их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада |
упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.< |
ећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спрем |
<p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} |
ад сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да |
, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Касто |
S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног др |
" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фиј |
што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као ш |
а их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо |
тле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стр |
ам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути |
наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику к |
онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала |
лих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: |
м смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем |
нем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако |
ети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> |
тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се храни |
е шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</ |
е било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сва |
еху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ дост |
тријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак ни |
n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Дру |
е!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм |
и куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су бил |
/p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у к |
полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја ње |
.{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас |
м Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— |
но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приб |
ар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— |
та чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бит |
ану...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам п |
љада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово |
о муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурн |
<p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе |
тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица |
читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натр |
.{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога позн |
је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој год |
чно рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од они |
е...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај |
чери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађ |
је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим |
осподин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он з |
капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочи |
а сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могл |
осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити |
па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чар |
етра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем је |
Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха |
ад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, |
ао змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе клан |
одине.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Шко |
баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и ба |
ладића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p |
и, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти |
аху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се бех |
био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на пољ |
е био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђи |
.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде |
је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот |
тише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели |
јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала |
Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео |
је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскра |
крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>С |
око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она ба |
е за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У т |
а ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни |
..{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам свет |
ини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n |
еце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом в |
ељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директо |
ице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најбл |
новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше |
е била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана прове |
ефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката |
есту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухват |
риште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсо |
после ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Мора |
н ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> < |
дноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и дру |
с кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми н |
запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нах |
не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађ |
сам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим |
тисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од з |
— опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изглед |
а време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S |
<p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљи |
? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитн |
далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фење |
нети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, мило |
за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну мо |
удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав |
робисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај |
више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо трој |
l:id="SRP19001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Беогр |
ати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отво |
пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Ниса |
, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од позна |
е, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без друг |
преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим |
те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а з |
у сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је |
еома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> < |
из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, по |
но је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти |
<p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се р |
лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај |
ат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу ис |
оворих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на |
не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево |
а носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за |
сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти |
>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најда |
ви сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду |
да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала |
надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да ј |
>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> < |
еб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му |
ра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва |
ос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и |
и што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угреј |
у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико са |
позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки и |
.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба пле |
помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и |
бе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад |
ересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитни |
јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак де |
а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатил |
жући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</ |
, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, |
ки одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве |
чио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пе |
с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрб |
ати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} |
Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> |
у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила |
била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била лу |
сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није |
да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су |
ила та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба з |
е а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног |
а имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену |
оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтед |
ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још ка |
и, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас |
ата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под ко |
као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се |
ин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најза |
па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташ |
чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре |
..{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом. |
ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним |
је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу с |
као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завиде |
заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана кој |
ије било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> < |
нске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је |
м за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засукан |
вић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само б |
На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар ( |
/p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са ме |
<p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једни |
е.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, трећ |
S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад |
асковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме |
кочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о раме |
љку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија |
које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— М |
о на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — |
виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња |
таше око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вук |
" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао |
огу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсе |
.</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу |
ах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону |
и дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим по |
идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!. |
м ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук |
о са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „ми |
ио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викне |
одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љут |
подину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} |
које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и ј |
нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би |
и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} |
елисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне ј |
, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју |
p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, |
плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све |
псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!... |
метном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако |
једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, |
, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако |
рњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбаца |
свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, |
ивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала је |
х ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи |
ад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути. |
ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општи |
а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{ |
ио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свр |
...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио |
ичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, кој |
{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спре |
ног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло |
ана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасл |
вим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подви |
у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пр |
притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред сам |
павају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они |
и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео... |
би а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као |
о зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су има |
е — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без |
имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојк |
патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и |
ам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50. |
па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из ст |
примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала |
ршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца п |
ој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали ст |
је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрдн |
{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с пана |
дила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отмен |
зу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана |
о и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти х |
>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p> |
сланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом |
у, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од ка |
свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред |
фесора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је |
сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо |
I.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не п |
али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. |
пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, |
пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и та |
а ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одев |
еде, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен са |
ленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и |
да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче. |
{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како т |
</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у п |
ам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео |
, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! |
>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитив |
кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће д |
S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерд |
; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речј |
го; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе |
оли, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и |
два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијаке |
механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са ови |
едњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, |
— нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико в |
уру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p> |
они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестр |
ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хо |
људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љу |
зима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно |
лици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали к |
итаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од нек |
у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да ј |
мером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић д |
ут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ |
на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По два |
господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на |
Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зов |
ра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле. |
руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Ва |
> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удар |
Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим |
стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали |
д су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак |
је свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак би |
еле зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече |
у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окр |
та.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно |
изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се о |
е тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послуж |
ваца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и |
; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заи |
ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да ист |
рошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.< |
а ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— М |
љицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за |
еби, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p |
слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест с |
,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S |
сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са п |
најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{ |
вац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на |
да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а |
уће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићево |
p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери |
м трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, |
— рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва |
ај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство б |
упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одав |
стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а кој |
послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
/p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле |
оћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајд |
а, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нис |
ана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вра |
тепенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S |
ега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S |
ао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, т |
м уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју с |
цу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву |
ући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе |
ало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђ |
ложен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично п |
је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> |
могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја |
<p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам вео |
та; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори |
аше нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n=" |
у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуж |
ру са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно |
ам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену |
обро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p> |
ло тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухва |
ај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега за |
љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих |
сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло |
н, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па с |
се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражи |
улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сет |
сет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог д |
едном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени |
дам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где пол |
лизу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, |
арт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> |
ирок.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, |
свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису са |
...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице к |
на је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је жен |
на по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, кој |
ито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и нес |
дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Нек |
же бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где ј |
аспореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је ра |
за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене ј |
<pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито |
иђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у |
..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази п |
S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Бо |
ли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га |
type="chapter" xml:id="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за руч |
:id="SRP19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца се |
у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сув |
ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, |
а нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у |
та било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам ост |
то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, б |
аним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да |
навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше |
ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он |
p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла би |
те, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се |
рија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог |
ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; |
и један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Гово |
торице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква час |
један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је |
</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба м |
<p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледат |
и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, |
ини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад слу |
. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноста |
ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на ј |
е око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није мог |
о доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После |
колу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра |
иште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано до |
тигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Предс |
би пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једно |
вка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно |
, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју |
аг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— П |
пили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра |
е.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узим |
ка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад с |
сам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није н |
кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под каз |
ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну п |
и, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној |
ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— |
и.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и и |
ман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то и |
молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топов |
о не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити |
, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?. |
у, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци |
о и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један |
под прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им ни |
очнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p> |
говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутр |
<p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама |
таше на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад |
ки пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим феде |
уги као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у |
гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се он |
ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва н |
<p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај т |
е киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много кисну |
већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ни |
ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p> |
и...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се |
баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па м |
вић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, |
м напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленству |
пио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и |
/> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као ку |
да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, |
итао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — |
а радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у упра |
p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу баш |
<p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и |
посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог |
да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала |
не шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са пле |
га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и нек |
ђа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно шт |
и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стад |
ри до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ она |
е савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут |
Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па |
чера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја.. |
дам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандар |
римети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; с |
овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> < |
још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прили |
p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну |
смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи |
стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женс |
и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владик |
рајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — уп |
е радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p> |
жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако |
оле седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге.. |
оре махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не м |
то сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише м |
ат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо и |
о одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па с |
ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања |
оменио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која |
инара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати |
{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га пок |
овори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теб |
ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{ |
и?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затворен |
о празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам |
узимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћа |
а и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које |
ести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу |
спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетен |
шу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред с |
би са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми |
стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— |
е они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику |
так првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну |
раним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</ |
го.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она |
шта, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо уну |
разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и |
ез намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} |
тук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са кр |
руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана ц |
е би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за ш |
паш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђим |
амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и к |
} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опе |
авани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме к |
ћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрдн |
ера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само |
били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред |
и смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, |
о не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очим |
тоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала к |
а један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <p |
стионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли |
{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p |
кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Б |
д доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, |
нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па х |
> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш о |
и, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо |
ан крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем |
} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а ко |
крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере |
еш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада с |
д ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми тр |
p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, п |
?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи |
касмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав |
ђа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима б |
морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрил |
у узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично |
епове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по ста |
д га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао траж |
старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а |
ла! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се |
...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни реч |
е бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} |
м и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад |
ра и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треб |
од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кол |
разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом |
предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга |
разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дво |
ана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом пут |
испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини |
куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па |
и — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја |
скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике |
пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој |
жала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприк |
и пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p |
Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, кој |
<pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра |
</p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод т |
ило, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља хран |
{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе д |
кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостиви |
зи у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кл |
а пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јел |
естито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше |
тка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече |
где се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим |
а околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога |
сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам п |
живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,. |
чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како и |
оће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку |
ислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба. |
ије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгоре |
обра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као |
ија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми |
њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пија |
господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представ |
да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — м |
е прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— |
оше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p> |
ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} |
ржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; |
друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} |
нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у |
ђа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту |
ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из со |
о сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам г |
кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно |
> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, |
сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И је |
о кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица |
њу спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде |
а сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезариј |
илост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах вео |
сам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу преста |
добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са с |
а.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динар |
абрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p> |
ворио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у |
овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p |
Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топ |
лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... к |
је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати |
пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим ме |
орбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од кл |
их додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, ми |
— узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти |
.{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути... |
дам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по |
овој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... ч |
ограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти |
то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на |
о и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана и |
и.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикива |
е али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу к |
познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у ово |
стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Ј |
ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутал |
, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двор |
Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је |
рту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми |
p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе др |
са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, |
мо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Ј |
потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, |
Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - |
не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем |
сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; |
усти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чи |
о сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђа |
p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и о |
? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нек |
у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" / |
ну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За п |
ао од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија |
водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше |
етета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта н |
ув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису |
сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше |
је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на |
било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> < |
да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђа |
ам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав пос |
метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо |
м лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држ |
дарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој со |
ње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи |
о нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хлад |
ри другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не |
код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ру |
_</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ |
<p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у ш |
ског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: |
адио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рад |
шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а |
.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ пис |
ш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после при |
месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа |
Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристај |
о врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он нала |
рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање |
видео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, им |
p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па |
мрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер |
то.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам би |
ој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој |
ри, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствар |
столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове.. |
сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не х |
аправио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би да |
чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: |
ја беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам ј |
длучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Мол |
</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по |
> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох |
е се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме |
разијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одм |
редите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жа |
арочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније |
месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се |
а...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било |
очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу |
е господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући |
су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа |
ти у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је ос |
сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са праз |
ајбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели |
којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништ |
задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видеће |
за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретур |
ено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље изб |
кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо |
ронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обича |
м смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па |
им вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнс |
ти.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би б |
<p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, |
м, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Уч |
м чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} |
>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције |
ног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотон |
жину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест најв |
иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{ |
чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блес |
газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их по |
знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> |
имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с к |
дно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>П |
нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветр |
. буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p |
ећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а има |
ња и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p |
ије могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n=" |
а пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куца |
— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађит |
ио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n |
право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на п |
о сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога |
зисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштал |
у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад им |
егуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чиз |
... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући |
а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што н |
Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан |
иђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> < |
а учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а |
там га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — |
м судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— |
рио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта |
<p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајд |
ладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни з |
помену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи за |
ем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта |
смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, н |
радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веом |
осовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се |
дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово инте |
е да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стража |
ече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на |
а сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидо |
— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако |
м гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти |
м да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та |
го...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите за |
сец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стан |
алију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у |
а не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,. |
и он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то и |
е би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кућ |
сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћен |
ељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђа |
им.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, |
едео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је сек |
се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нис |
гара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Ш |
Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала |
м Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и уч |
..{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да оп |
ише пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црн |
но што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати пос |
, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је прав |
жао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски |
о, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столиц |
м за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се св |
једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с |
своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двој |
у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се |
ојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим ва |
, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чи |
за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог чо |
не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те т |
а под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворе |
павамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се раз |
сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а |
њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</ |
} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам мо |
> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.< |
а и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта |
јте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који |
изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити |
поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нови |
Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај куп |
.</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча |
допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301 |
разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div |
p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи ј |
да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити је |
Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он |
дим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму |
у ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао са |
<p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он |
од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се дов |
међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на |
окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не |
ркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим ш |
е и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} На |
овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...< |
ошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да са |
а служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код |
о, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три нед |
ије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари г |
пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p> |
равиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа н |
</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмет |
>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим |
ламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увеч |
исто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на вр |
новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би |
у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да |
а преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно ко |
коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У |
истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} |
а сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископ |
p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише |
пенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колим |
p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове... |
во и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа ником |
ом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки р |
и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p |
дем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могл |
о насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче не |
будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из |
<p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је на |
а пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, ш |
ичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а |
само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом н |
p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не позна |
ме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То ј |
женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе ни |
есто за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> |
противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поц |
ослушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрат |
,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држ |
и да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 |
томак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од б |
ао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, |
. ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>З |
прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, а |
лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> |
ко чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога |
мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} |
е друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него |
м се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па из |
а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, |
ога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа |
и отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би мога |
а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла |
не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Беогр |
ђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не в |
х, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда ув |
а...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо. |
и ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у дв |
и да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакл |
рајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизм |
у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напо |
но мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а |
почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, |
сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празни |
иште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} |
аре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо сваког |
пло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} |
нем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар |
а.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> |
.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан... |
де пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, |
У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да |
упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је. |
и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред |
>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницим |
од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зим |
што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S |
одине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих в |
укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој с |
пати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, |
претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те моли |
ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Бог |
..</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко сред |
пита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено |
биља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="c |
и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам |
ојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћ |
молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да |
бојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толи |
несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се |
одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем дола |
— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то дол |
упљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкањ |
два сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело.. |
а ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад не |
извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Вал |
етог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао |
уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна г |
да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув мес |
ула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта с |
а, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да |
онице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу |
за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље |
, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим |
че оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста кр |
ио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, |
ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{ |
дила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин |
о радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— |
, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити |
нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стома |
а:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити јед |
..{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и свет |
о лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем дес |
> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p |
<p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, |
поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p |
иш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он |
ћ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо |
>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до |
аједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај ку |
упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Н |
си ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. |
зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда |
> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи там |
<p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p |
уго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти пока |
уку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањ |
нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} С |
Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала, |
врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајућ |
сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сад |
редузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који |
ом као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђа |
ма, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га о |
аког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, к |
а гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у д |
у ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо |
немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врат |
зад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни |
подин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити |
утра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао би |
ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p> |
упе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово |
ер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти |
иже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док |
сподин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Уз |
о био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му |
паде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих ск |
млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам |
вао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> |
одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, би |
де Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p |
ма, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих |
ако хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Ка |
рно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни |
Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> |
у...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се м |
p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох |
д уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p> |
„безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговори |
мо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, |
м скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; |
дајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вра |
за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, |
еш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познај |
настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући ок |
S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао |
ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче м |
/> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разл |
ни...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав |
а ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са соб |
>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рек |
ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде |
ошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — |
е изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се |
ан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, ова |
ође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ см |
="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметно |
ћеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да |
ственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам к |
! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То |
ли је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала |
еба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојат |
рема мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb |
Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах |
заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бог |
о су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у слу |
ечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла |
="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вече |
тар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Доне |
ишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не |
почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с де |
нутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало ра |
едње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње пр |
ечју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лам |
ра печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што? |
н венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="2 |
а би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно иск |
хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо |
им шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука |
осподина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда |
под миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге |
ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Ц |
ао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... о |
су ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рек |
<p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај, |
писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> |
р је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 |
</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша. |
и они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили |
ницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!. |
вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног сво |
о...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу |
ка кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он ј |
p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да |
подине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— Д |
ила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“... |
и, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио т |
Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чин |
госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас |
S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хт |
рског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, |
поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по гл |
на је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p |
стом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се |
одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, |
з воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, |
у дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међу |
па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, К |
<p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде |
ија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле соб |
и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздра |
збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно мест |
а тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи? |
Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у |
{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и |
ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш |
ствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам ск |
седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лак |
е.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је ви |
одера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више |
оспођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „м |
е то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, |
Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку |
тавна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину |
ђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p |
ли не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у |
чам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој |
Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти |
свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Б |
да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она |
>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега |
а: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи но |
>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{ |
ни да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако ј |
о собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и кварт |
е госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећ |
аздарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежур |
синцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к |
, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — |
ц предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо наче |
а због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кир |
...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш |
p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а |
прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Доз |
о да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац пред |
ала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> |
оспођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде |
о да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је бил |
стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> |
новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} |
а код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре |
<pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>На |
ад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешт |
е немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала па |
сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби |
нао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n= |
с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Так |
ље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, |
та молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи |
ије хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, |
но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече |
ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане |
те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажариш |
ј све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не може |
а динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери |
даше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Ш |
ћи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она |
рна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја призна |
пропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, |
н, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је |
егнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево |
130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је на |
ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих |
а онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено |
но, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми ве |
ена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, п |
чала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и ње |
кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и п |
овору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“ |
седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију |
милица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други |
ара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> |
ла развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... пор |
з степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — разву |
рма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам |
била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се |
и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, оче |
ла.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је |
па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те |
један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверује |
p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! |
или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ног |
ворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али |
е испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за ј |
авао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић |
мук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покрије |
собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима дон |
Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љу |
ас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су. |
нка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жа |
обља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз |
м, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претр |
уче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, глада |
ох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га |
ма пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта |
идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те |
да хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом |
мо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо |
прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармал |
шим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше |
</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране |
ше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.< |
S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим |
таницу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост и |
у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа глед |
боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намр |
тина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, је |
ђу господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да |
p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затв |
, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид не |
ожа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу, |
олико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више |
/> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предад |
p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, |
</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд н |
и.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топ |
чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од п |
државајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче |
p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто н |
на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с |
ћи.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцниј |
што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да |
</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми |
опао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана |
о једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуру |
итаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!... |
.{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико |
угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{ |
ко се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у |
мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: — |
могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне тр |
би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу! |
с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p> |
с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим |
.</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из |
/p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао с |
<p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за |
писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у с |
а; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола |
удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где |
це ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су |
те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећн |
од вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да |
ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим |
м препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни ост |
већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћ |
; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташ |
си те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нек |
оже нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, са |
оме сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицам |
<p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — в |
p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свач |
у, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и вид |
Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не |
човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо добро |
општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним |
е ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оста |
знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву г |
/p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху з |
је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" |
и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђак |
је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све ње |
="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног ј |
етом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!... |
три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за |
стиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се |
морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи |
не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="13 |
међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седа |
вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Н |
осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} |
/p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се |
онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? на |
. _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као |
ан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...о |
вима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, б |
лика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло |
сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још |
вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати д |
роклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некак |
,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткрепис |
р преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хвата |
<p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, ел |
а, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходник |
и: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она п |
друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака. |
кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим кр |
еки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или |
аће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац. |
сам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага |
09" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наго |
и, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја |
е почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођи |
>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим |
о због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијаши |
њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест годи |
и као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни |
пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> |
са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посл |
лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче п |
ма више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два д |
јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина |
ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p |
тра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући |
е се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ј |
се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.< |
о.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> < |
ишом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане |
ујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом |
у један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без |
реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројиц |
у ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,. |
е он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може мома |
>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше |
н; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај ни |
се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могл |
ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу |
кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> < |
мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде призна |
ра хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због шк |
адост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и |
о радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке |
ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и м |
е Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и друг |
кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од у |
дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с |
<p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да т |
хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хте |
ујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био д |
д новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, |
а ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па су |
ка и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му ј |
.{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо |
а нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> < |
сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаш |
у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна дево |
алапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах преста |
риште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> |
дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли по |
а што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у шк |
е колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га сам |
дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Д |
есто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>П |
би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завод |
p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо |
нак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободниј |
штро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да ниса |
ш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или ј |
че?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од |
ругог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што |
касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... к |
љу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање п |
и.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — |
раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и |
нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико ко |
повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у ка |
ј ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стр |
И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, ко |
лџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све |
арм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу д |
н од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао |
чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у се |
исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину |
сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су |
.. цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се |
пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа |
час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи |
м! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну пот |
</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бави |
ка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> |
емо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазво |
код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представ |
:id="SRP19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} |
, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпље |
е, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби |
убице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испо |
/p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ј |
а, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у |
сно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали |
лазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?! |
ув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубиц |
врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди |
гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ зап |
е долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Ку |
стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са |
орих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро |
мче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, |
рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се |
збити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу к |
ад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S |
одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, |
погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!.. |
то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi> |
Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађ |
ње набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подн |
у астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег б |
не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не тр |
оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, госпо |
арађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час при |
се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутит |
ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупи |
ка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо |
акар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине ди |
S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади |
грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p |
е сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, св |
поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господин |
p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушк |
оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура ча |
же покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад |
се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> |
У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је |
спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у ве |
ђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана |
ије тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориш |
који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без |
тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да |
бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас к |
ј радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо шт |
за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благо |
{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата |
ним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустр |
за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p |
ро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чинов |
луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} |
а, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, т |
— одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се м |
тина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, |
једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет |
ма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и на |
с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут прича |
Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да р |
по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на ј |
мо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као ош |
и ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече |
улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избиј |
о јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26 |
ој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мор |
гурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли |
.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти |
тео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p> |
ам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако |
Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени см |
га што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што |
атима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сах |
и пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи д |
сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једно |
, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Уп |
д сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим |
и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка к |
ако да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</ |
— поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио |
..</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, |
ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништ |
виле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, бил |
— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, |
омагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђ |
једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на он |
и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се |
<p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, м |
го место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави |
ући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра |
орено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена п |
ед!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к |
та има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог |
ах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечк |
/p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господи |
олико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb |
бема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих |
апцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако |
тељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писа |
де ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесториц |
са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једн |
деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке де |
етурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита ка |
! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си доша |
лако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са |
а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој л |
</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лице |
здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, |
е још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у оста |
>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава по |
p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у х |
Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, |
..{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p |
— опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене м |
уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих |
кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један |
.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита |
д вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p |
ну.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очим |
и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да га |
рам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржин |
в да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне |
дну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са |
Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, бле |
!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уз |
кле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, у |
отиву мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дан |
исам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто |
ребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p |
м човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Изли |
њ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што ј |
лико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и |
сподине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, моли |
којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, |
Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе |
л бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из к |
уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко |
стисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само шт |
екајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понуд |
а стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?... |
игде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, |
и изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно |
смо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде |
<p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ т |
сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног |
па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу |
та делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдариц |
где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопит |
ио, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршен |
седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмара |
и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, |
родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам |
Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - |
а упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
онице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Бео |
уда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред |
аму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а |
>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p> |
— поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не |
а би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратниц |
д беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — |
не вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа, |
у са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, |
идом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — |
к доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење |
твар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се ж |
и; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вереси |
ница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, ко |
ветлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте |
м.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кава |
гом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет н |
вео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео каз |
пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час д |
...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са каве |
у...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отво |
смо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети |
p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упут |
за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, про |
а.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.< |
> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На сре |
се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе |
ници, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ј |
> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну с |
а нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос пом |
војим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На |
м. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и |
наест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је б |
им на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрош |
је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и |
рошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу |
Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао |
ланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пу |
познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, |
ао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера с |
, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Как |
даљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакер |
десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док с |
а...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељ |
три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до триде |
киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем М |
се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, |
доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се д |
ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена |
е враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, а |
ам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} |
света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на |
м и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад н |
од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</ |
смо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapte |
, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београд |
било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,. |
и жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од ов |
ори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са |
лици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се једа |
их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох |
ришту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред врат |
Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гле |
амигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, мо |
оштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратко |
са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наје |
} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један |
знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду |
дело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положа |
задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p> |
кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је |
ључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; |
рже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се п |
год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, ј |
е ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, |
реде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и друг |
е године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се |
мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Бо |
удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пар |
о, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс |
А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да ч |
реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, с |
га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, |
акве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у в |
м и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с |
е сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су уч |
<p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све |
, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У |
.</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте |
ок се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом |
д и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваљ |
ојмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле но |
јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, м |
питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они пост |
...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи |
та би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести |
да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата о |
кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тог |
т њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене н |
мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим са |
устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — р |
ео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко |
о и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра |
ле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у |
еоград, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште ка |
сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и с |
н, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше |
е потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, м |
ским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањс |
.</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да са |
> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, |
та, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него |
и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим вод |
на излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало |
спричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би |
то за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали на |
ка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији |
— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо прово |
а оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима б |
ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овд |
оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.< |
х од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови |
под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани.. |
сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде |
{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио |
<p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испа |
боравити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што |
ром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{ |
а и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, он |
продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што |
<p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохвати |
Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb |
ословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно |
Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао |
ближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На јед |
p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком |
ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави |
тати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш |
својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепша |
ам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из |
p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој ма |
ут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу д |
..{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где пром |
не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— |
с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, к |
ашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, ниса |
сетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи ти |
ма, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без |
ажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се |
е молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> < |
Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, шт |
ло дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без т |
</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу |
ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и м |
шао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од |
то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељ |
да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доруч |
ени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседав |
/p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пре |
ем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитеље |
о хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи т |
<p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао |
и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате |
једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и |
<pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на с |
испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгл |
ира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свак |
на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; ка |
рца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођ |
убица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, |
игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад ни |
руго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном |
друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да |
разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устан |
а врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О ча |
..{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму гос |
м силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не зна |
ам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено сн |
а...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — |
то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека се |
стине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац |
иђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ов |
епуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, н |
су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она |
поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар |
<p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стаја |
> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак |
ло врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, он |
ив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман. |
p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише он |
лама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јо |
снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод к |
.</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Мож |
намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али о |
о,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се пр |
то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју |
она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> < |
школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у |
-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах. |
прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ид |
па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три, |
По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нис |
ђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, м |
сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишт |
дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам п |
услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ј |
а мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, |
у којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са ш |
очнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више |
азити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити |
а а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знај |
дина имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви |
па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стра |
о и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида с |
, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што ма |
пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али н |
а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p> |
у што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и |
{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина ко |
рпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а та |
је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложи |
анчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, |
е више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полак |
мегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спа |
<p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како л |
се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам |
ротивном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, нег |
ту,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гл |
<p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати ј |
...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку |
скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Зб |
полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражим |
а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао |
о и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> |
у чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш.. |
е овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам |
главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помога |
> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два |
с сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама |
јем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више за |
ићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава |
али новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа |
е прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</ |
је било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на |
/p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас |
чуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било |
у све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам |
х нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова ху |
кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек шт |
зео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, |
вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице |
ицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, |
а је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу з |
ашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја |
н дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну |
по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нем |
ике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане |
p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишт |
ет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би |
мо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чин |
> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p |
квом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигур |
те ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдариц |
дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис |
илим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је |
беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{ |
то те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја посл |
се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе сп |
а је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни б |
ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још |
еси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем |
.{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну га |
кле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде о |
илане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред б |
— подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — ви |
ав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпо |
није сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p |
оље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини пред |
да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у свако |
госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној |
што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за је |
, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах |
>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао д |
Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купус |
....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и заус |
..{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био рас |
едног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разум |
а дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујн |
чистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи |
ет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два |
м табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n=" |
у.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па |
каква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге? |
<p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,. |
му који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, до |
е свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћ |
Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом |
, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реш |
м десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да пра |
p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечера |
с.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p> |
, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S |
кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стиг |
</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали... |
ше не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— П |
<p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.< |
е, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на |
— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо |
ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим другов |
>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да |
д сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако |
Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била |
сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисм |
м госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, ка |
ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...< |
/> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида |
ше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим |
док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром |
м о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму. |
око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни освет |
<p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се ш |
<p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој п |
да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај |
у нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући |
ог јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић |
/p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, |
, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљан |
S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим |
игурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога с |
о си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад зами |
е Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подиг |
у ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љ |
ожете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овд |
е оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако ск |
ље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и |
..{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Бож |
"205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и на |
!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја о |
оже?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искрив |
упи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — ре |
како, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га |
лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <p |
и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад к |
а што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам гр |
празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, |
сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кра |
упло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш |
елу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајућ |
="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисм |
>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се по |
изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није н |
може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и |
вима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Доба |
си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех м |
ве...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им ј |
м, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у ста |
ичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао |
то?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљин |
ајмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степе |
кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да иско |
ажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је |
p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </ |
гама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпра |
еш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чек |
ас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време |
их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био ред |
о: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.< |
</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној таб |
ма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим |
лутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра |
и.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја |
/p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже... |
озору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издај |
го у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури м |
оре хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад |
е промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леде |
кат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудит |
/p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писа |
поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да |
етвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спров |
једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p |
га нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио аш |
на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Би |
.</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па о |
казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чуј |
, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> |
дравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p |
сим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти |
ти?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, ј |
корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још |
лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се врат |
цају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за д |
време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од |
} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгор |
p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало м |
жва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је |
газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави |
, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог |
ринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу |
кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја |
е могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, |
Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи |
под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењив |
та...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песни |
ад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па |
дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је.. |
.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти да |
есор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам ка |
исам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... ј |
газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно с |
оје се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p> |
} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки |
.</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад |
ко није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику) |
сте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете |
прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће |
— усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она |
и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам |
а киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прс |
ам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је |
ме надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и пон |
ди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме |
могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девој |
од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Мила |
жи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај |
ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клуп |
упим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред |
ао безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Доб |
а Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехо |
убимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми |
д ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несм |
— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Цига |
.{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један |
пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> |
p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{ |
ојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама ник |
ије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> |
е овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да с |
ифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш |
ам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносн |
а ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и |
p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служит |
ра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долаз |
о ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако с |
/> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љу |
p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме из |
случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је |
или!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих после |
ти: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као з |
на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њи |
што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и |
у ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као |
— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случај |
p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину |
усенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом |
и се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви |
требе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по |
и један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</ |
p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благ |
>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p> |
ној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме |
а.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, ов |
да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам ск |
вара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а |
могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свим |
лџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле и |
лико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш ку |
дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> |
живео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у ње |
г случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича |
S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо бит |
Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директо |
вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, ла |
{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; т |
ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели |
во, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога |
о си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у ч |
ет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне |
овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — |
стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да |
Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи ш |
е!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у с |
ре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су с |
>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни мо |
/p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спа |
м.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — |
ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!... |
вајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао с |
>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врл |
ослуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро св |
од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилу |
а мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p> |
да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p> |
/p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — |
ам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и г |
е...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св |
адићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, |
..</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се |
кључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— |
ћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гле |
е било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше рам |
џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а |
еп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је |
и то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш |
Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код |
оје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!.. |
> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се заб |
Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође го |
сталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест пр |
њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заш |
су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погл |
вим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p |
,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко |
аметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имам |
дна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе стар |
о не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да пла |
љно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ак |
ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу |
црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву |
тао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвене |
сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се г |
таше...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p> |
За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те посл |
о би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у шко |
ци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још ј |
..</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... вид |
мпир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непр |
{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао нас |
ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... |
епа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не |
ега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Су |
ју спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак |
ођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника. |
од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извад |
завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђ |
околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се |
</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p |
се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах. |
у сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Б |
ече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — укра |
p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Па |
.{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S |
те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у |
нат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у с |
лико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за ра |
био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А може |
мети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да |
ав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио |
вде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за вр |
никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу |
још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</ |
вати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро |
. „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Пр |
S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем с |
ан сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} |
сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког |
оже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — о |
дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од |
<pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрек |
е.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен |
еда, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Т |
ма, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се.. |
</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, |
видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим у |
ле подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икак |
био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на |
уће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њег |
дам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, |
l:id="SRP19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладн |
l:id="SRP19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим |
</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!. |
минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем |
те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> |
јици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајал |
у врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндер |
је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану. |
е руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S |
оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесе |
им, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у в |
ије.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпо |
ито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест |
.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, |
од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли ма |
дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа ради |
винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викал |
нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и |
.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?< |
ни ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да |
оспођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разго |
суству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину слу |
ам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочи |
остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме |
зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Бо |
убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим м |
који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам |
.. једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху ра |
ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и по |
да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, а |
сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха п |
са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то б |
ишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим из |
ећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са исто |
што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и д |
олести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџ |
p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро п |
могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био |
рећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо как |
те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пр |
ога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело па |
орњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“ |
а клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за ј |
ти, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из п |
раво носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи |
другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог по |
ти.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за |
ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи т |
аше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка |
аганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу ко |
ровалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> < |
асом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, |
гу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек |
лестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш |
— рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спр |
о од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас.. |
го метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта ул |
е за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што ниј |
елем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — реч |
али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели! |
а кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...< |
имназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста |
едаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> |
Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам |
сам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, к |
куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала |
мо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде |
очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми доз |
д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те д |
лаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја |
ђеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— |
задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа |
собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а |
нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи з |
{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно |
у, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> у |
о си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то |
етураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово доне |
у изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, л |
на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да ј |
е су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, и |
виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена |
пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној |
уп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био ш |
ли, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да рад |
м.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак |
- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив глав |
кнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — оп |
. одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најради |
их се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигн |
..{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох ви |
ног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је с |
естано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мен |
ојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мисл |
ведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ак |
х сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, |
упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па згр |
х зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?... |
>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами |
ни да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, к |
ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p |
е, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После |
веде ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам |
д и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пус |
<p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа |
председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирн |
то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи |
.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико |
</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Бе |
вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете |
ијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пош |
П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али б |
азала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале |
наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежи |
ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Не |
ије да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се успра |
стаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мо |
ше нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циг |
вно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет |
в мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу. |
осмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,. |
скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао чети |
детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, |
ча као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним |
пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола но |
је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степе |
нта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим л |
/p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како |
она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели под |
кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тони |
а, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, |
оша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечер |
Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомиро |
спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где |
лим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи п |
ете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате |
оче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо укр |
оче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му треба |
ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од п |
ежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а |
е заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{ |
p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> |
а је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: |
p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварају |
ед власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш м |
смо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 дина |
и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> |
чекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака иша |
? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ |
.. да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сув |
којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати как |
стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била бо |
р целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... |
о ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази |
е у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да т |
/> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео мо |
чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одгово |
{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фи |
стој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што |
, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пуши |
ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p> |
да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, |
...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрави |
аздарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.< |
Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више |
пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не |
елу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима п |
угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест д |
, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има |
отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне |
није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као шт |
ст да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти |
кавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била |
штајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, |
махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... ј |
ултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи к |
S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадо |
клониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бић |
и?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му |
<p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала |
>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.< |
ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p |
ли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с |
е си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p> |
се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, зн |
ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он м |
а мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је |
лободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одш |
<p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда |
и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку ци |
ђе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма |
је овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш |
своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице |
коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толик |
а у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару.. |
а Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе реб |
тније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око |
жар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, |
а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десе |
p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала |
н глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш п |
ујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> < |
...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Мо |
лас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и |
и двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S |
деш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш |
у ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај |
се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — р |
: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и г |
Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!. |
че жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено. |
кају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
е у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће |
то ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш л |
ајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не ск |
нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није |
Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у ко |
ће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале |
врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учи |
ница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржи |
здену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се ј |
се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, кој |
седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упи |
ебацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкара |
м поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева м |
у, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам и |
м на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Та |
а ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је |
дна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!. |
а како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" / |
ико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој п |
а и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити |
ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба |
непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> |
која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити |
овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти |
онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам |
само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох дос |
<p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n=" |
други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — |
Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше |
лу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто с |
ам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој не |
ерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала с |
ање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаник |
леб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће |
и без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који с |
о бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест |
штина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема чест |
не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм |
сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да |
лике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S |
p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан |
најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице прого |
гледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом нек |
мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих |
ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест рав |
</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено |
ека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До кр |
ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Тре |
на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи |
ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас н |
мбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да |
Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све |
смо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} К |
к била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — замени |
њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што ј |
из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњ |
био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуч |
до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте м |
х сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем |
ом зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> < |
гдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу бо |
ије могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан поло |
да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спа |
учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз нек |
дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, д |
вати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да к |
<p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управ |
немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим в |
— захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — н |
а, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поч |
јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и п |
затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у ис |
ко уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, по |
едала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу.. |
о у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло |
мо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се н |
ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — |
нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо |
их, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада н |
итах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и |
владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, он |
код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм у |
!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и |
дем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{ |
ли, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Б |
ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика |
љини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче па |
д госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предло |
сати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био |
аспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да с |
требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она |
вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p> |
S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити! |
упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах о |
оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја |
е у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу с |
.. још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пиј |
нити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако |
долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгуб |
новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> |
бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, |
р сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је |
њем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро ч |
и смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предм |
седе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем |
емишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично |
љо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</ |
ишта!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе мо |
будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и о |
латим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђ |
ајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} М |
ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је |
на послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S |
ите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо |
вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо. |
ера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца и |
е седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако ј |
хата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени |
не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па |
ко к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> < |
да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, је |
ву у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</ |
стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заб |
нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у шк |
чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сван |
Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сеља |
,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</ |
вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се врат |
ите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мно |
је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан |
„Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари |
ако се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са |
н? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још н |
<p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим |
а од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нех |
ознајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам |
ече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,.. |
дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратит |
о небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, |
би у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још |
сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу |
"5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам |
азах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ет |
иљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем м |
— рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шт |
је ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не мог |
је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор |
сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... |
ар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, |
се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав но |
!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нем |
да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем п |
дина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати. |
</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и |
бог попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се |
ло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја п |
е ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном с |
е,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у |
дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако |
ече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" |
чима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала |
каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем т |
га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек за |
и за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа! |
испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онд |
че до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Стара |
ео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршуј |
диш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити |
а осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде |
испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки ч |
ед јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и ме |
Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предав |
.. нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стиг |
обу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— |
и да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико ниј |
и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад п |
динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно под |
, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће |
дне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два |
рестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p> |
сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух |
.</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио |
неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало |
тражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у н |
, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун во |
радовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после |
ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни |
<p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси л |
ак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох |
ли ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекар |
ване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и |
зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком под |
а се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био вр |
и и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навла |
опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаш |
ала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једном |
би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали с |
ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Сва |
преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и |
ној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, х |
ео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послу |
ем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам б |
ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекат |
орих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике |
емам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са |
ког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двој |
их створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</ |
посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ила!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром |
ти дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозниц |
ко у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод и |
е грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао |
и имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, н |
итам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, |
же сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни поглед |
мо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попић |
што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам друг |
и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомаг |
оздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n |
х рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртља |
већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држ |
не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољ |
поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се се |
па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се |
тства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, |
ла, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети де |
и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван |
и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од |
сило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — |
де ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом— |
мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то |
.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико |
ојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му |
вљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.< |
<p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо м |
</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш |
<p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш в |
о, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмо |
у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси |
ати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл |
м ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам |
ћи празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</ |
е, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предлож |
то тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} |
број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две д |
да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научи |
.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти |
, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што |
ољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну |
че ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ће |
су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знал |
ем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код к |
ље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У је |
ђем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не м |
е ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново с |
е и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра ов |
кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад |
ове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо јо |
омени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све т |
! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викн |
ох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад забо |
! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на ваша |
...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се |
ам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху ве |
ћи фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</ |
> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихо |
је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на |
и чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то |
ост...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту |
" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепај |
а ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новемб |
с онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само |
ен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и |
се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} По |
дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвни |
ника на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ов |
дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попе |
вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле с |
ина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува |
завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпун |
ака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи! |
воришта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној г |
тара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могл |
а,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као |
ко ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} |
свете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чи |
ху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако ист |
што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 с |
предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна |
ијавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима |
пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се з |
ришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакри |
за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узел |
с било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног |
ворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим под |
олим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак о |
то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у о |
о дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на в |
ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам ч |
ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с кр |
по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жб |
ћем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— Т |
утра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу о |
вартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упути |
/p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да |
} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које |
и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехо |
а боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" |
слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас |
хати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама оче |
и руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојк |
та стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оц |
х где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} С |
смо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! |
.</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ак |
— викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће ок |
ј да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју к |
зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су |
197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе... |
на шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав с |
знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он за |
стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је |
/p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложил |
павали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да в |
S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Дв |
у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека ја |
а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварај |
рављала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту |
човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола |
покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих м |
викаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гони |
тио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини ма |
ром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кава |
пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се |
овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајт |
ема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Б |
у му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта |
ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и в |
оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време и |
</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу |
ам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох |
ати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво се |
о секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично |
ћу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему |
осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час уст |
есох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три п |
има, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив |
код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, |
вао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који с |
у.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене нови |
још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи. |
матрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи ст |
ну лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су че |
замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не |
— рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где |
а скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста ма |
Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече: |
че он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— |
звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга |
о сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и п |
n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из V |
спођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред |
дног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђа |
<p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад |
.. немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да ч |
ш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се ок |
се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — |
кови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну |
како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око гл |
ема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина |
је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писм |
тво, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с |
он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p |
{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писа |
љица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> < |
} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упи |
довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Ш |
скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше |
ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутр |
екиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— |
Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао с |
ди? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао |
а то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погр |
дине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледа |
нео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад ст |
уда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам ником |
х пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам к |
ој соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док вр |
и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му |
лаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не |
а долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалк |
..{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за с |
ворих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, |
и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан раз |
<p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усп |
бодив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада ос |
ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубиц |
p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ј |
те, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута |
па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио вр |
дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцелари |
д кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p |
сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не приме |
на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити ше |
чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауст |
х 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да |
а подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа |
аветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} |
— узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од стра |
сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> |
и к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у стр |
е оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за |
кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Ха |
на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: |
очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са сви |
је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви |
су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне |
навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигар |
и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет по |
ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу у |
аву, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали нек |
естито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проигр |
с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпим |
апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....< |
у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док |
а операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању п |
х како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болес |
бро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Уме |
S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште |
на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изг |
ад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам |
>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотн |
чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које пре |
но кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако |
цене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којо |
Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигу |
, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госп |
уни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</ |
смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено с |
... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они |
јници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има |
као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лиц |
<pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... н |
живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно. |
слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгре |
се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му т |
отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> |
а сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се |
о и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по дор |
исам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— |
ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да м |
ицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> |
>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли б |
е могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма ко |
тири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n |
као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чин |
озну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Украт |
мо пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велик |
на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити мн |
имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и |
рела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена прист |
бог тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пус |
ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред о |
о носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче |
ства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва |
му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... |
Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало ра |
ук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојн |
во код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло до |
те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао к |
ити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто |
пушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Т |
како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са св |
ју...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није |
шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу |
имљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељиц |
права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била |
и нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с м |
кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и о |
нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали план |
сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код к |
а чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црн |
{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим мат |
>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p> |
а, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у |
о да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући |
ад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> < |
кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са |
питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и п |
лост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви |
почели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали |
у држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као па |
о за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код |
имо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, п |
а улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... ј |
чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S |
трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</ |
S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо |
о к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен |
, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски р |
ите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће ред |
гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ |
т <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у исто |
ти...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се и |
ње мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, |
је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.< |
А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, з |
а њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије. |
>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, |
смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргај |
овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под мин |
одно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармск |
велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледах |
ћи одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} |
<p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p> |
јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријс |
х иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до |
т капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклам |
и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно пос |
е ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} |
>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Р |
не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на ок |
еда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ос |
ко леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу |
оред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром |
сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p> |
исту, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> |
а, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се |
ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и н |
постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта ка |
и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> |
Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што глед |
рији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита пис |
— поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p |
ам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало |
сечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачув |
а би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не мари |
ма овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — дос |
а на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме г |
у мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом |
о за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то на |
} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...< |
иви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара |
} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" / |
ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово |
раво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газд |
раше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после шко |
мо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, |
очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете она |
о шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се п |
милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она |
у ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и |
јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам т |
када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен о |
ћи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник |
те,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва |
та чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> |
за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја |
ово се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, |
че немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћем |
, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — реч |
де у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, |
вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам п |
S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S |
тим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се |
и циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се ни |
а је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три ме |
>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби |
и диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју стран |
<p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док |
себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</ |
рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали! |
, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша |
ај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а |
имом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — |
у на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти ко |
вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Па |
пред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом |
инио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не зн |
оји је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не го |
/p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и дос |
ас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с в |
не да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе.. |
примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упи |
ћ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу |
запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ов |
<p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она |
дех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— |
вучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S |
..{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао са |
а.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један |
био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> |
аспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која дого |
<p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па |
тано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она |
p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а |
} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и |
а велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа ниса |
кну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам вр |
,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима п |
о блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јо |
уј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезд |
човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукам |
ака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шт |
док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ва |
нем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, |
.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бит |
да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био др |
икакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на д |
госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с |
ванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на |
а сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— П |
знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио |
спим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала |
а ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што на |
Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> < |
тили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> |
не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне иг |
а са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} |
едва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана ј |
да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог да |
а, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе |
љ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се |
на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а |
е што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео |
Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба |
по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.< |
а чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће |
ого света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били |
једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, с |
тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ни |
е има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо с |
стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госп |
ијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пу |
ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко др |
оговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. апри |
> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше |
и није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана |
којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен |
ни, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице п |
рсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подиг |
радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришо |
о...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако |
одином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — |
ограђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај стар |
па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и |
мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а н |
сталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а |
ни, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милети |
о, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, |
бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе |
е знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био |
ладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госп |
за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна в |
би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример |
то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах |
што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом с |
<p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпеза |
предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа |
n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Ник |
се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже |
сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем |
а дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> |
је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из |
е апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе |
да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни трену |
!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију |
што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себ |
видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак тер |
ко с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати гд |
<pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју н |
лауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите. |
ише од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо реч |
у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!. |
им...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а мој |
ди без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога но |
S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговор |
превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао д |
а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики |
.</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти |
Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а |
кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе уну |
ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — ч |
а нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више н |
.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти |
<p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз |
к знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бо |
остајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb |
ека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао ко |
било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и к |
а руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи г |
} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p> |
иректор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узви |
оји си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти о |
му...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа |
Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због упр |
одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер са |
х узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа |
заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво |
висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али с |
а вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Ц |
сем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p |
{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На ист |
дно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук ви |
господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шт |
а топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, г |
и тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на |
капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђе |
о другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, |
одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам мо |
а нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама |
ио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.< |
као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, |
бље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ле |
на, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би с |
имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за |
ругом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћ |
ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добр |
апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!.. |
да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био р |
ла доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не м |
ти и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p |
ри ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи оде |
стане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ |
ца за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се |
с ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ам |
обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{ |
а хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице. |
на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тош |
о на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, п |
ћки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде једа |
ље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од |
мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су |
54" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са север |
еше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубим |
по, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако буд |
своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној стра |
мшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим |
а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео |
муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па у |
аше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не |
ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно |
ем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Д |
о му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и |
ље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минут |
па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могл |
ва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> |
обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави... |
пет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја. |
станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школ |
повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мо |
а ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} |
>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се |
н дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 |
а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један муш |
ледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{ |
{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... ос |
о за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним прок |
ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо |
сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> |
м да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наред |
а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{ |
а тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалче |
и.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вр |
е саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’ |
На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година пред |
што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час |
...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у п |
ивота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{ |
дић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеб |
к и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте то |
е, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим плик |
спаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрат |
ње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тре |
за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео пола |
ворити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Т |
ш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и |
бу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну |
купио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред с |
рим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем рук |
ки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је с |
а; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе |
као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљи |
вориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазух |
ога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам |
У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад |
бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно |
карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали |
они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Нем |
вољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико |
е баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развиј |
це, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам мо |
о игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друг |
е знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шал |
паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се ко |
а случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се |
? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мис |
ом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису зн |
а, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни |
<pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани ж |
ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш нос |
таде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем |
ао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда з |
четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке пот |
ледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су |
икоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили |
ога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра |
а белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцел |
?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно у |
тано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо ку |
</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Б |
па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морај |
њи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у двориш |
и на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув ру |
да, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бит |
n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи |
изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди виш |
.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и зак |
соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо |
а бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном |
ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојниц |
<p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја |
н се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — уп |
ионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде |
Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један |
а му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо |
и „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јо |
им оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола ни |
еба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, к |
кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац кој |
а трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим |
p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не |
p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао |
ст, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — ре |
сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска вра |
скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи п |
тедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису |
ед Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се раз |
шта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно дру |
розор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би бил |
нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p |
беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам г |
е смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не пре |
не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.< |
ј кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе д |
зиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет |
ља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати |
п, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, усл |
се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракиј |
а њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми |
рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због увере |
ше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата. |
лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један |
ако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, п |
госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p |
.</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, |
а,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу... |
за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p> |
ах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благос |
/p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да и |
.{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима |
е толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учи |
ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, поч |
вице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к м |
сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђа |
одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета |
а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остал |
спођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канце |
бе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или о |
други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова |
а на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола |
ој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко |
гнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи как |
не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пош |
е он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— |
и и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чи |
а сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим... |
уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном п |
послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети |
слио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> |
који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и с |
им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца к |
ет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њ |
дак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим п |
;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се с |
а прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се |
, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло |
сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је бил |
оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе је |
м скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и ка |
ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици |
— примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпа |
ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а |
> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме |
творо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то |
ећ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад са |
днеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим |
даде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{ |
рих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У ко |
е ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</ |
</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момк |
ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на ч |
али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе |
та.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али бе |
пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одго |
ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасни |
корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби он |
..{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спрем |
ене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе одел |
, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет |
јрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав х |
бица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет |
шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усп |
есе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих п |
рши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па п |
кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</ |
а кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па |
...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџа |
од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, игра |
>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле! |
на, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја |
на опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А ја |
...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад |
сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охлад |
че, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе |
иђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покр |
ођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Бео |
p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, |
је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла? |
м новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ства |
мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену трој |
знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> |
е у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је ист |
лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Морал |
то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих |
у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што с |
па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој ка |
Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше на |
преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљд |
ру; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво |
ни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стот |
им тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она |
и баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му с |
сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ов |
заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан н |
н је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и |
ао сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам |
о на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послужи |
твено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо ко |
дарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> < |
Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место.. |
о у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по к |
у, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандар |
рзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p |
ажити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћ |
путише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сам |
упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће д |
лите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кр |
...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох |
им од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, о |
ст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо пр |
викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</ |
тупио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и |
у срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у ка |
рви чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, |
се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мир |
да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого до |
д...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вр |
ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Кака |
је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио |
о па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а ово |
ће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, кој |
на, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мис |
.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозво |
а си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачу |
говорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је деж |
{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам ј |
се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу.. |
м у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{ |
нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад ва |
тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако |
вде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта з |
ило је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да |
ilestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске годин |
огао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.< |
ећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким сед |
у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске год |
ост.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па |
Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од |
поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво |
ох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чино |
утати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити |
виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Мо |
</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим |
ангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држ |
д кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем ту |
јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је с |
ставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми |
Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да про |
. као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донес |
имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p> |
затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво |
творити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</ |
били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си по |
рзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала |
кал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнат |
лики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што с |
сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — |
у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и |
е поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево ва |
аним рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет г |
о хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механ |
у и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света ка |
ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке |
х наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну упра |
ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> |
и тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше |
к смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!.. |
! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас д |
р ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши са |
недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је до |
Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да са |
њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам |
ћи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети, |
м, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месеч |
и, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа |
се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону |
Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— |
бјаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се |
крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћ |
p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечн |
ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но и |
ели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну |
д зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре м |
а голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> < |
} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набав |
т - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теб |
дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> хр |
ветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре |
напред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S |
вити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем |
ама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике |
м, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме п |
ети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> |
ижњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог чове |
, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од мате |
пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</ |
ећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај к |
к.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним |
ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох д |
...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трча |
ах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим. |
идети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до к |
а и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго |
м баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би у |
тиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чес |
ају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влаж |
рајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресо |
.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, |
p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црв |
д оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем д |
о је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Мол |
о мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није |
изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата п |
еше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати д |
ко заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне ј |
капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа |
и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољуб |
исам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело б |
т минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта б |
да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте |
де; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла |
<p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мо |
ед пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољуб |
S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва б |
е да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био до |
коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до кр |
дао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралел |
</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи |
чекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књи |
, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро |
смо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топ |
и и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао |
па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја поч |
ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, чита |
p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као |
ва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика ј |
</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме мал |
слите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положа |
лазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме |
дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... |
и, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што ј |
— рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се док |
е по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" |
само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграф |
рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра |
>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пр |
ана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p |
на врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена |
и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако |
ије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не |
} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху |
столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три ве |
рнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже |
Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p |
ра ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави |
у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S |
е слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, зб |
<p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на |
а одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку.. |
м морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да на |
p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо в |
ирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговарах |
м у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: усни |
</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан би |
е сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код |
шта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посма |
ила је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми |
орен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" / |
остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од пр |
че, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — ви |
е се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити |
ење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра г |
се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу д |
обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад |
тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах |
спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата... |
у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи |
скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех |
је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не |
, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год н |
о у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало д |
леб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад је |
о премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испо |
>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Д |
имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чв |
...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мо |
чуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо |
је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> < |
знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тог |
? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу |
b n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо |
им вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење |
pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме |
и разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно л |
м се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље |
д настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрв |
нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу сл |
ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p |
ку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а |
ш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књ |
рму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред! |
у...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:< |
ше куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Н |
журим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да |
који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb |
"47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођ |
> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Госп |
ти.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника сед |
е...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој ра |
дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми |
d> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и поб |
ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом |
бу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, |
се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом шк |
им...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта ј |
неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао |
е.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојч |
!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone |
p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазе |
.</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> < |
о?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— |
једно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> |
ог да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, |
урци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седо |
авитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— |
иђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,. |
не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта |
беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p |
ху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или |
еба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се д |
ра.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну с |
а а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је овакв |
— доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш |
за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или |
Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</ |
<p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, |
отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— |
.. уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p |
сте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра. |
p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,.. |
ећ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње поли |
бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд |
као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио б |
се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p |
и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни једа |
<p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми б |
ро?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Беогр |
гаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доц |
ођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али мол |
мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— К |
пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— |
трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и св |
иромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па к |
ам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да ид |
себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> |
А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад ниј |
о сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p |
ине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ов |
ник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је не |
други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гв |
корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зим |
, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени |
, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— |
ју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти |
ао за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја |
сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде |
слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да ради |
то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први |
тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије с |
а, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га |
успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S |
ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини н |
осподине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији |
ти.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома пре |
p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у к |
ехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега и |
S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, х |
ин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пу |
мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошт |
>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</ |
примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад |
и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, д |
међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год |
/p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку ј |
нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотич |
е само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је им |
рену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!.. |
ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао |
идели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто трго |
оли!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Ж |
а.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несре |
а извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, |
овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код |
ог чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одг |
ме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад |
.. дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га |
ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме |
е на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— |
ш се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, |
знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто |
е гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, |
имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Исп |
..{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посмат |
трешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам |
ицу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, одне |
<p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала ва |
ло рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их виде |
.{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграби |
буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја |
од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло |
на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, |
ошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одм |
} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдари |
"200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац п |
само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти |
ва, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за тв |
ироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школс |
тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се ло |
анем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; је |
0" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас какв |
закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себ |
са.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.< |
и ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p> |
ђе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полица |
<p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се лар |
оме подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — |
смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни дес |
вити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па з |
— викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко? |
седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="4 |
дговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... |
осмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога см |
час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, у |
, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви ст |
— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с в |
а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — н |
лици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могу |
. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме |
ута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друг |
о још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пе |
аблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да |
да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овд |
али смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем |
ти господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Извол |
оповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали |
а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви п |
олу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време |
жбу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (ш |
/> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздва |
сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћ |
...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код јед |
на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Го |
Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био с |
, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се |
у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме |
зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам |
да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ва |
па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако остан |
то кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} С |
Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је до |
ј голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код |
њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону је |
кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола |
стави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у о |
викаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате... |
м одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошу |
" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са |
<p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног м |
ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га |
Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете |
рише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадр |
кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат |
кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p |
и.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такв |
хвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и к |
беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубр |
?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта |
тро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава |
службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам дец |
и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сест |
и речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у |
Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, |
у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми |
анцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. |
89" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се ра |
?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у |
де га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и |
/p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! |
аљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> |
један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а |
упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу |
ако не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — |
реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Ш |
</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Ораш |
а ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; к |
аду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код |
та, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p> |
p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре б |
уба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме |
едем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши |
е ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кир |
е Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где |
ики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са ул |
цу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву ру |
ог навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако |
ици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу |
Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да и |
ом дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послужив |
p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> < |
те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те |
сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p> |
Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у т |
ем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се |
а си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изг |
д су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао |
кох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — |
и је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли з |
ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не тре |
поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео |
овац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам |
части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала |
јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти |
.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га |
...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам |
Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</ |
убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— |
ју а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па од |
зиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас иг |
школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником |
же, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао |
се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— |
ило дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна |
<p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољст |
беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — |
p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите |
а идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу |
Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде |
кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дак |
/p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреч |
лиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не м |
нужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, |
била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођен |
>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га |
чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и |
вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не |
по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, |
ог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три од |
Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом |
о месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем |
<pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите |
p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у ц |
ба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а |
о комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш |
ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су |
ље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да |
— упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“ |
а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сре |
бу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код |
ебе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... |
згубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим о |
краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p> |
<p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако мог |
г матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба и |
се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били бесп |
по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња |
ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а |
себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити.. |
<p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља |
асова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тог |
лицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам |
р сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах: |
ин вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му |
p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> |
p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — ре |
пет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тав |
је ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру уве |
а она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S |
ј да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за изве |
Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати |
му...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима в |
о, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе |
> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у |
и чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад ј |
у девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у |
тна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку мо |
едног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џако |
</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p |
иш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Д |
.. четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где |
уди имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, уч |
та си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради там |
си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p |
ј...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... в |
— газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну служ |
ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сув |
ела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врл |
— прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт |
х од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па ни |
м у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Је |
дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцелари |
<p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој |
сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и п |
му госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.< |
дмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној к |
имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у У |
аш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се за |
p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек |
се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При п |
ње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо зв |
пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем |
>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p |
ш премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и |
школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, ј |
па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p |
{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да |
<p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно |
Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... уп |
м викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а |
тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131 |
> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка |
помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од ку |
сетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и чов |
м се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе |
Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> < |
сар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p> |
ачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу сре |
ван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мн |
о суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно по |
угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекид |
</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Уз |
дговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мач |
/head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније |
ошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и |
та га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док с |
и врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мир |
ближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање оно |
му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми |
наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не |
у.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</ |
било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао јед |
е тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и п |
ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да |
па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш. |
анити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има је |
осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вра |
рисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим |
ћи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p> |
после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу |
г дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
<p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како с |
у и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе ра |
о да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да |
ебити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био д |
/p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тра |
м одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам |
професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш? |
<p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим |
шло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се р |
ко хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти |
тисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад |
е без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, |
</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним |
ована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад |
ам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и |
по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, је |
пет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне зада |
ута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што |
шао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем |
али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар |
лама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо |
овече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада не |
оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго с |
олако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема |
шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав |
..</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде ос |
јно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у пес |
е врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стома |
неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакл |
сето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђавол |
ди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је |
, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми ни |
икоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда |
/> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за |
м падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, |
S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладн |
чи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити |
ла, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о |
сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, |
м у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама рашире |
во и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пу |
па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> |
> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити за |
пита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући |
ата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отво |
како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста |
била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој д |
обро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен |
Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по |
вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а |
школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га |
љине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што |
н је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна вра |
дрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали с |
ну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину |
изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, |
о долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима уп |
се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за бра |
ам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— |
ђе нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на |
лубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от к |
вет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то |
м слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац.. |
фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појас |
ана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара мес |
та застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ д |
пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрд |
ла за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала з |
не стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p> |
хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метр |
тала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, |
вање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам рад |
м био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао |
ђу женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али |
ине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за приме |
кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у див |
пустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој |
> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника... |
овори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз с |
> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су мора |
га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са моји |
ој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— |
га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и у |
, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па |
оба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнут |
и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас о |
ивела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је |
pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која с |
на песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово |
а кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — р |
вде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репо |
поредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <p |
аки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пут |
сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо п |
садило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине |
а имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију н |
трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацов |
— одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше блед |
ох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запал |
мо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> < |
овољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и т |
ч...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на кој |
једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таван |
— рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патр |
ренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је |
врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се |
Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n= |
комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се му |
бин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење |
ећ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је |
{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> ра |
је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мр |
задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, |
у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том са |
равље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење у |
авати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко пл |
се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишин |
вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и гос |
и нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куд |
очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} |
и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута: |
осле једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час |
уку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Ниса |
и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага |
ица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није |
а тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим |
утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, |
Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p |
ви од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо. |
варати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњ |
/p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пу |
ћи новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.< |
волте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... |
ву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне мла |
прича ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми |
рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у |
и зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а как |
<p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже о |
извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо со |
сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњ |
ко себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, ка |
Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрли |
кле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја м |
тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p> |
вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опан |
кнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп |
а тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се |
погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Ј |
јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, к |
ити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме |
а једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p |
вно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаре |
, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким |
i>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} С |
пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У трену |
></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте |
о моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало д |
одигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка ка |
ојима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канц |
а уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> |
мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој с |
предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта |
мо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни јед |
због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — |
која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би |
ад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова б |
беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих т |
пити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих |
ажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> < |
али;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, пр |
едва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које б |
ост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p |
напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново |
а ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по г |
до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди |
S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по |
ле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадни |
лу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу |
<p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. но |
десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, цр |
ушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од |
не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пр |
во чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — |
На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> |
ратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p |
раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово с |
ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу |
па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим |
/> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљат |
> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресав |
траха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што те |
> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрч |
илазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну |
ржи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим |
ребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође ш |
на на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада ник |
/> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост |
S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мал |
устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n |
рзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин г |
лексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три г |
а ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, |
ут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стег |
p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урад |
} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица? |
ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема |
зе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао б |
е кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији ба |
најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> |
ту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погле |
све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да |
око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или пев |
/> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери |
младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата ниј |
мете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> |
..</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} |
камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поч |
ао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.< |
црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву сво |
творим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од |
ицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света |
олуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага м |
велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала јо |
м причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он ј |
лике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају пра |
гу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.< |
пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болниц |
најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је дваде |
> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се |
ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него д |
ашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до |
зео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</ |
т до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ра |
пходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло ра |
јаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколик |
се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} |
крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — про |
е у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав прв |
е тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузи |
ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни једа |
дговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку ниј |
ћ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канц |
едадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек весе |
вању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те позн |
позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са |
“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“ |
смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p |
head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описиват |
је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?< |
м торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врст |
фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је |
им на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима. |
ао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим |
ада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и |
што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни |
омака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изост |
дседник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим п |
патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па |
ећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет |
...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> < |
шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу п |
е се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дув |
мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се под |
два сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта р |
из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то ј |
воду је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у з |
је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... |
поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме ко |
ски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звек |
ји прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве. |
дмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да |
— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђ |
управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ла |
па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газд |
а, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог ил |
а дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из ва |
и код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат |
а буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем |
ама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p |
е наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротаним |
мо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ уст |
тересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и |
о моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу |
квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор н |
ате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места |
прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па м |
а ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p> |
вршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ в |
укли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад |
није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — ре |
нам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад с |
о њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непреста |
"31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p |
, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не поз |
ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха |
е, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у ва |
/p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н.. |
ња са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Шко |
дан једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с п |
ов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је |
ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добр |
вде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Д |
се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа с |
ити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт< |
дићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих |
те сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији |
рата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворе |
едан стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило с |
другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посм |
, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаш |
и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата |
а, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер н |
м одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело |
!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, |
— рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имањ |
о и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њи |
о већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви |
> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и На |
раја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: ч |
„Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>К |
е.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.< |
та готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, |
ове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI... |
дина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.< |
остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу |
Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p |
жи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим в |
pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— |
џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на ст |
у се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} О |
а сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... зна |
а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скор |
приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господ |
, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим х |
рисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављ |
не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах на |
Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> |
ну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</ |
е Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па ш |
иканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнењ |
ганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчин |
а оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању и |
ба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од је |
било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам |
..{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад |
е! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у т |
“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: ос |
могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Усле |
вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац |
висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади из |
еш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за |
настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p |
ли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни бр |
ио сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видет |
е?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="3 |
ли..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји дру |
о по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао |
ише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаш |
госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У |
нати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до ко |
о чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето ј |
ам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. |
шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно |
.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p |
Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после збо |
вукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и |
p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо |
ивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу |
и руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану |
дговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље |
еден VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим.. |
је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па |
изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове |
могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— |
ку осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа |
ша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били нај |
ишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се |
им полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом |
дем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и бил |
.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p |
емао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>То |
.</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је б |
тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!. |
колски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и о |
ане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирј |
10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у |
> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n |
екох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по |
двојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту |
положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, |
у сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба доса |
мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја збо |
лице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Зд |
е цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, |
чем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић |
{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обичн |
без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу |
ерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" |
лужи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дан |
ело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо |
> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим би |
имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су о |
и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> |
приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један |
<p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не |
"228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти п |
pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уст |
вилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљив |
еђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећ |
>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосут |
им у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један |
p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те |
жег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хлада |
ичке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље |
донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, |
нај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни п |
нем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једв |
ити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата |
} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине бил |
шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, |
се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> |
ођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... с |
его ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> |
еома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу п |
јде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у |
мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен) |
се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и |
де ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један вел |
дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако и |
овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти н |
.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе! |
га?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговори |
! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног те |
а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састан |
н, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на ко |
вци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим поч |
е сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} |
греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући с |
а а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, ме |
ам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затво |
м, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је |
о место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> < |
дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S |
н, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно б |
о, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Ми |
едмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори |
ез мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим |
>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p> |
ам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам п |
орио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, доне |
ече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано: |
че и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема н |
у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће |
ца правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију мал |
ђе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам |
и се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се у |
е ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет |
зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђ |
чи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у тре |
Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да пад |
добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једн |
латим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:< |
време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу. |
ене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на |
узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не х |
тупим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено |
/p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола |
што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих се |
о њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како |
на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а кос |
зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, |
мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„О |
p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се |
сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> |
А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — |
наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после ч |
оја се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из |
е вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} |
ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и |
ећа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године |
рпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо. |
скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати |
еших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> |
ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се при |
човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, |
израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не |
очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и |
сту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по ма |
а, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — |
и господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори |
оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцн |
жаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка би |
постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли |
ати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> |
; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, |
онио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стаја |
ад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p |
аспознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са |
хата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам |
е је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, т |
по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога |
, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што о |
један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p> |
S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а |
опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p> |
ар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у с |
аправили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb |
ризнаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље бил |
гао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме |
ци са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а |
је било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пу |
могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хл |
з пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу с |
се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла.. |
е под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу.. |
према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, поб |
на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се |
улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се у |
свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила с |
приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...< |
и, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Ч |
; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а |
нуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по к |
еби и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава им |
чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти изд |
о у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фе |
не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и о |
и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе |
мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече пи |
па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовиц |
Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, |
креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер |
ао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — ид |
а је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце |
ајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рожд |
и ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шета |
богом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџ |
нца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша |
разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали |
им су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоко |
Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола |
м и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна |
било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на стани |
о ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну о |
своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну |
, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На |
дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун п |
} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — |
ођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — пр |
руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер |
и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и л |
не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи јед |
то Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окрен |
налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, |
Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе |
м већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта |
дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашт |
олико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочи |
ада са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и |
зумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на |
ноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отво |
регао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер са |
сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрха |
е не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека |
енађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде. |
p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нек |
узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} |
ница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с |
ораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад? |
ма доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.< |
ше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, ча |
и појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочиј |
о па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, посе |
и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече: |
дарио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни |
бро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, до |
Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње ули |
о ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb |
изу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“< |
подин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја |
<p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући |
та ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад |
пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Тер |
е је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитств |
епо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести к |
у.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да |
стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двој |
на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина |
..{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао |
<p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то |
борисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрч |
усти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвес |
неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и оду |
ово се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чу |
по да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао гд |
а једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам б |
видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те из |
{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у завис |
ам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> < |
нео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Б |
ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола са |
тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — о |
ам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш |
за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> |
нути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног болов |
ба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауст |
а.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> < |
<pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p |
музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не |
} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа дру |
огао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљут |
и се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера |
...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учи |
ека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, б |
<p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четир |
дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене... |
вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у |
рпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као |
те ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачек |
бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад |
о крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S |
одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог |
ци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (! |
чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам мо |
о, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> |
им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ра |
и то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири дин |
рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шесн |
> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> < |
/p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе т |
и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као |
ље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и пог |
</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, |
ао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући |
рој?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не |
херд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очи |
купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са |
</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно |
мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја |
а педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пусто |
ас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога |
колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест |
олике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — го |
о зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а |
{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> |
е ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао |
сим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам исприч |
ожа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{ |
ио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи с |
а већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као |
љак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер н |
код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто |
о глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим |
{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> < |
смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при улас |
ко ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом р |
би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> |
шу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре н |
n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> < |
ислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не осл |
се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не прого |
м довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p |
пимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— |
а нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индуст |
p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлење |
руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осв |
ађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и |
им да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако о |
p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим |
се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Т |
>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем уну |
у и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чи |
" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, п |
идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не м |
грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориш |
д капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Оч |
ом.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако д |
буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав |
игде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, |
је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али ник |
ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, и |
морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседа |
.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроз |
путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што дола |
амо могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставиш |
рво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« |
колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби |
ња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <m |
ича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта |
} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас моли |
збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура пр |
сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужд |
ија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију |
, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— По |
твори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да |
натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од |
стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо |
ри јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста |
мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се |
сто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најп |
ух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једн |
ајпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја |
руј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж |
о хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама |
карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ниш |
изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је |
} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone |
— ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да |
лне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чи |
ш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бр |
рош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из |
ујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми |
већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком би |
р.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах |
кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Ид |
ћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело д |
рших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти б |
уживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије |
се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и ње |
јави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана |
ворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози |
ицама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дират |
ном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти |
но што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..< |
е и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво од |
ечану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као |
но је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја са |
утра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бе |
ом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом |
та, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу ви |
који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — п |
ји беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи |
не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толик |
<p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спал |
ђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан |
p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упита |
еди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не р |
и се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину је |
и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фи |
ово и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упи |
нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приват |
није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да |
?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача. |
равимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили |
/p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n=" |
ла, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су мор |
> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној |
, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type= |
сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — број |
авучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и |
/p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију кав |
и.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се о |
знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— |
м тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.< |
е и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у |
<p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођ |
који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ц |
грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — |
ута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где |
ло ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче мога |
..{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повик |
Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у |
е истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне |
газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на |
вао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и проф |
S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да чове |
сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Афр |
е поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада ниј |
е преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда! |
прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: |
те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је но |
о, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао гл |
ипеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене го |
ега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} |
тву.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За од |
>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Уз |
ао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S |
т и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у П |
жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> |
ово дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умла |
по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм. |
када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лак |
пала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, к |
у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам има |
ено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити к |
ва дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих |
n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој |
к ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурит |
{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из |
лико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече |
одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све |
, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — р |
лу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за |
џака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га ок |
нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не |
је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и о |
/p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>П |
уши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се |
то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми |
еба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусениц |
м...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, |
реснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли |
Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме оп |
лицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Ко |
у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините м |
ица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> прич |
ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи прог |
/p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњ |
ну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за |
="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем |
.{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо |
бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем |
один</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад см |
...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер |
ох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух |
зи одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — |
оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат |
ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуљ |
S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S |
... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсит |
Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{ |
о сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, |
38" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати |
д ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> < |
ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упадне |
за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, зб |
очена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак наз |
дно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од |
усти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — |
Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у пак |
онос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и |
пасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицо |
овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за ва |
не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Слав |
ече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p> |
p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим |
зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле |
} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскак |
д куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око уши |
а уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепеља |
као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну |
де потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светл |
си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муц |
> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаница |
на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера с |
ли, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао и |
а цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић |
т ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!.. |
S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} |
ршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} |
едох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра р |
а ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није |
у, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од |
убопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и |
ило половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салон |
Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободн |
уме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и ос |
<p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћ |
p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> |
<p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb |
к ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће |
едног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох |
у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S |
у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва доне |
ворити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа: |
де жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је. |
, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја |
заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све |
тави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, п |
} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пиј |
ече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу з |
о подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, |
.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на за |
што помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске чет |
едноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се го |
ама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ |
во створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугач |
знанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацм |
смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног |
е диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше алб |
својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако и |
ли га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима < |
м на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неура |
да ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, ре |
аге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто др |
м господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало кости |
бољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али |
и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, ника |
исох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладно |
пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти |
зва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна |
о страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна.. |
n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није на |
и „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога |
вјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не м |
ђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком |
овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су |
дина...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад |
ујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још к |
ло коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су к |
оњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме ни |
а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мик |
више, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— |
ао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола |
раја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећ |
апијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, |
ови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</ |
овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нов |
p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „може |
ле подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу |
ка помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпо |
тране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стран |
шљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не |
ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите |
... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде |
е може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао |
јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних о |
им гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — р |
ака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> < |
и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се бе |
слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се гро |
ета: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели |
исање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, ко |
и на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада пр |
.{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упит |
никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у тор |
тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S |
олове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапу |
раља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем. |
како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за ти |
врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено пл |
а тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар. |
ку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми про |
</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим |
аг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте |
</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Д |
ction" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: |
пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах |
где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што с |
потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} |
ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну зам |
дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни |
ни у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гл |
њаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад |
ог да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у об |
и господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну ил |
нији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло ол |
а они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више |
ахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат< |
то да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику упот |
е пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јец |
че ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чи |
bSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично |
чање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету |
јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p |
е...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо |
о намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а он |
па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p |
рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била |
глу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше п |
под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био ј |
, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“. |
овима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини п |
{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе кв |
ј, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сут |
сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху |
!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо о |
ћи ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не од |
ребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и п |
у онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам |
децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, |
р!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на |
07" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук к |
и црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на |
„квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи из |
Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљ |
<p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће |
чај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад |
оме квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, |
, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одв |
уражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришу |
врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, |
тина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је |
, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану з |
то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> |
и и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи |
рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, |
сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му др |
жди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе |
> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени. |
то сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кри |
о, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пут |
пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји в |
и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; ис |
сцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за прос |
и...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало до |
без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, |
м из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да |
мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је б |
ер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљ |
а једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа д |
свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све ви |
ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђ |
неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почн |
а нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло рад |
<milestone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, ( |
е раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господи |
дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</ |
од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, |
а лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин |
p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb n="II" /> |
где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је ста |
p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем свој |
авно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... |
<p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и ост |
: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSec |
ита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... вид |
пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се ко |
дом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас ми |
, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p |
/p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S |
га ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то |
ан по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица ос |
покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> |
јмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... |
ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја |
— а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.< |
е ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, |
то ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, |
.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину |
му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</ |
е их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојн |
ајзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати.. |
е к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив мома |
њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако |
о ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њег |
ог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна |
тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох ка |
јно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> < |
Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, |
Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замо |
постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде жи |
ху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, |
, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си |
асмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица зајед |
по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... |
док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на гл |
, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не мо |
.{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана |
мери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за т |
свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би |
тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју |
Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на |
...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за |
ладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: |
ите се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако са |
дмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други |
дим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо с |
нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, н |
те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, |
ота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрч |
и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их дове |
ти имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо |
.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве р |
еде на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и поч |
кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А |
а моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господар |
писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост |
у...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја |
о време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и |
.</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...< |
лењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто |
А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — |
докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим и |
те да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица поч |
их по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите |
домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала |
сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у р |
да ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> |
пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића заустав |
а с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се |
се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на |
зад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они |
очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесм |
о, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} |
шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишл |
не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на |
коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се |
ечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло |
тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео |
Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле годи |
нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с дес |
ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањи |
ј страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на л |
it="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и |
и си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло б |
учали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на пр |
спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непреста |
а онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и пева |
в <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиш |
о су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а |
се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви |
оно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p |
до земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да |
нутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} |
е ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Наше |
hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем оби |
хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаш |
на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти |
гу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ т |
нио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет |
— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше теж |
...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах |
сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што |
Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговор |
рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезг |
екох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче ха |
сећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на сте |
и по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; св |
амо да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... |
у другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n=" |
ала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете |
ст, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте к |
утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не |
крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходи |
ашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас ника |
исам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред ње |
ш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследи |
/p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање |
а Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем |
сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за |
на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колик |
узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше |
сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа поз |
ан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их посл |
рили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носи |
ци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S |
p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори гос |
, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је |
ј џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упи |
хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зв |
а површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за п |
квог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, |
а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са |
</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то |
адовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем |
реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један лит |
био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан кој |
ако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter |
кварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега |
такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се |
о унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијени |
или где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> |
Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држ |
у једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" |
аква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на |
д прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше |
</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита |
арим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми |
имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби лож |
нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само з |
дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Бр |
у...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што с |
ила пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, |
гнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не |
је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе ко |
p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах |
е...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока је |
а Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...< |
еше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се з |
кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} |
м видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако н |
тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> |
к многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако по |
на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трч |
разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у |
е има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам мога |
го кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S |
ети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клуп |
ја су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Л |
раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено, |
, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто |
кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад |
(и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде |
а.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех п |
о се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу ње |
; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у |
а ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, р |
p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се |
видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја с |
звештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је |
мегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у |
дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох ка |
рим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево |
нке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да о |
ило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не з |
је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да с |
чно узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наш |
но и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p |
ојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном |
е један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двоји |
ознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пре |
базно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту доша |
тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, д |
брете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан |
за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механ |
ње...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра у |
крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— |
оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам з |
спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде уст |
браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас |
и ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Поч |
о имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра |
га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велик |
инио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: |
>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{ |
чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни |
лане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Па |
тетом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав с |
еше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу |
заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђ |
оју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одма |
је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је о |
стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у ру |
како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испр |
ађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафо |
оклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што бе |
крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за го |
уку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само |
ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, мол |
еке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на среди |
трану и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим |
ма, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су |
па срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био за |
тку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога |
се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на п |
елук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... |
/p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отв |
ата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се п |
— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Ку |
> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један кр |
ок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по |
Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жил |
болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођ |
и грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са н |
код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почне |
паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох |
опалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на пр |
атролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим |
ече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми |
м у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио. |
иликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где |
уже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим |
иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где с |
<p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Н |
остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње ше |
ћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана |
ам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послу |
оме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегда |
— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли |
ју имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске |
што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколи |
неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мисли |
ко ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта |
и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у |
— додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>У |
ици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок.. |
грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше |
великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, |
</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав |
врши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се.. |
се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</ |
но посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандило |
, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и |
ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану. |
— те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновн |
д њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда |
во трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без за |
p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће је |
>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је |
а капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</ |
ест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па ш |
Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за ш |
е вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести з |
ом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се |
а које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех |
док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви м |
, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она |
они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И |
орао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством |
..{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговор |
н извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се к |
у не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — |
руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом |
зиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скин |
у са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, о |
> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе |
ох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам |
трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К |
Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу са |
се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува свој |
шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, |
а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у остал |
е нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Поче |
ђем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред |
.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од ку |
рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од |
</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђо |
спод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћем |
S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> |
<p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли там |
ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо |
акле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мен |
м.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — о |
м још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка |
Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Ва |
>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p |
погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!. |
мурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?< |
. куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само т |
днеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</ |
сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по ули |
S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам је |
е дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{ |
је, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама к |
ему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спаз |
о изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не |
је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах с |
ута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, го |
гушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — |
ј никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког бела |
тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,. |
к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао |
а, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко друг |
поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...< |
Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене по |
нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме |
азуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са |
е,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фију |
p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, к |
ад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас би |
е од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми см |
ратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у |
се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најза |
улог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше да |
твари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој оград |
мо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутр |
ио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам |
ама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се |
која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не б |
ући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма |
дох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разб |
<p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</ |
рад?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> |
} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од стр |
дите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер |
тедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и |
ам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим |
} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} |
в нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њ |
, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухват |
мена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,.. |
устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака пре |
ишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо |
то...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једв |
д стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред о |
вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; |
аничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, |
од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вик |
једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" |
епано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно про |
с нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш |
ри показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, |
p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у |
држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором. |
{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе буков |
розору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред |
ви“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, нај |
ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац |
-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо |
> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми |
па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче |
S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам доб |
почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало п |
тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нис |
а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре |
а Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио |
е иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" |
што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на пра |
х и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код |
— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би |
рок једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> |
за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као |
поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину |
жа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам |
ху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укоч |
.</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожали |
} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...< |
нем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред |
мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити |
е се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледа |
је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и |
а се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десно |
иште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситниц |
е.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвал |
е ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах |
тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угле |
ш дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи |
е на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је т |
век могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђош |
<p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше п |
свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сети |
рдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на г |
није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па лег |
свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да |
е: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, |
ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и |
а једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу са |
седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p |
ју и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је |
о спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вредн |
га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прили |
но продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро че |
уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а т |
ље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан јед |
та ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Н |
газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох |
ти...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у о |
.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ |
се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најс |
{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да |
онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, мо |
е, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам |
та више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надр |
еостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече |
оше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, |
ам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у |
испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псуј |
је, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је |
осао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја |
што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута до |
ице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица |
сти, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — |
јући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, коли |
тварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помр |
знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{ |
ла и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па.. |
и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо о |
су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> |
ше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте с |
би а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих у |
..</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док |
ајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!.. |
проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба |
на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом |
аже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непреста |
рског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око вр |
ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да рад |
тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, |
ктери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која о |
ја је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и вар |
несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти |
г да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Врат |
уња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од к |
..</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</ |
и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим |
шла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— |
> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p |
тавим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје гд |
сно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p |
опли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а м |
с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те н |
лагодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!! |
овац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пут |
убаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грд |
опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разуме |
ти,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин г |
<p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим пр |
е ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље |
на па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сре |
ова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар |
ојничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столи |
се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам |
ве па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој |
> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу го |
имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један |
а ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш в |
p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхође |
но сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, |
ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да |
улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола |
по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали |
.</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> |
радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нес |
ујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна ж |
запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних |
враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, |
ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могл |
ји им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах |
могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, |
и новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољ |
н замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити |
p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу п |
слећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми ост |
а говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи нова |
ека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхт |
и, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми |
е већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим |
<p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ћ |
читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бо |
<p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, |
е већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах ле |
кад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</ |
херд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па |
кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам оч |
исам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина д |
..{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећел |
е скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p> |
ало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо о |
стим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и |
е чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа пра |
од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу |
је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спават |
а, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> |
е, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и л |
Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
ечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од |
кедонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти ка |
вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох г |
бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа цркве |
ро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опорав |
<p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и за |
ру и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка бил |
ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> < |
реме, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни о |
стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо |
се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обрати |
...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова |
е дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасм |
2" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам са |
ије легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ић |
одужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркали |
ти приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због |
станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једн |
еца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет- |
ту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде је |
приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре... |
р нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз ко |
е бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило |
угови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по под |
и, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред с |
>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, |
де је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ д |
смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где |
у кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао б |
рског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудраво |
тра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћем |
авале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуг |
школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у п |
...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узр |
и!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — |
окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиљ |
Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— |
Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече б |
од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно |
етврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је, |
оспођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> |
се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутиј |
куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учите |
га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ А |
о још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један ч |
до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, |
аванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино |
госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам р |
него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам |
олико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; ј |
адаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —пита |
, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љ |
p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! |
и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак |
ога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се з |
им би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо |
она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по вазда |
p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну уз |
поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра з |
мао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствен |
ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући |
овео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио ко |
и у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пи |
о у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте |
тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама |
м!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да ку |
его запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не |
{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, |
еш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ј |
а:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Ова |
и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— |
d> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S |
кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим |
} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> |
е подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопи |
екох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, |
ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топ |
анаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам |
јац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао |
два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ва |
е још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али |
један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за по |
ре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У |
метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се ка |
ан испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих м |
м!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она с |
} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима преч |
ишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше пот |
писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</ |
е ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше |
.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поч |
ру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не |
нгупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која |
ли оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до с |
О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окрет |
је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на |
у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страш |
дељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одв |
приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт |
ојим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S |
те ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам ни |
а да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча д |
вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> |
/p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири |
драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљад |
мо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не дес |
лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала ј |
рих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара |
по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S |
рло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шак |
о овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задово |
к сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је шт |
и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилу |
увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чув |
врт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да |
ечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> |
те нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходн |
у доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.< |
аја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања |
еци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим |
већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је доб |
исам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, |
р...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, |
ре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце заз |
. овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жар |
Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— О |
јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> |
за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинит |
е с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она |
ригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би св |
ме њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова |
лоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку г |
како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо |
познао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се дор |
о у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та ј |
замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Ост |
сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Об |
а је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно |
о, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не р |
, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука |
заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са ст |
о у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,.. |
сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p> |
ем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурн |
едини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини м |
арченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и |
ма сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас... |
>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!.. |
страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећ |
S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко |
умем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p> |
— завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газд |
ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих |
<p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде л |
01" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ |
и се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} О |
е, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам |
Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... |
у код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њо |
рпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону |
ње под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газ |
се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму |
рсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по |
њег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где |
и љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, в |
д „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох г |
, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столар |
наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје |
о двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није мо |
</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спров |
, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим |
е довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке! |
еме брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... |
Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту |
је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније би |
па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли |
оли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> |
ло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — |
ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S |
175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— |
у.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи в |
улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не |
м са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> |
колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа |
бро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу и |
аклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније. |
— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> |
Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.? |
Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори ч |
И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах |
како друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате |
кад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до пр |
ану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себ |
но што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, |
свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсил |
едино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубил |
и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: моп |
већој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и |
привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем |
није дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb |
рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која |
Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако |
асно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат |
, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам |
Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p |
емо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— |
врвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и п |
. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај к |
госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког пут |
нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао |
рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и н |
гао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде прек |
!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Мол |
и, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто ци |
учајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га |
ућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватр |
лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него |
е ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре! |
стину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге |
ат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога биз |
себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се |
ала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако ре |
орисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> < |
одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста. |
зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p |
<p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита о |
...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p> |
ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече |
изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="24 |
м на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова от |
пираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко |
p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... |
раму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда к |
о, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај к |
подине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="17 |
> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> |
— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" |
поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нароч |
м; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас п |
беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n= |
а попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љу |
зреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад |
ће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово |
рта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а |
што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо |
тара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и |
е не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у |
е, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити ч |
о је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздр |
три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекас |
шовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак мо |
тића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} |
мо да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са з |
ста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтив |
доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом |
ан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склон |
сми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам сме |
ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ва |
лужба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још как |
собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Је |
ако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а |
ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгле |
свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши |
главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а су |
,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Ј |
а патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратк |
о.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</ |
Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица зас |
где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шч |
жем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и д |
...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је укра |
а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако |
и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
их тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморе |
тите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако нан |
о да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре |
о је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p |
бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и пр |
</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих да |
ерге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири са |
ан крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њег |
што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком |
тајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се је |
.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, д |
воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осе |
ворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Ш |
куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — пре |
е она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба |
а нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па |
<head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... |
Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— |
ити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разгов |
се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је |
сти нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n= |
а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуци |
/p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од н |
лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних |
во је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док |
у је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> < |
је, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се |
стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n= |
на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили ц |
ама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу |
е добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у |
а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је вел |
"135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово |
скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе ун |
као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки б |
ешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли. |
дуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су м |
Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра |
дина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито к |
ан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајс |
ш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може л |
ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред |
} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у зв |
е свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беш |
спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p |
професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар та |
воришту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а |
па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кир |
џија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зи |
уђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.< |
p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и њ |
p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с вре |
>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у |
вила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашев |
стали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изнена |
толицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе т |
ше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. |
ине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме |
а потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а |
о ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега |
мо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас б |
од управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p |
се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав |
риградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што ј |
једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео од |
верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох |
<p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних т |
гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице п |
му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоар |
} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хвата |
>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану |
не изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,.. |
оворих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— |
рејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу ко |
чао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, дон |
авно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и |
м.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту |
ред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} |
— рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приме |
питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> |
снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед сил |
ворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите ва |
њиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{ |
црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио |
д,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> |
ра узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати |
} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке н |
ко јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у д |
један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи. |
{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се |
в и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом. |
ио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а к |
био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мно |
ћи:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из |
се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад је |
ку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, је |
но, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... те |
азболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; |
о се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах приј |
онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би к |
ма поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам з |
у јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један је |
јте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао |
би говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског г |
ршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешт |
колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S |
смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навуче |
м ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више |
разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и |
ан и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата од |
то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, |
одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставит |
давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је б |
:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доруч |
још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дува |
уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p |
рих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави |
од живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> |
а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа м |
Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира н |
.{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, |
ди њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на |
те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта |
<p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па |
<p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пр |
Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах ра |
.{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону |
одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио |
се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрест |
е,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут |
опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а |
продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскоч |
и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није с |
даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас изве |
, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако са |
поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш по |
ном, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и колени |
задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да шт |
} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако |
ах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, |
олима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам |
лексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
е, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!.. |
справих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, |
по се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири ж |
мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без и |
што мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, ниј |
ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> |
сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се криш |
на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето |
ио њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у ку |
мегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p> |
м и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичућ |
и дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача |
одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја |
лости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у |
ругова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да и |
продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко |
с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло л |
.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати |
приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки |
, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у меха |
атио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну н |
и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модр |
да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он |
адост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да |
соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже |
/p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, |
,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, |
оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на пат |
ко слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој |
то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као |
кару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и об |
ино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршен |
— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прег |
pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у ма |
Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како |
9" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, |
</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „л |
подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хте |
/p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био м |
е не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братс |
где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p |
...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био н |
он на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља кућ |
кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачк |
т пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе |
ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је |
седаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема |
дем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју |
па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам н |
естој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, ко |
аване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљ |
е да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али |
, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — н |
Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.< |
љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSec |
ојој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} |
моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио |
у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се |
ред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како |
и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осе |
нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом |
ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар |
рио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да м |
рану.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде |
а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по |
а их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопст |
ечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брини |
жу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима |
иђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз вра |
још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} |
на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мен |
м говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, |
општим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, |
ведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећ |
којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од ка |
оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробниц |
>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p |
зо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на к |
преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, а |
ста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи д |
е дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговар |
шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите. |
то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било д |
наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1 |
ве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије |
/p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке јед |
а можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а |
и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајт |
и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, |
ђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржава |
} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — |
м се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по ул |
чех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити.. |
ма а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужно |
тупимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо в |
уживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац ко |
јем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу |
ох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без до |
тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с ти |
Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљ |
ађено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна зем |
препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, |
мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не |
прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На ср |
чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а из |
е издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у двори |
ве књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div |
сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— |
.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја н |
као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обр |
е навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p |
да, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као |
о вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође к |
н и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал в |
сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли |
кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто |
руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S |
у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату |
биља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако ш |
се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу в |
..</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она |
ону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један |
} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна |
клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни де |
распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{ |
ли, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он |
е састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препору |
м ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не |
од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажн |
стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и |
<p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тад |
Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али |
Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — |
посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столо |
је знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу к |
рирода сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посиг |
ђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S |
ади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, т |
у месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од пр |
може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти ј |
ам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и при |
гао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Б |
>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов ниса |
н нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече |
н је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама б |
...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваља |
ле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су |
{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се |
/p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди |
..</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати мо |
но.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни по |
им капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p |
е ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, |
учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на |
намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган |
} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у |
<p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послужива |
о се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не вид |
м,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П.... |
који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, |
нај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у |
уждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „ |
> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле |
и у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.< |
и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола |
могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињ |
их комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за ње |
едаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом бело |
или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:< |
дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, и |
олико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Бе |
шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко и |
<p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — реко |
ем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} |
копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, гре |
ам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим |
д страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уп |
249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго |
па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — реч |
срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — од |
од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја |
преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам.. |
.{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кр |
таше.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједан |
а су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек |
бро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али |
епрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мој |
с!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну пра |
и створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах |
>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну |
изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта |
, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А |
орам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.< |
.. хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече |
мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?. |
{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и добр |
еш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми ј |
је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у |
езобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич |
подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по п |
м размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упит |
ва деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику ј |
ни се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са у |
.{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревет |
ба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у |
ци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близин |
нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе |
о и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се |
лагодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} |
промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта вели |
/p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на ова |
ем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жа |
и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb |
школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе |
низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Г |
повске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим. |
усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, |
</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђ |
по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога |
<pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Слав |
подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излаз |
па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; к |
ори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— |
Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас |
— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и ч |
p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник знач |
тишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,. |
би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једн |
цу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{ |
ини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане |
д год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговор |
овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="2 |
огу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи |
а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, |
,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно |
ј кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију! |
поздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је ле |
ени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319 |
ца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све ј |
кривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су |
х:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шт |
се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, |
каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам |
у натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пр |
здравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти |
а најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га остави |
овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко вел |
дај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго |
госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пош |
ј говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p |
а викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га уб |
.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда |
ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја |
удеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад и |
и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писм |
мам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге |
бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти ни |
н кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми ше |
променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се п |
преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидају |
џије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> |
анику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— |
вем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на |
Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Је |
руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му н |
оће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како са |
д ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о че |
и дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— |
S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш |
>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући. |
образлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и и |
предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није |
дао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео д |
и наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима. |
но, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главо |
ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и |
одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још ран |
рве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква п |
Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{ |
се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спу |
да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као |
леда сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, сам |
бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хла |
p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув |
и шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо т |
урисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одме |
ити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш |
да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не |
и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна |
као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на |
брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже з |
, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га |
арно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не зн |
пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, о |
потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{ |
сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> |
пћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као |
ина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајд |
зва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне св |
р, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— |
дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох |
о, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бог |
, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико ова |
еђу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глад |
— одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> |
м куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за п |
а ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест |
е господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Так |
куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>По |
и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за |
е бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга н |
који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Мог |
з Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: |
мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л |
уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш ка |
Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад вид |
а да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се у |
те ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћ |
ђа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— |
могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У на |
о двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметам |
</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господи |
хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш |
уци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих |
оћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете |
му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је |
p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да |
/p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако |
е?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изг |
од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком |
у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми |
ан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене за |
сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; |
шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада |
дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p |
Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у к |
ј мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да |
се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други и |
мо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да |
још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беш |
/p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{ |
Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" |
и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, |
, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запа |
руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} И |
> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> |
две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, и |
а.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништ |
хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом |
ла, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје ст |
присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би мога |
ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танки |
измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет. |
ек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> |
и месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле |
у оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав |
уд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је вид |
рчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> |
погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао. |
..{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу |
еце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по |
иње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа г |
кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степени |
мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав |
нављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме |
ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, по |
чине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире |
гах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> |
ренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади му |
и дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једн |
упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем |
S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, |
како ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и |
о...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама.. |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди |
наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“ |
лавно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за |
мо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан |
а гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су по |
о гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа св |
атила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао |
је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,.. |
атарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одисти |
, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплете |
ли не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим к |
битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула раш |
оји сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> |
зиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — |
олу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи при |
ло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толи |
ако је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро д |
сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бри |
оја она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — у |
јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах о |
безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле |
азред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бо |
ореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Ов |
од: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид |
ијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад |
ече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ от |
ложај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у |
ем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам |
пеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу по |
и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуб |
е...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} |
као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим |
и врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био та |
S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла |
ољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побр |
чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим ва |
андарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда |
да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, |
<p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај бл |
а тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипају |
> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љуб |
изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, |
по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо |
ао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су |
p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зе |
по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наст |
е запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, ал |
На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом гот |
Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Пр |
ета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, |
љ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину |
извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пре |
="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече м |
одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по гл |
и знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ст |
криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађ |
мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете |
еној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећ |
пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбит |
што и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осети |
дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, |
зговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше |
свим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако |
о капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојниц |
ратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га укр |
молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из мо |
м гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим ва |
<p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> |
се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!< |
ок нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један |
жем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p |
</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам са |
а, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај по |
— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчеп |
поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председн |
упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим |
готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не б |
ођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — |
ну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати |
коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} |
!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је |
а њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и врати |
јим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш |
а,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену ма |
олим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> |
</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би |
чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти мо |
..</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним |
м морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете |
радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам. |
им па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући |
у о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу |
сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снужде |
ти бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата н |
... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више све |
сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима |
па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! |
="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја у |
капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакив |
ј добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на врати |
срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћ |
{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — ч |
упати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190 |
је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, |
ва, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју |
г метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне ве |
ратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p |
спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, |
дине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, там |
једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</ |
ек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ. |
ам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна |
еве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне |
ца (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да |
оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се |
та...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Шт |
омаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S |
би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радил |
дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече П |
њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног |
<p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непре |
алишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од |
ере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлу |
поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у с |
је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечера |
!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклев |
руго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да с |
на и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве |
/p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под минд |
иромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете су |
м знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ о |
<pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе |
Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један |
о, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} |
ном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш |
ји ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећ |
е Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин на |
тим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад |
акле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач каз |
S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} |
доџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје |
ње па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а извол |
ца; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, |
викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог |
а жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p> |
бије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор |
ућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом |
" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си |
у час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека |
и!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те |
на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити |
Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-по |
ло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Ову |
је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерам |
мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да в |
им и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим |
e unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, ко |
66" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слуша |
је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док |
ред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завуко |
од миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај |
стима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једн |
ер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме |
стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже |
дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем |
цу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човек |
авали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати |
етири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, |
истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам |
т позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, |
ку смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, та |
ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети |
<p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста м |
достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцрка |
е могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озид |
p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шт |
>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се |
х мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за |
мдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, |
општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми с |
ћа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ов |
ти да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење |
што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад |
човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се у |
зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за т |
мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го |
ш ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао он |
, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су бил |
одро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесве |
е!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} |
>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали |
ог хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и п |
ли...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Накл |
ељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотн |
а ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, |
мрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја бо |
танем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута в |
поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на |
лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљ |
одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш т |
ржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да с |
сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</ |
ли, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћу |
ах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла |
мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Мор |
је одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p |
иде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што го |
корити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као н |
дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> < |
и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, |
и ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку ра |
еченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она ј |
ка, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} |
ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у д |
Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика бе |
децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у |
: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како |
естано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} На |
боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд гу |
ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече |
<p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</ |
о опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва |
салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћем |
pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасм |
а нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да |
обро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикн |
<p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест |
сам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а ко |
p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви б |
исам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> |
колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један и |
ци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели ц |
нима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица поз |
адио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и |
брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог |
p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пол |
га, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кућ |
свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад |
се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући |
нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим нег |
жати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти |
а по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к ме |
еџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p |
мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим |
.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он |
</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест с |
ичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" / |
/p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — р |
асова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, о |
з сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде |
</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час с |
а говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очиш |
аном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетк |
које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад |
та, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— |
и кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ов |
је нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући. |
ладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и |
и на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како |
ш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петна |
да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних |
тити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, кој |
бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређ |
ражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> |
по, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се сва |
.</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће |
е би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би з |
<p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> |
ављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да |
амо двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас |
шио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет |
име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо инач |
око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.< |
и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градов |
чином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p |
знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу |
а, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, |
, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случа |
ледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у |
а, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине им |
— одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да |
да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, |
ло час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим |
и Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да ради |
лим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих |
та је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, |
требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример пра |
гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко груб |
/p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> |
ло је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми |
ам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам |
звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја |
ата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком |
p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш |
>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех до |
ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче |
> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. < |
ути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У та |
не, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољс |
</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно бо |
тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући б |
ану а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и |
о су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било б |
ржао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, |
воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео.. |
због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео |
кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију |
и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, |
...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у ру |
ти кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До п |
трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац |
орили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" / |
год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чека |
чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се њ |
е мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајк |
та.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И |
и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да |
а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у р |
.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у |
Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна пор |
састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном уну |
ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је ш |
p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, |
еђу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест |
n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам |
/p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој |
а без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену у |
рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{ |
p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем |
и на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type= |
енцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није |
та влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на |
ине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Б |
озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у дирек |
огао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, |
ом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем т |
“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у т |
у корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека н |
> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— |
ислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај свет |
е сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мут |
> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем |
p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као |
али она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као нек |
p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до п |
им да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n= |
о, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то |
оме кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване |
ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих ду |
динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хте |
одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p |
} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме сти |
лади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено |
ех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, |
Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,.. |
си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа |
ак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено об |
госмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав со |
послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у |
могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукам |
е и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} |
а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и сме |
упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита |
где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> < |
сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како са |
иста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где |
" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са |
ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми |
ио сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и г |
снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз |
Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али |
ме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола |
морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро |
та висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; |
ао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и |
ећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скоч |
би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, кој |
ча Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгуби |
на отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излози |
газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника ис |
} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај |
јатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је п |
сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> < |
А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, |
ћи ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а |
<p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив |
е!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кре |
имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није х |
но рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, |
<p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани ис |
тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у п |
књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако |
радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље.. |
азред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} С |
ћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n= |
гдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у вар |
рло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснам |
<p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... |
ка зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ |
се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, |
то смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо |
соша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше |
може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне |
ваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише мно |
шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док т |
таћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Им |
... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први |
мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене уч |
за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, н |
кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече нез |
- Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госп |
изнаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се |
днем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: |
До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније |
еколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те ј |
и, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за |
и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, |
хо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} О |
ито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо |
утра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз |
>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, |
а.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седел |
у узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам |
дустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врл |
а да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у ква |
хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још биј |
м што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Н |
и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш |
које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита пис |
обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да |
олео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је |
арали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; н |
ровео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично |
ну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим гос |
испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћ |
што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих па |
и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој ру |
изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123 |
и маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обила |
е, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао мук |
> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само |
паметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се |
а до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p |
р сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам |
..{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и пок |
и, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како |
један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — |
ти побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мој |
утра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она д |
ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми ј |
е учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: |
рнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред кој |
квом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S |
а спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану те |
дну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад |
смо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе... |
пањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехот |
Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у |
уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак д |
у ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаж |
<p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти свед |
но, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, |
апију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијак |
Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n |
або нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет. |
ње док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово |
и кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде о |
е ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избриш |
е остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган |
као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи ка |
така па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} |
ештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно неш |
ме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> |
што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи |
ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, раз |
уги пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59 |
н од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара вод |
гу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> |
ога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А с |
извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је ко |
н, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — о |
киња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећ |
— одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није д |
и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не |
ељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу рад |
осмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удар |
идети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стран |
пим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док на |
зна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и |
упаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— |
неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!< |
да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Ка |
</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме изб |
о овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све изба |
и пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице |
ем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> |
и док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао |
и торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ у |
Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се једа |
ео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали |
се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као н |
оро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја |
лажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферис |
едала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако |
и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Ка |
и ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога |
сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Н |
издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на св |
ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се прек |
но дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговар |
очила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска |
кавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чут |
опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овд |
ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво |
— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они р |
е време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз с |
уге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упу |
224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат к |
.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би |
викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога види |
труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, ба |
брим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак |
ти, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не |
е, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} |
!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— |
икнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би |
а одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене нав |
ази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, пи |
вест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и оде |
е беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред |
ач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком |
повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" / |
<p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам о |
те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да јо |
— додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који |
ње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од |
а кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но |
се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мал |
!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фан |
дан замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца |
полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак до |
новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта |
Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту ко |
шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу а |
варајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ам |
} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне с |
једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула |
гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо |
могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа ко |
..{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако пс |
пала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао. |
ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улиц |
век намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када ч |
лео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђач |
дна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефс |
>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече |
та се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта у |
зге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко каза |
си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, |
очито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побра |
а!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али |
никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — ци |
..</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,.. |
н).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад |
роз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава, |
зах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причек |
ника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера |
једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изн |
повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се ов |
,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,. |
/p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп ни |
цу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем бр |
а...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе |
<p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајућ |
ас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не |
сао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми |
се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћ |
опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно |
т жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, |
Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам |
за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за сво |
с, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени |
смо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Мо |
/p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате |
ли без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништ |
нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, |
поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, ре |
од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштају |
ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу им |
из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је На |
естало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S |
штовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, рад |
гар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази |
арити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом ж |
и па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како ниса |
данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је |
данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!.. |
га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Ни |
мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и пл |
ао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се исели |
га ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам че |
имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, д |
нагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех вика |
је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обу |
...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврш |
саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су |
светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост м |
награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и м |
ли бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну |
што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!.. |
то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој |
ао под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше об |
усмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгуби |
нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> < |
мо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви ј |
а, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем |
м, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем |
<p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер са |
жах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Он |
есмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очим |
други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја |
ших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па ка |
а Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за на |
емам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> |
е да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...в |
о и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изи |
о болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио |
з којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до з |
ла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем |
нао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до кр |
атима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, нем |
еш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А са |
па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што |
> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познаје |
пљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је |
рт не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ет |
живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало р |
</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њ |
пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет па |
добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!. |
ијави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— При |
мам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да |
о.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта са |
да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> |
би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми |
тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја |
трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху д |
} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца |
ду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало |
се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S |
а засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до пе |
ла је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано |
д некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окре |
амо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играју |
кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемирав |
би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па |
шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се |
тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече г |
не, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати рани |
шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат луп |
помињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" |
твртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроња |
..</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</ |
p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међ |
место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави с |
кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, |
као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свог |
ез мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињ |
мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив |
ели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да и |
одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одго |
т.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та ра |
најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живим |
"307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по по |
it="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фа |
тине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — |
етну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хо |
у већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га На |
априка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени |
грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корак |
о прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво |
аждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну |
г, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто |
м носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} |
едном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је к |
: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — |
трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између |
ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му |
ито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, |
ији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему ст |
: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред мех |
p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— |
} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекин |
тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а посл |
добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> |
држа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> |
</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да с |
!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је |
арица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво за |
отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на |
, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па |
ти, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут.. |
</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа |
био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора |
ника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Пол |
екара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и |
је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове |
им ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И |
— цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну |
т, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кр |
то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је |
на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти нар |
м се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи |
...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} |
е, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувш |
жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На пл |
{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину |
ске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до |
д бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам |
ата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ј |
пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њен |
алисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — у |
о и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало |
си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти тр |
је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на |
на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> |
на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испи |
би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти |
<p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, |
редседник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе |
љиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест |
о и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Сва |
нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да |
Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после |
На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити са |
лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу |
, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за |
ри по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их чов |
кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на |
чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну |
, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема, |
вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која б |
м и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам |
и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја в |
свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше |
треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и |
грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао ос |
сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими о |
мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предов |
уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на п |
брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ бил |
pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која |
мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лиц |
е бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и с |
ед!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ан |
ет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите |
>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера с |
...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад х |
игнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није |
т корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у |
чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом п |
сет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача |
кова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима д |
терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто |
ожете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих је |
ро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој |
боља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...< |
сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне |
прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем |
адава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље с |
школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брат |
е толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p |
кнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" |
врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао |
е јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се |
а се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати.. |
— живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали бил |
ледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти |
нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као све |
инута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</ |
ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув ј |
.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— |
окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у ру |
б немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа |
м на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господин |
примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест напо |
хвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> |
али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво ту |
сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ћ |
и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече |
што горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногам |
зиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно |
сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месе |
кох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџиј |
ити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници п |
д глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребиј |
може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{ |
е сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз |
варила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а |
м, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</ |
есем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтел |
а сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли.. |
ји бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којим |
о провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обич |
p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> |
у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p |
постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — |
нем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав и |
но, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по ма |
ај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити |
ет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на п |
подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на кол |
Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта. |
што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе р |
кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те д |
те на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и г |
им куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породиц |
ве.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по д |
ђа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну п |
о идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — дод |
диш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо м |
ом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућано |
</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се |
добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јо |
е да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за ст |
ила, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се на |
ионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже о |
оше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста ш |
ор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" |
, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе |
бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи г |
<p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се |
Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се |
/> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, к |
> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз |
сподина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођ |
игу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299 |
/p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу. |
<p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шт |
ја?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одго |
руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим |
ију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132 |
ола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p |
..</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало позна |
..</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, госпо |
ека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му. |
итељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја са |
с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— |
<p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Ниса |
ао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, ниј |
Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дал |
атим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац |
</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам зна |
.</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавиц |
/p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чис |
.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине |
— рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде у |
</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођ |
ик! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество |
3" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми с |
окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S |
ко сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од ме |
и, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те д |
<p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби как |
> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити са |
е радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Мила |
лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се н |
писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислит |
..</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радозн |
<p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, при |
е посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не пи |
>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — м |
Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... |
че! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што пр |
три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <p |
ими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> < |
г човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох |
дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцат |
.</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је ке |
...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рук |
ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p> |
.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ |
. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни |
ј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Каст |
S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па и |
/p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину б |
ла, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку |
гове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— |
<pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао од |
е удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме ов |
/p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега ше |
/p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме: |
ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n= |
ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме пре |
ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, н |
ати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовс |
н поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче раз |
о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> < |
упам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад |
одне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како т |
упусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро |
ам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла ко |
чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} М |
ле велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по шт |
а, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то с |
арм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, |
>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (т |
p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S |
62" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јес |
да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и |
а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и с |
Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти па |
а што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да |
Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох |
!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да ви |
или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и |
Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, |
а.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте |
одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну г |
али бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... раз |
адника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да |
— викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; ј |
бијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала ман |
рно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест са |
p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Н |
ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио.. |
а,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући та |
ш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не |
адам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, |
ши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ће |
жио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпо |
председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече |
т, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!. |
ево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну |
Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам н |
на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих |
хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам с |
нусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко.. |
ед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком |
воје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњ |
ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, |
е...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста сл |
и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао. |
е.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најп |
у очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче г |
поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господич |
p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто ч |
ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „неви |
о и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> < |
ад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, |
арма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поч |
, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Мар |
о бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим ше |
а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме п |
много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са |
без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене б |
у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији |
треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешач |
роз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и бе |
/> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако посту |
пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опе |
/p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стоје |
одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па р |
мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Н |
Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао |
рковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Д |
миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгл |
о хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p |
, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти ов |
рвог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се |
били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што |
ма око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газил |
е напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прил |
траха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплаш |
} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз |
ји се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, |
{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како |
нух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не |
е кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се |
познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем до |
рног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбран |
х: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила р |
Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, в |
воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немиц |
черас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за |
спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" / |
бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је |
ебе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено |
Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шт |
а видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се |
пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифте |
зо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу |
и мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито в |
д ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је |
најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?. |
издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, д |
<p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} К |
сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} |
ре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђа |
емегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечит |
, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнак |
дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео са |
за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спуст |
о ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута с |
слови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упит |
кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, |
уло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Мо |
мој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији р |
си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку тор |
пе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ н |
сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва п |
бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> |
овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно |
је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по |
не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два ме |
</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата и |
а и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то |
<p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име к |
једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од стр |
А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу ч |
видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Каван |
оји је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и веч |
а...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне |
Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Мил |
дан мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрч |
ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав саха |
ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окр |
у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Ниг |
</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p |
кушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао |
, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у је |
има се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздра |
Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, |
..{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па |
реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло приј |
могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се |
скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку заглед |
онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p |
анцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, |
је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, |
ина председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> |
вају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су ј |
знаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила |
!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p |
од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и ду |
аше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> |
е почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару |
то је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> < |
једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим |
а би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жал |
о...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n=" |
и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао |
— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је ј |
р ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми |
Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је |
S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да |
за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће |
> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад |
е, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући |
три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — р |
ед хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега |
обричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... би |
ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— |
еше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе |
дживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и приву |
ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— |
S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Је |
сам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам |
им у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} По |
} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се как |
тране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим с |
уру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> |
дила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>По |
било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пар |
<p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</ |
} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како д |
љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> |
ворите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте п |
м у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био |
изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми с |
нда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће |
сам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{ |
p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не |
Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n= |
куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми |
мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је |
зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту |
адно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено скл |
очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког ора |
на.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам |
један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема ник |
х, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" |
не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ист |
чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по р |
оље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било |
— викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећ |
авршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> |
а, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у |
д чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помама |
е тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га |
а којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он стро |
лињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само сва |
ини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за |
сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ нед |
еђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову |
срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; |
е...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо |
је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан обја |
у, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једн |
мо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбуди |
ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, би |
шта.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици... |
ри по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p |
атећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико |
p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не |
ж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед п |
р момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави к |
стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, д |
ло измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и |
ви, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на дру |
кне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро про |
на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и у |
довине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други |
је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох |
а сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише стане |
ака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нис |
нем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</ |
ре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како |
нем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повика |
Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби |
на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи |
уди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провали |
шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послу |
ње кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата по |
у и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник в |
Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног кам |
сти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи. |
чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога |
то веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера ни |
тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> |
троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам |
екао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтед |
<p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{ |
цу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извин |
поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код пи |
а: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? |
кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по в |
и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попуши |
ти...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оц |
ачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n= |
сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека |
дем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је |
p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај |
ишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу |
е видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше кр |
ити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој рад |
ше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то |
славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непре |
</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, је |
оло поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Ча |
а!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Позна |
направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим она |
који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и ње |
, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: ка |
неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више |
смо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у о |
служивања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p |
мислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Он |
бично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зим |
те, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква р |
— питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваш |
: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— |
собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побе |
м да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам |
ца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш ник |
већи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека с |
ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама н |
у, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те |
оста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, |
нао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Нај |
ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> |
да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахат |
Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баб |
ана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комед |
Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Х |
тупи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну но |
сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та |
што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао св |
..{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред |
ку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p> |
</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручкова |
уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{ |
идела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово? |
о је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу |
г кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близ |
бицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са |
ођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах са |
космо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зо |
а ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих в |
и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га на |
па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте ов |
а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа |
си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Сра |
ригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет |
говом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да св |
тери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе с |
> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништ |
те ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на |
сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је п |
а како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита ок |
и кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...< |
есет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S |
акао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флау |
је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да |
рах, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — |
још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више мо |
е овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекив |
ћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио к |
никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи б |
а, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао д |
мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе |
ок се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи |
> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— |
овека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p |
ека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног |
ли, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно |
код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље |
х иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Ве |
ука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — ниј |
а гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељс |
а њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим позн |
изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ |
ице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него са |
а оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле |
о болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим |
а...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као |
дном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, |
амо да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <mileston |
куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... по |
о се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са ово |
бог ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и о |
другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако |
би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши |
е...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче |
, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки с |
изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио |
и ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново.. |
воре, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но |
е дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини |
почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћ |
е га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем ло |
S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, |
урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није |
у женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово бе |
{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облет |
еном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о с |
хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако |
ци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини |
је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е |
ђанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да |
мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испит |
рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — |
Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друк |
рах хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стад |
Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да |
а је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угња |
ве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, пре |
се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да |
иким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што |
ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу гд |
сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима к |
та“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство во |
..</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, |
томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељ |
нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник п |
се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{ |
налазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пуст |
рекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име |
е те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> < |
</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека |
иш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет |
Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ић |
туранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испит |
м наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је пр |
..</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећ |
еди мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко од |
нији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајд |
раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам. |
дајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Доте |
ах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа |
<p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело. |
вао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва |
о рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему |
ом речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева им |
Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — по |
дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита |
је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој к |
нго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је |
тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па за |
служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме |
ити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад х |
са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црн |
ко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио к |
ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш ал |
нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> < |
уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако д |
римети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо |
ци да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођ |
е?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти ј |
дне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нис |
<p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано кра |
ња...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Бож |
олу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера |
ли из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сир |
наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према све |
у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те |
више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без њ |
дног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје др |
{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је |
и га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када |
, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа |
шина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мо |
ње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све бе |
>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке... |
на из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули |
да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад |
ле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за |
еш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и |
о и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често |
{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му |
>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом д |
вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у |
мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, ка |
баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чин |
устим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> |
оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи уда |
а господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут п |
о ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на |
чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“ |
тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана |
p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели |
ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи траж |
те пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, |
о неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — по |
p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са остали |
ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Ав |
рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном |
е ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> |
и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно |
, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се са |
ндарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре оч |
тим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио |
орби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше г |
о је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добија |
руги него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— |
че Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам м |
гурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том п |
е и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи з |
p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича с |
си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хра |
— пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба |
..{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах к |
спричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико пр |
и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом н |
лети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу |
ако сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, |
и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: м |
а.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили д |
зазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам |
ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна |
иког чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Т |
, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па куп |
ла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после |
положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура уп |
и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној к |
..{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један |
з овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђа |
и беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{ |
живања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то |
> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу да |
астанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збо |
деш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо |
о у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</ |
нати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се |
показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпо |
<p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао |
! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— З |
је,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— |
, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се г |
> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине |
ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице |
урајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад |
p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем |
још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у остало |
ера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посл |
— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ход |
д госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, н |
{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> |
опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене меш |
би? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих п |
мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживе |
р за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... ни |
дма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> < |
разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељим |
урно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио пут |
> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> |
треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добиј |
и да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би |
и моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко м |
но.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! |
Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, |
<p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо друг |
ишта нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као |
ни...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби |
Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све |
па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све |
се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим |
озору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па ј |
а није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, д |
е нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, м |
>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што |
смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али |
а соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало нагр |
>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На с |
треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено |
осле ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта |
у чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да |
<p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Пант |
Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја |
<p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да н |
Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p |
ми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се з |
ку на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војнич |
још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упит |
отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је о |
ћи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за |
чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца из |
шћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвај |
мо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за ч |
у куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и ов |
.{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења прем |
у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSecti |
легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не |
па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Ва |
моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе ж |
ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седа |
м је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куд |
д практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад за |
ше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као |
ек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ов |
дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру |
шта, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше му |
који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га |
мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љут |
p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука о |
17" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејућ |
ину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као |
едеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у т |
дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а ос |
лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше < |
— а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — |
што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и |
ем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од |
да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чу |
ог великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађ |
stone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако с |
х ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеб |
е — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучи |
Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не |
<p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни |
ског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене |
, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам |
и пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче |
едном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам и |
<p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет |
но плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, |
аше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем ш |
p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па |
и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао |
ег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</ |
е, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> |
ондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаво |
поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, |
прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам |
нео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи рук |
глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био зна |
p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> < |
е пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној пр |
?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпо |
Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу |
:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио |
сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да |
S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади нова |
м кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам т |
отов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово |
у стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да |
ку Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима. |
черао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се то |
едосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задово |
ме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и т |
ер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршл |
ити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> < |
нем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се |
се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с р |
хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа вид |
е, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из ов |
нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или |
ођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што о |
шке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на своји |
— цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, п |
х да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то по |
ти у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће |
битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове |
знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђац |
... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дал |
пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{ |
и инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p |
корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођ |
г не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш |
редом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на |
ин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једно |
види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису |
ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му с |
дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно |
н ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спре |
а великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше ц |
, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Па |
су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала |
</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господ |
исар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жан |
укох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="5 |
а и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У |
и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то |
то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што с |
ци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим ов |
је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се с |
че ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан |
p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погл |
одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> |
ојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— До |
га била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку |
одим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена |
показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена |
употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ |
<p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и д |
станка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} |
оје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње |
— нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> |
празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо |
ровукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим |
жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито |
на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично |
е био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из |
ким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И са |
у тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> < |
е...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љу |
таде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> < |
ик, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник |
обро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p> |
љак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један |
а мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра |
id="SRP19001_C_P"> <pb n="III" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је |
да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао |
полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор |
да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао |
а, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћу |
мо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђос |
...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да |
одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и но |
ре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Свр |
урно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, ст |
је то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,.. |
сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме зв |
донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је има |
виждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас |
у са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним кома |
проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа.. |
тити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а он |
позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> |
била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да вид |
, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неиз |
шетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет |
већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља ул |
из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, ина |
т!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да мора |
епрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{ |
учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао |
<p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S |
испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на |
ти то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, о |
а и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а |
ем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако |
..{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type=" |
ускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} |
а ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле |
кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на |
није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и |
јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму |
, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> < |
лажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену ч |
даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је |
лу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам |
="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно ј |
јници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, |
ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у |
ад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, |
у посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— |
спаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се |
ти беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, |
одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, |
ста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима каж |
е што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а |
у лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни |
енити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да |
кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под |
м с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један ши |
ље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Кој |
Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе |
ги:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па |
глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, |
>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Ч |
му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, п |
орих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаш |
штру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су би |
ео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чу |
мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси |
промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разго |
... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се н |
бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келне |
и коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ст |
, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после |
ца а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>В |
м да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само д |
е најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошл |
ли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако |
чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик |
руће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче с |
оленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бр |
</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па |
ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакл |
че по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... од |
беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се с |
о, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S |
оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се |
пи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S |
— рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове |
лим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је |
м зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме г |
еду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз о |
начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чуди |
зећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> |
које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крв |
видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а |
> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!! |
апаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била гот |
да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У |
азумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити |
азно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћ |
имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа |
а могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} |
Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединос |
о?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори |
авати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тог |
.. — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а гла |
вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то |
— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— |
ди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у хо |
четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре |
ри, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је о |
имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, е |
уди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од |
уришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу пе |
оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, ш |
о задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо |
лика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод |
" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо госп |
прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изнен |
е умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо |
реченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>С |
корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, |
ило лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је бољ |
се три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше ви |
и у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} О |
ради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу доб |
итам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?. |
>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за |
.. а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док |
та сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Л |
раћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па мо |
овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој ули |
ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико |
дне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с маст |
оћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га ш |
b n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њи |
какавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила о |
и похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву |
ос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напал |
стављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друг |
а обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не б |
ећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи д |
а дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажа |
ш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је |
а с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више н |
ена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шер |
индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p |
> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.< |
био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт. |
лице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер |
/p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу. |
ли и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се |
ледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан. |
х би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно |
после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p |
аричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме |
ише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми оп |
ркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а |
чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо |
.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих пог |
ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да с |
роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешт |
и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја |
испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S |
<p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одгово |
ча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p> |
тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди т |
а сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћ |
јем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...< |
уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа св |
и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ј |
а и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући |
пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, |
задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој зар |
сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не мо |
то је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже к |
не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> < |
ам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — |
, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од п |
и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на |
шао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи |
с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он у |
где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спава |
p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одпра |
седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се |
Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комад |
непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n |
ара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ј |
свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше |
ов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени |
бало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што |
о, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако по |
не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSectio |
јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стоји |
} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни |
рчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме |
д ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде по |
на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло т |
> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами мора |
вој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати |
отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо |
...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим ка |
о год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћ |
ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да |
чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за |
ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем ма |
степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно ма |
.{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је госпо |
спођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p> |
, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А |
иште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>Пос |
?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на |
обију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили т |
ко чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на по |
књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, |
ана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у |
иђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог |
ше сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу оста |
р, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох уз |
еним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли примети |
.{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа нам |
и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми |
х сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедиј |
ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— |
вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га ос |
сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, |
подину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у ш |
у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па ш |
Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опе |
коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице |
одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исприч |
Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и рани |
... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео |
> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде |
ред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{ |
дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p |
ауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад реш |
зјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га |
зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један с |
друзи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погод |
<p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У цело |
ам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фи |
сош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, |
p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних т |
нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. |
ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто |
Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да прод |
одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лај |
ео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви н |
шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше р |
је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољуби |
осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њ |
сточној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовин |
глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописм |
не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додија |
е одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали |
о по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се |
убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред по |
тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер |
брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш |
-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично |
о причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево |
су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте док |
смо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Пан |
ало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест д |
ли то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хл |
ола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шуп |
че гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах п |
сте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> < |
и, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..< |
док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p |
пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно |
очетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишек |
n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се |
у праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измиј |
нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То са |
омагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</ |
ао кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p |
а пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душ |
о краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше нај |
мој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!.. |
стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком за |
нув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!... |
с устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу |
ауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемег |
е осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у па |
е, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— |
баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зелено |
којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друг |
... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} |
ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на |
е, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> |
ти: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, у |
м непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубоп |
ах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети... |
не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мисли |
ш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући |
је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="18 |
ијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па не |
много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у м |
у сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клуп |
а се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све з |
преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место. |
на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седа |
>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, |
и врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали |
ек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> и |
лебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу |
i>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим |
ого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах |
не топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p |
тио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико |
баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не м |
условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </ |
те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} С |
сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је и |
<p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} |
ица...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</ |
рећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или |
руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам гос |
јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбо |
и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам |
хнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, |
мишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера шт |
и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем |
, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек |
на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако у |
p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли цел |
а умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна |
тности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак забор |
а и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцова |
још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној ч |
т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми |
улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и пор |
икаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код |
о једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах |
</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће |
} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим |
ла.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме |
указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила к |
би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је |
ве да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити |
д куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да |
S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ.. |
ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да |
крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p |
вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задов |
а је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Л |
ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, |
имити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако |
ри минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао ше |
трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана |
вим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесм |
, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и |
лим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до |
азно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је |
{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засук |
.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш |
дам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз је |
огао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешава |
за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радов |
имети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако |
...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> |
да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута б |
ницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, |
ладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем н |
.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто д |
овек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам у |
ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао мора |
.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рек |
овор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; ј |
уства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје мл |
е свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, др |
х ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помис |
— викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окре |
његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не |
ебе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и паж |
вац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих |
о и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на |
ући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам |
екам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S |
<p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, |
, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара м |
а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна м |
им, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да |
.{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— А |
наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> |
шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај |
момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и |
ест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легн |
а поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спо |
се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђав |
авде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не |
и је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, не |
тролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} |
>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јест |
е тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рек |
а велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Доб |
да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говоре |
д ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, |
вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ниш |
ет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Зар |
ма толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,.. |
p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, |
ђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и |
> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да п |
ој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде. |
ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи |
о саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! — |
беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој ср |
шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џ |
ворио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева |
ту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сах |
то сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говори |
дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да |
време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,. |
...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно сп |
{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послужив |
осмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — |
едно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити ко |
ици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу д |
.</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и ус |
сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вр |
.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не пот |
</p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чес |
за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох |
ио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и к |
о.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га г |
.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спрем |
вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић о |
места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја са |
гла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуњ |
..{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унут |
, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево |
уку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> |
руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли до |
/p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где с |
ину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замол |
>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један исп |
есеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, |
да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О |
<head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> |
упа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и и |
па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на |
овним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно ма |
оби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> |
вук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И з |
..</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог |
ше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само н |
пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си оту |
им јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна в |
/p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</ |
позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко |
номе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бри |
ву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p |
страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина од |
не књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} |
и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па |
е или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше д |
м се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се поја |
(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Н |
пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах < |
ста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђ |
ари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се преву |
у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p |
е,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; |
/p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по п |
еру, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру |
почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше |
трдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви |
Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је |
/> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти с |
први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — |
тво твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пут |
<p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{ |
је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не са |
равити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче |
који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— |
дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова |
у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу |
један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано |
Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га |
ти, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, з |
а пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi> |
есто пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја би |
само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни п |
исам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерск |
све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џеп |
>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p |
готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног велик |
би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</ |
аред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем с |
а ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је п |
њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.< |
да показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прос |
ицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из ш |
ар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> |
ханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</ |
у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био с |
таше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости |
олазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут |
ам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите |
г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, н |
овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро ост |
, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њег |
рих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него |
ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко |
хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, нег |
за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан н |
смо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за |
>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако |
е вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих други |
ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не з |
о позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чек |
о...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је |
реко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фију |
3" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону |
> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти гла |
руги? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано са |
них Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како |
у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p |
трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш п |
<p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е а |
ама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за о |
тигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда н |
нчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном уг |
нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од |
— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће |
једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге |
да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?! |
а, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вече |
мам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва |
унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној к |
ког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онак |
ао роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб |
ђен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цм |
ију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госп |
и па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се пр |
у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека |
расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> < |
мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — |
лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстан |
а, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и зат |
оџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми |
Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и |
</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели појед |
ло се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би г |
светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у ње |
дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, |
<p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S |
и гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писар |
а како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у |
, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид |
јем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла има |
пођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја |
Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p |
, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</ |
ве дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше |
обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренут |
иђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, п |
врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече |
оји поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p> |
поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто |
; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{ |
, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n |
ити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</ |
ћи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — |
више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био |
реко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан пр |
ани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издрж |
ини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једн |
од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после под |
, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку |
те? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на |
ика уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и т |
и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави |
лук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати |
звади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се |
(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а |
</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p |
топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи |
је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, < |
та предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху |
такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зл |
ње гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео |
творише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само |
е окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зуј |
одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду т |
ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле |
вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или гд |
атељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их |
млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те |
— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи |
аше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не |
точим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму па |
ке станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем ј |
у и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какв |
емићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти! |
то спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — |
кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адам |
ало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је б |
а ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле |
ј кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— |
имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад з |
воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео |
речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом з |
о паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лице |
шћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} |
бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што |
ажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну про |
кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавит |
ишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима ко |
чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи |
аспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам |
изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусењ |
сам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p> |
роцеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу.. |
с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад |
вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, |
Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда |
>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвра |
на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем |
гу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај |
о одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда |
они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у |
е, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити ј |
часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам |
се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на |
.</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету, |
пати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико < |
моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бит |
ју,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, је |
у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она |
ељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, |
p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада т |
а не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, п |
ајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не |
ако се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свег |
ка била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће! |
али, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у |
е преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p> |
умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и |
одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини п |
али...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном |
ај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији |
а ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече |
и корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— |
тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спава |
.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то врем |
али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!< |
мо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с |
адесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила |
ратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехот |
јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролаз |
> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђо |
што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина н |
дох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити... |
вим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати |
страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па |
еше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј |
а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам п |
ложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох |
сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног |
ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори М |
није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе и |
ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се пола |
у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решет |
..</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа уч |
и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, ш |
b n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како у |
тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба дети |
оспођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, |
p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забр |
каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за |
о пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразо |
ико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијац |
.. пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се |
— продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двостр |
>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово д |
сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три кора |
их унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Бога |
вему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам |
тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је |
била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> |
ћи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седне |
Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајни |
ти шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме ј |
звикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћ |
чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је с |
>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p |
{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их |
ао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, |
им, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са у |
сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски час |
шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршав |
атим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> |
ече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у с |
јзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>Пос |
у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло да |
сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} |
о неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да пр |
лопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — |
му је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако |
сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, |
та кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год мо |
ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти ј |
аво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекн |
мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не з |
а и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па как |
т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да с |
p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <p |
ући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, |
! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Или |
му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици |
едну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S |
у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше т |
као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у дворишт |
једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Иза |
е.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> < |
>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог |
га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се |
у и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{ |
и толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} |
p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S |
о је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас пола |
е,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то |
позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мик |
идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски о |
пођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и |
добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од р |
мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучи |
долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је в |
о да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред све |
жим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Ил |
писати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мо |
/p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме |
сапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, згра |
ли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара |
нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточи |
ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, |
легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер |
исера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на |
</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{ |
егов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога |
озор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи ни |
апалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Ш |
/> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка |
p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,.. |
сора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари |
д чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жанда |
— а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, |
е да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га дон |
гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти |
кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајн |
десет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми |
вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да ч |
ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како п |
озвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се по |
један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешт |
ко му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошт |
га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Ал |
.{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутр |
ерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, |
вила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста све |
кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђо |
сар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену со |
ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржас |
а писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака п |
кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ј |
увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда |
/p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— |
Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаче |
p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потрај |
Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p> |
јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— И |
p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из |
у ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да |
ни:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, |
пет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Зн |
ко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се у |
> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... |
сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја |
>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> < |
изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове св |
...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ен |
<head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни мате |
</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се |
ешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p |
да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад |
а сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код |
пе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да на |
доше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му |
</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам |
већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одгов |
у да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него п |
ри Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Жи |
се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</ |
<p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. |
смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било |
— одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> |
одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње б |
о досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе |
узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склони |
...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступ |
, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, |
и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало ш |
се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у тр |
="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је |
Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слуша |
ше се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја |
н врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем глав |
ама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до |
уштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и |
о ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер |
шао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> |
</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.< |
/p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, |
гом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да д |
> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, |
а кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и ж |
х госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и и |
> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, |
.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе д |
утак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођ |
јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — о |
д хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, има |
и причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој гово |
д кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протр |
устих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — о |
а не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> < |
ти на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свим |
lepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПА |
а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду |
седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме посл |
а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На к |
а, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспат |
{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од |
јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац |
подаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан... |
ограду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја ба |
у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата м |
пирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} |
ра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{ |
имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем |
не један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, |
а њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он на |
од послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео |
сподиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од о |
ћ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке |
адржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у |
о!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то тр |
рат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p |
. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се |
и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком по |
..{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; ј |
тење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p |
у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам |
ани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старин |
на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше |
ће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p |
на преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена! |
као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш |
не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити |
p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене |
а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја |
по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођ |
</p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, |
кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џ |
мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — ш |
ло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: зн |
чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било ос |
> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{ |
па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни н |
зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога н |
pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад о |
уњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме |
ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се |
лед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те |
куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није мог |
седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од о |
д страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од с |
кључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..< |
имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитељ |
ржавну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиц |
м ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{ |
једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да с |
или, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата |
у изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb |
и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једн |
у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао виде |
знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као |
иђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађ |
читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој ј |
шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сиг |
лика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: |
н, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако н |
већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рука |
уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не под |
и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S |
ражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да |
ти цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је |
упили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу |
узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: |
се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Прим |
и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{ |
г боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још виш |
не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви нема |
а десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плат |
Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по с |
шљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{ |
тао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам |
лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и о |
у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја ж |
о на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како с |
а знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S |
ненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао до |
гог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Как |
х мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, у |
оцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да о |
.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> < |
p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к но |
а са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замо |
лије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпез |
емате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим |
ило насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p |
х очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души |
тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар ј |
а није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма |
врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауста |
ју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у |
и место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вр |
да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући |
ступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа |
лом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам |
одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код |
него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечера |
<p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да чов |
озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мен |
{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта |
жале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— |
рот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — |
едајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или |
— одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — им |
мила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најз |
сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погле |
умим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за ти |
p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису с |
о.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па |
то правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да д |
бало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опе |
живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учит |
е Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намер |
сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зо |
и шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су бил |
да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане чит |
еднако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p> |
иђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласк |
врљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</ |
роклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта |
а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да ид |
b n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, |
Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гла |
је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све |
} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам о |
Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле прежи |
упу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} М |
p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а в |
ло господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злос |
<p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам |
аге речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој |
ркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да н |
p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику |
/p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похи |
ећ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишо |
ој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грун |
те загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то оти |
у живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартир |
сто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а |
сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све |
азила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне о |
<p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала ко |
платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим |
отом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то |
а; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о |
— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати |
<p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одг |
е доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па |
докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.< |
лиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лопо |
Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} |
кторе, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окре |
од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, си |
после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да |
наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само једа |
</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: |
е могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по год |
, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако |
ли не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога |
ћи, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим. |
прати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p |
.{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, до |
м се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто м |
>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се |
д предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} |
о спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет |
ћи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко. |
ремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па |
ме док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до к |
сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно уст |
оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десети |
какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увуч |
то ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> < |
— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па нема |
сматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавил |
што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дет |
рстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и |
је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} |
зованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако са |
есплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће |
.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и |
че господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку. |
овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати с |
ена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче пис |
в остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSectio |
о као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек |
пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна пов |
е дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред |
и могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја пап |
p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутр |
у дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у |
.</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вр |
т а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико |
ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи |
, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо |
ан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — од |
сах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао б |
Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управ |
жим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео |
су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па |
на, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад |
се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгор |
ања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам |
ућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала ј |
онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога пла |
оспођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени |
табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“ |
<p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој |
одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за це |
<p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, |
нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направ |
од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чуј |
нас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам |
н заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а |
ћен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог |
се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— |
ико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху см |
ом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу |
тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не ос |
Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да |
сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку ха |
и — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади коли |
..{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас об |
не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} С |
о ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први |
.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад |
који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се |
х се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми суз |
ужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара ни |
, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми |
ади шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић н |
о ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; гос |
а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у |
својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више прибли |
редложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и поглед |
око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, |
и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јур |
текао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је т |
пао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не мог |
руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не |
о украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћ |
Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.< |
а њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар ви |
а кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш |
кад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, д |
pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те |
јвећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била ј |
не удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу |
А</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима |
која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа жив |
ити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времен |
: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено |
ети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако ст |
што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рук |
ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код |
шала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео. |
мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде |
а...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је сило |
м ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима |
ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... |
оме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без |
ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво |
помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана |
рећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, к |
о видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох в |
рате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгле |
т, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку |
је старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидов |
унђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се н |
али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</ |
е, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе з |
ати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш |
> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} |
ајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све с |
.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи |
е...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад |
, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако |
тово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то ни |
госмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се |
гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћем |
; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду... |
ко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала |
једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по р |
после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дош |
ар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи |
убиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" / |
што један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна |
ло, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по |
" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{ |
дног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сик |
аву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа |
велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ пр |
S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се |
то бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чи |
краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али |
од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца. |
јица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред м |
иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из р |
е у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Ма |
(и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих п |
је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледах |
обудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само |
знесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размис |
брижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке м |
која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити |
>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох |
одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена т |
ико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се пр |
циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано |
о им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два т |
јма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје. |
аковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод ја |
следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да буд |
S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и |
Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, |
— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Б |
и после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино |
остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и д |
по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници |
једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога |
дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би |
опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко |
здарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распиту |
вана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замиш |
p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> |
оји је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне |
уће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, в |
о за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не оста |
ања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госп |
гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево са |
</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позо |
до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Б |
ом оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред ово |
но легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам треба |
изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се! |
што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из |
ени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описа |
аш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</ |
ле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, |
дне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га |
је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније |
Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао |
ољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосм |
</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торб |
ин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Ви |
он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по у |
ико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то м |
Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком |
он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би мог |
ва помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... |
ман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео.. |
до ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више ј |
озоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јо |
о с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпун |
. убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у паме |
цу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ так |
боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ |
пита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три п |
— рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</ |
рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више с |
ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу ниса |
им са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега криш |
у...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад |
p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас |
ајзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! |
>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми |
сто, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не може |
, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није |
p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам |
<p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих гото |
д уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — |
хат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, |
!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и |
лицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није т |
ам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="2 |
— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p |
можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега н |
p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће м |
кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапа |
од вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канце |
ер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран |
та сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је п |
опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока |
амотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звона |
<p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера к |
д!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не м |
послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад о |
кљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од |
ико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. авг |
Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са с |
а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придав |
ила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последњ |
<pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> |
и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и |
и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, |
њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много ви |
То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао са |
е чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвор |
велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно |
.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си |
тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац папри |
ва корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако |
т нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли |
би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те с |
а на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празнико |
у?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, |
дин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлос |
ред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" |
држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме |
толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у |
еже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њ |
лармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — |
ет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад у |
ега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче о |
био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници |
аоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се поче |
и; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у |
p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У |
тиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има |
Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како |
им се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на м |
/p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о |
ао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја з |
ктеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би пр |
е трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имал |
мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили г |
да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно д |
...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.< |
се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и |
педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све г |
е судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме ме |
рчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Палан |
па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац |
куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми |
е ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — од |
p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примак |
окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, |
и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, а |
и!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају д |
А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери с |
есио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше |
жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу |
а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога |
ало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вам |
закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом |
просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} |
из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога |
р су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу п |
причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се н |
збацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, дас |
јући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме б |
ног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљ |
нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из свој |
S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S |
ње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...< |
уна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасн |
...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у |
ш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвоља |
адом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом рад |
пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, ш |
ек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се |
старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ |
толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се |
те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада |
ро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да иде |
потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уш |
.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспа |
о зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз с |
сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване вид |
се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, в |
оследње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само |
је, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.< |
ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, |
помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од пр |
р уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли |
ма рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта сто |
Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу |
а је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а г |
бом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђо |
поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} |
апрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С то |
тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А |
це ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не з |
и ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> < |
је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко ра |
како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста |
уно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распити |
> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико н |
да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом |
а нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну д |
ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла ут |
ју, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам |
о целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад у |
<p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> |
и дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох |
ма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако озн |
о сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад |
а што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p> |
нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту |
јацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се |
тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи |
.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, |
лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз зм |
ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устај |
и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма |
дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној со |
доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, |
јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига б |
м се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да ј |
мо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ |
Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам |
ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, д |
апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учин |
} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођ |
нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у р |
а толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, |
ју где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу |
се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возил |
од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће н |
зне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.< |
о послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> |
} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, ов |
некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих |
лу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} П |
ој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело г |
хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у сво |
али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али как |
..</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном ме |
дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, |
у, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па и |
.,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</tit |
а макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вр |
дине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које бе |
им, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започ |
> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам |
ледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред ф |
се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан |
и, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> < |
S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вриш |
јах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахну |
ласто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра.. |
<p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n=" |
ете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... п |
ја је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће п |
без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а |
о од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера кој |
јах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита профе |
па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кириј |
иту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Си |
а у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p |
p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више мо |
који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући ср |
чици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица |
носио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву |
и врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чут |
и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам |
ам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад |
ко удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад б |
вао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело |
погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко |
до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочи |
оже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништ |
и у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздр |
војке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак о |
од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао |
једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час б |
ох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</ |
што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказуј |
пођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окн |
— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S |
ет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе. |
ване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" |
јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седо |
се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинаш |
је млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на |
о то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до би |
м ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана |
да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту. |
то, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намешта |
док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приват |
ко смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу н |
та доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму |
дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их |
Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си јо |
та по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најс |
мницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнем |
о пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет |
оћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се ш |
овац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} |
го кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две |
у за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет м |
ојима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке. |
као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако ре |
и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p> |
ној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на к |
, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио |
pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала |
аздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигу |
пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање |
у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седн |
ила преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветори |
окте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p |
кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те |
на нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд |
хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Ц |
ада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога |
али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла |
ивањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>госп |
су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је |
три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да |
— одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чиниј |
на и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога зн |
<p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као |
никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Шваби |
доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} И |
м добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живот |
беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и он |
бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута г |
еистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути пис |
зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После ве |
ридолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто с |
>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се му |
ише од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу ва |
поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час |
Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p |
о сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест с |
а загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајд |
живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и зн |
ј, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се св |
а...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе |
о Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам |
а учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочит |
сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карак |
аја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала |
уће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је |
севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим |
, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по на |
p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сун |
и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у др |
избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тог |
/p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p> |
н ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Н |
мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— |
в. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана |
обра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, д |
тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> |
навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне |
...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати |
од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога |
бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хра |
p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!... |
ео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и |
Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p |
/p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђа |
а после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих |
прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— |
о.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад |
и помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједн |
д он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канце |
купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне |
аш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...< |
трпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместис |
>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... |
вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— |
ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и |
а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ј |
ињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа |
жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке бе |
решинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за т |
омак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми А |
ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на с |
дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, н |
</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Јед |
е.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана... |
м то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учини |
ашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, |
заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само |
А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам д |
<p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш |
ња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за |
већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодн |
сподин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p |
а, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, раз |
ку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробуди |
<p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, нег |
љада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И |
м скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p |
м да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и м |
сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не ост |
м је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за |
ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд |
ремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хва |
ину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну |
има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, |
>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранит |
. код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, |
,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар мог |
и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету |
<p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене прим |
послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p |
"257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога |
ити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и |
ко варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147 |
и до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „к |
е стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам к |
то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге наград |
име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат об |
омислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} |
заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја ба |
е да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада св |
ји је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова |
које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не |
да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири годин |
седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, х |
ико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окре |
а послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама беј |
ма, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима жи |
ано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисм |
иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у |
књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} |
држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и сл |
Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је |
, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— |
о би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила.. |
у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље. |
мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> |
из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с в |
ево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, |
да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, |
овека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта |
лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморе |
Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти м |
љубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p |
ије било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мен |
ло,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ће |
же бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „д |
ем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ће |
од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешк |
>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу |
омка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p |
Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на у |
сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да нас |
те у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такв |
дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе |
ребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба |
ет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било |
Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p> |
и ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; |
есет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} Посл |
е може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за |
ара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви |
— поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и б |
и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није х |
А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свог |
ес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не |
кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. < |
/p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека ва |
еља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — |
не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад и |
који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох |
је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је |
— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим проте |
ма за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којо |
Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је у |
леба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем.. |
е,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полаж |
и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — |
ам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех г |
етале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл |
нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме п |
рејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати |
ука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било |
.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу |
Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимн |
к у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо за |
е то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сад |
урао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да п |
ше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само |
но устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно |
четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте пр |
то ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краћ |
сто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка коли |
з икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ци |
лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p |
, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се о |
<p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув ра |
предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} |
.</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег. |
ђа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младо |
е би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на ов |
де нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, |
— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо с |
лести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише п |
викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p |
ће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ух |
варати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима |
амо столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало пове |
не разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетк |
рамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нис |
ли у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи |
/p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари ни |
номе на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасм |
капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко д |
.{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Мож |
е брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су ве |
д смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!< |
..</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немој |
ио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио |
На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пр |
с двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђ |
мо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете |
ему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре |
>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријан |
сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте |
ишта учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ј |
рити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да па |
и си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује |
ити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија |
ку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало |
да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи |
</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи.... |
, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="sub |
по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћ |
имо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим г |
чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што |
а ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скида |
не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та бит |
емо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те прими |
гу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти да |
Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговори |
— рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испре |
> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога |
ати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми запис |
исам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Гос |
.. последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да |
ати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад |
гледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попр |
чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњ |
ској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, к |
<p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио д |
тима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засм |
краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p> |
да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два |
а?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за |
е.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да б |
а се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а |
изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... |
породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од |
љиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче ше |
</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто п |
p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} П |
ст поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно па |
амо она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт пој |
госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један |
се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — |
шио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају |
ћи онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам |
могло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела ма |
у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и |
чељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до |
убав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> < |
алека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше зву |
а одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потова |
то вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без посл |
<p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— |
на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све |
је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пе |
.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратим |
кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих с |
же по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се |
ји беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањ |
="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се |
нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме |
ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, |
ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у п |
tle>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше |
ао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с |
меш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— |
, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, |
после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто |
најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда ре |
н новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је с |
баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у шко |
његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</ |
ам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, |
убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто н |
двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улиц |
е око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био |
те?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> |
ога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском слу |
ене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>К |
ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас |
ва равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми |
рах, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек |
и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је |
— море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спрем |
а!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе |
ичао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није |
а дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повуче |
ело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, а |
пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукам |
који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ов |
е и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око |
ти у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се о |
> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа по |
сала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несре |
иди, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> < |
се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што |
ао да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p |
ња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам |
а швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика т |
ти кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком |
<p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс |
Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак м |
насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Св |
Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према о |
После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном тр |
гнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену за |
>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у |
беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> |
више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича М |
коваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из |
рофесор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да од |
тави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Т |
.{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим |
> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> |
Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p> |
кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... а |
био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ев |
могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чека |
а био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— |
е у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо |
сише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па с |
запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то р |
ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја н |
што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, |
мо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, |
овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ј |
јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> |
е могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слат |
па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе! |
се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то |
> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одм |
р ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Н |
ну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог |
азговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — |
још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са |
днео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једн |
, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> |
показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кож |
</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре |
ам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама и |
чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а |
о још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па |
како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> |
и; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p> |
трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по м |
за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он муч |
p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде он |
ка, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да на |
нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а т |
д њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n |
још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју ро |
а цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђи |
на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би |
али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не за |
м стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну наб |
таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и оста |
, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам ост |
ем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се завр |
у?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха |
..{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо |
у једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улиц |
лико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је ч |
врће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, |
кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Из |
е и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора. |
S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се о |
а дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, д |
Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, б |
ајвише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим доб |
Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p |
<p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви |
ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпет |
избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по |
<p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што |
{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> |
ропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</ |
у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Буб |
ди, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у |
ислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије |
и намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово на |
за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и |
ве набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне |
ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се до |
алу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мрта |
мо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Ча |
дмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни т |
се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам сво |
во ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници |
из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се |
у и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођ |
ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и д |
нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан |
а њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас |
ела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима |
ритетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не |
Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не по |
на лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p> |
којним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, до |
укао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати |
лупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну |
вучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху м |
данаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огре |
тера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и |
м поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и рас |
киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи |
а која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очи |
ог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо |
з чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; ст |
грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо |
дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одба |
аког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом м |
м нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у |
нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Г |
сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, |
ле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Д |
p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорск |
>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нист |
еси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу |
н није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја |
..</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p> |
се и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{ |
нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у про |
давала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоћ |
епо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да |
га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> < |
тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као па |
та је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у |
рт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас ј |
.</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече го |
канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није ле |
арочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?... |
љској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да пок |
ће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — нем |
ешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, |
</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S |
Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С |
ојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво |
полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, брат |
уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадо |
ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, |
} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па |
ах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... |
, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци с |
у,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па |
ла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу |
. шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту |
</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је н |
не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а к |
чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о |
она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — |
марљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она |
страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S |
Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једа |
нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми ни |
а ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратит |
је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> |
уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи |
ет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, |
авих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи н |
..{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пи |
лим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окр |
че госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах |
кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи |
га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се пр |
ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам |
<p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> |
мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — |
пет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — |
ећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не |
о доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, |
ма честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је нареди |
шем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и шта |
помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег |
иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађуј |
— упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто каж |
упи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста к |
хватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта |
ати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на с |
гао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме мол |
ења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиро |
да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ј |
е гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, рецит |
ре, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да |
<pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека |
м ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси ш |
е, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да |
ни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb |
хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац |
вршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу |
...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p |
</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г |
к те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или н |
и изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угуши |
ао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подрум |
само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите гос |
о ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да |
ените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се |
ам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,.. |
код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, д |
ћи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А |
е ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разгов |
остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за уч |
ахтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, ај |
бати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу ј |
пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам к |
на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p |
кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: с |
/p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Де |
ца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и про |
</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S |
тишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш п |
често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће са |
тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацил |
е, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и од |
p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу но |
треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у |
..{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђе |
осподине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... |
о и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједа |
јаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се доче |
ђо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра |
што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође б |
лед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ |
изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију |
дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је |
.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче |
, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све |
обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спу |
крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га з |
ви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Мо |
мена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога м |
ану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати |
д не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, ме |
. само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо из |
док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устаје |
ак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она |
<pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам |
јали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме |
} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину рук |
во, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље |
лу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад |
а поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље |
...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> |
>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} М |
ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче је |
распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и дана |
д угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да с |
<p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> < |
{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме |
е малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али н |
е позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који |
<p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљ |
Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас |
жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен изву |
мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочиј |
могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господи |
аспитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака |
Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да |
еменитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> |
м у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстим |
днији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да |
спод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улиц |
о не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </di |
а-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>О |
н од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, је |
мо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да |
ј је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљив |
ох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица |
ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p> |
е да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим |
<p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас при |
иви како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидос |
а често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која |
твари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела |
Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају сва |
жили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок |
ме отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p |
улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрест |
ду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је |
капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав |
е напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се р |
ћ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> |
на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, се |
ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, |
мље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умук |
трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се ј |
ада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примеће |
н то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се |
по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са л |
ти.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам |
> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у т |
а већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћи |
рно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жа |
озе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиро |
Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажа |
инара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремн |
ко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме |
/p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="10 |
<p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се |
и, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадо |
пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог |
стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече н |
жила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.< |
казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је |
ва господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је |
ео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам |
оћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и |
једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни |
ро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор |
д.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Б |
и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се изви |
за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> |
мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена кој |
/p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— |
кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, |
ораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, |
момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна ламп |
— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштр |
светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш |
бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. |
да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш |
вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш? |
јни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће |
ети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси |
е дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> |
"119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и |
а,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана |
вољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити |
ад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво се |
S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми тре |
провешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот. |
:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога мор |
мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, реко |
ога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак н |
и ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S |
да јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад |
О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошк |
10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— З |
их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене |
ла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених рук |
чљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{ |
на, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, |
пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се |
<p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спават |
време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што н |
од матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад го |
е би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа |
да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на по |
ислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и |
ију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — п |
ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајд |
кинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако |
нгупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја ниса |
чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па с |
е нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда |
је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџ |
ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи. |
еше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да из |
е лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је з |
е муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратим |
кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда |
ији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... |
и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам |
ад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зл |
.</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио? |
о на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по |
ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пу |
ио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— |
г и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} |
али по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек |
м му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврш |
сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јасту |
за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једи |
о булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спават |
два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спав |
аклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, |
па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, |
емаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао |
од куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не в |
како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, |
и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад |
Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— |
у, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</ |
лара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, |
>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те мож |
и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их |
ти у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а |
дати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити |
Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и остав |
ш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Кака |
и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас |
Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да г |
,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — |
ре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, |
под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викне |
’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> < |
за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руко |
, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме |
<p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та |
свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао |
Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште о |
уда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како |
ревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — пре |
поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а |
јте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кука |
је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рис |
валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к |
он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црн |
је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би дру |
— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта |
мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мал |
да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него ова |
у страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу |
нао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, |
риђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, |
Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде |
ега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир |
/p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже св |
аливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, |
>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога с |
и једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како |
било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>К |
албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} |
оцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињ |
> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви |
бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, м |
могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо |
пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p |
а Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се жив |
ба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поце |
} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а |
ли као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да |
, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— |
ко му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спаса |
че да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина ј |
сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих л |
трашно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на ули |
м од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу |
није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, |
Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим сту |
<p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци |
кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим кресне |
е само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци пре |
адио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, ј |
о онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и м |
јаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би ре |
обу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове |
азумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке |
дава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да |
гаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да зап |
— рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ок |
хану где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механ |
нице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам м |
стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је |
<p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се |
ово седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворит |
S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> |
Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, з |
!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет |
. мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто |
пчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> |
а што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућ |
очито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не |
орпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страх |
дарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко во |
миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ру |
мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи к |
елу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се |
едва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начист |
у махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жен |
Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари |
те, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице |
ко.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми ј |
>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може б |
у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек при |
ге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да ј |
а сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да гово |
ом дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога |
и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разум |
, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се ко |
ања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три г |
давање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p |
..{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод |
их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?. |
...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— О |
! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама |
не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни |
е: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> уса |
му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта њег |
не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Т |
/p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да |
нила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p |
танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко је |
ђу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, |
ше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> |
ину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим м |
е код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је |
и је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори п |
жи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом |
де...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред г |
Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него о |
опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он |
дели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо |
а учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— |
им вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли? |
ер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{ |
една, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га поч |
е крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад тр |
Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Ку |
та...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у том |
упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а |
„Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двад |
Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p |
био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну к |
уди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осе |
децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па |
Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у |
ара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему |
ао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је |
нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> |
љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту д |
<p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише |
преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разг |
чај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-т |
ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, |
е према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање |
еш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код го |
>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— |
има пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са |
му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика |
ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ј |
> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нек |
— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одгов |
о добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, |
.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.< |
ад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под ус |
и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвал |
— викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако |
жа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је са |
није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакв |
м унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, м |
Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да |
...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb |
о који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на мој |
ушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, гот |
е бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас пето |
, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...< |
> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у к |
ао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох |
имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да |
, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја |
је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p |
p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — |
маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше ша |
на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би м |
ичах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна |
<p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити |
а вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учит |
и да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја |
о, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — П |
је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>П |
Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама |
S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да |
написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</ |
маше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови |
лазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују |
довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио св |
Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио с |
а се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! |
прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Б |
због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би |
сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док |
о,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори |
<p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београд |
ћа, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто др |
, ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, |
и сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још тро |
има великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је приве |
Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па |
азмишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита м |
опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво! |
— викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас м |
, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да д |
ати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздр |
му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћ |
ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, |
Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркв |
а заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рек |
провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— |
си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — |
жасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само |
Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— |
у у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи бех |
ца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну м |
b n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врат |
ди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (В |
и мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по |
ди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он |
на нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</ |
све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{ |
у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим |
аву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт п |
ог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чо |
>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно са |
p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>К |
p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање |
, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасош |
лом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> |
јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час |
школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он к |
код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... |
газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прожд |
ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо |
ости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах |
.{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам |
<p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрв |
пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то и |
г очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на |
и све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онд |
м своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и |
особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео д |
мејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолош |
јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као о |
о једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте |
није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке |
— повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у |
м од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на д |
ио сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S |
муран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек |
утку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га |
да и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и |
а се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена |
их стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још |
и; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послужив |
ом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима по |
олим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај |
сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му ис |
бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазв |
жа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили |
сле чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легн |
смо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!. |
ија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцах |
екиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа |
те да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А |
врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајућ |
век доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што |
зуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахн |
м из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће |
испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p |
...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет б |
о.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета да |
Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао |
о мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па |
их а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако д |
о џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> |
ашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му не |
и испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Нем |
- упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја |
врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хај |
е да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама. |
ћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја |
породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је |
он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио с |
у.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред |
<p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> < |
и кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану |
!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и |
можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руко |
креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне |
кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу пол |
/p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од стр |
аба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје с |
ити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми |
дох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше к |
на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S |
дмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси л |
Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, у |
на била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— |
<p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по то |
ога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Н |
а, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је вошта |
а му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је |
неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му пра |
сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја |
звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у на |
... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> |
лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је о |
p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати |
игани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, |
уда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане цип |
у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити |
трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта би |
сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Ла |
S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к |
сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и н |
оји грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју д |
остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум па |
ј, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па |
лим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да |
о носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — |
ђе ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим тавано |
боли стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кљу |
ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор |
ма и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за |
S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, с |
дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њи |
ар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити. |
е.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују има |
емо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни поја |
кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки на |
шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз ст |
трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског |
како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим друго |
n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три |
ме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не зн |
под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На |
ољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене |
онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па к |
општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад н |
га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у с |
рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели |
је у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесм |
p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p |
а признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку |
> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p |
леда.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с |
приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, |
за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак |
!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...< |
угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ће |
ао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког |
што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим ц |
а, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао |
фрици...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да |
Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни ср |
ет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ |
ћ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука чове |
е тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су |
се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окуси |
да ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Ст |
.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замоли |
најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не |
ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" x |
ак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то |
време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и |
ша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука |
сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У |
и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех |
х да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад |
S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у л |
с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саон |
Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, |
нту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} |
ачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде ј |
есеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женс |
месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S |
Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разуме |
ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, |
рио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> |
— шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан |
p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала |
оћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> |
оворио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</ |
о мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> < |
вом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S |
50 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више |
га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Мил |
!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас оста |
ћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох |
о ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Би |
мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је пе |
p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p |
а хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.< |
иша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем |
кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто к |
бље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> |
гурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја |
реко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, к |
у:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби |
м празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доруча |
једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи- |
ави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а |
!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко |
није да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код јед |
ало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, б |
у ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управи |
ски греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ућ |
но, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђа |
та, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати |
није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <p |
гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дот |
Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи м |
мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Так |
досмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из |
м одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка н |
{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном |
одигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену |
Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам |
<p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динар |
} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље |
>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступни |
ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.< |
да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ |
колу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле |
ико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p |
.</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад |
унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све |
белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном леп |
пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу |
о погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика к |
нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Глед |
едонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло |
на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проход |
вај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ј |
ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тр |
а,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово |
м, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, |
у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још је |
ишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико |
, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мал |
у.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног |
<p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, |
Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између |
ла, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као |
, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У дру |
етна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну гос |
д ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље |
нез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са |
што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара. |
едовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је |
блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „с |
ки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у |
141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних |
места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, |
> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад |
— и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Х |
милице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него |
учењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терат |
на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као шт |
гара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње ч |
љавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, ок |
трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овом |
у само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног к |
о чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па |
се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чич |
та на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p> |
ама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> |
одином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо к |
д тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ |
а, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредн |
Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу п |
та од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и ст |
<pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} |
е: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти леншти |
ћи у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена |
— рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа |
учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p> |
из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p |
/p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а |
се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p |
да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама ниј |
вој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин |
ну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госп |
уре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— |
кру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.< |
</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас гор |
! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачу |
>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што |
Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што м |
м, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га |
па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> |
ку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не м |
брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме з |
е читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека |
азухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p |
из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,. |
ишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, ра |
адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује ис |
дих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... воли |
— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> |
нам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, н |
кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига |
— рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест да |
ана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми |
еко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, |
ше; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас и |
нули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, |
м могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни |
очех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p> |
који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако р |
за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер за |
укла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стра |
рднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече |
еко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде |
ђемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само |
. славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар |
шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до п |
о псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, |
р су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то с |
еше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као је |
едељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом |
уха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре |
/p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погле |
цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рук |
S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> |
могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да |
екох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио |
гу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</ |
, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дот |
.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима |
досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево у |
роиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцелариј |
луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у по |
га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у |
медију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењ |
шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа |
пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређ |
главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> < |
јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за т |
те тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — |
емаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> < |
олико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, |
па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад |
бар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста |
Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p |
пава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, |
енутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну |
једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да руч |
уку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако |
ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па н |
нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако и |
метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је н |
мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи. |
изу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, |
ше се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p> |
а да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном дв |
збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и п |
и смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији |
сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан би |
олико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно |
ко усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер |
чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у њег |
евом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали з |
да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али бе |
но бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођ |
тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак |
гама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, |
на иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... |
о гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се |
ји су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p |
енувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад из |
м се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежа |
ини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао са |
тна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чиз |
о моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар |
мо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад см |
то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, је |
не.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у за |
јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче и |
док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах то |
у стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се п |
поја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како |
: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико |
на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p> |
но, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причат |
са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мис |
ажар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и |
овом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони |
/> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; |
то се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо је |
ражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах |
ратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно ра |
тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свиј |
в га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку |
<p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да |
.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Ниса |
купим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола |
разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столи |
</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва мо |
а што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак |
а му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и |
неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахат |
Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} |
p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доб |
!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело |
тије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је |
ндустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао засп |
седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ за |
же трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као па |
е свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе |
<p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусм |
ле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све |
ђо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше б |
рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе за |
ћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Н |
страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша с |
с, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш |
ођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих |
али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа д |
ем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек |
>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им |
тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо |
р а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца |
ти седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> |
рганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и кол |
очи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете |
примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер м |
екара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кида |
пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од ч |
вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух |
е нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — |
а сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осети |
ка што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 1 |
>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим |
" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад |
, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад мома |
и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S |
бацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претр |
p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па |
рбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Нек |
школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговори |
!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за с |
.{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али |
само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде |
у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо |
Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољн |
ет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на |
ледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се врат |
о само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <miles |
оведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно фл |
<p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране о |
н мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, |
не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> |
овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред |
нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... ре |
ама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, |
, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством госпо |
ојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Че |
ме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их ов |
оче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огреш |
авити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Па |
знадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд. |
моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене ше |
ржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључ |
ом морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што |
је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — |
.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше |
, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико в |
да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дош |
диште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Пр |
идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" |
Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благај |
је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим |
Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а н |
је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право |
о ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у ово |
родираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирет |
“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећ |
} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман |
у се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p |
сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате |
, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Мани |
оиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова |
ао и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, |
ма решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечисто |
волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био пре |
што говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов проч |
он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да |
шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све с |
а-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика |
ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам |
ај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохват |
о ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S |
прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </ |
з пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам |
аде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и |
<p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер |
а <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — |
. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су |
едим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одма |
ли, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва пе |
ише нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам јо |
влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, |
е и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа |
... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свр |
ице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе П |
ама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газ |
спи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени |
и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> |
едала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка |
— рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја. |
4" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Дор |
Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... |
ати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док |
о као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетат |
че писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину к |
е један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на со |
рисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријат |
ноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам п |
Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из |
</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</ |
<pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред бу |
, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, пом |
а, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> |
<p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искрив |
овуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не над |
ед зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом |
е, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав ка |
атраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, |
>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао |
<pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим. |
ицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва |
што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са |
тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро по |
тераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљи |
ече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „на |
афа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div t |
жа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан ј |
ајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школ |
поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима ис |
толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се крену |
<pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бог |
кав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја мор |
те љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву ј |
радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларм |
стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па пр |
старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је нос |
ри унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, |
а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— |
лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандарм |
ла, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро |
ставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она п |
ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад |
,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега има |
е у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капиј |
него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— |
!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни |
а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њ |
ирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, |
сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} |
ма, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за т |
арапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити |
ам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зи |
Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај |
</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <p |
врши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам виде |
требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши |
ладаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је зе |
ирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли од |
..{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> је |
ера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb |
повима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, ж |
отера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му ј |
ста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена |
је започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само |
јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и п |
уђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била н |
викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венц |
оспођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масно |
кој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим ун |
до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку |
— рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и те |
едва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљ |
о због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње |
стисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p |
су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се |
гле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда |
в пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам д |
поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Купи |
руговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка нов |
ултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли см |
/p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом в |
је другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и |
S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем |
.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>П |
вори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, |
; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Разм |
ла и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене |
тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сва |
могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зи |
улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Д |
ом рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо уну |
у ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима к |
> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен |
та ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што |
е чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад |
год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам |
ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети |
акви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу л |
није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на |
сам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед |
су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> < |
дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад уг |
зненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и |
кох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... сла |
вориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна |
а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то |
о из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстач |
Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и пр |
ако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обу |
жали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против п |
м се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у |
се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом |
аман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — |
Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, |
у и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни |
ђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једно |
лане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше зарумени |
ли дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је |
у ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као |
/p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рук |
ох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, шт |
и је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, |
нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити с |
сврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па |
рио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам и |
упим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна с |
да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад |
руго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, п |
ив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да дру |
— дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — вич |
ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети < |
смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, јед |
се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не ок |
глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па ка |
еше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да |
нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у ве |
а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} О |
што то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постав |
а лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им |
поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из он |
и пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и а |
.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само |
p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак |
реко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема н |
ест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што са |
и, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала |
о би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p> |
на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам |
.{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би т |
ну улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред врати |
<p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна з |
едограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разгово |
сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мен |
то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладн |
е сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек тре |
ти!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако ус |
предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обо |
а тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, |
с да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чује |
о апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, |
ам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које са |
а никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцка |
а сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>бог |
елики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим ф |
заше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињ |
и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, |
екивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћупр |
вац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, |
<p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђе |
едну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде |
и, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а в |
одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу и |
еторица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црни |
бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, |
о ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— К |
добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник |
Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, |
не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окрену |
и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пр |
мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — у |
<p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало |
ећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај дру |
— рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар н |
ају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од на |
а није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затв |
а је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Н |
ер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се ра |
е и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с |
а с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полуде |
прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек од |
вом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа |
зао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— |
ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом |
у уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад од |
ње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретар |
</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови |
цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни ча |
спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме нес |
а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од закл |
атери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да |
ни изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо |
— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже |
он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па н |
Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — о |
то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја |
е паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се оп |
, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави... |
пођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, м |
је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ М |
ола све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — |
<p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... |
са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан пресе |
ме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S |
неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше |
чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику у |
... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље |
ад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми |
ни месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживањ |
сле ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрез |
лушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво |
храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вр |
— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне спомени |
ад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода, |
— прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм |
есто, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{ |
ам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их |
S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ сте |
бима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{ |
!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milest |
/p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам |
остану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне |
ем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше н |
анце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар п |
сигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу ре |
задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет |
/p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је с |
вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место к |
тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да |
богом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће рад |
њи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог |
<p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, ког |
е ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беш |
ли кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p> |
рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p |
довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шт |
е казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одм |
Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дођ |
извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у |
р за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућ |
врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се |
ве појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад |
ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кв |
, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу |
а одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао |
p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да нева |
и тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем |
и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{ |
ед канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— |
е да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она ј |
уги пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао |
им и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и |
ља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог з |
осподину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомич |
пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са кој |
ини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, а |
едњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} |
, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било ј |
ресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умиј |
шио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне |
уди!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За м |
упници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један к |
би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју стра |
променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, к |
кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p |
е страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчин |
џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим је |
на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из |
ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била ти |
>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших |
рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није би |
одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После |
ано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер с |
вим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам |
збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} |
ка ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац.. |
огао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, |
навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, |
уго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме |
уго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам |
пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p> |
/> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— |
ам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре чет |
ну и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини пр |
а и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомес |
а.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чес |
<p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке б |
рбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> |
нем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... ника |
<p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испи |
Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер |
> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме |
не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час |
гао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скор |
медох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахат |
не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збун |
на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом |
престано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на |
собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, |
ошен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад с |
оспођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође за |
акло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод |
адржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесм |
дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S |
ни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као |
milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми гос |
па у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући.. |
зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тад |
и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухв |
а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам |
од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и п |
<pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си п |
аносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, миш |
радим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као зак |
испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" |
а!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све м |
јих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, с |
ана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини |
ршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{ |
/head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му |
це“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричн |
могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љ |
у имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила |
ош било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за |
овац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет н |
т динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем броја |
S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у си |
вадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — р |
е говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин насп |
и као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао з |
ти — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети С |
фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је гос |
волте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и |
грамо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше игр |
, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар |
ера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пук |
н, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом нећ |
кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам пла |
поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прап |
и дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим |
та места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, ва |
вај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме у |
исали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њ |
приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако упла |
сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" |
оста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у рук |
и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> < |
ста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки |
људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додирива |
па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи би |
са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се |
други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу |
ска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и јед |
ошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар ка |
се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли |
ћао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам се |
ђа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам |
..{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, |
ажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p> |
оме гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се |
школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни |
сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да |
, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нис |
рни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светл |
ах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати |
ам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака |
и капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, изв |
једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господин |
..{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не |
реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док |
, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуд |
а то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; н |
n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован.. |
јући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му понов |
ма, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох |
ам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да с |
...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с п |
е зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; |
> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, н |
са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па с |
дном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљил |
земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан |
викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степениц |
биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно |
о је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није |
х два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куд |
> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...< |
не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао |
о од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге о |
зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} Пос |
рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву |
се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у |
> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </d |
/p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p |
на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па |
и...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних о |
сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, н |
сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они |
пљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајк |
а до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из |
/p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стиг |
.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне рук |
е ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до |
у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко |
ја остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив |
камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред |
у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједе |
да.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крај |
писе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на јед |
вори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с пе |
те, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није |
, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокач |
да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> |
општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како |
ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нар |
о, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу бл |
драво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са |
ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ |
ћи по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу |
Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се ч |
>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не |
жити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будет |
и пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... |
p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одма |
...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, |
</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметиш |
ама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се ш |
оришта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли по |
стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окр |
.{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак |
.{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се з |
...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га |
том сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p |
а била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и |
<p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва |
болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ов |
Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" |
а беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пу |
мо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочија |
рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се р |
е што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;.. |
— рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим ме |
прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа |
сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо пат |
амислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</ |
p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је так |
.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спа |
реме гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем зви |
о злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће иск |
зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на |
.{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата пр |
речи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — по |
н по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајски |
ру како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, |
е: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верује |
е у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> |
мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?.. |
у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Су |
ноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано |
<pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и |
и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> |
ођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже за |
нао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стра |
>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, дана |
ди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет П |
затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, |
жао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! |
д сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p |
p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p |
Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где н |
о паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као залив |
ићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.< |
одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево |
ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!. |
преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ев |
облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим т |
ли, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би |
седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пу |
по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, а |
.</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита уп |
нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена сп |
а га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> |
</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треб |
<p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чу |
лици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица |
едаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разг |
едао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су посл |
отиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> |
изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз жив |
з квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и уп |
у те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столи |
би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не д |
сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кест |
а колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У сед |
а тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако |
е ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затво |
онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</ |
ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зе |
имајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи |
ужи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</ |
о се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{ |
тране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали |
ожа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезет |
у.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих |
жајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја |
тине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чи |
уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те |
њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка |
авод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом настав |
ешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> < |
испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> |
.</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписм |
и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све с |
ор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме |
га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта |
увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме |
м изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се |
де да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажа |
рка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве б |
е смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са |
д прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу полови |
— процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреш |
ко воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној |
кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па за |
>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је |
лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде |
киде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем |
т Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
..{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и теп |
— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је м |
ођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му |
уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта ст |
p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду по |
ико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите до |
о издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци о |
деш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадић |
е па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпар |
е први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у л |
спођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...< |
сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао |
тити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радос |
а за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одри |
ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима |
ло дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.< |
<pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, је |
видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за |
Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах |
е а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.< |
тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме с |
десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S |
Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па |
вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p> |
— а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</ |
повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разгова |
са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничег |
сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију. |
а вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бр |
и?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, |
и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах |
а нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p |
ко уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у |
овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим |
е као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не мога |
сећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја |
о спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је б |
Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпозд |
остаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па м |
јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт |
јах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја в |
д стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Пр |
Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брков |
и више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаш |
ека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Боја |
ах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једв |
био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад ни |
<p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, тама |
>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232 |
у низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па |
врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм л |
да ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{ |
прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помама |
S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, ко |
обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се вр |
сам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} С |
је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме |
.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су ма |
биља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде |
к после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Из |
тисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} У |
сило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођ |
nit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен |
по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако мог |
</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, |
p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и |
и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не мог |
казујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос на |
Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> |
вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, н |
о положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} |
ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави |
ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се п |
— викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупка |
<p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни |
..{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер бе |
та друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умив |
Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који |
а отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се гос |
Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена |
ако је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, поз |
рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да |
ко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три ко |
е само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт |
а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се су |
Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резу |
г, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био м |
спрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био |
још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за |
ише наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем |
побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим д |
.. рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гол |
оликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што |
ошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара |
моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођ |
пуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општин |
распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми др |
.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n=" |
ведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном |
јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију |
тити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи |
S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела |
едати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јаса |
пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међ |
иког терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топ |
ицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад |
ако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Х |
="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечера |
?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> |
три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више |
ле још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох И |
умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на иска |
обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бек |
а служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, |
его дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p |
авним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите н |
и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За |
итнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем к |
и живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме ма |
ла и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од |
г ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је б |
освађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се |
рчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје н |
о четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, пос |
је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капиј |
е није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место г |
p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.< |
било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у |
еосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде |
ори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> |
обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је |
ам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и |
рати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па |
паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за дв |
све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трк |
аставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам м |
учајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце! |
лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта |
и се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их посл |
</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мисли |
да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту за |
сприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и ка |
е довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад в |
поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, |
њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове |
вим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двад |
ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио |
истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити |
у страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете р |
ш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему |
радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> < |
.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... |
му казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко нагово |
е истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се мо |
ити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу... |
сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Так |
зва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гле |
ослуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога |
ац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем |
.{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> |
Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм об |
ндрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што |
богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама |
бар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви кој |
} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у ше |
е се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрп |
ругих незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас |
Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лак |
ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута д |
јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изл |
и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижав |
ве ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хл |
ичаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и т |
ђосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора |
на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред |
о у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде о |
енада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја ј |
вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећај |
целарије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда |
дно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и |
ерен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај |
урим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, |
о, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа бил |
е ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S |
и...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они п |
ују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и |
тара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зл |
ем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Р |
па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу |
ек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— |
одим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђа |
ајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори вра |
Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто |
а ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде |
ебе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Ма |
ем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Бео |
о дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо д |
ог хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икак |
ама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао поз |
често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвозд |
ла и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нем |
/p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу |
.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох |
тражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обр |
немогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жало |
та извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...< |
/p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахат |
Section" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, ко |
ио јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану |
ратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Х |
аћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нес |
> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у је |
е завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код |
нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах од |
реноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандил |
авати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у ње |
је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по д |
за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се у |
амишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је к |
апоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Назд |
м приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата так |
осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се |
ит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим... |
од њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у ш |
</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и об |
ца, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно врем |
квих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S |
и заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим ј |
та не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на кој |
...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месе |
на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисм |
још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која ј |
смом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест |
n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој посте |
, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — ви |
га ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рек |
с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај |
ећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском пу |
<p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има |
Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, да |
а је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко |
нуло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада вр |
лицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бо |
ила највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се тр |
сетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајт |
ећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, мора |
p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здра |
и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње до |
а дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> |
х стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</ |
да вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беш |
зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових |
рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се |
ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у |
сем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па г |
ор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао |
ватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жан |
ом шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После в |
задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити |
а је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим |
тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се... |
} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до |
књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полуд |
се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — пом |
патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај по |
а...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од к |
има својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S |
омах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи бил |
рчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, оба |
пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} |
што сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изуз |
>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p |
го милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах м |
угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — |
у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов |
јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису |
чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то |
м научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми |
— усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукањ |
Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је |
SRP19001_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били м |
већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за |
ли најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у |
лагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио. |
та недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p |
Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања |
.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Сл |
са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у бо |
е се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због |
е код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам |
иву мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана |
гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.< |
школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у у |
Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n=" |
било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја |
ка је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја сп |
хати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи ни |
о, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Мех |
а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим |
чи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земља |
ене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода |
"258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи с |
ами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свог |
> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећ |
у нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра ус |
ко опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не |
ућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам |
{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, |
о у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо |
ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу од |
где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шт |
да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и в |
лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p |
Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129 |
шта, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не |
мао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског ј |
спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,.. |
> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, мо |
ст као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рука |
дем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој |
ај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти |
е остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и појед |
ао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div |
е новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни б |
туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шт |
шина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полак |
!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотва |
се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} |
аћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зор |
> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} П |
ожда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследње |
p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</ |
...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, |
Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је |
рича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, |
, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи п |
уги. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари |
их се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ст |
ем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, |
а који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепо |
ао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времен |
у дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам з |
ке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кав |
и сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па х |
во беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог п |
оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; |
о или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би |
зо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> |
/p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо |
му и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, д |
, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се к |
на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим го |
</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n |
врши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном мес |
јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу |
смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробн |
Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари |
на дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим |
ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако не |
азник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Тераз |
ове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми ј |
ње, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Гов |
ао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којо |
чим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и њег |
, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се |
чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овак |
ка буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још је |
помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се |
во беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и |
а у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисв |
ах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!< |
<p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу |
ру скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли н |
тљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p> |
ко пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта ч |
..{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, |
ичати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са ж |
ети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — реко |
сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведо |
д ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чу |
р, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас мол |
.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом |
и једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и |
еловјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од |
енутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на |
иромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда |
нута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дак |
чак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом |
p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колик |
железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше пут |
и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Н |
раха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</ |
до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динар |
чку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мно |
;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, од |
Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред вр |
ујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} До |
ља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да пре |
к сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну |
то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре п |
ав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p> |
к могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сад |
ли у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам |
м...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’ |
ој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не |
ики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван |
, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати |
од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада т |
кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве после |
одина,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} |
бојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгуби |
Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n= |
ујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигу |
а ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> |
енут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{ |
се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} |
Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод |
!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мн |
— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад с |
али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како |
— упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, |
ти, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја прав |
едлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старе |
с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савам |
наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи |
и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> |
ему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи |
кве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене не |
а, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудил |
дправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене на |
да почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, п |
ници, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно |
но ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја |
провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам |
Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: б |
шеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору с |
мад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два |
еликој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... ј |
ван од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!... |
има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледа |
од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и |
Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зид |
0, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из ф |
ликог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла |
е време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће б |
дила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађ |
сам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ с |
не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>С |
рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш |
ц седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на по |
с, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да |
ладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше и |
а друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— |
роживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{ |
зад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али |
тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. проде |
езарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г |
био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Мил |
свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, |
"71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док св |
нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је с |
исам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па |
ше од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је |
а за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола |
диже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра |
адражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газда |
смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности |
и, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> |
стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит |
то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући |
узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по је |
Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p |
разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођо |
сто за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</ |
тим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{ |
> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p |
о, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} |
ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> |
умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице.. |
се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара |
лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, к |
и се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљ |
ам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом |
Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спав |
ачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би прав |
скидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да с |
мрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и |
е греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{ |
<p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну |
шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> < |
ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао.. |
на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и |
н сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Прав |
>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, |
умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, |
мо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек |
Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" / |
новнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да уч |
— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— |
се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је |
а нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућ |
тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>По |
, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче оп |
уцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попри |
у, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> |
у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако |
а, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се посл |
аћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, гд |
моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,. |
из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу |
гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни... |
где морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Ка |
и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, |
>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнем |
<head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, |
а двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S |
нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио он |
p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро полож |
нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирче |
прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако н |
n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по шк |
нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више |
ицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем д |
лико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, |
— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник про |
ламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} |
хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме ос |
к ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну ко |
заше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста |
здржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживат |
ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други |
stone unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — |
еко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И |
,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију |
цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то |
ма сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купит |
и шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо с |
> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме |
...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не зна |
акво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не уме |
{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим |
ји беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те |
е.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут |
отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и |
и“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као но |
љубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико зб |
руго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml |
>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио |
с двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p> |
> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке |
есор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе изву |
} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спуст |
ико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми нава |
е изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим |
p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и |
ке вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно па |
тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други |
<p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љут |
ст а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали. |
нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше т |
— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Б |
ет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на не |
слободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> < |
ључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и св |
сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, ко |
професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик... |
ога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам н |
ЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним ц |
и да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, нег |
а се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узел |
но изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се по |
о...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи мој |
лажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ног |
гао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађос |
ем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту |
епо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писм |
риковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој |
у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, пр |
жан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, |
оја постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје вел |
ело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта |
олисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задово |
то у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не |
— рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p> |
и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?. |
ахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао.. |
је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирен |
авани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио |
едну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни п |
ред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с другов |
а па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч |
рски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митров |
.{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> |
та да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опста |
м...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега |
дно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> < |
...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих |
томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман... |
</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском д |
х незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није |
од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосм |
ом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих |
смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи |
ма при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је до |
гом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> |
о је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад |
од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка |
дравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, с |
и се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађ |
то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је по |
ој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд |
ругог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S |
вашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, по |
ивео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући г |
b n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред т |
..{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости |
ренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то разв |
но живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано |
о се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Н |
у,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора |
ио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела го |
<p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник |
ред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p> |
рва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је непри |
главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један |
итање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово х |
е: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пу |
ије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само |
узе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити бе |
у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па н |
Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ з |
им прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео з |
што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана прип |
глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима.. |
да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као |
та грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намеш |
диже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред.. |
пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а |
ас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Ла |
спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа |
ам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер м |
капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — в |
сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису |
дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То |
на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" |
обља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен |
нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у |
едну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати |
ла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослоб |
кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида |
ико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него |
ли тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: про |
собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна крев |
реко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту |
спођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим вр |
е, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одма |
добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми н |
да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми |
би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ст |
е да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} |
.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госп |
са и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шу |
ше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боц |
си ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— |
а изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не и |
свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину жи |
ко сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде |
о са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других |
што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог п |
ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди |
ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му |
тнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, |
ати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачн |
о па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави |
једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је |
Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима |
S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна црт |
ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних |
ети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз к |
ци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?< |
на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију дес |
био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— |
би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, |
, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> |
ље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али |
морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели |
рисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде |
ите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ј |
мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> |
писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код влас |
ао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је |
, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у |
<p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непреста |
ством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сва |
ао прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Ш |
огао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зид |
гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као кака |
седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— По |
ди једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речи |
на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа уну |
ата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лу |
школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p> |
ошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Пр |
ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — р |
ам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако |
, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од св |
а, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попу |
се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи п |
е кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!... |
.</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих ваде |
и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих сп |
</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени |
довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад чов |
/p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како |
— викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си |
е био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — на |
икће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима |
ма, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја уста |
<p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шип |
е онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо |
што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, |
уштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из куј |
оје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сус |
ајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</ |
степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, а |
/head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихов |
/p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на |
огао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала г |
преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,. |
5" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их |
на...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од наш |
е но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спа |
> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посм |
га сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S |
ад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали |
ше од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу ку |
ле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па о |
="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао |
а, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем |
<p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго пр |
мпу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда |
олица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрв |
</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ д |
Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши св |
цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један |
> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви напра |
и су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш г |
ана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их |
десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види |
една цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви и |
ј!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је б |
— одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60 |
тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима и |
{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а |
м! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где |
ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викн |
а с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати.. |
а на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p |
ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> < |
ети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који |
ча-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на нога |
ање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.< |
кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па ј |
викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у |
> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет из |
е...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз |
аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— |
, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска |
ујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да ч |
пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега чет |
— рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са |
говори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где см |
ика се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, ин |
олски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</ |
едва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју |
укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} |
ма на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корак |
столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу |
имо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може |
истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; обори |
а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину |
ма па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у се |
</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p> |
Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: |
мах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта |
...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али п |
ослуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служи |
ако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, вал |
имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ни |
у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам ниј |
човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад до |
> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве п |
ао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече |
b n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш |
60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, |
мењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, |
и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не з |
ти самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму |
зму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчи |
ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица зауст |
једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћ |
ци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type= |
.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, |
своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих. |
м што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки |
олико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, |
ад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потр |
чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, |
испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због |
="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још |
што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од |
морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одгово |
ј новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избр |
ела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим ст |
едне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи |
ембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак |
одне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на ср |
ма.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не |
и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући |
Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично ч |
.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Раз |
сле ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се врати |
, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онд |
/hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе |
јући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, |
орам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> < |
упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би |
оче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш |
међу првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи |
казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш |
ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n= |
нај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се поту |
На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и ни |
{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особ |
не за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари |
на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сиг |
не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материј |
дном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бо |
ливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св |
<p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вреде |
но друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујн |
рате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... |
ле, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док о |
..{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кири |
,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да |
{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас он |
, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да |
се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдан |
ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — |
кви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се д |
в. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настр |
ве тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упиш |
љна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би и |
ак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... |
е био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцка |
азио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... |
.</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, |
сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се врати |
прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам |
нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је д |
е, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе |
, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо |
не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посва |
час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> |
у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...< |
никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после |
ивали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око јед |
нда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе гла |
није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао с |
кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује |
то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети. |
} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово де |
у као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као з |
>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера к |
за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у |
а спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око по |
к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, са |
> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђ |
ријих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској п |
дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо |
ском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да |
ња!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиж |
е тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!... |
је с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампир |
таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путо |
дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, ц |
вори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да см |
че Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на кл |
е нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>О |
гао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и неп |
ледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> |
— упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да |
озади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — х |
</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеб |
виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из |
варту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на |
за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађам |
на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатн |
</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплат |
вши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе |
лу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Вар |
бро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не |
p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да |
јзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше. |
— био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније са |
n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђ |
а радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге т |
затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим г |
ачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмем |
ао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, кој |
злазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што |
одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцк |
за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не п |
г циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Гориц |
трову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом |
из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца |
андарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један |
, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радос |
мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минут |
та; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете. |
>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да он |
ик ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p> |
шли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSecti |
а другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана.. |
p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо св |
у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не до |
сподарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их мора |
<p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> |
не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одг |
/p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и до |
рло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још |
седном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљ |
За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим кру |
паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице |
око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би у |
цу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газ |
лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чек |
хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се |
ати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, |
о..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као м |
d>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ |
, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегд |
<p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.< |
радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле са |
и написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нек |
ка ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони с |
ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ће |
Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији преда |
, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: |
>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече јед |
нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече једа |
рати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се |
армати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо п |
/p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p |
томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од |
ба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p |
месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати от |
овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.< |
за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> |
и помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од |
пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је бил |
решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски |
ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, |
а је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову с |
ам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које вил |
— рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је упр |
хану...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити |
ости је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особи |
ех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у |
е школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему |
низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису з |
напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли |
бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански гре |
<p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овак |
аје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.< |
шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се д |
такло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада |
> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте |
<p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по под |
в ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ |
ади, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на |
ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге |
циће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; не |
добрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина |
тави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њем |
се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док с |
на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види |
смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечера |
то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су, |
је и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па |
енео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођ |
о светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све р |
ола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На сто |
р њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и приј |
о, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па он |
Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је он |
квих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и |
етима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави п |
То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме он |
ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p |
осподин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђавол |
опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа. |
змем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, |
ловину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин наро |
као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они при |
ли како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— П |
из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бу |
та од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани |
, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шт |
е и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преп |
само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У шко |
ам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да |
и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио н |
дговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред |
еуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћ |
чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— |
ом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била сам |
на...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шп |
и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке с |
ђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше д |
осно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустави |
господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} |
, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће |
ок не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак |
ујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код к |
S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S |
орих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена вра |
} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; ка |
ок смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларм |
ед...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопр |
у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један к |
је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни |
ите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — в |
>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и наша |
може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате |
ама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас |
да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p |
из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и тр |
ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви ново |
нгупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вр |
ба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже д |
ше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же чел |
ство твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајн |
а, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а п |
у, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас |
ш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ п |
.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиро |
рестаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али |
једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не б |
то, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две |
а отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа |
и а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома преп |
епо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у тав |
ете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо |
ан.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље |
/p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи |
адоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве проме |
и преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот |
те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледал |
је било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочи |
јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва |
м корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да |
! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно |
уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опе |
о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па |
>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, гос |
н у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, н |
е пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају |
к, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остал |
причати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра |
тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газ |
еже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, |
прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи |
сле тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све пре |
и...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При кр |
би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довук |
>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело беја |
с се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одгов |
з занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно |
исати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, |
ано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага... |
власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви |
.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем |
оручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да |
што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— |
да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она |
{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се |
Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њени |
ити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Ха |
ени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сах |
реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би т |
рекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм вр |
алити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живе |
/p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим |
здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— .. |
о ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ ус |
овек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Ка |
али да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го ш |
и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових п |
а месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је |
то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— |
, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је |
а молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тог |
андарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" |
читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио с |
екне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после јез |
лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу к |
<p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њ |
за“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи м |
нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то |
Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљив |
то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} |
овац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p |
д госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништ |
већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом |
64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред ода |
ми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш |
-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.< |
"7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариград |
читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Ав |
га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не |
себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупн |
завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па |
још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред |
е смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишав |
за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац изброја |
че као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајућ |
аспикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине з |
к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, |
{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? |
а...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књиз |
ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То |
ата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам |
да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да се |
д да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пу |
нтересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лако |
п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десн |
исмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; |
адам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па пос |
хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без з |
каквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и |
ако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матер |
о је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упути |
е остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао ви |
послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас |
ече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, |
ено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме р |
стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђ |
а преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p |
, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као |
ом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно с |
иму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна пос |
е чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршет |
било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам |
идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцн |
памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви г |
знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како |
д изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће |
ам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта л |
тиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у д |
ко, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</ |
ји им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити |
подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, ма |
м тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седн |
лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па ид |
си и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ пок |
од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тум |
олико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и |
Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице р |
па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чис |
е риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек м |
> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је б |
дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одве |
казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо ок |
хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу о |
и!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већ |
во ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и |
према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горч |
је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распрода |
ва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за |
о.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и пр |
ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог |
ади?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рад |
а изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и но |
ћеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, |
ите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у каван |
/p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да ради |
издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису |
а јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо |
ила је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђ |
м вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу |
гом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газ |
ама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотичн |
ше се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не |
се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ак |
месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавил |
Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а |
ник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, т |
уком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псе |
а — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била |
ако вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и од |
ишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је |
пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који с |
зујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја |
чив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече |
зумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За |
зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној но |
те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене ол |
никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, |
и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш вр |
рни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</ |
тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах т |
то по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> |
од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случ |
Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу т |
аш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земља |
х — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати ст |
потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако пор |
о смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све врем |
ређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки |
човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећ |
ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сач |
та предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабра |
вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га мог |
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p> |
омадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било |
што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би |
али смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он |
ер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који |
енице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборав |
итна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а |
ло је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milesto |
у...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и |
се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се н |
</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најп |
мали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали кој |
а: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није |
вно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на и |
међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана |
у слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче он |
кварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од не |
Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред |
да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукам |
несеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш т |
и неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела |
би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, го |
драви нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо! |
повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али |
хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо |
о од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланск |
„Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} |
канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад у |
оже мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе |
Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера |
анта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она бил |
да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мисл |
путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим |
n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини пр |
корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако га |
вдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до сврш |
ра кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја |
руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим |
да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је |
што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше р |
..{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и в |
есе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у |
би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} |
а!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором с |
ане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог ниј |
>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да с |
се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш мира |
ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се раз |
Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко |
младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, че |
Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мир |
знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њо |
аше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац па |
ви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Ник |
туримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, |
зни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то |
го, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али |
д стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> |
та Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... |
е подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p |
, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, ко |
Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Ч |
к, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало ч |
екох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу п |
ла цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико |
зионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p |
каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извид |
>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам има |
ки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома |
бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узма |
остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први зн |
боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а |
и се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про. |
Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p> |
ахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, |
ску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен! |
а јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владик |
и деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје вел |
ако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н. |
</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јао |
<p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор н |
/p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још се |
говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох |
то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љути |
p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни |
> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се |
и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се расту |
, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да |
у те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав |
.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— |
.</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве! |
ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, г |
ровео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је |
а, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресит |
то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито |
са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној по |
ли оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најл |
p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> |
у.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека |
тила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S |
/> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта |
p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари. |
витеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем |
..</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... |
га ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног |
, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудр |
тај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара |
е сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— |
због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одгов |
још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ће |
рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} М |
, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господи |
док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора |
сти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере |
приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше |
ти доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате |
баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад |
еница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи води |
>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича М |
стио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот да |
ва на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одм |
тиву дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, п |
чини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мр |
ао прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p |
те па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испра |
ућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја |
.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам пос |
о је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим ва |
е.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће |
шено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред |
и ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде зај |
<p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ни |
’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада д |
вити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља попр |
т?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> |
бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме |
иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми |
оришту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет п |
аш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зау |
..{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо |
и наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ј |
андарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми |
ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, |
арочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— До |
ш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на она |
, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да |
} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се м |
...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошт |
p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац н |
да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најза |
јицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истер |
је који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — ре |
, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и |
е! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести |
е, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у шк |
е да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш |
ишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно |
ји је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То |
/p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вам |
Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се прид |
а, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, |
ш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, з |
<p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим пр |
више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми с |
Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу.. |
о!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.< |
/p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али |
у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме |
Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — |
та тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Бић |
от...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас |
p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ства |
Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука |
.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја бога |
ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази |
капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу н |
аст</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n=" |
а газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој пла |
рљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаес |
х као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чуј |
ницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и о |
ш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узет |
д жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Ки |
Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај др |
а пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p |
али без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни |
ма...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном |
аде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта прија |
и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не може |
е, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p> |
у био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали. |
ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине |
више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко |
м у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, твр |
у биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} С |
камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајда |
м после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — |
читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово ње |
ражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, м |
иком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште ка |
ој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p |
дио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, г |
и се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ |
ворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сео |
чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Пан |
мет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао |
деш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је в |
кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из ка |
тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упу |
се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код дру |
м да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, х |
а су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгле |
<p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за |
ти зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанско |
љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту? |
он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли с |
.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...< |
и...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они ис |
огима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у к |
узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" |
ке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџини |
... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата и |
ана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло не |
.{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу т |
спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу к |
шам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} |
, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требал |
молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још |
што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Бож |
лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напом |
у мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</ |
среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на феде |
ували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ о |
овати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог ст |
о вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала. |
дим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима |
— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сад |
ије било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спав |
сам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ |
па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били стал |
Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па м |
уством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклонос |
ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви ни |
{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она ј |
Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту |
а баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити. |
а хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти каже |
цки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да за |
,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје |
у тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што |
p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он |
да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те |
ао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на |
натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и намес |
ам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у |
и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време п |
е <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је јед |
нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као |
S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера |
е купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном ди |
ца.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у |
<p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,. |
лим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> < |
сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет |
м шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} |
рема пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у |
ере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; |
ни живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и |
— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а |
Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахат |
, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онд |
то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним |
<p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном |
ће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно |
ита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све |
ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли б |
глави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом |
мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да |
заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је ов |
ао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је т |
м,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани |
па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и остан |
и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго врем |
ипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си посл |
ти чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, к |
осподине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га по |
су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.< |
а терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> |
јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послу |
Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљај |
клониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и |
и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у р |
кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми см |
ако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва ч |
и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у јед |
сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испр |
неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох пра |
вотињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госп |
сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било... |
јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у м |
јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у |
р за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— |
литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера.. |
г, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да шт |
и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђош |
у где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су |
Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ов |
да на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који |
и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке |
а два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а т |
зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита креште |
тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан зад |
p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и д |
је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на понов |
..{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи р |
ем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но к |
старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би з |
; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде м |
у.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари |
рог дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и |
та велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу |
го је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па |
ље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрве |
на;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да |
х чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже |
зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је |
у,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што |
знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за дире |
што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми |
је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p |
— викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити |
зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боц |
ма их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са |
унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав пред |
вадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S |
данаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испо |
воје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! по |
је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу с |
ложио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош з |
ам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а ко |
треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се з |
сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на б |
е свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пиј |
..{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и |
не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а |
гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане |
ео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положи |
дао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајт |
флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} |
добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравко |
према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутр |
ли замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила к |
и ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упор |
нао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" |
ве што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, |
на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећ |
а до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> |
е ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок |
/p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларм |
у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најб |
већем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па он |
p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> < |
иком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта д |
<p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми она |
почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опе |
ј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> |
о господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, ш |
лико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Нева |
ства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — |
/p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</ |
њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се |
ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам |
у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној |
зу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> < |
.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем З |
ајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!... |
ја би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав |
емо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — о |
и неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чуд |
у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили |
лике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фија |
Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту |
те ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока н |
луживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</ |
руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај ка |
ци учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим |
ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и л |
као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа ск |
сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ |
адне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p> |
ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли раз |
омка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до |
ће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, |
надох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p> |
> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар т |
е велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корац |
Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Бо |
тојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл |
д имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провал |
" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење д |
оворих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.< |
који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много час |
не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у м |
испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба |
да ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S |
нем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S |
ривуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заг |
тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, М |
а сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја виде |
а три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина.. |
„нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разј |
и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па |
.{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у |
се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих |
леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти |
у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полак |
олако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како д |
ако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуц |
.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p |
о би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде у |
за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком |
ањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва |
шло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годи |
шта да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим |
>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек |
ри поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво |
м ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— Т |
осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити о |
белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година има |
асно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме |
ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{ |
ан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p> |
изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече |
би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ного |
уди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се уш |
могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, |
види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељиц |
руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, |
ђа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију |
школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско дв |
би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, |
лском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да то |
наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш |
разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем |
е по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни |
се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти |
чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упит |
кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, п |
амићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и вели |
са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положа |
— рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p |
уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана |
х треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситнич |
живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам г |
рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренут |
ред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Б |
зети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло |
то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, |
тупиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без и |
ости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p |
(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати ул |
уживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би |
ног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову ж |
сам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на |
јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Ни |
о седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а |
сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p |
придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра. |
ржаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, д |
стива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с ко |
време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} О |
све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Ов |
си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене |
p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуж |
стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем |
ш има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо |
порније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном п |
те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да |
рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутит |
о сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одма |
лану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, п |
<p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака |
прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S |
те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући м |
та би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини т |
адовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и б |
нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло ко |
Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан |
остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде.. |
и још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су |
једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе под |
одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} |
</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми |
верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само о |
о придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђаво |
вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико уч |
угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти тер |
јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје шт |
аголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутр |
За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме |
а мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији б |
оду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на ул |
мљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана ис |
Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у г |
је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пи |
на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На |
а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бу |
бро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Сед |
а индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, д |
ш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред с |
...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не ис |
и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само |
кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — |
.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— |
у а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником |
укала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> |
преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он |
} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Ист |
чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одм |
ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи |
има које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се |
...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно |
е до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаес |
ило голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-ж |
да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини |
ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокн |
има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на |
еђутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела |
ви..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</ |
у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, в |
олим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извид |
сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред в |
цу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у по |
и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показ |
ље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам |
сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гле |
око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући |
ем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог обр |
богом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници |
тњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо |
<p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакл |
<pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Врем |
едох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осе |
ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се деси |
агајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, бра |
ак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито |
ти, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си |
ларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, |
за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред |
вео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па посл |
са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми би |
..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то н |
ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да |
у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам |
човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причат |
одрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Ме |
5" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али с |
т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати |
је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тог |
едини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и |
и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридес |
два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је б |
ло док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!.. |
ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошч |
ох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Нос |
ешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> < |
ош бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> < |
Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам исп |
га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— |
S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: |
, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на |
погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних п |
p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb |
ису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Има |
у у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти са |
на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<tit |
мо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још дера |
, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо но |
и“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо |
аш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево |
>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих |
где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Д |
ви врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо ч |
у више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу |
е од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав |
ћу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!... |
ила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох ка |
Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је |
Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки |
него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим |
длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
о вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст |
ући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, |
{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само зна |
Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу |
p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, ко |
динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који с |
— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и в |
гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене ник |
<hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те с |
/p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пе |
тарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио |
о је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— |
гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p |
помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обој |
у кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет в |
м смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред п |
ке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући |
За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бр |
ље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А з |
реке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеш |
сподине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које |
ре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу |
сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђе |
...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Е |
загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно д |
.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим |
би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер с |
о и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је до |
види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита пле |
мо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого н |
ођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова... |
ијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су |
до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате |
и ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кр |
јте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p> |
</p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим |
<p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет |
нту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би |
одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам |
а код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну |
и, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— |
је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, шко |
а, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ов |
Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ с |
звучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам харт |
јчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</ |
иришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим свој |
рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премиј |
ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач |
е је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам |
ом кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Л |
се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци, |
уди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној пра |
псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Доб |
беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, са |
зница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једн |
та нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме |
ше натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом сна |
утни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица |
аглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свр |
то сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив н |
зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потраж |
им се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрип |
ам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову зг |
> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господи |
на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на к |
радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује за |
а би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} |
ла, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам |
!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— |
језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако |
а се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одо |
<p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на по |
и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да ст |
оже и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу |
Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Мар |
е морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју стр |
<p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — по |
и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној друго |
у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, д |
ох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да |
најест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одв |
одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</ |
, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако п |
ах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — |
мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— |
едва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, ш |
е да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде ш |
опатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рође |
шао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Так |
д зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтит |
ачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао |
рсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где |
авно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други |
ко...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица дру |
ије за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види инач |
чијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, т |
ан камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мно |
>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би с |
уги капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвозд |
рака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, |
а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не |
торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти до |
звесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — о |
вета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили бе |
ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као |
да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n |
м, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довоља |
,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> |
али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни |
обро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,. |
... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, |
: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни |
лаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нис |
а пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ран |
е зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са који |
е време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора. |
у; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставнико |
једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упит |
часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — настав |
е добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беш |
p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мог |
ета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигл |
и је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћут |
ез судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене примет |
а за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али в |
овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да |
ше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар так |
саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читав |
и боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас |
за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем |
p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Мила |
ити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири го |
мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Беогр |
ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки пр |
ђем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме |
на враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за |
ошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију стра |
се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер м |
се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процед |
питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих глед |
једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: јед |
едосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као |
оз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хл |
пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљиво |
прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта |
а власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас |
гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за т |
повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме |
господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> |
ре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се д |
на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Так |
га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — |
За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отвор |
.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доб |
би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтат |
за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји |
д сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу |
таде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је |
била, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете.. |
рих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин б |
?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш л |
ошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, |
Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сах |
хати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се з |
ето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја т |
ући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из у |
И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — |
заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су млад |
дука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало |
да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</ |
олестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>... |
ш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и |
м служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што |
У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам до |
ошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, |
Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрл |
коро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно у |
се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окре |
лико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње пресед |
оћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих вол |
Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува |
дим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у је |
.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове |
ро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, |
излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,.. |
јама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, |
к до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да с |
ти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни пе |
ишта учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, про |
а ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> |
расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама |
риге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до по |
кринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на с |
?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, б |
димо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те ни |
нути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута он |
о с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре |
другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутит |
и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све да |
...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Н |
морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и тре |
иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али |
...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било |
слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном |
роњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух |
ш, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p> |
тирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се проб |
p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, |
и да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигур |
ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} |
исам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?... |
вађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да |
своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући |
у па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и |
гледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долаз |
женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али |
да ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разгово |
ољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву б |
а места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, |
нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте |
јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске |
уго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опаснос |
и фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада ок |
</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав с |
га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па в |
роба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — |
ије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упут |
јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, |
сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби |
м ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе к |
мо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад пре |
ј да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, к |
мах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не |
ш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по |
урјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p |
p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и ос |
pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто нарав |
ратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} Д |
ћи се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да м |
атна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама |
ршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех |
Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би до |
аву или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник |
има у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет по |
лазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} |
ло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, ал |
тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са ј |
ера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко |
о, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог |
, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и |
под жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поно |
ви на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{ |
роводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли пес |
— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја са |
е с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем |
и да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико са |
p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном д |
/p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му |
екох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти |
о не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, |
!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и |
p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгл |
зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех |
а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ б |
на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад усп |
добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам |
вим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер ни |
. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи |
вета у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, |
иметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после по |
окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па |
} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у по |
/p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p |
ра му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној ку |
даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, ме |
него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао |
м се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жва |
3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам по |
и да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, в |
да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде. |
Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— |
и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а о |
р ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по |
олим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашк |
свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким го |
попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p |
их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља |
тражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брук |
о си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рек |
келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече једа |
куда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хл |
кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаск |
вај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... |
лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> < |
кавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се |
че један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо пос |
.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао в |
после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође |
ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у остал |
би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном |
> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> |
Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> п |
тито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а в |
ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово п |
?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гл |
> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми ј |
и а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут ви |
гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда з |
наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам |
шаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не ка |
то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шв |
.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не з |
.</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни |
о и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> < |
ка их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, |
рсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам м |
и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћ |
рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господи |
<p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака |
ко ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Д |
!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не |
е било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас |
неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и |
<p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. |
акључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно |
, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавит |
је крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забр |
<p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, он |
претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“ |
!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осве |
ђа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па п |
бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то пи |
p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић, |
отужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p |
Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матер |
</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p |
лицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо гра |
ка ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једв |
умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и |
авно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућа |
да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино о |
дино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано м |
ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — |
ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио.. |
> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одго |
могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Так |
/p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је |
вдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да ј |
е Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и позд |
као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</ |
..{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да бог |
куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... рад |
јстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти нај |
ад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" |
злазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па б |
<pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десе |
варим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми по |
S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно |
се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер ј |
>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</ |
е а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити |
или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше зак |
то не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио... |
њиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> |
...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p |
{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану |
head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спа |
су врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим |
воју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом |
та је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у |
имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано |
рива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом |
вом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није проша |
ре: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држа |
м кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као к |
оспођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме |
ли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу |
и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а са |
инар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остал |
о је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију |
јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је нек |
невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова. |
ижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, т |
немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пр |
етар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> |
чки живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S |
разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити |
о на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из на |
господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицам |
ше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео нич |
вио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — |
о тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на |
.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам г |
на, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше |
ст година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде |
у остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да иде |
у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао |
су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити. |
ркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст |
ита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... мо |
анта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са с |
— поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у На |
римо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако. |
> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га |
ода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо |
да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајућ |
ћу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта на |
ра у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох у |
перим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша д |
вадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узима |
говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> |
ану, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> |
башка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! |
н грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, |
>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ок |
сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, |
утим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно па |
</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> |
ађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" |
скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; п |
х пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Ци |
драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори |
уби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — |
е хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече шт |
.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p |
и само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S |
е чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у |
тим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас к |
ле нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Так |
о за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја пр |
и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте |
</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној |
новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од мук |
е савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у |
ада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познан |
дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p> |
/p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, |
ћан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чу |
може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> |
љине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> |
ар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод паз |
а.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онд |
не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно |
ста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио реш |
/p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе |
> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — |
p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који ј |
награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући |
... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори |
> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један |
омоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви |
е дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво |
знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} |
гледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ног |
аху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као п |
ећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико |
орени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи |
или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са м |
ером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше |
даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добит |
ам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ства |
: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење |
талом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће н |
ати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходн |
ћ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном |
, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одма |
нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадо |
и, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладн |
обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава т |
Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> |
х кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пу |
p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да |
увише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са |
о јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви |
о пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какв |
спрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са |
толице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она |
у који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада пе |
убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се |
ти,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто |
тим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше позна |
<p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја |
милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгле |
p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, ов |
ачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млаз |
д те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе |
ља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од |
и, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако у |
сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити |
онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли оч |
на се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа |
молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет п |
Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље поз |
акључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о |
сти и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборави |
играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј од |
оји мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово |
х устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госп |
искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> |
не на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали ст |
одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за кој |
тио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не поми |
ли; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у |
ту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу |
о шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратил |
е била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако ист |
мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ств |
о постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја |
ровео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада про |
ви, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врач |
ви дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав да |
већем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас ј |
асићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колен |
ена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца... |
а беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, оп |
ење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида |
дало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а |
олегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опе |
радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: п |
хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рука |
ше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двор |
пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио |
урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав |
румом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а |
, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Из |
тала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; н |
нске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на |
(или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што |
м за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису |
м у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже. |
о почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми на |
е своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p |
ним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеш |
оред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), ко |
огама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!. |
дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио о |
утисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тр |
ол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Б |
.{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у ч |
> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Има |
облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.< |
вори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим уда |
седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не до |
од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“ |
ећ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита |
Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих доте |
тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођи |
ли чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> ока |
о се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{ |
ој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међути |
вања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађ |
то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо |
се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p> |
и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши п |
, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло |
у са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потраж |
одозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам би |
па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са св |
јој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашика |
зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресву |
/p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре |
аздарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам.. |
>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо л |
>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта с |
е дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а т |
подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У |
гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда |
е и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним сто |
ог тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</ |
узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дан |
дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био |
{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ и |
шише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Доби |
о ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без зани |
н да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, |
м на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу |
јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?! |
p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју! |
ворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта |
ворио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину |
је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од |
се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор б |
а никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да м |
ућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао од |
е један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекид |
<p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће о |
спођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— |
а дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати |
Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног |
>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин |
о.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гура |
окварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре к |
ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак |
треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кро |
уке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то пона |
/p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље |
...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укоп |
е им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и ди |
то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше |
но време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не зна |
од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— |
ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле |
само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са |
и а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај |
и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p |
и...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у с |
нуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за |
тима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми |
патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледа |
дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> |
лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду |
па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само |
ао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, |
без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну |
г сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим ка |
арм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби |
очеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо пр |
ље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе при |
n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— |
ао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити м |
е субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— |
а сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке |
устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мир |
ебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни поме |
три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње м |
тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој с |
Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Он |
иког домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам м |
S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{ |
} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотич |
оравих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе с |
ила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу |
<pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделис |
ној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити ка |
дство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам |
наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцим |
</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не |
е су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су с |
.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео м |
у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „пр |
ј: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки |
рагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу |
госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које о |
слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стар |
не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијак |
као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну д |
— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман д |
цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она |
сам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав ост |
и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо |
е поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пр |
оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} |
рађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те д |
.. волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва узд |
уку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се ј |
и је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управит |
нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} И |
јмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону |
ла једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са с |
е истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Терази |
са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{ |
од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдариц |
<p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад са |
аше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у к |
ох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди д |
прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведе |
вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тара |
дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да |
ела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он |
сти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мен |
дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!. |
.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте по |
итељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вра |
>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, ка |
тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — о |
их писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џа |
ема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</ |
оро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне |
араху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете брж |
од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли |
p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један дина |
ма,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш |
— упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале |
> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у |
осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>И |
ела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крч |
но“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом дво |
ренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} |
о из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, ј |
> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче он |
мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пу |
до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било р |
ну, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви |
је, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме вр |
разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, |
прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у ј |
Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послужи |
знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n= |
одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вра |
светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — |
лиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— |
она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под слам |
ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела |
и јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може би |
тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема! |
је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишл |
ће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми јед |
лабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</ |
р извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и |
едах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p |
чом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на |
Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре је |
<p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек |
ату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими |
те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска де |
ези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без траг |
p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је с |
еца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у ју |
се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну |
ставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „ |
као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!... |
p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлук |
? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукам |
иш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помам |
..{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме П |
за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске годи |
е, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежни |
да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам е |
сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</ |
ара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири ди |
бу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одг |
</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати |
-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Нег |
ко, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До расп |
ће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана |
</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? |
не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— По |
е ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше ко |
азах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} |
и.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах вео |
рпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца |
ћи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</ |
и разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онд |
е што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам |
упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим |
<p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Дана |
а не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд са |
шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> |
е су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије |
тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он заглед |
атио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њ |
им вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - вич |
ш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не ре |
у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?. |
и, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А |
разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после шк |
како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за ла |
храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— |
/p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захлад |
авци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од з |
о је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник п |
ни? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазе |
> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања |
Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ће |
љивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изј |
ш ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивос |
и? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каж |
ан други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцелари |
динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да |
ани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} |
., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокот |
донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати |
ни је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо |
амо куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је |
.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n |
ли паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах |
е отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у |
<p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас |
сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, к |
у ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа |
ше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја |
ече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле |
тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p |
, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одма |
за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још |
јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао с |
сподин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа два |
е штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај н |
За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом |
ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изи |
, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш |
Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред с |
е се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комеди |
вако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану о |
а, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и мил |
е оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био |
оме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако |
Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> ше |
бице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин |
је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад |
сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> |
ворих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S |
сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу ка |
о само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинит |
Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... од |
>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p> |
служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има п |
— прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме |
че са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док |
ошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, |
ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— |
е, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео? |
се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се н |
екосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдск |
p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>В |
одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!< |
Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не |
.{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после |
вољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Ниса |
добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, го |
ечење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p |
жајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> < |
спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,. |
а у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтед |
ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте т |
из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.< |
их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу |
не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је |
ај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад |
нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размиш |
за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потук |
овати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како |
ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, |
ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим т |
на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако |
мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би врши |
и пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави |
им је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ зауз |
уна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им |
>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у ха |
пита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам |
{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у |
ног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходни |
ати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело.. |
бар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... има |
овина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро |
аси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика из |
реко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко мл |
е прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као |
ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме |
тати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p |
Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да ле |
лицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толи |
смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До |
о су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у |
<p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где нов |
о овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.< |
p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пође |
за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се пла |
пустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам с |
ни!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за |
а па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и |
ене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викн |
и ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана м |
јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове цр |
бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случа |
> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, |
се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико |
> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу пров |
ђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се |
, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог |
<p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац |
з оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и п |
сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам |
о пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је |
која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала.. |
као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одмо |
штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{ |
лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не у |
касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридр |
пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озб |
е, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања ј |
ћ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај. |
мала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно, |
... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, |
ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуш |
се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома п |
<p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је |
ем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, за |
а слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчи |
и ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог п |
ло...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се |
јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за шк |
p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— |
ила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи |
и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то |
онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен |
куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непре |
зиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа |
о у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас инач |
зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче |
м, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S |
ога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу |
д их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, ина |
д њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког уби |
рва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије кој |
:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се к |
повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па п |
мањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не |
викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му |
знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене |
Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p> |
ост и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p |
раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећ |
сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међ |
залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу |
ле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> |
сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! |
у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се м |
ине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много с |
она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту |
дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љ |
и да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица к |
а ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљ |
и да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је ф |
ега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав |
лажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Н |
ређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" / |
оплоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по некол |
славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрз |
а се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пит |
ће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} |
н литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало |
је и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику тес |
ен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да с |
сам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету и |
а вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се к |
смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповим |
чима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гро |
се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше кл |
е куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло |
г одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се раз |
, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом ја |
р мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо |
ктор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... |
те.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> |
осподин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Н |
иште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ћ |
р овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мра |
им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито и |
хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— |
па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</ |
ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртв |
— ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно |
и и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или |
ејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох |
господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не |
ику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини. |
о црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш сва |
едак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра мора |
ден у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> < |
колу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме |
тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдари |
књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљају |
јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у |
те заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!< |
нара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој пом |
="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: |
де једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих по |
сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одм |
спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на друг |
аже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>У |
</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — реко |
де угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам вели |
>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три |
о!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... ка |
ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. |
Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за два |
професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем |
најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је |
еш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> |
а л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко |
>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb |
ну, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него т |
одина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две соб |
снији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чис |
и предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: не |
ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, на |
ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — |
на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну |
Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле |
узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узм |
шући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази |
јстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берб |
амо немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох ра |
хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си лу |
хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Из |
Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате ов |
целарије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44 |
е због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од в |
, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — ре |
ри поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина д |
би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђав |
је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми н |
ћао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" |
како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана доби |
еторици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бо |
а.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> |
мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, |
роњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе |
па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко |
и,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам |
ај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И до |
ојој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— |
ите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађ |
<hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајд |
и.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо |
овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жи |
ј посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одгово |
а било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} |
е моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; |
ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник |
е би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко |
а беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње ср |
<p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „За |
азда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали |
и лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врат |
м... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео |
а...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам |
о смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити шт |
неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!.. |
га ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и ин |
ако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> < |
>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и |
о столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.< |
p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег добро |
ј ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</ |
улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати |
у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти |
кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло доба |
бе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Мол |
залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— |
За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати свој |
багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по од |
адниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> < |
тељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив |
румчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је би |
да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почн |
а.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од рак |
од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се |
са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиш |
у, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им и |
да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико |
минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам |
несе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу |
ора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек.. |
ам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да ск |
одељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, вала |
аху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p |
месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> |
ца разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Сва |
ше око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше |
што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— |
мао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од пр |
учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да ви |
пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем |
ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, |
у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме |
га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велик |
ив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од ког |
остиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце |
а тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> < |
pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти |
мо шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрет |
онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражи |
нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат. |
у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био в |
и се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу |
м слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> |
онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове л |
Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> |
Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, ка |
Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми |
мо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за т |
у госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога под |
о обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати ра |
ај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата. |
последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако |
пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од д |
м подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шп |
а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију ис |
анорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корац |
потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Н |
p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо |
м Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p |
, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стањ |
ам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер |
р извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде м |
у. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом |
аг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у је |
p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" |
ама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед |
била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{ |
а у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> |
те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, |
но за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих са |
/p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе п |
; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с в |
н те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, |
а Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од |
вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?... |
служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три мину |
нике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p> |
оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало о |
е извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лол |
цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста |
</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарн |
ам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава |
ад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: |
рофесор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам |
да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па по |
не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожеле |
е снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то ла |
ада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у дру |
ју?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о том |
да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду нећ |
све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курја |
асипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда |
пријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у с |
p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!. |
ету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваћ |
, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,.. |
себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих к |
и растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човек |
S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој н |
екох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти |
<p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један вели |
тог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхуна |
о је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио |
оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, пр |
се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто п |
а који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећ |
нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајн |
р тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати |
а добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> |
аба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} К |
е преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За крив |
оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови |
ући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p> |
<p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као |
</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам |
ашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленс |
владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и прист |
оизведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без спораз |
први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!. |
а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-ше |
о, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} До |
неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су |
столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох м |
"84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј |
p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Б |
војим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{ |
Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> |
олим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данаш |
е пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само |
ео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се н |
емо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а |
ст од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сад |
ас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом о |
лосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је так |
ећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљ |
ена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут ста |
чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обо |
у сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које |
ам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве по |
вања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне |
се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога |
ом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" / |
и он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са |
алили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати |
намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиљ |
аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а дру |
учајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као |
есило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо у |
што нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за руч |
ћи, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а к |
а ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га |
p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да ког |
, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њ |
а одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> |
ction" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух гос |
д које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> |
акво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која с |
у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се муч |
} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега |
о година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{ |
ита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео |
сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем |
м се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, б |
н са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру д |
х пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збого |
по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо з |
..</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио б |
слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, |
двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и прем |
кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овог |
а нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му |
стајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да |
а и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никак |
доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb |
љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p> |
е корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од ст |
и...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејас |
а ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам до |
лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми м |
газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко |
осле да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате пр |
ћи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледал |
не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његов |
пло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан |
ш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послужи |
ш неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S |
ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не |
напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n= |
ака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто |
еће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за |
} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта |
} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити |
од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њ |
и ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три |
ло, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменим |
зе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!. |
подином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам стр |
њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу |
Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочен |
.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегле |
љевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи |
уго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело |
учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај св |
мршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим в |
и ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад св |
дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред в |
ичање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p |
/p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве исти |
г капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод |
доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> |
псани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравал |
/p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="17 |
оноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам жи |
имчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе |
којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је |
04" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> |
па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у ве |
на... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла глав |
е примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а ка |
треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само |
ан миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби |
, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,. |
чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb |
ошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! |
Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изг |
у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хр |
у капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фи |
смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна по |
p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо с |
ило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у |
/> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, |
ћ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против.. |
хвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога п |
е упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би |
говима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита |
, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похв |
ело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По |
по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш ш |
ихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напо |
ени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Беј |
би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим |
оворећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, |
м, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен |
так смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — |
ад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није про |
механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у ме |
усенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина ниса |
ћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам о |
и се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче п |
пште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе д |
<p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима |
вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљ |
том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг жи |
пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} О |
би и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, |
и! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу |
да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ра |
за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надраж |
и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказа |
два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi> |
ино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, |
резања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео са |
сам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две дв |
се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говори |
тио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их |
и од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S |
оспођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што ни |
т показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје с |
ху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем |
, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то с |
м ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно |
штиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно де |
иш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послужив |
и код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и св |
.{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сва |
кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежу |
ече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо. |
тете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за |
и за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измица |
ји прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> ви |
279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољуб |
у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дан |
р и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан |
<p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше |
бар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене... |
Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозо |
и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на он |
риближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пош |
она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше |
ајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и са |
нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав с |
је замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења. |
м био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом |
где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео |
уше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Миш |
ем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама о |
сторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узв |
о обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад |
о никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је |
ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седош |
дах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подиго |
ња бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога ски |
цкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена п |
ам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу ж |
вратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао са |
д коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео о |
и као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — |
х и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш |
> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; ј |
је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} |
е нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на кра |
ћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива н |
назији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много изма |
орим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад ко |
ада по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађ |
ад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p |
какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као |
не ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не п |
озница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим.. |
могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао |
е...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни к |
илан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не |
и, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p |
у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време |
, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњ |
дин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Ко |
ас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је би |
већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље по |
S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем |
не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће на |
икако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходни |
а као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p |
посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити |
есет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети |
днути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин р |
ам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> |
кара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осет |
лску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред в |
сам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, кој |
ох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели с |
пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане пр |
с!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче |
а трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине |
премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја |
о које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на |
немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја мог |
?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш |
кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у |
влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да м |
<p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте ост |
ола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред |
ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{ |
ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</ |
ласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми |
ко.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са |
мо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тр |
осподин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад |
<p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту ка |
р целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима |
ем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два при |
</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним |
по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати |
</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али уз |
тати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да чит |
ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо |
/p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си |
она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста |
.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам ка |
ло, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен |
па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На о |
ебијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом... |
гласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво п |
ази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад |
у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{ |
<p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, глада |
не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одов |
хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, |
по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако бли |
краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох |
била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћ |
и се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати. |
оге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ |
ивисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</ |
ну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} |
..</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви |
<pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у шко |
о то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу |
десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући |
изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, |
ицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јес |
Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвик |
Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове |
> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако т |
на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним |
мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата з |
па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку ме |
сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду на |
сподина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће шт |
мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помам |
ли тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, |
м се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> |
е, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се |
p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „ |
у немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па б |
ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад |
се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пут |
где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муште |
ут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> |
мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра |
у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си |
иротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ниш |
осно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосм |
онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих доша |
ипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар в |
, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док са |
у у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ сте |
..{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукаво |
{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упит |
Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, |
оложењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, |
ца и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— К |
ретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чиз |
</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n |
не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а |
јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — де |
кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газда |
устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је к |
дгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљ |
ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> < |
школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти |
.. </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били |
ас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздра |
та одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> |
јпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па м |
је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла |
ог...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особит |
вом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча. |
у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах попл |
p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам зн |
их причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији са |
лој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер |
?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве |
панска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, г |
упи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по стар |
p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шиње |
н кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше |
S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа |
зао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Мож |
ветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О |
ироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и за |
школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Ни |
апио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и |
пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем к |
у ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она нако |
у се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри кара |
од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се ка |
рчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ак |
одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина |
дове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим |
аст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, а |
Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био проме |
из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је |
били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после п |
едало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. мар |
је имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне л |
стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала |
ан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином ка |
ед и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за ин |
днога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавају |
брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те |
, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ре |
, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао. |
творена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем |
— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на |
ије госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам доша |
ђина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код |
код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} |
устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с вла |
ођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, |
ије дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти |
мо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— |
> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p |
<p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па к |
/> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није д |
у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак.. |
је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли |
тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и провет |
а ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзне |
се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му |
е сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p |
ерење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе са |
ко, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта ве |
безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чав |
ку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поре |
ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није с |
/p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а јо |
дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који п |
е Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није |
лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме о |
од тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, бит |
ђох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb |
м, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни |
} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвој |
олела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила |
ајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,. |
p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па |
па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под м |
бом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихо |
су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Сврши |
рај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" / |
столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а сто |
ом углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске г |
траху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадо |
изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — вик |
знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и |
нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам |
а би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари исп |
их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-т |
Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочек |
могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад |
од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и гос |
дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их |
она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више |
е Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p |
илом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали |
p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био и |
разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због х |
са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише |
име сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је |
уо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, |
ао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао |
плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако |
руго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно у |
рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и |
на 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, |
!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре |
арица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађ |
{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јо |
укчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p> |
од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим |
} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже д |
испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва по |
е било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} К |
Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једн |
јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb |
и људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могл |
разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се греј |
е она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу на |
давде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам и |
огледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је н |
у су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађа |
S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: |
рамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључ |
по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја с |
осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам до |
је ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута с |
ехану на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је |
слите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикн |
о је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице |
м, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било |
ризнајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не |
— додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а мој |
аква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу. |
у и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи |
есец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> < |
бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била р |
се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са |
вети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог |
где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа бр |
топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зо |
еста, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту |
дајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њем |
P19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан бе |
х, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— |
ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће |
има.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је до |
ра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вр |
у разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а |
60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурн |
талом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су |
е но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — преки |
едну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни |
небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом |
им вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на |
ет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као га |
био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>По |
хтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао.. |
ужио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго мес |
еко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче... |
сио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!< |
ник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију п |
Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се |
добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатни |
радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, шт |
пита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне и |
тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам углед |
те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао |
ослуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi |
марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— |
рестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="2 |
м се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, је |
викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам |
не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је |
општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто |
n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— |
у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се по |
а на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше |
ерење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, ми |
} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изуз |
а, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од с |
ем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и |
овац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати |
но с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од јед |
су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на сво |
кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њем |
.. видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, |
воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је з |
. разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се |
а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што |
ржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Из |
м ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод |
.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у |
а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу |
те упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи сво |
а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето |
н раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на ч |
давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам ос |
н је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма ка |
амо да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — по |
уком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и с |
ло с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а бил |
о неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста од |
ио тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем |
n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао |
p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S |
доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био |
ог вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла |
улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда |
ико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, |
е, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све ш |
head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку |
ре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем |
адати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се с |
и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво |
ађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се |
} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да на |
луку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. дирек |
. рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим б |
на преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пр |
ити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио... |
епо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу |
вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га |
еђу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим ис |
читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесториц |
беном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службов |
се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам та |
; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али |
рица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао тро |
м жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водит |
руга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада |
ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска |
А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чин |
тајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, |
сподин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући нов |
/p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — п |
ишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, ј |
руго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случ |
моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Т |
арити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали с |
да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> < |
на би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је |
p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече пока |
заљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не |
дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије |
нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Ха |
је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је мој |
им састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас иску |
разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило |
огата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Збо |
ћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра |
азред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчиц |
док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код м |
је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроња |
уда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, ј |
да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрч |
</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучем |
ли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећ |
ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатн |
бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за ј |
био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</ |
би, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p |
ов зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари |
лостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и |
причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше |
а да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко |
ао ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с то |
мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра |
братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи |
м жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — м |
н, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и н |
Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кав |
бе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би |
амење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и |
оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах прв |
чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава |
рећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упит |
а.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који |
о...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми на |
а нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише нова |
а она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине |
зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она |
<pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово по |
ај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата н |
о му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!.. |
је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, |
а.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаниц |
/> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвр |
Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики нова |
..{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов бра |
боравите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могу |
дговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било ст |
адноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ |
ма испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на з |
све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Н |
га познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, |
био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква о |
!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жанда |
клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих |
они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући... |
еоград 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у |
и од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам |
никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p |
не:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије |
што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а |
идео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако |
е, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какв |
164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђа |
</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је в |
ставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <p |
тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> |
свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрач |
S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишт |
ра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко |
е ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта |
ленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког в |
суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо о |
тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест |
p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног из |
<p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведо |
викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у |
а, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да |
ме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да |
е подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Н |
, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа |
до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе нас |
аз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазим |
ако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био... |
као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва |
е паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? |
да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаон |
О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — |
који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстим |
— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> < |
била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помо |
ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до |
ече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо |
кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао са |
талом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обиш |
о гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе ст |
над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто |
> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим |
иђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и ме |
ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од |
S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не |
, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако м |
...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју! |
p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћ |
у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, |
у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Свак |
сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та н |
е...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече |
/p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досад |
, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледа |
време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит ј |
</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, до |
г црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и про |
где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, су |
трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> |
е госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду |
о попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан.. |
упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{ |
ра.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам с |
...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш |
м на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог ра |
сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не и |
дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи |
то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту п |
шао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене п |
пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађ |
причах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има зл |
а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаков |
волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> |
ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим |
уда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у п |
заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један |
т.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, пр |
ојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрл |
ад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем |
а се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> |
имио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пу |
тори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих тор |
кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста п |
а сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме |
а ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам |
ам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subS |
/p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</ |
е ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш... |
>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким в |
е да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А к |
е! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се |
тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо н |
Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га з |
д ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти! |
добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући |
p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу н |
имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати кап |
Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> < |
, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не м |
ајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не |
у.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> < |
е то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим коли |
.{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам |
веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ст |
икну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полак |
>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p |
и године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој |
{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да и |
Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам др |
ам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би ј |
појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке |
рима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се |
ета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био са |
?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема ког |
лучај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана |
дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам мога |
.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе в |
ао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — |
а линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" |
— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текл |
, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несве |
ондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у |
их у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам |
ра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети... |
pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет |
х кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је |
/p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости |
с више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Шт |
еларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан. |
к супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нит |
чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} При |
је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми |
ем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места гд |
ора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити |
не настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" |
дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј |
, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, |
биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке с |
ећ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пер |
бета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног п |
ољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у |
што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на кван |
велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изоста |
сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио са |
да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју стран |
и и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми г |
змерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>К |
се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Ш |
кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколик |
-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час |
>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приме |
целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накаш |
укао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу са |
<pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали |
ј у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са |
и ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се |
кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти |
еби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</ |
вори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се саг |
ече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, н |
е тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се нада |
...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} |
ана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Има |
езгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора с |
<p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиг |
ђе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну |
бу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије к |
зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</ |
био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
збуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угл |
ех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од п |
урно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — р |
} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловим |
ојих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан |
ључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино |
ложен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгу |
са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад |
данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што |
аман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у ме |
После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене но |
>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Те |
е за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлост |
вега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо н |
аког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S |
као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад чове |
се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба |
ше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> |
х га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за б |
х показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и |
ругови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бр |
...{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ |
урићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису св |
то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> |
боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мир |
окрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p |
јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селим |
очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њи |
а за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки |
це на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гр |
не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав |
си ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме |
рота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и ник |
— узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> |
вој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећ |
ји се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима |
ожа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шета |
е поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мис |
та седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле |
сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођ |
n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим? |
о само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуж |
>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>О |
Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,.. |
се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ног |
смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана |
д мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али |
греба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; ни |
.{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од |
ратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гла |
исто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто? |
а било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу пр |
сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и |
где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми п |
ам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, профе |
ера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толик |
опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао |
м до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, ј |
д госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равн |
иш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на |
прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутр |
ехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе он |
че у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Траж |
шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... не |
за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и го |
кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врз |
.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само прен |
, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах |
е упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим |
ва-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} Т |
трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
е потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Р |
p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лак |
ву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје |
ар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме |
азио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца |
Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за м |
те да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под |
натог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочи |
у и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p |
е.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је сли |
— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући |
не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> |
друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући |
уме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан ка |
о би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би ј |
е са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне изл |
икако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са |
ог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју ст |
нутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подле |
> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи |
ивом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> |
ао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам |
ве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош |
исаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш |
лазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господин |
Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се |
ец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и изд |
јало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га |
е грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше |
те права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На |
какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете к |
кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној и |
ити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да с |
="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толик |
спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, д |
рлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог |
ени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој |
?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру |
на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао |
о сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} |
познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Мили |
нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S |
нуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ |
крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњс |
. био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да с |
тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p> |
а ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три с |
сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не |
непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пу |
p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И |
p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па |
у за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од ве |
ити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мал |
, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваља |
ило боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин |
из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам ш |
ави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам |
учак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида |
еко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се та |
е; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је би |
сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем |
о посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</ |
ћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто |
шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> |
ина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, шт |
..</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?! |
<p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пр |
гом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем |
на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло |
> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар |
="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад с |
ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учи |
дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики каме |
се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам |
у удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да |
.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се ј |
ав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, з |
имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У један |
имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред стр |
на благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби да |
да шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се |
свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и сп |
се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет |
сајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох |
>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло |
.</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахат |
гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој кр |
изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, |
ве време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као |
ко оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече к |
м до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?... |
у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штого |
имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру |
p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се... |
слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала нег |
али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак с |
овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа он |
мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада и |
ној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим |
ожда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну |
д писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори вр |
ада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин.. |
ам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрв |
че преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам |
<p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — о |
руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хлад |
нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S |
..{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо са |
јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шуп |
један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће. |
p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то н |
м.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре |
већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чес |
ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У |
во путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, |
о не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и д |
> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми б |
али и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type |
еноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код ва |
ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не |
</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаш |
о су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен |
еби сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомиње |
ред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћ |
мех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се |
е.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <p |
уштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиц |
а ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и б |
нутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао та |
а и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује |
е, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... |
инуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Це |
...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад |
ћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан. |
о миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашља |
естим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт са |
“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет |
а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад |
аво моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, овапл |
{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и стол |
сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју с |
у провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог дом |
.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путни |
а, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно |
/p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не |
и...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу |
воје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не б |
веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим ка |
о читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно с |
у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</ |
ове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и он |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и |
оће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} |
није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде |
д у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао д |
абу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред |
...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узм |
продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брз |
на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашнич |
што сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са ис |
а положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све |
, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб с |
/p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћ |
тровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ј |
да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим |
лаве до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p> |
од господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из ку |
шено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p |
... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Е |
уживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га го |
вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сир |
то ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док опе |
<p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја |
то промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си |
Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада |
г:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не и |
="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури |
сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због |
о ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не мог |
спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не |
Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, |
воде суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата |
>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре по |
сматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет |
он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — ре |
доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, |
с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу |
се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она |
био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим. |
олази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо |
е мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина |
ад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим |
озио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у раз |
— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с |
е све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је |
спуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.< |
дарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> |
о се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,. |
ста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> |
грлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт |
у обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, |
ал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим |
те ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. |
есеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— |
а.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у п |
прскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, |
е по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре |
питасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? |
ак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте |
неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, |
поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— |
дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</ |
p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо |
лим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет п |
...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта. |
, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — |
Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> < |
није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништ |
огао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p |
Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од н |
а преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> см |
лики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!. |
згледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих три |
тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих |
је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала све |
ти.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, п |
би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и |
ти на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чут |
l:id="SRP19001_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су |
орим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети д |
могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче ж |
p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, |
дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</ |
али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе м |
едоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу |
е?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Г |
сар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; |
ликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у за |
јмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу. |
ице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам ј |
али до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} |
дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајт |
и ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди г |
што га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, |
сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и ч |
знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми |
угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши |
а двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се |
пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао |
изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двој |
ењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> < |
ам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја |
у, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кр |
и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које |
те, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) |
новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им |
атосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен |
, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зн |
ањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су к |
још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се н |
ога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — с |
о обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни и |
рате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу |
ви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао |
а влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како |
ратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја в |
</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почист |
су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало д |
суза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Б |
оцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од сто |
одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он |
е гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „до |
заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним |
су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који трену |
је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на |
{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по кавана |
сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; у |
ича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од |
аље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, |
Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу ш |
вор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговори |
>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас |
ладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Мор |
о мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је руча |
Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми вр |
бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и |
Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ов |
е терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти |
S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дан |
и за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништ |
нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> < |
сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све ску |
ада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само с |
— нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, п |
но и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у д |
м и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем |
три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам саха |
ас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо |
азред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат з |
овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било |
госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!. |
као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити |
а не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на д |
у.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!.. |
сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити |
разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око |
како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа.. |
а сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Ни |
и тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа ок |
стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар слам |
аје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — |
зни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења н |
амо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте |
е био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем к |
p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушки |
ам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сеља |
им...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се је |
то ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће |
знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Милив |
ли.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око |
пођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох ку |
вари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам с |
ер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет др |
м? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је ост |
постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и |
ксинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, ј |
колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао с |
p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим ру |
а,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што |
да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Би |
отпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн |
и, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме П |
сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био |
а се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам |
ам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div ty |
чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чист |
</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло до |
, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Ми |
никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска вар |
ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе |
ле десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вр |
пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра |
ут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног |
d="SRP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече.. |
> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> < |
ад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њ |
им јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима |
, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, д |
охитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па пос |
S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађе |
ево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им при |
бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p |
добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наш |
ром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору |
ређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се мо |
ђе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Циган |
ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадић |
це пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођ |
сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него кори |
, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> |
лавно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb |
Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли ра |
се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију |
лица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му др |
ри се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео |
ити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} |
одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, |
ог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, |
под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изи |
да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и |
о мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих вр |
га сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем с |
кључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју јед |
у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са ви |
госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!. |
ор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било |
и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па пос |
иђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече виш |
</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— |
нуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем по |
али, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики |
ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош н |
и ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... от |
олбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох |
пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене д |
мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p |
ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас нап |
а се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда пр |
кће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— |
/p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо |
и живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтини |
{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не |
творих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> < |
</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам |
— и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор |
> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм окле |
си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S |
и,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не |
, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се пр |
p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што |
рали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало |
во у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије |
а, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро проми |
ивени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један |
е број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање? |
у и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје |
из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева је |
ам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим |
.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас |
... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би виде |
<pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разг |
ећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп.. |
C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога |
видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, |
ам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао. |
аваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам т |
p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мањ |
на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и моља |
.</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваља |
о тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Ро |
али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам |
11" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећ |
еграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њо |
тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се з |
p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са З |
... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу, |
жалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите |
<p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта с |
рате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће м |
да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би о |
ори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауста |
..</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не |
нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одгов |
ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша јо |
исам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb |
/> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оста |
с пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он м |
<pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну д |
вао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — р |
о је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је.. |
раву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У |
ићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> |
те и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице |
ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Панд |
е зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерал |
два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... |
ну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по гла |
м куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече и |
уку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. |
знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање |
!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко ч |
ге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а |
p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" |
<p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, |
а често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и |
е и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, |
воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>Пос |
рођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то |
} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини |
што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми о |
— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата с |
ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правим |
газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио |
S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја |
готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који с |
S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано б |
ва-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у об |
ам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго |
ти и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда |
уних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од он |
ва да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље с |
мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као ман |
м што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, |
и ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У |
јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест с |
го.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да |
наест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p> |
више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време пат |
у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса |
преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p> |
сли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у |
журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево |
лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта |
заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не |
но седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купит |
а који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојач |
најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — в |
<p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p> |
Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је и |
д Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав |
помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Ј |
бљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?. |
а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате |
дном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које |
.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p> |
а настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кири |
ин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, |
о ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башт |
<p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти |
раш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсни |
а нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао |
ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p> |
д беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија сам |
паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p |
рате „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— |
ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не |
о си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш |
и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то |
и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклимата |
адиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ј |
, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се |
p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Бо |
врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киш |
S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отић |
гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! |
ог убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рис |
за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, мож |
је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту |
цима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p |
} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио |
у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хо |
дао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и |
урно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су |
спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад д |
а гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на ж |
p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео |
о!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама |
оба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина на |
рбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад с |
ло рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну ше |
вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нис |
оказала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а ме |
а се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у мој |
и узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и увере |
е исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-тр |
напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детет |
госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једин |
те хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њег |
у стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друг |
колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општи |
нем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим |
мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је |
спођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Ка |
ођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на |
адећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говори |
плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у д |
га и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Н |
обравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао п |
мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да ура |
p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се ус |
рам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, |
на?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скид |
настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко |
орише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне |
равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квали |
акав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлош |
једосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било дост |
пет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао ч |
ога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здр |
цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на о |
рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде |
сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време д |
им великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет п |
се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после |
.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени мл |
иво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гла |
е дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи с |
б и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дох |
ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без |
...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто |
p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази |
е.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх т |
ћу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће остан |
и да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера прен |
<p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</ |
е оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину |
бру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој до |
ам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p |
случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували |
<p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први п |
p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда п |
ну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи |
се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> |
; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суз |
ци развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим р |
гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— |
кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо |
сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не в |
е код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а н |
А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила нек |
пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једно |
на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, |
сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p |
> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јач |
p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држ |
ко ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> |
да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на |
, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Д |
во...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у и |
<p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих ос |
апина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин с |
разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има |
и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш так |
чи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — оп |
упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прв |
.{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао. |
о за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељн |
анас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћ |
траг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нис |
ест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати |
>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону ха |
Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и је |
ох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем б |
ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!. |
па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав |
држи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са с |
адржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љут |
а радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индус |
купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p> |
лико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,. |
о писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беш |
нас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> |
мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти? |
укама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљуне |
шла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па пр |
> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив т |
<hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју ј |
ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он пови |
ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и |
а, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво н |
не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад |
у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим ник |
по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете |
довољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за до |
ишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад са |
и му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и |
није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали игра |
<p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Беог |
>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</ |
цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радо |
може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам им |
дисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели |
ађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге |
г дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по |
.. про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже |
више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и |
су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си наша |
ји у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије. |
био као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рође |
хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до к |
дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах.. |
hapter" xml:id="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беш |
савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где |
ити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Н |
n" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <p |
ection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете |
ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то ист |
времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сах |
аустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — вре |
— додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су |
ви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, к |
о су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси |
м.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила |
а носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена циг |
, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница |
по кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима |
пе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а |
зред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам |
ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка.. |
в сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</ |
/p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа |
есвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метеж |
вина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — реч |
="SRP19001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу |
упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спав |
док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови |
а мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, |
м седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школ |
кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спр |
зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим муз |
осподске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако с |
78" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала |
дук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... пот |
ра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p |
м се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, |
ро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се боја |
њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући |
ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>О |
спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад |
p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам тр |
улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи.. |
у ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад |
љу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми |
та, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, кол |
ох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Ме |
n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по х |
и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S |
дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па |
ји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окрену |
и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче |
сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања б |
понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала н |
Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за |
два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беш |
под прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помак |
ојим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњ |
у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> |
ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног б |
батино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — про |
не...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и |
ти.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем |
ваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чи |
и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p |
сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напре |
? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одгово |
пустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нек |
а на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, |
лицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква |
била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Пан |
Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од око |
Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао |
вајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, |
џија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво с |
здржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака уд |
укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S |
заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S |
м очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратко |
<p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> |
пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако упла |
д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је |
ав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му |
била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!... |
/p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учини |
наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, ко |
а седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без |
иче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не в |
луку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папу |
0" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ва |
тупио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p |
пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и и |
капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издал |
рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и зад |
У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и ради |
да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се |
но мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћ |
тине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити |
сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нис |
тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега |
ко јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није о |
сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где |
рачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у с |
у пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као |
последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног мат |
рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Проба |
е а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{ |
<p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сок |
ди <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом |
укама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо св |
га узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније |
сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на пот |
амо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих |
зад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а ниса |
тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми |
г ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава... |
ти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу н |
ом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ниш |
, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена сас |
а искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно |
тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била ск |
и тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, |
но прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема |
p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом |
тигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четр |
чера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб |
д, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p> |
на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајност |
парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам |
м испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У |
еровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно прок |
ад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апс |
започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад |
метила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њи |
делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, |
<p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом би |
смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане д |
ече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, |
држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n=" |
, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и |
Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати |
од Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва т |
а, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место би |
очнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Т |
трчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет ст |
к и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге |
увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</ |
њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочи |
ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалос |
а стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не п |
Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p |
У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Г |
ари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ |
и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећ |
едан кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један |
вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на свет |
за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне и |
наци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div t |
и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госп |
х за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помо |
као!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, |
а да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> |
b n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор |
казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео |
тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде има |
тију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера с |
таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од к |
Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У мла |
римим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p |
х са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми н |
је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимн |
е селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је т |
атри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо с |
а једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрн |
ерација несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде |
место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...< |
света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, |
а сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита н |
у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} |
се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја м |
бегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадов |
к, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку |
не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.< |
јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, |
м где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да |
о нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто скло |
оћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да ј |
ге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчу |
пођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између пр |
лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем |
ко нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја |
а поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем |
а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја |
ларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, и |
м десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам |
сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим |
ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставиш |
ио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у р |
аче озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то |
уту за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све |
а је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а зе |
та ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да |
ђох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са |
простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се |
роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био |
осу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко вре |
Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p |
топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше |
ека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам |
имових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео са |
е спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестан |
ед <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси свој |
ле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању са |
ишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p |
>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му ка |
</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Кал |
а кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184 |
једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспа |
..{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да |
...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми дар |
ије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и |
..</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обели |
а хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам умо |
Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било |
и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или к |
едним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> |
ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Уз |
е живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас |
о ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица |
ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{ |
да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех ка |
је подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему дру |
цу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година? |
Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— |
то се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— |
с нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима |
добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи... |
леба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, |
а брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем |
ије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бива |
мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекал |
д би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из д |
видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за |
и са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта |
сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација в |
ред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фење |
гасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању |
: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столи |
штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p |
уљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја |
држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="c |
и ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је |
а од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепе |
шта нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у в |
толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.< |
не јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обр |
n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату |
поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи б |
м да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за дв |
стиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало |
ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад |
н у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац. |
оћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испо |
омир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми д |
рада нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне сти |
ода!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало го |
орају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и д |
и с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора са |
у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у за |
или задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</ |
а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му |
ом даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри пр |
<p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут н |
ш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> |
мах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак |
етрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера |
би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на вре |
е то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти |
сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећа |
естан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих прово |
и и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао... |
и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру нал |
ћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... н |
део у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на К |
ребао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p |
ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише н |
дука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника ј |
с од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме о |
иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о |
гавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој |
оручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при друг |
> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n= |
видео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим |
и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— М |
е опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нис |
ко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта м |
цајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до |
<pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје мест |
хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта |
вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад |
ч звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> |
ново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању. |
ојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...< |
кле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу св |
и питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се ле |
вори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој г |
ладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, б |
а још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може с |
ли сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпо |
м сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> |
а им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упише |
си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Пу |
ст година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсит |
ј пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на је |
— викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним кон |
ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задрж |
едседника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на по |
уцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног рево |
сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p> |
кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох |
олагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан др |
и сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигне |
, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ дор |
х људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} |
да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико д |
први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше |
вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} |
ам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми |
дину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ј |
ка предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну с |
ви само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, |
Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> уни |
по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, с |
а ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок |
исам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђ |
у она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта |
пцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> < |
дна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа |
е у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а мог |
а више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам |
гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинст |
ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чи |
кла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћ |
очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако |
је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситни |
јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куд |
а мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе |
а потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има к |
сеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једи |
p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој |
г дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{ |
у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло ле |
<p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио |
омедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га |
а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И |
Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу |
ампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би на |
.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцниј |
ице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, |
а ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — прева |
вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да н |
подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то н |
толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Ш |
ело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз |
и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> |
.{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам ос |
то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, реши |
— одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— |
низно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, |
/p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу |
ију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; |
а загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</ |
а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А |
ена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радим |
рце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду н |
за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није ње |
асекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изг |
(тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно прода |
н а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служб |
си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам |
ренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезг |
о одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај |
руговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саста |
вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео |
њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) |
ан Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћ |
тим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да с |
ошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, |
.{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех |
ата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно и |
обрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи. |
о сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђе |
подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно о |
лико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека м |
бијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{ |
онац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> < |
алишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од |
свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p |
а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу... |
овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је т |
!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{ |
>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викн |
по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с л |
Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера |
о полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. св |
јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... |
се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окреп |
е свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, |
е кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух гд |
> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту см |
ху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људес |
но, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба. |
але угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n= |
тужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у за |
треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћ |
са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p> |
ија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше ка |
нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад |
з џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у |
ед буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж |
а...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као д |
ти и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачу |
оме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се сп |
тано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти |
ад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,. |
гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} |
има бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај |
ваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прич |
да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуренос |
а, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
удници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S |
, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ам |
<p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало о |
и ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш как |
е!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су т |
е подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимн |
ка, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави з |
.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, ко |
ве изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вар |
мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати н |
не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче бла |
{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво |
а га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек коли |
пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не т |
<p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт |
ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам |
ну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из ви |
управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није ос |
мије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако |
чепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама ј |
да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...< |
чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших |
љу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар |
— викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, |
е бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, уда |
јих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, је |
стор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!. |
, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељ |
онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— |
нца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S |
олико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим раскл |
рилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па и |
и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и |
инама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, |
а са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигд |
е улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бог |
вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се |
ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је в |
и је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> |
и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе. |
и је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив изр |
ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја ј |
угог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним чове |
проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помага |
свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло ста |
Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S |
, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је ј |
сти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву п |
од госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала п |
Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шес |
па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност д |
ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам саха |
то ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну |
} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђо |
још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила |
{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једно |
ао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат број |
данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, |
вом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео |
у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађари |
у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо од |
ко се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између |
на ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално ра |
дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно |
До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о гл |
о стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p |
, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не |
ку Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву п |
донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кош |
врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини н |
ама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тв |
и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер свак |
рској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угл |
ише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин |
ди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свако |
} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један |
кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми |
збегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређа |
о у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао |
ам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам |
га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох |
те моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосм |
чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га |
двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био закл |
— ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је бил |
ао флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар поврат |
посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, |
идим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — реко |
оред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до н |
S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо |
спођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан так |
ђура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нит |
Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим |
ишем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинс |
</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав ј |
/p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... |
, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на К |
мире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спава |
<p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је м |
је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> |
отле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и да |
Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој ус |
потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p |
м не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно кра |
?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жанда |
ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, |
капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех |
да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је к |
p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама |
Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — р |
p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен ле |
ти зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разни |
/p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће зн |
како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој леп |
ко вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за |
ла...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опе |
<pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма |
ма и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раниј |
атвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жан |
ез реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син св |
нећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му с |
Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да |
</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје дан |
се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У пут |
м и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам |
ли доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најб |
p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не види |
<p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p |
ам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>теш |
испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полаг |
хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу |
га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене о |
ем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за зло |
е било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекршт |
учак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од п |
кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после не |
кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена |
биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како |
<p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — |
ти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —д |
се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> |
их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се м |
але.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопхо |
мета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније п |
и врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да |
грају и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.< |
е нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...< |
с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> |
ођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и |
сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</ |
/p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсан |
ени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога |
ојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, углед |
. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>Посл |
Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати виш |
и би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под. |
, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем јед |
Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с т |
Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су м |
јући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, р |
ти неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта |
<pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> |
иђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у |
мире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узи |
ма пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо пом |
упи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо |
дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од |
се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> |
на у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C9 |
скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редов |
штва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хт |
оће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од на |
вим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста о |
ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
м ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише.. |
е с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у |
асови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо. |
ађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? |
S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случа |
а ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и но |
наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљ |
p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све |
ри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат наста |
рохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, н |
га мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало |
идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кв |
ћ па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се |
два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замо |
да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о дла |
} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што |
ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам |
просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после п |
; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, јед |
на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на у |
уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја |
попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</ |
..{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветн |
са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме |
су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p |
авише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако и |
ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. |
, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопов |
рији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила |
; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим |
атрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зли |
чах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...< |
мпа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније ни |
д оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p |
е бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> < |
је смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; ле |
гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у ст |
а видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двоји |
иља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и прат |
фесор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и преда |
n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и как |
еца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце |
/p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздр |
вар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади. |
дсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— |
дах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" / |
; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из |
јну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја. |
нце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, |
у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је би |
очи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папу |
смо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C3 |
и не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје |
школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јо |
та од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло |
било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки |
оге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</ |
вих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он |
им престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{ |
чу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а |
решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, је |
ве шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим ј |
а отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— |
сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— |
а поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта с |
..</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S |
, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,. |
> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђа |
.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упит |
да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за в |
ем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци |
исмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се на |
је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би |
а па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p> |
..</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да |
с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p |
говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, |
м се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам |
ати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с |
а.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се |
аба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чу |
амо што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста |
сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђа |
а је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас |
ј постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђа |
олажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рож |
о остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писа |
ш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да |
нога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племени |
опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђ |
д кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> |
атра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећ |
о; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми м |
х шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, |
p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... мах |
чни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само к |
а ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим |
акој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе |
зати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</ |
ве време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло заним |
/p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук но |
>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, |
нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Бео |
— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „ |
о песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... |
г зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира н |
огао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се п |
не оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем сме |
ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није |
о са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вр |
најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа |
х, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас |
и полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим в |
Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?... |
једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — плем |
два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се. |
<p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ј |
моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му |
— опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да |
није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да иде |
сматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука |
пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</ |
ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двоји |
, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред |
ного; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да м |
ичах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газд |
е разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељ |
> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Макед |
предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професо |
.. испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво |
62" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта |
ити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, |
ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још |
управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— |
игурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио п |
, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — примети |
} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за с |
ма ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро пр |
даху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога |
<p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу |
ако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, је |
p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p |
тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> |
мо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S |
..{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ м |
о буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да |
донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као б |
дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала |
, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме прину |
ише од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас |
се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p |
у страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћ |
>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!. |
ржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу св |
ноги, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетит |
ве <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима в |
г црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затури |
ш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" / |
ј Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о че |
е, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па |
и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мо |
еђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> |
чију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани |
о нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по м |
и око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или п |
на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место све |
реседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу |
промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни д |
..</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена б |
ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли от |
р је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе та |
.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки с |
по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Ув |
ре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</ |
један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет |
бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отв |
револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај |
ош теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђ |
тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за до |
и од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжал |
хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад д |
е не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем поз |
сам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слоб |
<p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она м |
S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, |
, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа |
је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога д |
но висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика |
се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим п |
то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за ц |
изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, |
е се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни |
ђа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од |
p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки |
</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говори |
ик и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да ч |
инског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а ме |
зи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, |
на месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уш |
на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљ |
сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја шк |
о сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и |
јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... сврш |
ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млад |
/p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</ |
рхерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="4 |
...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је |
..{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а з |
ме нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapte |
дати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде м |
<p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — ви |
дна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери с |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније пром |
ије малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али |
шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па д |
у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p |
<p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</ |
беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... |
тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили и |
, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест д |
нео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и зав |
} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем |
јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем |
исам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сан |
ом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у бли |
во у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушк |
не...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пу |
дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао |
вечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p |
аг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, гд |
ли су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, |
/p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p |
их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он п |
: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило |
топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Д |
“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох д |
м једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!. |
и чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живи |
мо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш? |
пет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко пр |
у заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће |
колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста о |
повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође |
Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Запад |
ји би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши |
беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> < |
треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала! |
, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до |
олио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на |
ловом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> |
к... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— |
тајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, |
> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себ |
> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата т |
хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеб |
<p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на ок |
а неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше ве |
цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, д |
х баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше |
нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио с |
>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где с |
сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими |
а иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, |
— упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — |
саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам у |
ах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чека |
о поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p> |
вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити до |
држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господин |
p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и наширо |
у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је чо |
најемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека |
.</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <p |
се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора уч |
ло. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечера |
нам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре |
јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и |
момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не |
кама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а |
е онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима |
/> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допра |
рију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p> |
<p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио б |
ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир |
<p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и нареди |
м ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се |
једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и |
добро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...< |
...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се |
ота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S |
врте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније |
жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерл |
дем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Нав |
јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је |
њам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се приву |
о после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео |
До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију |
отеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код |
што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p |
нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим на |
прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, п |
Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњ |
еразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајућ |
би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носи |
себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који |
олу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тиска |
нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећа |
испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, |
да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се |
нусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад |
оложити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, |
де ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам |
да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> |
дмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изи |
p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно м |
у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше и |
леда и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да |
од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за дв |
се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — |
гим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фи |
> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем п |
...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нис |
е чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у он |
апнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накан |
закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зи |
, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну. |
> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео |
, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, з |
ви тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога с |
је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави! |
, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Преброји |
јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> |
тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди т |
гледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске |
и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из |
епо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор |
м, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дуг |
огао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх дос |
боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре |
шлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говори |
.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам |
но што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па п |
есто као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за т |
ољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама б |
ан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је |
ад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могућ |
...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{ |
ам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она во |
говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно |
..</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер |
е Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} |
,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које |
це треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нече |
p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племени |
ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго |
аплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> < |
исар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред |
ам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од ка |
е задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе је |
ите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините ка |
хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код г |
хо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се н |
атизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам |
рочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе к |
у слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на |
сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију стран |
а, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стол |
повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог |
е кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од |
покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири с |
</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{ |
као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бо |
последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показа |
один задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она св |
ој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор. |
олико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} По |
им, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разбо |
плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да |
Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала ча |
>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па |
се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, |
це ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носит |
о цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана |
ма у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газ |
м брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад ј |
хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb |
је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> |
шљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чич |
никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p> |
сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова |
не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини вео |
пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припа |
и се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?< |
еда мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи н |
иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, |
била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је из |
уд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и |
ко суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, са |
<p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не зн |
та ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани теса |
од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног |
х, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као |
да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти |
на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће дир |
пта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, по |
ка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни |
јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зид |
лико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин оста |
а улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну |
ху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у ње |
p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео ле |
а устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па |
..{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још |
ве моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах опра |
стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било теш |
ђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— |
да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умив |
м помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах |
о...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај ниј |
разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади нек |
..{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме вео |
сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали |
о.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго ни |
Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— |
, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио ка |
е појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продира |
соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо с |
љиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану о |
је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором н |
.. сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милуј |
пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на ве |
<p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад |
и и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, |
канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве |
али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а са |
рујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не |
пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра н |
амо кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p> |
атим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен |
гослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да доне |
између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико |
о, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једи |
е руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> |
дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбр |
да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p> |
ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p |
и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, н |
о сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац |
кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p |
од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако при |
и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} |
. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p> |
</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> |
.{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радос |
изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. |
p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се к |
вињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах с |
трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш |
њака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, ал |
ио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} М |
...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> |
просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, б |
обудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му |
прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) |
..</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник. |
и к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који с |
ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори |
н онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врл |
о? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно |
в...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! |
<p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја н |
дкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шт |
агајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и прено |
викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p |
ај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p |
и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и б |
илазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, |
иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> < |
виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага |
Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руко |
имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— |
увана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> < |
д собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Доб |
оводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси |
ицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што |
ш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добит |
мет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зач |
ам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су |
} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мал |
ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другом |
S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без у |
, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који бе |
рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологл |
та ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си |
ушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, |
ију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му пла |
у јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како |
ним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — |
авог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто циганск |
че благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Н |
говорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш |
, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма |
чаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— М |
велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки пок |
док млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће |
> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о |
b n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па |
из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чи |
рзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведос |
S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изра |
вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, |
себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> |
— похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет |
Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима про |
>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, |
гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао.. |
</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно свој |
зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p> |
и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два |
="SRP19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једин |
нај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар о |
икад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мил |
га.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости |
ви...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати |
сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> |
па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом |
е — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш к |
о објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно увер |
председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце |
а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ |
та, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде о |
о кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив |
p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у квар |
ем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у |
код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се зауст |
рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га ни |
и, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигур |
абележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, |
ити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна д |
љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву |
ило нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах р |
</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="1 |
и друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сма |
<p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан |
p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћ |
<pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не з |
и највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад |
па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S |
з шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и |
оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на ул |
сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мен |
шао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још и |
и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гу |
то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> |
<p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу има |
ете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да |
p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> |
бучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута |
цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је да |
ца.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћ |
расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождеств |
.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се |
, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новац |
а испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошл |
викнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запале |
је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p> |
зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта |
реко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ј |
чима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имам |
х, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, |
је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се |
е и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, |
благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам |
<p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио с |
ата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit=" |
о туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> |
ве од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у шко |
p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> |
Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! |
о их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђо |
Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. пр |
е, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,. |
ка да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к |
добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све в |
ђе и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ств |
м дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосм |
лаву.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте уну |
хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!< |
уда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат. |
ц па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Моли |
али, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну |
Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> |
.{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у пом |
не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p> |
ђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар |
из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није б |
p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, |
се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>По |
апамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преж |
џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда |
стало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих |
ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив |
о тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, |
, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под |
и сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово ј |
уче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух ис |
мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испр |
целарију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на |
<p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једн |
навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динар |
поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослобод |
авао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Ниси |
— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још пи |
ајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је пол |
кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде зад |
нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па |
ца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</ |
обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње |
ик.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Ко |
вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је |
.</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Б |
...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој |
.{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити |
ако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живи |
онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад |
>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали.. |
р познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p |
исам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показ |
атерине, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој и |
да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувиш |
валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познаје |
д господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас ниса |
и за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда п |
о.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навик |
Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. |
вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан |
на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледају |
опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што в |
.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од |
се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше |
други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. |
рица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> |
затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Н |
лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда |
прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> |
ајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарат |
озва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код |
— рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несме |
ате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а по |
ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али |
кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и |
ти: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и |
тала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави го |
.{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видим |
гледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, |
м те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друг |
бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и ш |
пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се |
у.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стра |
по проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="1 |
едан крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, |
<p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти о |
јем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од ваше |
те, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана ка |
ави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за т |
у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свр |
у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суд |
.</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече она |
ући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</ |
и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је би |
...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је |
хе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Р |
.</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми д |
p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеон |
еј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — |
о код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу |
.. а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,.. |
одејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Ни |
авим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђа |
ило боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и коле |
спођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она |
е се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече ок |
ји сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није м |
а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише |
м.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете с |
четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде |
, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох п |
то, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p |
и са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— |
ук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и исприча |
ене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај |
— а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p |
, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам мар |
тра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћет |
p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт вр |
израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је мо |
n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа |
та, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћ |
<p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих т |
> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Бож |
о, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур |
пан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — |
та корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште |
</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем |
ху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се зауста |
Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и |
, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше |
још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p |
зволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у куј |
ма места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради |
дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш л |
мо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног |
доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а са |
помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>Пос |
где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ он |
се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што |
— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми с |
пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двај |
ад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох нема |
м да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,. |
. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну о |
аљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер о |
Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... |
беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам о |
, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 2 |
и ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p |
ризнај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах |
р целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на ко |
умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и д |
викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајућ |
ах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике кант |
јпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био с |
ти не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Д |
дсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један |
ли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба пос |
смо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти |
азда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу к |
алосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> |
бли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим исп |
с звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам так |
ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празник |
и дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту |
а ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико м |
да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, |
рапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја |
н у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из бол |
је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из |
и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све т |
ар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео |
о остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш |
натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и је |
леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја |
Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рач |
— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло |
то рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми |
пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост н |
мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој ку |
>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којо |
p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" |
једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Остани |
> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p |
што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заје |
ахнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, |
удбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма у |
је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> |
...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац |
е дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један т |
о врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за вр |
оче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Моли |
међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био р |
нам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само |
их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{ |
је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису је |
</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — ми |
о, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас углед |
Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за ти |
се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n= |
p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упи |
, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави |
ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „ми |
је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се ко |
се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви д |
S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро |
две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што |
> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек |
волити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније миш |
тку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{ |
оштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих д |
знат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <p |
х руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову би |
<p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,.. |
ужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога ж |
донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за |
ђосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди ре |
ко, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо |
да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком заб |
ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар поз |
емо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} |
е са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>гос |
као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> |
господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изи |
подине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и п |
е заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па |
ако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли |
{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену и |
је газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб |
в ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све д |
калишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, |
..</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва у |
алармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њи |
је ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чар |
адости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да |
е ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а |
е послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — од |
.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог |
ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те |
пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> |
p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох |
на ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не |
ислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече |
о.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... |
наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повик |
путник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Би |
<p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не зн |
ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву |
е укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је м |
сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек п |
у, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</ |
је било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је |
рно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше < |
у ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га ка |
је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну пр |
атише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој |
рав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли |
вати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у |
, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледа |
и је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче |
у, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </ |
ујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа |
закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> |
жи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговара |
вио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и неви |
вени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече |
е угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао д |
реба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Ски |
разу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што |
>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро |
>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем о |
о је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко |
— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја |
одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао |
о вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... |
сади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо. |
ла.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми |
,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од |
/p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући нова |
</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег д |
.. </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота б |
ера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она с |
у се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изг |
!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пус |
правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не од |
ћ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презе |
казаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реч |
— прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и н |
подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<t |
нах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је |
, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те се |
у од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се |
испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је св |
о...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево ч |
.. а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш? |
к хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{ |
тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је к |
вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накостреш |
пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат |
пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загл |
рашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p> |
чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.< |
здарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног |
о мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. |
до верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће п |
занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли к |
чито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском д |
на према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека |
кута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с |
а сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само п |
растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим |
инар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се |
рења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече предс |
сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим |
одину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи |
„збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето |
нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— |
о доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један |
мео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку ули |
ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем |
{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радост |
ад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — |
ао и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима |
и...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало.. |
можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му |
ца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а |
добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, п |
го, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих с |
у треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала |
} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, |
<p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један |
рађена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а он |
зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровишт |
велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде пре |
емо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, |
оже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: |
вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" |
} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на њег |
ити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопш |
н посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по |
чким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, а |
ти на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао и |
м сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђ |
едно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Св |
им шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— |
>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним |
ише дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Ви |
и.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене стра |
несем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они |
<head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне у |
а ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам м |
ion" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb |
и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толик |
ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо г |
у пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико |
као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У м |
за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица |
жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опе |
када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: н |
риликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погод |
р сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан прол |
јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну |
S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— |
ко, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! |
одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пр |
мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најго |
а, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, т |
седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дро |
ан изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику с |
ио већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Н |
поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим |
чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме |
доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађ |
оме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се |
д уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га зат |
нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је има |
дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да |
оле, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја |
смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била вел |
ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!. |
Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао |
чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осет |
ј учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један |
научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и |
ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно |
је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мис |
р то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; |
ише цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p> |
?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима |
служујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посл |
>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беш |
жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш |
баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пе |
су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много |
и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства |
е онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двој |
мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута |
ако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, д |
оре посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не |
ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, |
скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <mile |
..</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку р |
ж или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! |
, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио |
већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к |
еме, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који так |
е стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола |
и лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад |
пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истр |
ако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била |
теља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а |
но.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, |
" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ће |
страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћут |
ги, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити |
не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем |
/p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодн |
! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, |
— одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шет |
а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћ |
, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека |
зићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p> |
а браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам |
Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчан |
калнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, |
м било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче |
је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n= |
стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта |
предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позориш |
су положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљ |
ући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p |
и у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у за |
изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</ |
.{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.< |
ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта |
ице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега п |
стан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер |
ћа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох |
бирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се |
цу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама |
ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече б |
ен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> |
и.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходн |
? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који |
мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба |
у,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни |
а, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има |
оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми неш |
<pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том прилико |
садна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Бе |
олски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> |
обро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писар |
/p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади јед |
нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине тол |
аки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за |
викаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, |
ко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топч |
управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет уп |
ако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>Посл |
стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета |
између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а |
тово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу |
носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са |
се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зим |
Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест |
рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а в |
г циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,.. |
зеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прњ |
} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом к |
напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку п |
м једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и т |
его колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа |
бао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци др |
мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 |
Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у |
а одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речј |
реде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било п |
ан у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од најве |
лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију |
ју десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, |
нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како |
у...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се |
ставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер |
е мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а |
ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о |
ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам |
у заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је |
>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне |
х, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се |
опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех д |
стати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамв |
Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Мет |
..{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам |
рије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што |
...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ |
оново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам |
и је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?. |
змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинам |
ољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов за |
<p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где |
ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четр |
ош од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила вр |
апу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда по |
к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме с |
ледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окрену |
а су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљај |
0" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа д |
.</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; јед |
е“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи |
еома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе |
морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и |
и шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, |
...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била пр |
д залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а |
ог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га |
су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости |
већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, је |
к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једно |
ер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу ос |
и горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном пос |
сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за |
јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан п |
како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву |
, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем во |
ion" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гле |
под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао |
кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — пита |
Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не ле |
није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, |
флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, |
и на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази |
загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас |
купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде на |
ју, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} |
њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког б |
новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господин |
ју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен и |
није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне. |
читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дођ |
ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани с |
ећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— До |
во, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас |
— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко д |
а и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих. |
енити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Из |
it="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! |
приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на г |
у половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет глед |
а, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело |
рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног |
м, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} |
о јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један |
онетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p |
ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет ми |
..{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... |
p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, д |
се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и |
знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не |
и), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, |
ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дође |
} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине |
<p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да |
воју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан доша |
ти...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да |
и, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се |
је на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p |
рекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што |
страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја с |
двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, уг |
хтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци и |
који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да с |
S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.< |
х а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече |
слили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, |
леба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У |
е се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде д |
ед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула |
Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је би |
вао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је т |
жном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да др |
едног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крча |
цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Ш |
До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" / |
к чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са |
јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих |
ујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад оста |
ромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од |
уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао п |
г тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с т |
вио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем к |
кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— |
е миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме на |
о вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> |
и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим |
лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и д |
се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора оп |
вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — |
вић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико б |
у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; ј |
рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p |
на, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се |
овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у ш |
Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су би |
екох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати |
други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече: |
коме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи п |
руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за послед |
укао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, је |
једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад |
, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо |
покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене ка |
управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида ко |
<p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецр |
ред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јован |
це...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздрав |
ахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку |
игурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу |
ју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах |
и може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> |
ан огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с |
поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трњ |
ш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Кој |
и пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пун |
и се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу |
нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче... |
азник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> |
S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се |
ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник |
ругом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</ |
о да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла у |
еле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>П |
извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, к |
у ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSe |
збуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на том |
оле испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по нек |
ној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему |
паде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрде |
сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше ж |
{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати |
штро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери пече |
.</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп п |
и и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је при |
браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, |
рестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо |
и.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбам |
их се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, |
да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, |
ћи ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</ |
ута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> |
м лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покр |
е, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мисли |
бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Н |
ала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и И |
преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих некол |
о си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икакво |
сних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се м |
не, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се св |
ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, |
школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и вр |
<p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раниј |
рчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева |
ежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике |
аком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред к |
ио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" |
м ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и о |
ности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S |
ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то забо |
о, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу стр |
овац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну к |
осто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ он |
за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — реч |
а познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за |
хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви ба |
ајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад |
е.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p> |
не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> |
ише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велик |
S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког др |
је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи! |
кад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми н |
да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад ст |
ли ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досад |
седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако |
и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мо |
лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потр |
едаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притеч |
(тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је |
ата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле |
а овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме при |
<p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру од |
ао стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог тере |
ам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p |
аш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске годин |
светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме |
о наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако р |
оручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити... |
</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мир |
тора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањ |
особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— |
..{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најз |
ио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <miles |
која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.< |
је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на П |
етири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему с |
и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се о |
е се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем ни |
испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и |
И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на ко |
ар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори п |
="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедо |
</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква д |
321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и ст |
ао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се |
зима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</ |
у? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да иде |
<pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, |
ладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућур |
ао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у да |
, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер |
добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испит |
м људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад |
леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брз |
ђао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" / |
p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене |
у...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вра |
Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све вре |
е Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих |
толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече |
еде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдариц |
и на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдан |
} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о п |
:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо |
део и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађ |
одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад г |
во.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од к |
зраз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно нај |
p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу |
два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи |
; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и |
, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије |
младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше |
Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прил |
самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвозде |
{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице ско |
..{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> < |
да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленим |
ништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство |
S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позор |
> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" / |
то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не |
гао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац |
никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута |
коли.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, |
>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n=" |
ђу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечер |
авијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди |
м друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо са |
а пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је ота |
што нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда |
<p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло |
глед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као дет |
3" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице. |
рчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме ка |
предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у је |
на, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи |
— затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку |
а и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не д |
вде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо |
не...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Лич |
у...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плака |
гушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата |
патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу |
о рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни вој |
коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци |
некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по |
<p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — у |
Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему |
, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину. |
ше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас |
> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару |
у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог о |
могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба |
турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудр |
ати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би |
пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb |
шао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скоп |
ује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> < |
лом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите в |
па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми верова |
лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти |
ме звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супру |
и сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе.. |
ару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће |
и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код в |
д чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко нож |
да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним |
дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим тав |
а гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... а |
се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста мес |
аво пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, провод |
е разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и |
даше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који ф |
али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем |
јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му и |
ри двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је п |
нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </d |
мио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понуд |
се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми г |
дном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дођ |
јави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку |
оспођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.< |
...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађе |
авикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} П |
га поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох |
м мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Пре |
издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, |
, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер |
господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их м |
ем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу... |
кривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се ве |
својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам позн |
очито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко ок |
>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше н |
свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да |
p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па |
ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви с |
грајући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели |
у.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у |
овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја м |
ред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урад |
бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— |
и реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Он |
рзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут пр |
ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Жи |
p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Глед |
кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако и |
имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбац |
ни, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме... |
..{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почист |
о куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на |
алише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет |
} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — у |
лиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни |
х је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, зб |
од заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из кућ |
м се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из |
истос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам |
ма за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb |
сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво но |
а то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се боле |
онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да |
у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да п |
заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан |
арска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу. |
н чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у |
> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата |
о и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо у |
да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председни |
језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва про |
шћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало |
ог њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нар |
тпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збо |
ак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше кра |
асно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућ |
S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, вала |
е столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли о |
згред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и |
он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хај |
дао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и |
ги опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види |
ли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није л |
тим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати. |
ет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу |
овратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — куп |
и око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто па |
оград сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба |
тно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p |
у сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се п |
6" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе |
декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба н |
Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... ба |
здеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне |
грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао |
!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше |
јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако |
асуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему распл |
.{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p |
гога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју |
а и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она ј |
и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и о |
жу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и п |
кав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стој |
но је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... |
адно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас пр |
уга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли чове |
одебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сит |
ожити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} |
и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми |
дајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе |
е толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миш |
..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нис |
лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице |
у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, |
би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишл |
на је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због си |
легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике |
м то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — |
сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да |
могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} |
ста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у т |
и смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама ш |
викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох кл |
хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали см |
ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеж |
д, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану |
p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> |
{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</ |
школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико |
} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На пољ |
здаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Н |
вио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газда |
p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Ми |
ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} При |
отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S |
, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и |
еда као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну |
ице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а по |
не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало с |
упио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и госпо |
легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи |
<p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док |
ем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> |
ко, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам д |
рет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и а |
у кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и те |
Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки с |
аклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих нап |
арно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири |
уги <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</ |
седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосм |
ам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Н |
ед стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам пла |
а учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га |
ало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега зав |
е шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говоре |
апларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима |
да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући |
Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост |
жан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико уп |
м честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближав |
а питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат |
се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем |
ру, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морад |
приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђош |
рану да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга би |
уповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други |
помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, |
овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би |
лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћ |
рчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} |
сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да с |
овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може |
које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не вра |
скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— |
о у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме сп |
ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. н |
, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, ни |
Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није |
ине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем |
едали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваш |
њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо |
ивелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шове |
о и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одел |
е није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испи |
а тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— |
жи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко каз |
ох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод јед |
па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа |
0" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где |
ла код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је |
поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ј |
<p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до ш |
а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се о |
.{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење пр |
рете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у с |
p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и |
с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{ |
а.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу |
могну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> |
хунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — |
ше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џеп |
есора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, |
, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи о |
Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчано |
код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао |
<p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још |
ђин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху |
сам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу поку |
ета као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жа |
дио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпо |
куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} |
Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као |
Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...< |
оветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше |
е нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошт |
оседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p> |
упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ног |
загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> |
ворих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — о |
и мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо |
са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што |
>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоће |
рок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, как |
отле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно ве |
исам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају |
се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — реч |
ило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... |
рају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али н |
уставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S |
сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређи |
з крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам та |
оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.< |
до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионица |
дући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> |
вору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред |
е попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту вр |
под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој |
и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у к |
раја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S |
„господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама |
танак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шт |
х му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет ст |
елико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве напра |
дговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да |
ећ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се о |
жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Вел |
испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, прет |
...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио |
устим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да |
новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поре |
беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, |
испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, не |
х му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча |
од обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... |
никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одист |
p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је је |
џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учит |
о нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди |
хвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур |
к, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb |
о вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети ра |
ше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p |
а трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођ |
ти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре |
ћи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече |
и, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је свак |
рм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упит |
се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све |
трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекне |
пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим ра |
као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и |
ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разум |
<p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платит |
>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не из |
зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која ј |
далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.< |
кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим пост |
сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у |
го причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са упр |
ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколик |
себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана ста |
се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, мог |
знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гад |
жицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети |
и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја |
врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" |
оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у пан |
ео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту ста |
дам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали н |
е готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидер |
ебем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти с |
ио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумња |
зак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и мо |
иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну |
путим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се |
!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, |
ати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им мог |
илан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете |
последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам |
погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја |
итиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љуб |
Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} |
је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Каз |
теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам |
пава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича |
мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Ш |
адарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> |
днику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо ради |
рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за |
сар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— |
сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жми |
им да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну |
жија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Ме |
<pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — д |
ла,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јес |
? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему с |
а преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у |
је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана... |
ав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на |
.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</ |
и и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, |
ита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало о |
</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за мој |
ицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> |
олико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична |
рчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> < |
о до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла |
ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар |
шући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Гос |
назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе |
нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.< |
дговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чу |
ка Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим |
ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај |
ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била |
лико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изла |
нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсан |
лу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у дру |
} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон |
, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола |
Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и |
и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљен |
S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руко |
ломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече пи |
ла ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <p |
оји нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку рез |
без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури м |
а навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још |
ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке н |
/p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад с |
осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим... |
спођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с де |
карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам |
зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен |
.. ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у ј |
ливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк |
ани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека с |
аде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу м |
тати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао д |
ме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какв |
на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као друг |
у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о |
ам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгле |
показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она с |
“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је ук |
лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра из |
њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Бр |
Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као р |
есто сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>К |
а једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш |
он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше ј |
> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња |
ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>П |
ра кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара |
е!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити |
.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мис |
аполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но ш |
</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он н |
сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, |
ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш |
ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рис |
злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако, |
, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију не |
ања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветни |
као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,.. |
би; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који с |
ада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће м |
горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми |
.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше н |
овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p |
— кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш |
е знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни |
е да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и |
ор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје к |
>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — реч |
и ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!. |
је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита |
и ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p |
.. јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ће |
ити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да |
ати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће |
ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} О |
у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу |
.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако |
у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па |
ијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- |
м...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ дов |
— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54 |
p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Н |
им чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} |
иромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p |
у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш п |
е кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" |
>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из к |
пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она |
/p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти |
кове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле! |
олеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаш |
реда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта |
празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— |
но, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један |
а живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подр |
ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад |
ај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него к |
да мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</ |
ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.< |
бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро |
о.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, п |
<p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да н |
тане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим |
ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жанда |
о становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затек |
да унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p |
</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја са |
друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене ос |
атим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не |
шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— |
ашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа |
>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саве |
вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врат |
а било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} |
черу те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а |
замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати |
мивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте |
.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...< |
>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{ |
е...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{ |
ди чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се |
и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и |
во Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га п |
цу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадн |
ћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у |
</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше |
ја је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси |
дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо преби |
подин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се |
тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег време |
у пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики П |
>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вр |
ет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да изб |
раха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрес |
д нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а |
ога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p> |
биљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште м |
кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: ниј |
идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће м |
динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, |
мком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; |
на у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они ос |
е била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и палан |
рао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор |
<p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво |
зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином ра |
стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђ |
побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све... |
сам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами н |
, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу |
ше хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би |
ког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састан |
е пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цед |
ој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и |
даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо |
лаг дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на поса |
аква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> < |
ија врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; |
ао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив |
што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге |
Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао |
е шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугм |
авану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дот |
ако би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени ј |
иге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type= |
се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А |
ана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам мога |
ко умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са |
раво цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу с |
а, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци. |
и повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На м |
ом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху |
момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако и |
вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било зајед |
и, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју неср |
пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још |
в. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога мога |
подин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се из |
вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p |
седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је мо |
часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канц |
ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p |
отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их на |
дмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с |
бавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} |
овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела. |
>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, |
им чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ |
друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и уч |
и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није би |
аску, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова с |
ам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не о |
ем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задо |
старати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак |
спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икакво |
.</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао са |
не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо б |
м јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— |
а,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...< |
дпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак |
естра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам до |
хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; б |
зад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит |
бе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, |
ни код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— |
нутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, |
е...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не |
ох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато |
у ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвор |
г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да |
ти...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д |
менима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пр |
е одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Б |
че би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S |
м будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., с |
е код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној |
е! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја п |
има имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каван |
са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...< |
отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита |
све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страш |
ите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p |
p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поре |
а ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу |
етно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај ника |
н нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; |
вала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у |
аква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру сврш |
пође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, да |
руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех |
едало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, как |
више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је мо |
збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици |
тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> |
оро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово |
дај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам |
} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да н |
ило...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам се |
печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајућ |
о! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао |
не кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад |
ад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p |
="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој |
одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете пот |
нила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли |
Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех |
ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} По |
p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> |
нта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па |
не школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> |
ао што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда |
ам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо |
те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он |
p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а |
сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам см |
говорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као |
ва-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измак |
.</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито. |
дговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па |
ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уве |
ротестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер инач |
ући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхт |
разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ће |
ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, ко |
ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави |
вно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на |
а, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не гов |
> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; т |
прошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S |
дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверењ |
овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа |
бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зину |
... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну пок |
пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа па |
, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— |
{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рог |
ам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — ср |
кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си |
е!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где см |
у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог з |
шту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад |
нем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од праши |
се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот |
ечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с |
вору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није |
кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах |
ва хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, п |
улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „У |
А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и че |
а ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех |
и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} И |
рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме. |
к, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напо |
тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте |
емо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну б |
их тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то и |
/p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— |
чепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судо |
левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио |
врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред |
обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне |
делу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису бео |
е у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани д |
рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка |
сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p> |
степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он с |
заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.< |
е ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торња |
Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене |
ставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држа |
Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако ј |
кључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше в |
мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, с |
ачин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за |
уци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била |
е, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више з |
— рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} |
оја вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене с |
ифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако ј |
слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</ |
јатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити б |
о?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ће |
ијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвик |
очита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p |
баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ к |
а не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш |
p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће |
кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> < |
ово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајк |
вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко о |
по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— |
е краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би |
осподин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба д |
идићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао те |
знаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а он |
и требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити.. |
Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобраз |
ити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} З |
им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</ |
ста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се врат |
упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је каза |
од куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пако |
ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се |
и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш |
ично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</ |
атке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на |
овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упи |
<p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека ч |
нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом |
ав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох злово |
за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — |
ним рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности |
а ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— |
изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи! |
пођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Ми |
мешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је др |
/> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их |
им вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за |
p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, в |
са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n=" |
> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам |
, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био |
сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, |
р је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... н |
Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <p |
ог на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или |
руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, |
,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у п |
оји води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиц |
ком расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу |
ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „ |
Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> |
> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набави |
без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сад |
о прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је |
х да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, је |
..</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и |
родица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је на |
спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињ |
)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му ш |
исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам ви |
ба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и |
удете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџ |
ше му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали нико |
ра, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других нема |
поразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше. |
кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само |
d="SRP19001_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног |
кох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате |
ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> |
пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степе |
очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџ |
ј рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, |
сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су да |
? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешк |
је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате пој |
ам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, |
четак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао нек |
сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— |
о у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да |
па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n= |
9"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се |
p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни |
Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа |
као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се л |
ах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао |
так заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људ |
они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> |
одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на |
ер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам з |
Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз вин |
могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на зем |
р даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам |
тојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — о |
аш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко |
м чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем |
на стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог |
крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с т |
к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући ч |
могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем |
зна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обој |
..</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па |
знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, |
Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси |
ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет у |
ију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем |
Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и ура |
<p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови д |
пред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало н |
ће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерим |
Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била с |
мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао |
а ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако |
п, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се в |
Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само стр |
есова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод |
ији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одгов |
твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је |
Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и к |
ив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, пола |
p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја |
ћи ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих |
ега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, |
не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} |
изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако из |
знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степениц |
unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео с |
носио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је |
="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?.. |
ну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — гос |
Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступи |
може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се јед |
али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на |
а...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе с |
бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе |
лили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви |
но па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упут |
их дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу |
ио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је |
на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима |
усио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим г |
ајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох |
је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њ |
рпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кућ |
док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго |
пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док |
он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сах |
и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, оп |
чех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки тр |
новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знај |
дравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене и |
халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу |
ам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом а |
реме, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} |
млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста |
ох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим с |
ас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мал |
ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад |
Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемег |
новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом |
повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар |
ије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што д |
како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а ув |
о четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p |
ати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обоји |
о се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалиш |
се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морат |
ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар пр |
мам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији б |
пође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} О |
p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше једа |
авитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и |
S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био |
ем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуст |
ли, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељ |
исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. |
школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред |
могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш с |
јзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и |
<pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала м |
е од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, п |
и толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p |
р јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа прате |
братим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сиг |
јим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај н |
p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!. |
кох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га виде |
Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашк |
ла о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а |
ре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан др |
ли ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово |
.</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије ц |
им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм у |
де што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац |
господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганч |
да зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом |
користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као |
на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до ми |
х ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од св |
" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који |
р у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома умо |
емо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а |
же претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је влад |
ам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Јед |
дгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шт |
ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује |
вио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!... |
p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време ж |
о измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> |
је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, |
орим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао ода |
же момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — |
ац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде |
јатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми |
је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни нај |
деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <p |
из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много изма |
а... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео |
ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам м |
ад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се |
<pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себ |
ршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се |
момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао |
ах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам ку |
сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} |
.{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?... |
уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не повр |
p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си |
<pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава... |
икаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и је |
Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили |
да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хе |
ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече о |
а а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, |
ји метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чеш |
>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— |
тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет |
ва свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као кака |
ешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила м |
ике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе |
чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за |
уци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће к |
ца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда |
оту украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече |
лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти сп |
намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршен |
ори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узви |
аје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет |
азбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера. |
зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пе |
: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p> |
вијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су |
нем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку |
се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост п |
а глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велик |
— додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег о |
ме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли је |
рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно |
те и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбо |
Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште |
ати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да куп |
та ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; |
могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где |
хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — реч |
о дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици |
> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше |
ети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не б |
Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли |
а, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, |
то на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати траж |
иже и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у проз |
Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,. |
дине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, к |
а тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драг |
о ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко с |
>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене |
бе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати |
који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и |
ај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, |
во код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да |
ћи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па б |
од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председ |
Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заб |
ји са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, |
овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их |
>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врат |
вукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у |
у висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, к |
есма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу до |
и, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива |
001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани |
те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми |
у...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док |
лени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше б |
анашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на св |
доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S |
дали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, |
> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од мук |
камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скин |
, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и |
руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз |
ежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам |
оче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош |
писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решил |
ну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p> |
ле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме н |
ао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам иша |
кше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Ру |
рица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,. |
они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија |
врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ан |
а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} |
благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако |
м, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио вел |
одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборав |
ега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем |
о сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово |
место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао д |
Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира |
д вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то н |
еку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред |
мах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем |
вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,.. |
ело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, ка |
вој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, ко |
био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док |
је, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како |
макнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да изб |
и продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, углед |
р...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који с |
д страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p> |
да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њ |
<p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Ах |
/p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од |
p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> |
!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, мож |
делити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од ж |
на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја |
д ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим |
ника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац |
рију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женск |
дморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао н |
губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је |
нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна по |
радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо |
канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче пре |
чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши п |
ох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да в |
вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и весел |
— уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад |
среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> |
кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет у |
те као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, и |
ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; |
</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти |
.</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђо |
помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се |
ојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— |
на примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p |
то.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој |
врка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Мор |
к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћ |
Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p> |
...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био |
,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не прим |
га она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмеч |
p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге н |
е кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!.. |
ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја п |
ум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место |
у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви мор |
тим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које ба |
очитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> |
<p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника увер |
ости прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле н |
а није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дањ |
ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; |
ука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после то |
селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: ни |
панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантин |
могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам |
ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на зе |
рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... љу |
у гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрет |
p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој |
љда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они д |
да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празн |
ј лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p |
рицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки при |
ам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Н |
ко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са сто |
о врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{ |
јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али с |
</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох н |
ло!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини |
ладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седет |
али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>П |
иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школ |
ан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направ |
га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући |
Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више ц |
ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, |
Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана |
рах обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у |
и.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже о |
алфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рук |
ринуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не вер |
и се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љут |
ао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом |
н акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је |
тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливо |
Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и узда |
Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добр |
где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго оста |
{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чује |
цао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци |
лим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Пан |
, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те |
а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенит |
<p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило. |
шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспа |
зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n |
што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — |
атила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног веч |
} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... тр |
по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беш |
причам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: < |
ило давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам |
ао најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за |
осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од |
ва још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помама |
се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију |
е чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама ј |
Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити.. |
бог неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, у |
код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— |
ма...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник |
м, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братс |
беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада |
один је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма |
чај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љ |
атраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у |
јника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно м |
по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло п |
/> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми |
заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у |
неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велик |
ије могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују |
— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не м |
>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> |
а...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако с |
омодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло.. |
, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржа |
им скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку заг |
, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у |
у није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управи |
јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... пр |
смо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... |
<p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Вел |
д његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без слу |
и било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам |
осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ћ |
ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко кој |
е придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... |
и само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — |
уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оно |
дети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исце |
не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> |
терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, п |
а он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрође |
Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — |
Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... |
нује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не |
— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— |
> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима |
ија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} З |
а тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... нема |
а г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се |
<pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми тво |
е!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не веруј |
ше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верује |
главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо о |
ећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сах |
изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући с |
ма били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народн |
ило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавн |
о сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p |
и? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му каз |
е си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зо |
дина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, |
/p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господин |
и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вре |
знадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле. |
г и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, |
о љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледа |
ао мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— |
по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено |
покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се |
Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, к |
де без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хо |
<p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> |
<p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— |
врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећ |
брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> |
о се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју |
м Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежур |
.. издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</ |
ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од |
/p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — |
Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме зада |
/p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како п |
/p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљ |
а.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и |
в изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нем |
ли су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без реч |
>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пе |
} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде |
/p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо |
/p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="21 |
ола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону ч |
.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири |
та се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стеж |
Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{ |
за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не мари |
ној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог пож |
лово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, дове |
} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само |
.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="1 |
и.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам |
ви да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам |
/p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре јед |
чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, |
ало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану зани |
ника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се виш |
рићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>О |
ред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми. |
p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо |
да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после |
ора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си трој |
кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због ха |
м уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру |
ужајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> < |
е?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Би |
врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех |
олуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> < |
острадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p |
х задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну |
на ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> |
p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретниц |
конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жа |
p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество |
те ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до о |
у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецал |
.{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме прими |
зиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се ј |
прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих д |
ведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа м |
p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вр |
ћ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах |
ци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући |
као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} |
и да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију упра |
пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хо |
оца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, |
чао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек |
одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p |
> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам |
тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад |
p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити |
своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити |
им пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало |
ежио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изо |
прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а |
ене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога о |
ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми |
су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиљ |
је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар |
лим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих к |
хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> < |
ке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној др |
цепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер |
ти у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио |
ако лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, |
</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово |
нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову за |
— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p> |
а се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам |
еограда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи т |
ду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добр |
у још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество |
итате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо |
но је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, буда |
година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.< |
викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопч |
едника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље |
смо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си |
ноћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p> |
ади...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улиц |
и, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим |
режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш |
бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати |
уци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево |
, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, ова |
ју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb |
p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа |
му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми |
могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </ |
би, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си |
азбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда п |
је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже |
ре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу |
роз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{ |
икога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за хран |
цима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и н |
дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за |
молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан ј |
здувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели с |
ворих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се |
словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и |
гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не зн |
</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у поче |
одскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — |
ког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчин |
реме да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{ |
ци веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто |
тила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, |
ти боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво |
..</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одм |
тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као |
p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.< |
и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xm |
им удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипа |
вела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издава |
у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> < |
аби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, |
,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је |
Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, |
едан не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гим |
куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што ви |
ђе и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; |
ог „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да ост |
да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испр |
ише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окрену |
д се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је ш |
јасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непа |
х немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер ј |
{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, |
и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху исп |
лаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало |
ра! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који т |
..{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштени |
смо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p |
дној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <p |
там је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на п |
ритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се пок |
к?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огреш |
робуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да с |
ече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отвор |
и џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због |
екох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао |
шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види ка |
на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам |
великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је би |
а ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њ |
у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи |
ишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ |
фесор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, |
рих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи |
рака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, |
— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има |
?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</ |
p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављ |
азовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као |
купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја |
о напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвај |
је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а н |
смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одваја |
им: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан |
се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога |
</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и су |
ото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа је |
p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено вел |
а.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим ошт |
/p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — |
нстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и |
испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш м |
ричала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и |
о.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те |
...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била |
ног меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У |
нику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујућ |
— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав |
ше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, |
...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може прен |
ед њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је о |
изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су б |
род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата прича |
г напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.< |
чног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупља |
ла?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер |
знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p> |
љици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, |
ане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали з |
Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни вид |
м, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — |
дравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ |
јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, ш |
ш да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој |
епи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја |
левах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! |
...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} |
не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој |
едесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се |
О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} О |
рпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледат |
ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе |
и које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз |
</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p |
жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш |
Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прв |
> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чек |
це...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази |
p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овим |
х с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије преб |
S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде |
p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и к |
О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, |
Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p> |
онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то |
добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не |
епирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назва |
еним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резулт |
— имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду |
р је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27 |
Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прил |
да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да |
знату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ов |
а; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим прилика |
ођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, |
уку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док |
ико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо |
ту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила |
шати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шара |
зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи |
ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало ла |
у, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— |
, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја |
е, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Ид |
хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја у |
оме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не |
остива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— |
де, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало к |
— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала |
ро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а |
ратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која чов |
оље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госп |
d>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварен |
р.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа |
ндука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и не |
, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођи |
тра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не врати |
p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма |
мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и |
..</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи |
...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња п |
вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о |
лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p> |
/p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с в |
ба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p |
<p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто |
а предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> < |
да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу ст |
ех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам мо |
еше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручко |
еше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе м |
ељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова и |
пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио ви |
е вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p |
ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} |
главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,.. |
дина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јеса |
вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио |
p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у |
и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.< |
упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знат |
ам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко ме |
подина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,.. |
— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у с |
</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кри |
<p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. |
p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" |
о место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац. |
{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p> |
Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станиц |
атима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с |
ости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покр |
ок се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а |
поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпо |
ратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— |
је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јо |
— одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји |
.. ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по |
и?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлаче |
јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах |
ико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано ј |
о долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред о |
вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њен |
ајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он б |
и, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спус |
сле онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси пот |
, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> |
Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле јед |
с:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зн |
и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торб |
седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као как |
и код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} |
упачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало п |
ти у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задо |
по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога млади |
ена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собар |
њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, |
и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер ј |
>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ни |
, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа п |
ега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју де |
{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званич |
тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је |
е то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на р |
ог ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз к |
ци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — п |
хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Ме |
</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми |
ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кљ |
у да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај |
ш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— |
осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? |
..</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до вр |
Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара. |
м касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Каса |
<p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као |
дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p |
с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, |
ло што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се |
ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво пит |
ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Цр |
дећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага |
нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива по |
, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благ |
сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се |
ампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђ |
b n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> |
акав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отв |
га мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на |
</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— З |
p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— |
ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, шт |
...</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} |
Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пр |
p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте |
им сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пи |
гу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ б |
јући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, |
еше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за т |
воме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а ли |
е се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изв |
о, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја б |
рапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха. |
..</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу |
} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа |
шту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!.. |
уке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До з |
ење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, |
са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово па |
.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигур |
била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам в |
е не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— П |
.{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на по |
Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... |
аво у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својст |
што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Бе |
никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше сван |
Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други п |
а се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p |
ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећа |
путисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Дв |
ов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја |
вај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче м |
ох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница о |
аред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обич |
хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено ми |
ан...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали |
. мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на ули |
удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане |
и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпр |
дног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више о |
радох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам |
е он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затвор |
оје сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или |
по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове н |
раво халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах |
и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну |
.{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S |
колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад су |
ао зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца |
} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мал |
та!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог |
у: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — |
Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко |
> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо |
ви кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће |
шљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, |
ме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам |
зима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим ј |
г великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, је |
} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру з |
тен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док |
нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли |
; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште |
ле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, |
нем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све с |
нога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, |
евета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> |
чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, ра |
и нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта ј |
и речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким корак |
при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спав |
е свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у сва |
м за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што |
а?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.< |
сето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али |
да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торб |
ђе врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била. |
опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна |
спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звал |
олу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш |
ивање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</ |
не хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="28 |
<p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врат |
тати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извуко |
иси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам |
мета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх |
е две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од г |
пођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано.. |
е ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— |
си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе |
ћи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојиц |
же бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе. |
не ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</ |
<p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p |
</p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара |
ногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p |
наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже к |
у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих дожив |
а, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Чес |
} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико годин |
в испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји ма |
азрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку к |
по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја |
>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми П |
за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојан |
р би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео по |
коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међути |
се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса свет |
базриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло д |
!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли при |
р сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам с |
</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у коли |
послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...< |
ри, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— |
ла, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ |
— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пош |
синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни |
и саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино нов |
којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно |
м губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те |
јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то прист |
атворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам х |
ову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и |
аца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош: |
ајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — р |
посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p> |
слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</h |
а.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> < |
, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не по |
још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и |
Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву |
/p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера |
равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној |
авио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поште |
ољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које |
два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме об |
ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ћ |
уживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овд |
ца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно вр |
, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад |
о смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта |
це, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја |
доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, |
Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да п |
мотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији ша |
ражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што мо |
ле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке та |
обре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам дина |
могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био тако |
лџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћем |
демије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, с |
Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му и |
е онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да |
е, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом поза |
епи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао дру |
<p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу не |
много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше |
нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што |
оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и он |
<p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандар |
та су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па |
љиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, л |
на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који жел |
што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем пол |
ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одго |
..{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од |
повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао |
лове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и |
ола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох. |
отиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Ко |
— торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Ни |
ј ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу ус |
ате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— |
јој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се |
ку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпо |
раном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При |
лико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да раз |
изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло веч |
аду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако |
ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био |
е.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била н |
.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисим |
и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> < |
н једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Сава |
е из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у |
ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, ти |
сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз гл |
и на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху |
главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен |
госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље би |
море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један |
овремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или из |
их места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, сину |
у...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики пр |
, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни мој |
дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све о |
дух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мисл |
ечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више |
лука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви десп |
у вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем |
их другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као |
њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На п |
би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи |
да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="12 |
ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Так |
о плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два са |
ло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби јед |
ед себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде уме |
одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако вол |
" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме |
у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам с |
а га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а |
ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу д |
е с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо би |
проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зн |
Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у х |
ројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не |
двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се в |
шинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стран |
шаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо |
тницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спр |
аку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи им |
Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу |
-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.< |
ечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну ве |
ја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих |
дарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зач |
о нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо |
Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћ |
казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хо |
здржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога |
ат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу по |
иша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> |
анити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <p |
тку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим |
о-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај |
/p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за теб |
свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва |
литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се заг |
="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Пант |
повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер н |
а зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад |
е више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у шк |
ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од ј |
слим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и |
стилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола |
<p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају св |
м ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> |
тказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} |
о је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе |
а употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узи |
, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништ |
као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих до |
е и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакш |
упљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по с |
и, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком |
њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сун |
пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих влад |
уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кућ |
p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа ј |
!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па на |
олика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Пол |
кну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> < |
ас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> |
е, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови |
ајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак |
ј бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све м |
објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три пред |
само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди. |
у...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по к |
ред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам доша |
/p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке |
шек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођ |
х господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто д |
г који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита |
.</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...< |
на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу ника |
Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опе |
другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за |
смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући |
од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижу |
м дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди |
да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су г |
те овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <p |
м школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, |
су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста јед |
есми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се |
ој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> мо |
оређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам |
чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране о |
ео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам |
чковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} |
атеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку ка |
е...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја манг |
ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: |
спао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а |
во? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо |
>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од |
онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...< |
... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три да |
же мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њег |
и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све с |
ог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог ва |
вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огла |
ко, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...< |
а њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су с |
иступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо до |
образна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартиј |
ману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну |
умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од циг |
ислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навуч |
зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта |
ојала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим ј |
о...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од |
.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа сушти |
газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам |
онесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну |
с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми бил |
умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле |
ји чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> |
лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља на |
дари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој. |
и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је прип |
а искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, п |
авана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, |
па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут д |
в.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих |
упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који |
а и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих |
аког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући |
очито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме |
ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p |
арче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га прит |
данух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p |
<p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни |
ађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно |
</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу. |
ио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} |
ро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема |
ао што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио |
фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше |
је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади |
о и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, |
ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати. |
га у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао |
а за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а т |
ио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад н |
је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Пан |
ијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} |
ирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми |
о...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме |
Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све |
други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ л |
и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.< |
поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког |
јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам мо |
ћи ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем н |
еме код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим |
х сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни... |
ти за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вреднос |
им да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари о |
<p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се |
радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети он |
о ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије |
— рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну к |
н...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо. |
е узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се ума |
p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, ал |
{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Го |
саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао д |
ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо ок |
зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пи |
ави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на о |
апаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи |
ги...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p |
{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола |
ву.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (т |
ва он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни |
њире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, |
а је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, инач |
убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем пор |
итство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пође |
идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Је |
p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...< |
дно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече от |
паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— |
идер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p |
кве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала им |
га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих |
невно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим по |
да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако т |
смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> |
рно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на |
удиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у оса |
ке чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на |
о у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више неће |
шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мисли |
p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n |
од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветл |
је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва ра |
како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну к |
м ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Ал |
вучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у раз |
ођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затек |
дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко |
м! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изи |
ше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом л |
ако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене |
нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судов |
нам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и |
уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Ка |
огледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад |
куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар |
нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запа |
краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем |
<p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на т |
ђе, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело ле |
..{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикош |
и друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због |
д на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли |
га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p> |
.{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} |
се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један |
, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени ча |
<p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хт |
је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу |
ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на |
о од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се в |
чтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето |
и несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био |
а, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачека |
ри, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да ра |
, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве беја |
соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао |
без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — |
ећ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване |
е читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— |
о улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увеч |
<p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки са |
и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чуј |
особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!. |
м новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не |
тах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадес |
ар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога с |
ђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до |
<p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе |
у употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном мес |
о и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пе |
м...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријал |
а упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним глав |
ци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње |
онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан |
је: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто н |
док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</ |
несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" / |
Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, к |
услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће |
трпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухвати |
ва-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћ |
униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „у |
ало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она го |
ићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли |
м врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у њег |
метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачк |
вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Моли |
од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам |
у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на пат |
пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни |
но.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана |
ју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом уд |
класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи п |
ђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што ост |
од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ј |
ати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне па |
слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око |
туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после до |
од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те |
<p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у |
а ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до ми |
аху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњава |
<p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва |
ко су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и |
у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца |
са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за |
ћ.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извуко |
обро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</ |
<p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на |
ра у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>К |
љем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопа |
ној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невоз |
обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у ј |
{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>и |
!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ће |
...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се |
е госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купи |
p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам г |
у.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и се |
али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар ч |
бе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог н |
где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку |
еки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећ |
Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека |
азумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, |
утио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Н |
а стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко ст |
S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и |
ица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што |
>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— |
/p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него да |
зи, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... |
<p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност |
рчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} |
ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, |
м за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Кастор |
свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— |
> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да с |
Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их уби |
новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да п |
</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, пр |
м долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> |
говорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> |
чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како |
знати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ух |
рих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једа |
испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а |
p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да |
p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</ |
посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, |
и тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богм |
сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко м |
.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем |
хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну |
еше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n= |
!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали |
а мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле |
/p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љути |
> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем каса |
какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у |
p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина |
м! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех |
} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам заус |
никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми |
p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су мора |
писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} |
де сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што од |
же.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p> |
— опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p |
, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћем |
не, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> |
пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било б |
<pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у дру |
у удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p> |
о.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат |
у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушк |
утра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита |
аци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само |
идљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде |
затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је о |
учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па н |
ја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она |
О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?.. |
>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати ов |
а дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутк |
своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан |
неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко три |
о руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти |
ј се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе |
— рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми |
вах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p |
јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не |
био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад |
...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на |
— ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две |
</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружиш |
ласт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће п |
p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Пот |
нце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде |
јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке. |
На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре см |
и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да сам |
/> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако |
што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,.. |
ећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том |
то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах ус |
p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда |
арме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што виш |
Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p> |
какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су њ |
у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} |
већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, |
и смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</ |
ожајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, |
ћу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што |
ејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајни |
> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосм |
— рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на мес |
} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" |
ј кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракиј |
а, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, |
на.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадав |
ди, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по с |
бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, по |
но не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао |
<p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....< |
ош једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество тв |
ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, гос |
гупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— |
Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам саха |
а је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљ |
вео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степе |
направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више |
као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — ре |
о и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматр |
м.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужује |
цу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где с |
— рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Н |
иликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обич |
улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао |
без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда |
у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер с |
се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на |
то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Је |
ек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прили |
ане видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засење |
е председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљ |
случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са ул |
еп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p> |
ти!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми |
Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца наму |
велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не |
зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред |
час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од рак |
о ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никогов |
је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>Д |
ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n=" |
читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му на |
кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</ |
ер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам |
, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић |
пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив |
молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се |
е што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо у |
о из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је |
нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и д |
аш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... |
ем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} |
е му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загу |
пођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето |
поведало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистит |
смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{ |
ко, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и ј |
њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, |
дног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био крас |
да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни |
се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно |
жем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезг |
машни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици |
нара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах ид |
је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражи |
еше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Зна |
ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени |
...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А мо |
томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени д |
p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви |
спричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уве |
видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тет |
p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случа |
.{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима ос |
рији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске |
то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли с |
вели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толи |
ер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао |
писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а заш |
у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упит |
е брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никак |
ци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи |
м и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се рад |
ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко |
осле тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му |
p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота... |
Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и |
<p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док |
S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општ |
а се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју |
а, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам п |
види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, д |
одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преос |
лики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— |
ас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер ник |
е зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам |
д, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана д |
ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо м |
Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годин |
а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и |
</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> |
, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома за |
тнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре д |
ану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све |
је велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше кр |
словити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет |
сем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се по |
не, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин р |
роспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на |
</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разг |
не и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... < |
ђе господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за с |
се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изи |
ам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, ј |
прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш |
на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и |
ахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђак |
и се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часов |
слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу |
ах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је на |
— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> |
че им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозор |
>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један др |
и су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме |
научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је |
очнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво дваде |
овољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана д |
има морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели см |
и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!... |
уживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао са |
у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стига |
одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.< |
нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{ |
нег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, |
лаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како ј |
тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по дваде |
рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љ |
штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада |
ра а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те |
пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу п |
е шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше т |
ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако |
> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша |
од могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим |
није него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плав |
петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се доте |
</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p |
о је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово |
о никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и |
о оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за |
Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би |
ћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео |
/p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах |
оже се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити има |
ен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше ј |
зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођ |
ћу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око с |
олики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! |
код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитв |
мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се к |
ead> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, п |
аклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ла |
, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахат |
ан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина |
азмислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, |
рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овд |
дох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној |
роз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола |
боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! |
цати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али н |
аљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше крета |
а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи п |
у је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест |
д сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кора |
груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће |
сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да о |
нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се раз |
Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се р |
им и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио |
гнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што |
благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не мора |
S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући. |
још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десе |
>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био п |
чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пут |
устих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Н |
има преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад с |
је бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а |
>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао |
но упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>С |
b n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време ј |
i>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се н |
памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педес |
за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поч |
ем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет |
ра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} П |
и, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да |
де шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно ост |
ти...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли как |
?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!< |
Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купић |
ви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> < |
шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три ми |
снице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепил |
добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, |
и се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи п |
Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Исп |
човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела |
епрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчеп |
али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} З |
ао гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао бр |
емо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена б |
ко замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Мила |
описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куд |
ли као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати ба |
н.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти |
зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело |
ен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да |
ветлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а |
— шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по |
— рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на ламп |
ана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не м |
велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, |
окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило шт |
ао шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p |
амо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па |
малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући пр |
, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви |
— па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</ |
} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата прове |
и, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изнен |
ло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нар |
а код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју ма |
на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} |
дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а п |
</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,. |
} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само шт |
ста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два х |
ији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p |
ох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на г |
час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам зав |
мљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер з |
рпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госп |
а одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта |
да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу |
е ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку на |
који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се |
рошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је |
азаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути с |
бу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} |
абије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењ |
путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тро |
и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све за |
Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа дру |
Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да ј |
/p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораш |
џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се |
се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека |
, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања |
које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и поч |
одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и |
молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</ |
Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не |
их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је |
ену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас |
пале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годи |
терах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p |
иште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох |
p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем ку |
да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Је |
да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно з |
пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло |
дина!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> |
ери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упи |
<pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд |
д да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступи |
тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у |
еш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у шко |
зговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} |
ма није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чи |
е, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и к |
pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се |
исам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њ |
не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам |
и, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и |
је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одма |
ља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSecti |
.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко б |
кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоно |
оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завр |
— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, |
ш се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не |
нате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи ку |
олим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба |
таријим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ј |
че одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> |
ас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо ок |
ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у |
ох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку |
а.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом |
се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео. |
во, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба |
наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност довед |
трашне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им |
и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог |
тио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења |
{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — уп |
ренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као се |
а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме чо |
врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад |
косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја уло |
један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље |
на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и |
је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога |
који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на пољ |
брана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, м |
се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госп |
улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нис |
м.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <p |
дим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало |
Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била, |
и,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> |
сталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ћ |
имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и |
нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне к |
омировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из |
пеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукош |
ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подн |
...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...< |
рот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да |
а и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси |
бра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су с |
једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</ |
у.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; ле |
мо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре |
ожеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... у |
pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми ј |
ву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости |
— поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, |
кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за тол |
чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кол |
викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спу |
д смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и ш |
ме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахат |
тву у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране... |
дисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису |
ion" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута |
мо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох |
?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те р |
ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone uni |
ад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа |
о рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био из |
е хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина ди |
Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, с |
спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам и |
ан дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> < |
још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Па |
а...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> |
окупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата о |
реча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p |
ај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како |
о и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је |
и смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи п |
т, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших |
по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у т |
дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га |
месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је ма |
ама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам |
и је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, |
тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и о |
м, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем н |
осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну |
по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу |
, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад |
оље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— |
Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да |
молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћа |
то, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад |
дговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и |
па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>З |
тупачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} |
тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па |
вде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оп |
с похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта |
ндука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би |
сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам |
о што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у д |
што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доноси |
епо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет |
ремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуж |
n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господин |
супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде ј |
ме, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру |
рио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а зна |
а време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину. |
Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа |
ана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> |
263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а о |
} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да |
али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>На |
сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно |
<p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем |
да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, |
се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без |
еоград и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу |
же бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док са |
ц и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах не |
р казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и х |
p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се о |
авлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако п |
ти, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара |
о читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у |
<p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сн |
о „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није |
деља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били |
хани скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после исприч |
ног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио. |
највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао |
морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључ |
p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као се |
ђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пушта |
има би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n |
од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошт |
, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Кале |
ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, |
ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неко |
салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле оде |
као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p |
дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајк |
да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокањ |
а на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш зам |
Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и ра |
p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Ко |
т.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо |
се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ни |
уо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу т |
/p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег време |
аде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо |
оскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је |
логу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ст |
а чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходн |
дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти |
за на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас ниј |
а предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, го |
о?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и п |
ече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. ју |
имаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га |
</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, |
не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џепо |
болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нит |
у, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, в |
аце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте |
м ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се к |
непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изг |
андур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите |
дем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме и |
> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам |
е ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер |
та било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се |
изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас |
итах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим |
дјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужаса |
подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету |
p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми с |
ресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све шт |
" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад |
} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у з |
Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири |
ослом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој зах |
седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S |
шту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није бил |
извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у соб |
а, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од |
поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да по |
</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} |
кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, |
поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што |
вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен чове |
и глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи На |
глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја у |
у који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсоб |
пава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бис |
/p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера п |
бнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у |
прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао |
ке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb |
легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празно |
два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — |
>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке |
и...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за т |
не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала |
игурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је |
та из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> < |
ветлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степениц |
иђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе |
још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p |
ио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си |
ашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} |
орене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба |
ла Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам |
{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи |
смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак |
еко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред ку |
кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, |
рушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па |
са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толик |
ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће би |
та, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} |
ван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p |
му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му блага |
Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> |
шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брат |
аџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди |
Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и |
био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На зв |
, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми с |
кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану све |
и...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох. |
} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.< |
— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М.... |
као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новце |
апалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо ра |
довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележе |
твора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам ост |
p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на |
Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти |
ура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p |
а устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње |
p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се пола |
есме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад сврш |
теној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јаст |
хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше |
а, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах по |
ара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче н |
/> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,.. |
.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да |
г изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђе |
два прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не |
Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а |
то видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам п |
арев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид. |
кра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} |
p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупи |
о с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи сво |
е ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?... |
тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод |
нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт |
хватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која |
че...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама |
а и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,.. |
ена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска |
де сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су час |
чух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са |
танац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Ви |
собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођ |
то писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам г |
Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај |
бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш |
онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писа |
е се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпу |
— одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај ист |
је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Позн |
недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господино |
ахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којо |
и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, мо |
..{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви с |
се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну н |
ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавиш |
е је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и |
прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако |
никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад с |
има...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и |
/p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја |
трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; |
ицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на |
жао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и |
сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> < |
отера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја |
<p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџи |
требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије на |
љали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу |
с, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље. |
ај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те п |
номе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на н |
ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задрж |
најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем с |
> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, |
за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> |
"40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам наша |
рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су |
ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем |
е госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p |
<p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко у |
инити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на в |
.{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, пос |
; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Зна |
шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n= |
о, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу |
рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без |
и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... |
а дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао |
на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, |
о чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница |
/p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет д |
јући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, |
е он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p |
p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем |
/p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И |
Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом |
а тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газд |
мадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам |
а извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу.. |
ледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам |
ави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је и |
ом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дв |
о сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У |
вања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би мог |
<p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено па |
е“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и |
ега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чис |
роза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли посл |
драв ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, |
нем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледају |
а.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. |
око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од |
о је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Г |
допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере |
ком у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпра |
и...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — ре |
те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме |
одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденич |
Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?.. |
то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је |
е нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај да |
време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и |
еше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и до |
је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...< |
им к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад |
игде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на ул |
" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти нос |
тем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским пут |
атно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде н |
</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> |
рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p |
..{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија |
ата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и |
ле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, |
шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, вид |
, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти |
века где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико др |
рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад з |
наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је |
.</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог |
и да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији и |
мем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву |
ндарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта |
ест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти |
власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавањ |
те однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већ |
о кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да |
<p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p |
марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха изв |
одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p |
.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— |
ан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час |
ашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми |
n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— |
, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад дов |
у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} |
ивоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учи |
чиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим |
н, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <p |
зах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда о |
и ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро |
гом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лон |
ош из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло углед |
ко година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бе |
... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одго |
ите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у |
, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зл |
subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после |
понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима |
е се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмо |
што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар |
ам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Има |
ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ак |
ледњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p |
кав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p |
ан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су и |
упана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, |
пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним |
не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</ |
нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> |
ам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах |
ринуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге |
служивање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, из |
у постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместис |
било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај г |
а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: как |
е брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — уп |
хнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> |
брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, п |
ок госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Д |
аричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио. |
.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту |
јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све м |
мена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да |
покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</ |
имо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадав |
ни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодис |
ну поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> |
пи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова о |
н је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме п |
би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да с |
м дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у пр |
а би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столиц |
се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> < |
у длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — |
х на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући |
ити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p |
ј да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке |
ладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... |
од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи о |
ца па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид к |
Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он беја |
ли онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните |
лске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: |
и врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упит |
чима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p |
ћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n=" |
ној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је |
пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља виса |
а је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био |
анствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што |
а сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} Н |
ати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се |
и одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем ј |
<p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше м |
, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибу |
, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с |
девати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само |
на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребр |
о сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину |
осподине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду |
прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако |
ако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упит |
што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их |
рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би |
авати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осм |
ље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па л |
да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</ |
х, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да |
и новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вар |
ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био стариј |
види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ј |
том насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се |
ри у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ д |
би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела ма |
д на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба |
од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је |
е за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у |
ко шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио |
нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p |
ожја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..< |
/p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!... |
...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у |
с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гу |
ам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно |
џија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — уп |
е се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алге |
да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадн |
е угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам |
цу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво одне |
идео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе |
че бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу оче |
амрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћу |
кле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p> |
итајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> п |
, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита |
, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" |
е па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао |
де сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао |
арци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву |
ли је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предме |
ас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?.. |
нако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле |
су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех г |
о муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p |
осле због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — ре |
било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он |
нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала ш |
> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p |
штај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> |
и.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седн |
<p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака |
запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под |
ку рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов |
!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки |
голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жуто |
а шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које |
и рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђури |
се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не |
тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каван |
у бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг н |
питао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушиј |
А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти д |
ад ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер бе |
а они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је |
тру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно јед |
ручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, |
>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она н |
ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госп |
оте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>п |
зговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо по |
е ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p |
Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту |
имо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на |
писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто напис |
?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина пот |
им старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да б |
Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево |
<p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који н |
у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и је |
арешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве ст |
крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У трену |
p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори о |
обратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и |
ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо ка |
обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетк |
х једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад ра |
p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улиц |
рећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкод |
ти то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас о |
!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но |
еница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе |
е!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љ |
>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад д |
ртију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, |
едва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је к |
, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод |
и, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа мас |
Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напре |
ма по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, |
везаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у |
о лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са св |
ика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати |
и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кук |
премих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p |
рам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпо |
ода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па |
ући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, уп |
ајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротно |
ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим по |
овору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да л |
је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесм |
д кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад о |
рпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатл |
неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врх |
а сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду с |
не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb |
ђем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро. |
уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до |
њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ |
, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до нов |
ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп |
Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног |
угу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Ник |
опитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> |
била боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри |
обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми |
обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог ти |
анабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето п |
.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друг |
уто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У |
ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља |
и се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама |
само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар |
питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!< |
25" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана за |
ли дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били т |
у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ј |
кох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> < |
ска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке о |
нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдари |
<p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле м |
тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шт |
} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну |
и, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени! |
годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и мо |
о пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати н |
рође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде |
да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А шт |
а ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што |
Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управи |
шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са стар |
а кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику г |
ви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукам |
почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја т |
рно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох |
када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори |
} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и |
требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Уп |
е читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине! |
ним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја |
рво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов п |
крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чес |
нодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у кварт |
е није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило |
да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да |
наре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час при |
сећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам мог |
емати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим |
Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. |
је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на и |
д тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тр |
десет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и |
јстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тр |
p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад |
и кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</ |
друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у |
али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзи |
</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније |
трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Д |
у не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха |
ан, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако досто |
омка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, |
у неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите ов |
новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растури |
к...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме ни |
а, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе |
сам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!. |
ан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати с |
вајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македони |
јни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере дад |
е шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} |
ће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти |
је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе |
у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="15 |
подин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа вра |
аниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети |
станка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге ва |
јао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове |
е ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли |
гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> |
д очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хв |
.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се |
риближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам н |
ито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на |
та...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Ч |
толу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} С |
аром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, |
им временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је |
а две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста т |
и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се уп |
се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празн |
>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу |
пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни |
гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење |
рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако мног |
единостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали с |
е у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он |
а овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После д |
док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батр |
нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта? |
ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb |
дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене с |
у прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, |
џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...< |
екако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а он |
орадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што нико |
Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама |
зад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док |
ене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра |
авом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb |
</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем к |
дећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и |
е у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја |
се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око госпо |
да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову г |
а дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се |
ом и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни |
ред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели |
добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! |
и за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију |
сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде. |
ског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} |
је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно |
} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, |
о срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку с |
p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре |
еремо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћем |
у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што т |
ане да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S |
оре ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па |
</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи |
збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> |
Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И а |
са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте пос |
ло по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и |
јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео |
ас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, је |
р бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смр |
сам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне |
не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никогови |
ше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас |
вде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлу |
оћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... |
...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата |
четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што с |
ге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много и |
е одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Бож |
чући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, |
живања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимн |
на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с |
ји су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте |
ашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међ |
ан сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p |
се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам ст |
неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да |
та.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше дир |
или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач |
рзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса с |
енити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то |
чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао. |
од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све сво |
укао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плаши |
на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег двориш |
са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим |
асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који с |
извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за зн |
’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најр |
ко сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>На |
пођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, ка |
Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је п |
— могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> |
!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у |
лошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, |
па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дођ |
ођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!... |
и јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држе |
нусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> < |
ва, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим к |
д ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у ирониј |
ло што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благ |
себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по дол |
равим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> |
дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, про |
е оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио |
дати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рек |
ше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, т |
ха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде в |
а је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје са |
броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати |
им вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја не |
и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар оде |
ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да ид |
х платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак |
иђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја |
"163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред |
што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се л |
воје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко кол |
као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несме |
p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врл |
а, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао.. |
чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се мо |
ујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p> |
се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави н |
лаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу |
сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће и |
м могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрдну |
х да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад |
познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужнос |
ива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађо |
ога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцелариј |
едасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече |
корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb |
ом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, |
торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{ |
умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љу |
ш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бу |
дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упути |
ем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У ов |
Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!... |
видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита поро |
потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја там |
једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми |
иц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужи |
ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> |
наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести су |
о и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампи |
поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао |
би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ сп |
оспође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши б |
с мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору |
екох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управи |
е фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се |
есам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је бил |
ну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> |
.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбам |
смо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све в |
а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, она |
ет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли |
и успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог |
и код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чик |
јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред ниса |
и ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да |
а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да |
сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се пост |
Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба |
Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљив |
ји сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на |
.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи в |
тају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ра |
ог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу из |
мо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S |
, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам |
p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једа |
тава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми при |
ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли |
...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха |
чима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} |
д Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојиц |
го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кра |
<p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо п |
н мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шес |
с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као |
т од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола |
ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу н |
пу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам |
подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међут |
хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p |
ом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скуп |
а све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књи |
о је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као |
једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата... |
скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну с |
пустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, |
у:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и из |
мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочит |
{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана |
p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох |
молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, т |
никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књи |
...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном ост |
алили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му |
најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледа |
лату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задо |
одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у |
вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, к |
ером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда |
где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога по |
и, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем |
аће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} |
епе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најм |
вимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо об |
које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да м |
еше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз мех |
била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да |
, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су |
/p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p |
сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих п |
д оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на о |
преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему |
/p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Ха |
и ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је бил |
Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити. |
<p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љути |
од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и |
еког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни... |
о благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао дец |
p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти з |
е будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>Посл |
кну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није |
о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео |
/p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвал |
бро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Ха |
p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одгов |
једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја ник |
тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Зб |
још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, ж |
нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „ |
они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе м |
Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Как |
рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођо |
о жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио |
угове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и п |
уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер ј |
с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари тре |
гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донес |
ла ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: н |
ли кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гле |
ог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бој |
рупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене |
о...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је |
моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у ч |
; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе ламп |
прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није проп |
е, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Каже |
ећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такв |
ворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у ги |
а, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{ |
че он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p |
не, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније |
равила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о |
едан замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољуб |
и она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те ј |
p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скада |
} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати |
у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на |
а, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можд |
је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај |
дарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, |
мо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним оч |
’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара |
ада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> |
и шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти |
</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> |
у.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</ |
</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити о |
ио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Нас |
и никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</ |
ли само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е леп |
и ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али |
слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Ид |
и отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је |
вампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — реч |
нару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звон |
док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш |
<p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!< |
есте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приме |
мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију |
ећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас бил |
p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ |
донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи |
p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p> |
" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, |
у...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор д |
што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек |
то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога и |
доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван |
— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> < |
него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела |
зевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћ |
p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, |
} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну мо |
?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у к |
ао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Иш |
онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хва |
—</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слуш |
ише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по |
зани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права госпо |
вде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.< |
во доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад |
а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше о |
на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре нек |
> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он кој |
и и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — |
седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком |
.. упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, |
сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, |
отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу |
! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале пау |
а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер ш |
орам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш о |
шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим. |
Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекл |
.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо вр |
су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бит |
p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео |
— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да |
p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађе |
ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одгово |
ослуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> |
а улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени |
рло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме |
</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко исприча |
е зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале нај |
а је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај кра |
за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл |
вде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — р |
ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — р |
собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете |
рекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} |
спођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам и |
се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџи |
мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p |
о тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> < |
но кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је д |
и име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p |
орате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш но |
ошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> |
жем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што в |
му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у ч |
е упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топи |
жај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће |
а шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председник |
овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био |
<p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шесна |
а ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом |
а тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни |
него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао |
— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад |
ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што пит |
диш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не вала |
p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! |
к рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после |
Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн к |
<p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, на |
, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, |
/p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше.. |
апину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за т |
преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ |
сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ј |
њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Ни |
, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и |
сам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам |
т</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </ |
свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из |
кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, |
ло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> |
бро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она |
гледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи |
овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже |
макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, |
вете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; к |
рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— |
> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, |
спођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечн |
p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а |
стрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На! |
цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама |
— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пуст |
ислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча |
о се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! |
ани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди п |
од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> |
ај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се за |
не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бега |
устити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао с |
авим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на сто |
едне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од |
ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..< |
уде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао р |
ш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зе |
ненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита |
е смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да се |
.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао з |
што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — |
Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба |
p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb |
ди, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђ |
млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало ј |
овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па |
<p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја |
сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор |
уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икакв |
у своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> |
бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака |
сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми с |
један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Д |
ио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту ко |
.{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала |
жић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од |
егао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, |
тлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него ч |
/p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?< |
к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— О |
!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, м |
сар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и д |
не награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружају |
е једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно |
очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „ |
ну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само |
о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!. |
е је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни |
молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем н |
се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити н |
умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> < |
кама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине дир |
<p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостиониц |
ен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Сто |
е, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и |
тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са он |
се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си и |
узе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега |
сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били стр |
крете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме не |
.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у куј |
и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један |
а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова т |
је виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— |
} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Го |
<p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла |
то изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се ш |
покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити. |
м мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружај |
..</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухвати |
орми...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бе |
тавим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће в |
еме, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа зад |
ише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p |
чке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Н |
даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде б |
да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови |
едам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад по |
а или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никак |
<p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Кол |
о је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почн |
>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — уз |
<p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ |
м Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг по |
о као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао рад |
видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећем |
>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> |
, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја |
/> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове |
ћи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, д |
ега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </te |
којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба |
е бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вече |
<p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да ра |
мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашај |
„Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бој |
ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, ч |
све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p |
ркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси |
змеђу њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше |
Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и п |
то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била |
неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" |
се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од |
о пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред |
хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>На |
аки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Б |
, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их |
еби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па |
а избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећ |
вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, д |
о?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изиша |
е она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у |
помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> < |
/p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију... |
ав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би в |
<p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком и |
.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам з |
м не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Ка |
векет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сиг |
па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо |
ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али |
с дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва |
и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на з |
де морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да б |
<p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па |
и да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам |
упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у |
њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде |
ишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало п |
/p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и |
p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— |
диш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког |
раби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао г |
и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се т |
руга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу |
ао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баб |
тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће гово |
ах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, мо |
p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго.. |
седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест |
знио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим |
ко хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором крене |
и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...< |
ам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим |
нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увије |
гаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} |
мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју с |
а ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загреб |
ђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити |
а узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од флане |
p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је |
еба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.< |
вићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми с |
ете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли |
и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до |
немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> |
.{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е сла |
к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно |
рах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и је |
>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста |
три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као п |
а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих м |
покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од б |
Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења н |
и господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир |
о знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежур |
а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се пр |
знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову ули |
<p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три мин |
<p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патро |
ишта не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене ј |
ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућ |
ба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замо |
мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него |
ен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим |
вио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главо |
ах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — |
окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S |
док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону |
поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поц |
поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуца |
го измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и |
ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које |
а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми ј |
лиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас |
ождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{ |
устише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњ |
лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се |
вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па |
</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у |
Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p |
ошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?! |
нда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му бл |
pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, и |
{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рука |
итних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити с |
p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим |
деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли |
.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p |
рије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p |
Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на пр |
јну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.< |
ло око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић п |
p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите.. |
то, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у р |
ресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам са |
Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана |
је ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео. |
робу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га |
наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељн |
то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице |
окупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе с |
шта; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе |
ла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу |
морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гл |
грти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав по |
ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин к |
p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и |
Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — |
ого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста па |
p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново |
ође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се з |
стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ |
ц и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S |
а ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под крев |
скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљ |
равио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам |
у, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу исп |
а дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав де |
ла вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од |
Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" |
рму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завеза |
учем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиг |
о да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриг |
ље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата. |
д куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не зн |
дан чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} И |
у се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— ре |
бим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ б |
S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени |
ашно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> |
аје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве |
хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за |
кедоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледај |
ри благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.< |
би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није |
<p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно с |
Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече |
е на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, |
.</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опе |
ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура ст |
г поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и су |
мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за |
ићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степени |
би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна |
оше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће |
најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути |
док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </d |
нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи чове |
очех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истр |
е већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p> |
и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке. |
ањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад с |
ламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја |
е на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била дос |
пак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође г |
да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — т |
тајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могу |
и се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам пре |
сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем |
д сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бе |
ано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар про |
емљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.< |
ок се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју нес |
свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо |
о уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео |
авих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух зад |
при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по у |
колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> < |
по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах зам |
ју примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, |
оворећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... |
их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад о |
за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли |
вно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ |
i>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се |
и кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p |
да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Распуст |
пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочит |
ао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлоје |
са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На |
и у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни |
оје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би |
. ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и н |
их са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да |
ата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз ку |
е ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам |
реживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искр |
е стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене |
ду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатн |
а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> |
сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и |
Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади |
.{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он |
ом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех |
ене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један |
мо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго. |
а у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код |
ушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} |
на је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори |
лепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за |
} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и |
твари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{ |
у и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> |
или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме |
ти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање вла |
руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а.. |
ету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје |
о.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш |
госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не |
а, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</ |
паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћем |
им из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Н |
ви,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личи |
ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића п |
тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе |
...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред |
>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам зна |
ри; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура к |
ећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — ком |
ок се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{ |
печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвор |
а доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњ |
ођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с т |
сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је т |
у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ |
имназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћ |
е која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помог |
одет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што х |
сете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у д |
изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло |
на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини |
улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за с |
ти.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала |
еоград нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путу |
а изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за |
имо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, зап |
„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи јез |
с приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, |
ркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар |
оке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обе |
е баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма нема |
ијатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах |
те.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво |
ошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> |
трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна к |
...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем |
дузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје |
ши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у |
учих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте |
p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с |
да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>! |
мет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем кој |
и.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети он |
оље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло |
а остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините к |
оже ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, ал |
или су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случа |
о?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка С |
ш, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си г |
, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још вла |
Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс! |
д да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком |
ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овак |
у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу |
морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су мо |
ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прост |
о, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један |
Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је |
ма, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не |
о би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ћ |
јевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се |
ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспосле |
и склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} |
а састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога да |
.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за р |
о, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она |
p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми |
<p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом |
p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно |
последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— |
, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет н |
е раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div ty |
да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S |
извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n=" |
су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> |
p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Ка |
о и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p |
канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201 |
и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p |
е приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замо |
коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на кл |
ска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — ви |
ише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? |
лазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — |
доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога, |
ко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја |
. — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с |
p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, |
е запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава бе |
ним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више нег |
за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као |
Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим намести |
обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљ |
се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отво |
ва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а к |
ад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дођ |
е бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном |
</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?— |
<p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодр |
немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде в |
— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се посл |
моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре т |
p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и а |
и за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ов |
<p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који ј |
p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пе |
..</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одо |
о и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од н |
од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад до |
на тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужн |
ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p |
ко! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не б |
и бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он |
апу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар м |
— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим |
/p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код |
?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборав |
о богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> < |
старати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајн |
вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, пров |
чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви д |
е.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</ |
о на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да |
изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с пам |
е „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару |
Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, д |
но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што мог |
ангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — |
им вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручков |
т ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања |
Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог ме |
је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p |
7" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, |
инама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео |
— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е |
ворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и ра |
ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него ка |
<p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али |
ле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и |
отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ј |
<p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — |
, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписас |
де га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!. |
да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, е |
собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваис |
и кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као |
жајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и п |
</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, по |
дкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим изв |
} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вин |
а један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најс |
а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе |
— дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S |
а то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столи |
нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се |
е овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без |
; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало ку |
едајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина |
цу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па |
.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бо |
мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађ |
ед примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна |
да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајни |
х, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушк |
..{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Угово |
мо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са |
, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени |
глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох |
<p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш |
>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> |
— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{ |
како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... |
ли писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а |
...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он из |
то сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер |
и.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до враг |
чи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека |
издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и |
бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала ј |
дина гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли т |
та нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у |
ла и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избаци |
па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му п |
ветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне ил |
367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да по |
ктор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су |
с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радо |
p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас сти |
агњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер мо |
икатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа |
а; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, а |
био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му до |
ти лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> |
та ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично то |
ао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се по |
снило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, |
месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То |
ло то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто с |
,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— М |
— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> < |
.. на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од |
рош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> < |
е сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из лук |
змеђу Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево |
им, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну ш |
донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веров |
> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим ме |
нац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по |
у сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер |
ри дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим м |
е, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од дв |
, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући |
дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац.. |
— рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.< |
спавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасу |
пођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, је |
и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и стан |
ац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу ни |
ам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи |
е Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у м |
а кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ |
е муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина |
је.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико |
н замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капу |
радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Од |
писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се: |
а.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја |
вршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <d |
253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, |
<p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— П |
<pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући пре |
ерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску |
пир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се |
..{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикн |
ћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах |
као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изго |
утник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литр |
дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред ме |
pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пош |
и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где с |
а.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђ |
де код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам н |
ртије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} К |
чише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђа |
p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мој |
то је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам |
га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо станов |
целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово |
био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми с |
/p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која о |
да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади са |
ће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цве |
о купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два |
ак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професо |
ћи у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љ |
чем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још |
а коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, |
, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: |
ашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже |
адим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово да |
дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењив |
то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, бр |
p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајућ |
и имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, |
срећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци ло |
н лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста |
ми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закљ |
зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте в |
им у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање с |
и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, |
у клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, ј |
и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозо |
еди па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> |
не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе |
е лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били |
у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једн |
зило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредн |
а где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p> |
аху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} |
Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> |
ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тра |
ишта нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на д |
ве чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пи |
обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкају |
крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово |
ре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући |
атворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> |
<p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће в |
ећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнез |
S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> |
p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> |
е идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био |
мо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... |
орим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору |
смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде с |
о ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, |
...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако м |
двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, и |
носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам призна |
оче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p |
е Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до |
а ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до д |
теља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као по |
му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног ви |
у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било |
овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. |
сет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила То |
та један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем н |
ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је |
место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позад |
обу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођ |
а би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лам |
твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева |
{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да с |
пао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабети |
<pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек раз |
нег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетв |
— бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико |
су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па понов |
м...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у |
показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до по |
купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и |
> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на |
већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и н |
<p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем |
и једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота х |
их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не |
ђем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{ |
ку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама ис |
ни да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста |
мир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки д |
ати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у |
да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа |
јутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам |
е за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај |
А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобра |
ине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — |
у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад |
приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себ |
имисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији |
А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни |
о.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежин |
...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да в |
сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљк |
<p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...< |
, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Сванул |
p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!. |
од „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помог |
p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S |
ази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни м |
</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. |
а и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> |
p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи н |
е шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека |
н глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p |
школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло |
ло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја |
е бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И |
иште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море |
апија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосм |
мо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло |
>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише са |
ца у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p |
, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), оста |
траха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хо |
“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p |
ни.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу. |
ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи |
и у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не мога |
ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ух |
кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу но |
може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — |
Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за ти |
се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега ста |
адосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситниц |
Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада заз |
/p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су |
варт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позва |
и врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Позна |
пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех б |
од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у |
но, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у |
и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде до |
... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разглед |
о осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб запа |
рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнал |
p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да на |
о и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, |
видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозна |
> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари |
нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше зауст |
доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фише |
</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и о |
p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући |
се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> |
ше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми |
и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог св |
та да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продуж |
ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У а |
о из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад |
е више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам |
од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били |
том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одма |
се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег |
згледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p> |
дем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђ |
и...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопа |
/p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим |
Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича ле |
ушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се чит |
знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже |
ина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као |
ци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а |
од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата |
и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p> |
/p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свиј |
ору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро по |
вукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст у |
ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце |
ели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</ |
но црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажни |
какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћет |
њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад |
ах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необичн |
м имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па с |
, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који ј |
маман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран ника |
аше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо шт |
а моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!< |
ћу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динар |
p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на С |
р пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се д |
изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пу |
још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанк |
ува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу вран |
е бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После |
ха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узм |
— упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, б |
и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?< |
н и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга |
јно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из |
и хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сах |
на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S |
шим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим |
ад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да |
аре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер |
авода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} |
састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је |
што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај |
иротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно... |
м моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам саха |
ту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — реч |
ем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем |
тише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш д |
лико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само са |
би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Мој |
.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и ко |
добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако м |
<p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме име |
их му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор |
неш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих |
дарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се |
и.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох |
д великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових пр |
нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, |
да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p |
и, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> |
уке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене ж |
<p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну |
зан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну |
тне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад |
ељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то |
једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и |
ину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да ј |
</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на |
ква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био нај |
} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више |
ан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуж |
као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на |
узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку |
у скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо је |
/p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави |
о Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напун |
к бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трп |
мена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>С |
pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пош |
оре дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разуме |
дини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као п |
о и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми с |
— одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Пант |
е, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није би |
соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> |
у опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у |
дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и че |
че би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о к |
ћом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца |
ео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} С |
м у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успре |
ред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене |
зад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је |
игару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер к |
скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идит |
евати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочит |
јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и |
— упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не мо |
ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео |
то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављат |
е заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичиц |
а, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— |
и како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, |
каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу... |
о хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувиш |
дно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејат |
мала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, |
и и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на ко |
е па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; |
ба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле |
оба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и не |
пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана им |
ећ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а пр |
ем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради.. |
уму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — |
ла горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа |
се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример јед |
ак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћем |
е имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представ |
љком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћут |
ег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам ј |
ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара х |
p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину м |
брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</ |
...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{ |
Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... п |
ореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледат |
је од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде |
ачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћи |
сим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где |
, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе о |
, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жут |
одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мо |
ста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пан |
и пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на л |
ве крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о једа |
А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тр |
то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном |
нам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена! |
и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега |
p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на |
ли тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је |
м винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, |
у, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорит |
атргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,.. |
видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај |
а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одмориш |
авеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта гово |
чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу к |
.</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те |
...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> < |
а, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се |
То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба.. |
и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тиш |
мо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.< |
Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима |
— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад |
ег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На |
на...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, |
еше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном |
, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школ |
укама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме |
ку гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хл |
та кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед |
ати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> |
редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам ку |
оју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кри |
ном да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купи |
стријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати |
ли... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била зг |
к прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> |
во и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло те |
ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} |
роја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не др |
а столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се |
..{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки |
?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. |
ајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и |
имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> |
...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где |
</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седн |
иће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> |
пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... |
/p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Шт |
маћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро |
ђу њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше... |
т немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох |
што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ |
ва још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахат |
ина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пу |
обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од оса |
ила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала |
оцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи |
се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти п |
вицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред |
а десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ов |
ој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди но |
многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Бо |
p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси т |
p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на м |
исмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на |
— рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама |
л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господин |
ао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта. |
се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легн |
бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да |
ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми дру |
е сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи |
г дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је и |
шао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до са |
о ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам к |
... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овд |
леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите |
,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— |
утем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао ку |
ћу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја с |
ници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је |
је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану в |
пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох б |
вао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није п |
ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти |
а уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, |
лупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично |
Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,. |
> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим |
.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда |
Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Бео |
и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са остал |
p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ |
лан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко |
од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са |
атос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, |
сподине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја |
м отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај |
.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропа |
кочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком |
!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас |
преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу ти |
место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p |
'</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакл |
е се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> |
/p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер |
ица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклиј |
он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја |
<p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један |
је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жанд |
<pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код |
.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су јо |
32" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где с |
<p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...< |
.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" / |
<p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништ |
та сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</ |
у на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} |
.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не |
..{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак |
<p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за |
а.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога |
{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм |
станите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p> |
ио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> < |
анем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали |
ђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио |
<p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то т |
ро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече ка |
рм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја |
Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, |
степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу н |
кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> |
клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори о |
е службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела |
ек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика ул |
бочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз |
та, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га моли |
<pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пра |
Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра |
а држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једн |
<p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p |
..</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштењ |
p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— |
p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; |
на љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> < |
иша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на |
нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама |
/> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на |
говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а |
очеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — |
ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, |
жину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву поде |
.. нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реф |
а заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</ |
ља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да |
отуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има |
око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад |
<p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо каже |
е поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче |
Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n=" |
и.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Зап |
купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он |
ека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држе |
а тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> |
ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме п |
уп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, |
ти, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан |
Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" / |
дали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај |
о писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти |
почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља. |
ти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да |
излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај |
" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него нар |
у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{ |
он, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— |
на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" |
ђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, |
е може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За с |
оручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служит |
поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с |
упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</ |
слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} |
ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог д |
готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме |
одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу б |
!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Увед |
<p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе |
ш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, сл |
господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну б |
а није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</ |
апута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод уда |
е?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — |
це...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови |
никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> |
винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво пис |
, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху |
е кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Пан |
сто? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа |
<p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али по |
им крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћи |
p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после |
и.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми |
</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више не |
p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.< |
b n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ј |
по стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомиње |
ва? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменим |
кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда изме |
а имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицал |
<p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, |
се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до сед |
— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни ре |
<p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су п |
ећ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, |
у, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?! |
а ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: |
џија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је д |
ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велик |
</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините |
Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет пре |
да што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У ш |
нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си |
пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Ш |
</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити |
ј да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на прено |
ве године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!... |
а шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што зав |
иђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити |
дмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плаш |
косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Св |
три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{ |
а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема |
> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату.. |
Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што. |
/p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није |
шли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> |
ом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капу |
ла, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један о |
за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто гово |
ни и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на пр |
</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цм |
с подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна |
верац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде |
а.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штети |
разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас |
II" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и м |
ђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на кат |
, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене |
Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с т |
лом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније |
иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окре |
ођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не |
, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам ка |
помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било |
е у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се |
ћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се |
ако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и |
ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био нем |
мо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p |
аше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало |
и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам љ |
/p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— З |
донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће |
вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче чи |
рата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није б |
ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова. |
тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи! |
сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то |
на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куд |
у искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Да |
ала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је д |
досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец |
напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми бил |
<p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам пред |
други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било |
бу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> |
четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се ку |
да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом бр |
<p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не об |
т дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он сте |
крао, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немар |
нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> |
а ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бр |
...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> |
је! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, ј |
вог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, |
шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — |
кну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика |
само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Ш |
уд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— |
ла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p> |
кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси и |
гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког ста |
ко је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђак |
кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} |
ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш д |
натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је с |
никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p |
о страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и ос |
осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми |
вника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а |
е била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код |
и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао |
грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега остало |
и разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па |
„Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишт |
од њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су |
хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, кој |
говори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кир |
ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који |
</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба ј |
десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири |
воре.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S |
„Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који |
иле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена... |
че могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један к |
и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p |
арш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и |
, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} |
гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци п |
познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујућ |
у,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, ш |
p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, г |
а опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро |
нај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо |
азликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се прет |
> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> |
ш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— |
ратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се |
. нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта преду |
јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} |
р — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока и |
е решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су м |
спитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, |
Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам |
и госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно че |
викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— |
част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога гра |
зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, |
ње, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око п |
злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли |
, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је с |
ки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим ш |
фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у |
га.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави |
.{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је |
ао стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге |
и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да |
неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са |
..{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући и |
ек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одр |
е дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викн |
вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" |
раво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је |
руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрог |
у, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и др |
а и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине дос |
и је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да |
и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и п |
твори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, |
последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год ја |
то.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међ |
добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може ко |
па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао |
е стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцал |
мах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала |
дила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беш |
д другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин |
њем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згл |
е, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> < |
ођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било ка |
о нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу |
} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успрем |
ли први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми б |
p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега |
доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, |
о подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на |
а уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова оде |
ме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обра |
ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећ |
} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо |
о друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате доб |
ани ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb |
во је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис |
вео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Велико |
мо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> |
не и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврш |
сечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих |
већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намириса |
ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а |
з зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори |
дустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак |
у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једн |
тито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руко |
<p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајућ |
ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице |
млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Оди |
ли нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>И |
е знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зо |
буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, |
што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> < |
једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука |
да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p |
у, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапам |
није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас |
стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоћ |
Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, |
љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p |
p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> |
разне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{ |
спит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и ку |
е, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина н |
м!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у делов |
..</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у том |
обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају г |
удеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините |
мрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим |
о брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила |
савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алекси |
име време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго |
о између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад го |
ано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезари |
лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна.. |
лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за |
да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизма |
ахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с ј |
.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен. |
е пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику |
p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим |
уди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво по |
овог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најжив |
а госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разу |
о по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног да |
где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на т |
у ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да с |
, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод |
летео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наје |
ију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца |
би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p |
утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познав |
ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш |
испем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овак |
изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало пом |
добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба |
{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтед |
да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече |
а!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој |
мор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се сапл |
не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах на |
иви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче мог |
<p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p> |
ница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сир |
хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n=" |
помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је тре |
001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послужи |
пљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и желез |
нали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вер |
м.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а |
од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> |
ем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо ста |
о би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело г |
и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечиј |
Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она |
ћ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим |
на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не о |
пишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се |
земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— |
ан да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који |
да могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, те |
ом те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју |
p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја |
лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина. |
сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепе |
седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од пр |
рочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и |
да показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до |
клена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше саврш |
и једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тр |
е пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесни |
да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једн |
, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Види |
и и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек кој |
исмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали |
А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> |
ово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиљ |
{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хл |
ај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} |
, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим |
На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треб |
>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То |
стурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p> |
один на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом и |
у били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима |
живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У |
ђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже |
а пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему пола |
<p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к б |
ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало.. |
ем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми је |
врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> |
сера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, |
фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље... |
скрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса до |
сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљина |
протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, ј |
чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> |
... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поде |
десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисм |
школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— |
мо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула |
ече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите ш |
огући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{ |
и нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у |
и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим |
вади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошу |
S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово |
кошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} |
ије био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и до |
зе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и |
та једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја |
станем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад по |
м у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и |
и.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на |
масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече |
<p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о |
неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>Н |
лицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у |
о тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> |
осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега нем |
, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Макед |
је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла |
раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при |
рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закљ |
ома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није |
>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме |
адим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге |
е таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где ст |
не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, |
е можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајт |
тише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.< |
игде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањи |
же пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга |
од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{ |
с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с дес |
кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али |
ма мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купи |
крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату |
ног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде |
ватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-буг |
ан састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако |
скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, |
у.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме п |
су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле |
и су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па по |
м у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пит |
а, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она с |
, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.< |
полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу рефе |
шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мисл |
им каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, ск |
ат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, |
мо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи. |
дам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Беогр |
p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара |
...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на К |
а сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Ј |
, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, гази |
„Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упу |
мо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који |
..</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате |
за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно и |
Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке и |
{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</ |
ад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био |
гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо мо |
уму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље |
ле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> < |
лажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити |
иђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано |
>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су ч |
— и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нис |
тежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је |
и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо |
а мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне |
гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} |
ор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је |
могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на ког |
ци једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах исе |
осматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његов |
воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш д |
о никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само |
p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, |
} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах |
траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак |
вуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и о |
које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март |
...{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин. |
ло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је дос |
У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест |
о по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виногр |
адоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први ч |
пеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,. |
повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они ост |
и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли з |
ам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силаза |
а никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које |
—питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На два |
едовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје н |
д нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан провод |
их, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— |
из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За |
труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од ви |
с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, к |
тати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, зб |
школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи |
а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога да |
поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђаци |
Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p |
сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на г |
и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, |
ре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао. |
<p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стр |
али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није и |
рган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обич |
и другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја н |
шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је м |
тило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се |
и причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да отк |
авдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ |
љно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну циме |
м...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата |
19001_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног профе |
а ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погл |
у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливоје |
коло са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена |
сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошап |
де мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било |
ој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и д |
/p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом |
<p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не |
id="SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се п |
C20"> <pb n="307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођ |
ишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да пот |
еш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p |
/p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мал |
г чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролаз |
мо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврш |
ћи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствар |
.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а |
.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n |
и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде н |
ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би |
ј, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем |
ни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Ра |
где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин |
гао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав |
брадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од с |
а би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> |
олте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који ј |
<p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто |
/p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати |
везла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим |
стави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон.. |
звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а т |
друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збо |
, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се б |
подин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, |
Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућ |
спођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав |
па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега |
ане ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— |
многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћар |
ећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се |
а не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви |
скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Мила |
ђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један |
— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћ |
да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо мног |
д саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу про |
била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближ |
ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n=" |
рлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам |
ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и г |
та, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> < |
чак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино има |
а врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно она |
сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну |
шта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликов |
зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу. |
дур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, п |
е, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и н |
павати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђос |
и савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То |
љаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим |
земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се |
штен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себ |
— примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да с |
ека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажа |
ажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, |
сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не мо |
о сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> |
издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> |
гао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек каз |
</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, |
а...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... |
/p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па |
па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта |
на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p> |
госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се |
рет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се мо |
</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гроб |
нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?! |
43" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радо |
то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и |
</p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за вре |
десио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он с |
p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са прт |
не!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па |
опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око н |
b n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате л |
ана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју с |
<pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Госп |
. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и гос |
се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо |
о маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и г |
у.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један трен |
аквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— |
век!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> < |
сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Ш |
заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одма |
ата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта |
зад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја |
p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p> |
пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни |
крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> < |
ебројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је |
је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брил |
мо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, п |
асмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> |
настичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству |
ца се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђен |
костим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших с |
прависмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без л |
им се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствен |
ио редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, ре |
а била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и |
лим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, |
лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој у |
ом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једн |
ођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Касто |
љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није |
</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ |
да прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од |
она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 |
и, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први ма |
у па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад |
сач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> < |
но, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш |
овори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те т |
т ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, |
ер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окре |
сног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро вид |
, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb |
столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим |
се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим |
утем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...< |
ајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господ |
није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плак |
.{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па |
паде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети рад |
е задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се |
и Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из спор |
p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим реч |
стави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спа |
Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али |
ију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, ка |
еко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти |
ко, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад доша |
.{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а |
код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p> |
ко двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика |
а био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беш |
ут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног мла |
сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> |
нем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој око |
о лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине он |
стано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла вид |
лижих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто |
> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро |
молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који бе |
p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво ст |
екох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурн |
х процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донес |
клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо |
аше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} С |
етурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати |
би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?! |
неш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, |
федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало |
и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледа |
а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки |
леб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> < |
икнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ла |
тах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем ј |
и, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и ве |
у, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била |
ом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од кој |
а себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад ви |
и су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако једа |
м, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као б |
имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући ј |
лској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> < |
а, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се п |
утра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к |
и ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб |
нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијам |
ам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па |
да.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се |
е владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме уп |
а обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> |
лу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, |
а се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у |
.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — |
право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из |
ом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он |
ржати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим в |
ћа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоко |
рија на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити до |
> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало п |
ув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, ка |
аван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} |
без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео |
дем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаут |
Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на |
а да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте с |
а тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног есп |
ко не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више |
, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — пи |
помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бу |
> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, |
мо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: кој |
пију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино преки |
х на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призо |
од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напреза |
вио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква |
им седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и |
у и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се |
маде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није |
они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам |
нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема |
е су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда |
собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по |
о не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити о |
>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрдну |
друму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> |
<p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— |
е било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога дет |
ненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, с |
{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за |
оби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата |
о велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе |
кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у ј |
ва кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче пад |
на.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— |
муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. |
без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те |
се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
о.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара ме |
ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — |
увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb |
но <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти с |
а мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране... |
вадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како |
м мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; је |
ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини |
ни и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разум |
— и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="1 |
ио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и |
госмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није |
проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{ |
оре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господин |
ле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да |
рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја ск |
је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред |
е могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два пр |
ратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!. |
био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши и |
дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да м |
} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње проле |
кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао |
д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се о |
у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донес |
нај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, |
b n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му ј |
> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динар |
пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке дело |
колско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру |
ој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у пр |
а калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, |
без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох |
/p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p |
д своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу |
подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико |
лане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, п |
ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што ј |
... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти |
ткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Б |
војим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ |
м на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби и |
чем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p> |
овори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и |
да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с др |
Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Ми |
рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пр |
и да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрч |
своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљу |
ерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пас |
тасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чу |
о сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p |
дну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ |
дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</ |
title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се |
дићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изнена |
ушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо |
иж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада |
p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се за |
на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али |
/p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни |
као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим ко |
о својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да рад |
нем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један |
о гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад |
p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разго |
бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читат |
у коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по с |
/p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb |
it="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савам |
>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремам |
ићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дође |
ече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-че |
то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће. |
у посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта |
ам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и там |
случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишл |
/p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а им |
у.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурн |
у сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> < |
од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, упис |
осле празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте |
— нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго з |
не случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим |
имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око т |
стану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и пр |
ужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се |
еларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и о |
пштине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми пр |
исмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је би |
>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без |
сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло до |
тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида д |
као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођ |
поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па |
лађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца |
они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му |
општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људ |
/p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Вр |
се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ниш |
S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно ум |
о сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, |
у...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на |
чера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легне |
ову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно з |
о до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све |
д све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер с |
х беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина с |
</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто |
, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, |
х је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (! |
зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p |
ање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понуд |
да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо |
<p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Та |
у! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што |
могао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фење |
седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија |
ља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаш |
мо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се крену |
м пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити |
воришту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће б |
<p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте |
„собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, в |
/p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које с |
н.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозор |
ад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером ис |
наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Н |
ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два |
так, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну он |
викасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осе |
стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада |
о?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно. |
ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду |
/p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се и |
ча је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то |
асмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер с |
хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госп |
, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешк |
скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа |
поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од |
читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично по |
кну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— О |
о баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из кој |
ста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} |
и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина н |
ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред кавано |
уче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја |
> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћ |
ије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— |
а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се |
“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их |
ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам |
ини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, |
S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која исп |
17" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — р |
аспуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијам |
а написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну |
дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а т |
</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме |
а где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани |
кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту |
школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, |
Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет н |
ге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелаз |
се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жб |
ле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се о |
да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха |
е одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам |
а видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сут |
Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник |
оче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, ш |
,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n= |
p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само |
трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова |
</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је с |
јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и |
био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређено |
у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нех |
рим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} |
>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она |
Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече ка |
радох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледа |
шта, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опа |
ута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак с |
да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра |
врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Шко |
кође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с |
рбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере |
рије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико |
Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била ј |
знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох |
ма.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам |
— одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној ве |
тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештим |
де не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, ме |
сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет к |
на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од |
рио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не |
и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што |
матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади ис |
посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— М |
ј један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом |
користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим |
устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу |
ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стаја |
мо сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је р |
ај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади го |
S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу |
Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — |
беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца |
пасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, посл |
за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, п |
ње, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих |
дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијак |
ит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радос |
с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита |
поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p |
<p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара ки |
Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да пр |
им и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом! |
као да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{ |
че пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу |
сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа |
од каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде с |
еле, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb n="1" |
е привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачл |
S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне |
м улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро |
ад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револ |
де живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор ос |
ох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} |
е, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треб |
еларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер |
> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на врати |
анчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као |
приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фа |
то запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћ |
у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? |
нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита |
ђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због о |
прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без у |
тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} |
p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо |
Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме ни |
ч молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... мор |
отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и |
познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и |
етити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од |
> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда ск |
ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог |
м, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што |
цама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" |
.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше п |
сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па |
ета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпозд |
танем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољуб |
јмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И с |
ем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и |
рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложи |
код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Доб |
м дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— |
лад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу. |
другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо |
Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, п |
наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До |
и у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га вид |
изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко ра |
ти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад с |
а док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на по |
о сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, |
> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пр |
<pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од |
.{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, |
/p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> |
</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— |
због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери п |
аједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, |
иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те н |
х и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> |
ијалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло мла |
нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дан |
_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те н |
ише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p |
врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздрави |
м једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} |
ливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прик |
свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, |
ито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо о |
и из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам |
ридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек |
ога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> < |
шао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p |
акеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу |
} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад |
p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, |
на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које |
је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSecti |
<p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Види |
х кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послужи |
, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се пре |
бом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутис |
ох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Н |
вковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, |
p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не |
о кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него |
.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли и |
> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име |
<p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је ка |
свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и |
Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к |
ви.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је |
одица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих |
вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јованови |
ријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ј |
е лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних ша |
не, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај уч |
били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, шт |
оље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од |
он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред па |
отестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> |
а нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и ун |
поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја |
заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах по |
је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових ци |
.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм |
ђих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господ |
е знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави |
Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клу |
тресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали см |
све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље |
ам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долази |
принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" |
> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене глед |
адио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко |
у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благај |
ио, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...< |
нута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на свој |
} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у ве |
у г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} |
ме ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан |
аменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са |
чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, ј |
/p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за |
им, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.< |
није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на |
ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору јед |
се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с крај |
е напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке ко |
без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само пр |
S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те |
оведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За ти |
че лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Или |
ме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим |
пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испад |
дно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти |
отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> < |
се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на к |
у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и |
изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за |
лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто го |
го и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махну |
/p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p> |
ј је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који ра |
о он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, |
ем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Пр |
p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, |
о.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, |
а тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, ко |
метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу бе |
саше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који |
м на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</ |
сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), збо |
Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Сед |
25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца сели |
дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а најви |
о се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш |
несоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као м |
ано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да д |
онесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише |
— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исеч |
несе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и оби |
S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру |
се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишл |
ине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а з |
ији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли |
нам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам доша |
ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и н |
х неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по |
дама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, |
знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао к |
говорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти до |
ва је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој |
ма.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} |
ле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— |
еси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до |
врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Он |
.</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати |
јући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде |
не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? |
јем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а пр |
<p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу |
астар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не з |
не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди |
о што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас по |
стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он н |
,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта |
?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљањ |
ок не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила па |
шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бу |
...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е |
{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да |
а, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а |
чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> |
трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху |
дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење |
>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше |
еца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су ж |
p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па ле |
идиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наш |
се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, фл |
па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за ти |
дбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који с |
p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и до |
ежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу. |
се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...< |
...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из |
по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спава |
— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...< |
а вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ о |
n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуд |
шљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и |
...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје д |
ен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат д |
У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра ста |
не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака |
а три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које |
не између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subS |
јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> |
сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она |
а пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћ |
јтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа.. |
омешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S |
а је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису т |
је велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред |
дјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо ска |
ржећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..< |
пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину. |
је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова |
кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики |
ајдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алекс |
>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим |
колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу. |
> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном |
тајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче |
а то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време пр |
„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не |
знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дан |
варт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада н |
га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја |
{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она |
ним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викну |
а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресулт |
— рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих |
на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам |
е још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То бе |
ти, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа |
<p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p |
се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад ј |
х видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— |
ити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам прв |
на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувиш |
та служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и |
прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам ра |
за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толико |
која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из |
ћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне |
и ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио... |
карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом у |
а ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.< |
</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравко |
и се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{ |
прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у дв |
ам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степе |
рестане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Н |
га има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сре |
лост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби |
вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље |
ламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покрив |
ше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином по |
е био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава ме |
ам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пође |
.{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се п |
ола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зи |
</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив |
ати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} |
дну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад ова |
37" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох у |
Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осве |
чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер ниј |
равали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су |
а купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се прими |
ао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је |
ту од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори |
а лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав мета |
а је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинац |
рст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог |
полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... м |
<pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то дос |
ти по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући с |
са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, |
газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, |
/> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац. |
а и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после |
олбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег дог |
нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро од |
ити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код г |
ледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца |
е за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- |
крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узме |
а док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: |
један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у |
да к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>М |
меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викн |
/p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо св |
ећ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледа |
а никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе |
је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне б |
е може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађ |
ви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради |
ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дв |
... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдар |
никова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натр |
бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам с |
> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, |
а поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још |
и смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку ча |
ући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегн |
кинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Та |
то је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весел |
умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша соб |
и,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела |
ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се |
збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдари |
сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто |
о се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као д |
уну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њ |
</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још бе |
о!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је с |
, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он оп |
у празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се ча |
доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> |
} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла |
раги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима |
се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо проша |
да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за |
...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у |
обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да |
м сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Ка |
<p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н. |
ад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела |
} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му |
>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута |
та широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш л |
ћа, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била је |
ек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погле |
почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној з |
"267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво |
реће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну: |
ра бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на |
хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској |
адика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посма |
ата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љуб |
кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама |
одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш по |
..{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату.. |
pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским |
смо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључ |
никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне пау |
упеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што не |
о сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина |
<p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је |
био ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</ |
есаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један |
онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур |
базрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унут |
стај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само ма |
те ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} |
та Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност н |
— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво |
видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</ |
прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме |
е овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотера |
Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и |
нем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица в |
је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо сп |
дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изне |
будих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мок |
августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној пал |
ве стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а |
а неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она нек |
моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па с |
и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да св |
разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер ј |
..{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, ј |
пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два, |
олако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио |
и лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан.. |
едино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика из |
јица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадо |
гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму то |
икати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Н |
него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!. |
сем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратк |
о очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бу |
аш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у |
<pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца |
мак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахат |
Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер м |
ући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукну |
и ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу |
{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, |
у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> |
кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> |
" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сма |
је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> |
е у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме д |
па, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школ |
ам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, ка |
ас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о т |
град и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виногра |
за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, |
руги пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори она |
ете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде |
тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и ста |
едам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни |
<p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред ш |
а јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина |
свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нем |
а пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у |
наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операци |
ече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међ |
о сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако м |
ог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њих |
..</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!.. |
p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се з |
ас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се |
у дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на с |
{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вр |
и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мис |
ример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене, |
зан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити о |
е тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро п |
сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек |
па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан б |
ину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у во |
о у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих |
/p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна да |
вршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у сел |
а столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ва |
ше резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа |
су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам в |
едан мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде по |
ше опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господин |
а жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање |
па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласн |
икну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио! |
ећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али м |
продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош в |
сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету ј |
а седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за |
једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново |
поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често п |
ири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало |
> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам |
малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што про |
јну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишт |
е стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше |
тох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био пр |
сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми ода |
а.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођ |
и је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</ |
њака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате к |
нио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И м |
моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> < |
хом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> < |
се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и |
Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p |
p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам с |
мећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми с |
вајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа в |
је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим ба |
лим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био предсе |
нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још и |
о сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу |
о да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Вит |
ко вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима |
<p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врат |
и он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждр |
<p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дуп |
улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима |
право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас д |
ије хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор |
е ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека |
<pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздв |
имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их зак |
а дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} |
пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам |
станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из соб |
се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха |
Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да |
те, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и гд |
о није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; наро |
отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се о |
озор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам |
мо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> |
> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и |
уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ле |
ође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, |
оложио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Ко |
код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме |
у погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се прим |
па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаск |
те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? |
се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А |
емо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме |
код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обу |
псанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, кој |
рица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним к |
се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довр |
та и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи |
ремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сирот |
е!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не |
и уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно |
ам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то |
господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена... |
p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — р |
> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола |
ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста |
ка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она |
ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је в |
ајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што |
<p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па |
Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.< |
шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам |
Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> < |
/p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива зви |
шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не доп |
Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жи |
— рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих. |
а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— |
о, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три ми |
<p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас не |
бро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жи |
— рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив би |
У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и см |
д јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи ја |
школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство |
били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и би |
а онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође |
е тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо |
ло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газда |
ца! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме |
ицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу |
м изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из |
неш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После ве |
Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни јед |
се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ |
бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p> |
осподину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што |
али карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и луп |
</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај зв |
марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Гос |
утку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа |
гох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин |
то.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата |
довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра. |
и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину |
мам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута би |
евета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p |
, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а најви |
игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на ј |
не ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, з |
д шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од ј |
и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, су |
едам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он |
on" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођ |
тнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не мог |
разијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у |
(зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до гол |
дем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде |
За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да |
<p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи |
П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући бе |
рчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и дети |
ехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста изв |
е, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="cha |
дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпет |
м те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи |
<pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођ |
то држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђ |
че ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ј |
ица.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S |
колу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како |
и крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остад |
нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарци |
де патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— |
дно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво нас |
ро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате |
роцедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли |
мао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђе |
вам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А |
м могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске с |
аш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се из |
тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око |
опчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жанда |
очнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, д |
радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — ко |
теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па |
ље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећ |
аку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј |
доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи. |
-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдн |
уту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све |
и даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што |
, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта |
дајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то |
но љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грч |
поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Уда |
и.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо к |
први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све с |
андила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три п |
, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се ос |
равити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам д |
време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам |
а ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја |
где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије |
лати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се |
дох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} |
и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица |
овек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао |
<p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев |
празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не забора |
— повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар |
нас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више н |
улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турс |
знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори дру |
ово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S |
врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... с |
и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хл |
нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети |
Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напре |
ретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и от |
ше.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох |
осу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос |
у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општи |
одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати |
рате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!... |
д наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш п |
собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим в |
.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на п |
ако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби |
Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{ |
стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдари |
..{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо св |
оговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли м |
јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме |
оћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно чита |
азао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на |
ну из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали |
ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама.. |
мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе о |
— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да |
м признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци |
сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је |
ад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, |
омаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, |
е ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече |
/p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим К |
сте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти од |
/p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте шт |
осачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао н |
сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у |
е године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</ |
и ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, та |
шти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а ја |
аше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао |
глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се |
вакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав др |
рака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n= |
Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах |
љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.< |
јица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!. |
} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помам |
b n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не з |
ан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни к |
дарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... |
,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} |
а будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође |
ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> < |
>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам |
{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био. |
обро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште |
ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да |
онижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили. |
део си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао г |
потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, |
још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гроб |
рат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад |
спођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> < |
{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n=" |
вучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— |
</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n=" |
другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу д |
оспође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати |
се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а |
г сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах н |
се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и |
ку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју |
еко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазна |
како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем |
p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="8 |
атељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџат |
, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван |
бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двој |
ући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спрема |
и...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да |
...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне обли |
горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништ |
арог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </ |
осматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а |
го наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљ |
Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао д |
лако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у шко |
рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И в |
шта окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „тол |
азаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позоришт |
Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате |
.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, |
ре.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> |
вају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни |
акнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> |
<p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах |
ма!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим |
ки пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} В |
ост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га п |
а,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> |
инистара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, |
ј ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и |
а и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави |
тко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру |
прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижућ |
сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим |
емој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онак |
да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба |
олена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама |
оја није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је је |
павамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, |
јник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па з |
ме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарал |
да ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевим |
амо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, мож |
мо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> |
х се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још дов |
у, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и |
сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видит |
које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго |
!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p |
у нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред |
а проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати |
еш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> |
м Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Ч |
а да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох п |
ка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме |
гло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана |
беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене р |
опролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, ка |
би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом ос |
ам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне црт |
г времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да |
енима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао в |
заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет. |
дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар доби |
.{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се |
ро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, је |
олу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног |
, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није м |
и госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што |
је и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслони |
, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не |
Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече |
и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам |
о роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејућ |
, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом и |
>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ от |
} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче. |
ја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> |
обро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по |
корела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронел |
па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчини |
сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, |
и кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми с |
тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био к |
замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да у |
огозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу б |
м кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p> |
/p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а го |
остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а |
а сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код |
у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључ |
ао да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној проб |
је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао д |
рибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача н |
види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити н |
ипече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали |
удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за |
ако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, об |
је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и |
дмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... |
, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно вр |
не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, |
заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати ш |
ло хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се |
у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикри |
се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Ра |
овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где сво |
ров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхта |
ља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не пр |
о ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим н |
о седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим |
а да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко друг |
> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> < |
>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> |
задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не з |
Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир |
о смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чес |
енемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на с |
ко даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам пр |
S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога б |
сили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на |
д пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с ле |
та плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је |
нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на |
рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ци |
руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо |
киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мен |
штице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова х |
ubSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: |
е о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бо |
> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па |
ма каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који бех |
и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен |
ћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, |
аравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник при |
х.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба |
радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све м |
ше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајд |
не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> < |
о по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и |
и су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разум |
м дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подло |
набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечј |
дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> |
ох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутк |
огама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
аређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам |
три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, ј |
> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш мла |
каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу... |
баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p> |
е могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због |
</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, |
3" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било. |
Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пр |
дморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="c |
p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јес |
ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, |
кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерк |
ао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, ка |
ече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да |
оворим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам |
> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310 |
дом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилиц |
мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њ |
и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и траж |
, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које ч |
сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишем |
соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора |
.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта м |
собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо леп |
n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су би |
ојих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао к |
са. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, а |
сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Је |
полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара |
авилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S |
имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру |
ају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху |
ад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта |
о и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они |
<p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону с |
на добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За к |
p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, |
је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет |
хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се |
од вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p> |
у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p> |
утра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног |
, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптереће |
била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седет |
посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још н |
у ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у |
а учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми |
те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће |
квог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на |
ондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко |
хати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро |
<p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од стра |
..</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се у |
кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, к |
пође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом |
дмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали бе |
ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тач |
пустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до др |
х у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазиват |
шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми |
ако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На |
сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспа |
диш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} |
> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњ |
{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле рев |
Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Буб |
ати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? |
имала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполео |
а умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.< |
их људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председн |
ек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеко |
— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па за |
/p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не мо |
, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбино |
C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код ј |
бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке |
one unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у |
храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да |
зговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим |
ељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом гос |
ња јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечн |
а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} |
..{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — |
{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који |
гоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поор |
господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док |
вукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душе |
е жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, |
/p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се с |
/> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба да |
естано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је |
Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у |
} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме из |
ти своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.< |
према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, |
ај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слаби |
рм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и |
у и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако с |
на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, з |
тегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, та |
бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао изд |
ћи, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... виш |
ио сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем ис |
ре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица |
м уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изне |
некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва р |
ратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта |
е и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распоз |
о ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао с |
спође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне |
е и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје |
они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p> |
учај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па д |
у жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по |
обе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што с |
децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас нос |
ареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где |
јица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам б |
е, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око |
молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако о |
чади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; ј |
трпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Б |
о купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо мо |
о мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овог |
разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од р |
да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код |
јподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па |
,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па ка |
опану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полиј |
еоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам |
ао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао |
ћи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добр |
он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ј |
ири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам |
о је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо |
се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све врем |
ини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну стол |
.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео шт |
, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је в |
вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— |
хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо |
полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пр |
> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оно |
у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p> |
! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на пу |
о сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S |
без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћ |
најбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопшт |
е малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их об |
д су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село |
редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{ |
ћ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да ва |
х прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима спораз |
одан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино |
а улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} |
учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто про |
па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суд |
>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу... |
одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што |
све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа |
чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> < |
већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p |
нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време |
е се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као шт |
свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвц |
су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза |
е,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она |
и беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, |
Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, ал |
<p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путу |
ма злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њи |
ао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те с |
S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му др |
— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за т |
по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Д |
авите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Плат |
у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз |
се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са с |
ац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можем |
животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се |
одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, |
године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p |
дем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једно |
ах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквар |
а шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш |
болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао |
ходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, д |
ио сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се |
ђа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој ни |
о па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми з |
ва очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задрж |
е најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам |
з канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се |
ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> |
час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — |
и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да с |
RP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} |
к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја ос |
, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: к |
асти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба з |
задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!. |
беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста |
мишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце |
м постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неко |
пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким нова |
ћи на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она с |
а приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљи |
неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више |
пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у |
па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p> |
так, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарат |
за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— |
о од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су |
и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, је |
е погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих |
ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш д |
мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има |
Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.< |
а крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испити |
свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p> |
зу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p> |
у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста |
камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно |
лесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем п |
ава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам в |
м увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и г |
дем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда |
ске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џ |
пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе |
рло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</ |
ном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} |
<p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање |
да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали |
ског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јак |
еко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Зем |
радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете |
читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За |
шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p |
прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господин |
ни се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако ј |
оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она |
едох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у ш |
д канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем |
у <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себ |
> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само он |
>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђ |
вати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који госп |
едно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако |
олесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Мил |
се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у |
т.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито |
уживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни прими |
ед шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене и |
та — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т |
> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао |
p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм |
места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини |
ну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга... |
мо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам |
синцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасм |
о непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> |
у показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као |
нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} |
Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговор |
ећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, ал |
пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и |
<p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се |
<p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, |
у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и |
ледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> |
н друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској ул |
, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да |
тку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} |
ad> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му ду |
и ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете в |
јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, из |
та, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, |
се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је |
</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања |
де — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се н |
стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање. |
n" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је |
тра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем |
а кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.< |
ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — с |
едњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало п |
ју нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, к |
д не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да |
школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло пос |
, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> |
ubSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је нај |
>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где |
и сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао виш |
ле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> |
, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђ |
ј професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</ |
соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост |
ер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и пог |
а био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и |
д је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или |
а, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!< |
ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од бла |
p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и дору |
задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судов |
јаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у |
— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам |
рад ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је ку |
уцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} |
а сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, т |
азах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школ |
/p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа м |
ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг прија |
и лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школс |
кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа |
Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш |
с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше |
ра, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце оглас |
за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш |
о какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у поз |
с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушат |
тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми д |
био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле |
у страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, |
p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која |
оле у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, |
ну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад ј |
теновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, о |
ио у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се гор |
те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и глед |
акви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој без |
и...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и |
ам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле |
као са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он |
их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би |
едан дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута |
прам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим пред |
о зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, кој |
у.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> < |
редставих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="24 |
прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p> |
усти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> < |
чах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> < |
“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p |
ама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" |
скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом |
шта јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да ра |
поганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никого |
че ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигд |
лимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учит |
олу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника прист |
бијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљ |
читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се |
/p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а о |
ени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! |
еће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, а |
сам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p |
> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће... |
не улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n=" |
могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толи |
порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Б |
де!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чуд |
х што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног саха |
срдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" |
се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госп |
ке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном |
глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са екс |
наче ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> |
<p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану |
станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, к |
е после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p |
немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад на |
ше немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу. |
инете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе ла |
.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђа |
уље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p |
једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p |
пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде |
о не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе шт |
сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говор |
сину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви |
} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест да |
на нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— |
х.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него |
гом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух јо |
ке, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз |
subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најм |
сти прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумњ |
лаго, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, |
хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ц |
и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и |
.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку |
ло, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или рук |
да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко |
е до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица |
умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам |
Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање туж |
е кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму |
ане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите |
р, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... проде |
поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам |
рав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао |
отом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чи |
цом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, |
одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{ |
дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче д |
двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци нем |
а нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су пот |
нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја са |
ј новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који и |
pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на |
тим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад са |
шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити |
ланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У то |
Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од п |
јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, је |
оче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо |
зимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо |
сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се б |
вила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... |
едан глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се пот |
ем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председник |
е.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у |
ога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, |
а теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би и |
као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић. |
аједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без сво |
.{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам |
уци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, |
рата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S |
овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког в |
било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи т |
пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни је |
се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није не |
ј и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, |
ило?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми |
а Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} О |
Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од |
са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата ус |
и што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то. |
пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, |
одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Мома |
ак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапс |
омуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми јо |
</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не п |
.{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</ |
јаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p |
искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо |
ди,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по |
у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без разми |
Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он |
пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Ни |
а.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што с |
се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто к |
p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко |
, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и |
сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> |
у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појав |
ећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Но |
а им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једн |
обе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било |
мали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала к |
ије било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало измеђ |
ред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,.. |
дука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Бо |
ео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми б |
зред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</ |
за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У суте |
ао да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сва |
веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао |
капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корак |
ошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одгов |
оваца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну |
вчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите ј |
д Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, |
ам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у |
у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао п |
од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mileston |
е, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на ср |
сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде |
а за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре |
уд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, |
ка, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу |
им о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад с |
и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она |
адовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> паж |
ва, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола |
се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љу |
ак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио н |
Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као |
} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>С |
.{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сув |
олико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно |
ао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким п |
се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем |
упише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Нат |
ан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујн |
д нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгл |
их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n |
ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се |
> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — пре |
сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад |
су сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и дв |
се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо у |
.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео |
је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отић |
...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p> |
дговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико |
ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја |
ко ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четир |
га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — |
есет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, |
"240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао са |
о у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изг |
о хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она |
па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а |
азна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купи |
м, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.< |
>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да напра |
{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и |
ла П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра ника |
тнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?. |
спођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</ |
„Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало ш |
идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са св |
ошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, |
ноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у ј |
одином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати шт |
знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па ме |
час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене |
и.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана ни |
ећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се прид |
/p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу м |
двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</ |
љао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и х |
зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам |
идели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb |
ватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, |
p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини го |
о...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога |
> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S |
их да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би |
/p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> < |
спођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), |
од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Ка |
кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред. |
ак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толик |
ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта |
.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за |
ним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пр |
подине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у т |
ћи у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здр |
...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли |
рати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одго |
си конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи |
.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одгов |
о паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живе |
..</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало зап |
ређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујем |
и те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, |
мо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближ |
он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Нас |
а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта |
а нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по стол |
она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шал |
временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за |
а битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми приско |
чи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p |
ћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навук |
и за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао глав |
ество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} |
о наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p |
о на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{ |
крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе груну |
} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и |
идео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} |
к постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било |
десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница.. |
посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им |
} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, по |
лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гоми |
кну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Заста |
угу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито н |
умео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сах |
е...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било в |
зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо м |
е овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на |
>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одг |
, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упр |
ње...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који см |
Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађ |
р!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, |
{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и нов |
азати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки п |
дари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред |
ђи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па з |
ј!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим |
ођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто |
наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотера |
анила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа к |
но кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник... |
<p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S |
вљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухва |
у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене прове |
Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" / |
који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на ули |
а пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми |
о-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њ |
, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем |
е се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да |
>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуња |
ао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав |
а ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била шт |
чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} |
празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну |
словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш с |
: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко це |
о сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу из |
шио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих |
нете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,. |
кан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на сво |
о не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити |
кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сах |
екасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера в |
моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, вре |
bSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од вели |
м углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, |
p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то |
ође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао д |
</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— |
навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корач |
спознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у |
и, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није мога |
ином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се |
јући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S |
ј Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај |
авим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе. |
пази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Н |
ши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p |
овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послал |
оју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога др |
, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце д |
х, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> < |
и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас |
оже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедно |
кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори |
а, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју са |
го чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S |
ави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!. |
радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из |
м бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуд |
и груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, м |
ј их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не и |
.{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе |
>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским с |
погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — |
и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам б |
д ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам |
...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангу |
/p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе |
ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту п |
ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци |
м и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад с |
ице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им |
ини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјет |
ше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао |
љавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара |
али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, б |
д паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако па |
а ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’т |
</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спав |
да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесм |
лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и |
ше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја с |
Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми с |
е, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и |
, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одг |
повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва |
абрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ов |
лазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата |
купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном |
судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах |
ам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли јо |
где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим пут |
то наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни је |
пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране з |
дан литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> < |
и је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаш |
чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи теж |
све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стоји |
посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— |
пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам о |
но се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад |
знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!. |
змем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пре |
рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара ос |
Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста са |
, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад |
све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 2 |
једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</ |
ислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и дру |
на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао т |
па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну П |
и.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p |
е један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, |
> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почн |
олу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту н |
.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а |
м кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу |
ложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <p |
пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се нећ |
вест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се |
еву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} С |
б; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја би |
/p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех нано |
сни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... дец |
од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па з |
и прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p> |
спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви |
докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад |
оје од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, дера |
д чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај ста |
а писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, го |
е се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох |
м подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме |
идео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чин |
ио, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улиц |
вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја |
испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби леж |
..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече |
дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се |
еравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они сам |
обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судо |
ог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах |
друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да |
е за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана |
треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што са |
<p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се |
умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора мле |
и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати |
усти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> < |
и најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Пан |
м, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине |
већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,. |
шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма к |
је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа з |
!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо |
вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам |
се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворен |
р их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти бе |
какве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опе |
гла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb |
па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; |
« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан |
сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} |
Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се ум |
улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>П |
е за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим |
>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> ј |
еше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те испла |
твар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му |
принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једа |
је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу.. |
ожисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде и |
јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке |
рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— |
ти, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиро |
.{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баб |
ли, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сут |
чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе је |
...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успе |
ију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовн |
ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа с |
зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо ра |
то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је |
ојим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</ |
х места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају своји |
празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год п |
спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да па |
м до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата |
м приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на јед |
Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно |
ст...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе |
<pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четв |
и код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који гро |
, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад с |
/p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењ |
S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, шт |
сподин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити го |
у?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба |
два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>Д |
език, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> < |
?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да, |
цом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне г |
шим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристој |
трљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још |
ча нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казал |
, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох |
сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том р |
пети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет п |
раде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о ме |
чно чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази |
и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши |
човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали |
доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан угов |
видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим |
навао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и |
све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p |
страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p> |
ови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљ |
њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветр |
уживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у шко |
ну сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пила |
и дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш |
боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме |
лбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то в |
<p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде |
удем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После д |
>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} |
ала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, ал |
руге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујем |
p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме примети |
орицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> |
ки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао |
још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Д |
је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брад |
сећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без ика |
бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде тр |
спружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> |
знавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко |
.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с |
обе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?! |
ао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певањ |
шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пр |
путисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би на |
?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео... |
овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — д |
да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јел |
ћи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразу |
никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана. |
p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у ул |
p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред друго |
иким корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави |
он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уп |
</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се |
х одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" / |
p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и ина |
ко кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној бел |
2" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било |
е као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њи |
</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хо |
ити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} |
а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јело |
у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да |
ше неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било |
ред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе |
да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем с |
намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђак |
шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам мо |
Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код |
оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју |
можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Об |
не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у по |
, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за вре |
а хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на по |
ед механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред |
>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се |
ло, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прил |
, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, се |
па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњак |
е врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша с |
, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун б |
ако лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћив |
твује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4 |
често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарм |
Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: |
ћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио |
ар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „п |
ам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде |
није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гр |
семо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ип |
ђу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета н |
помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша |
же: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја |
т и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, ал |
је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја |
од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди доша |
господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: |
изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p |
p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. з |
ија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} |
ио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сад |
, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изло |
госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити |
дела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући |
азите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве. |
пенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>С |
етници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад |
о кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућу |
о потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвр |
ни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, |
гоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесн |
главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... да |
њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> |
у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хр |
нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо у |
и је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангу |
вог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре м |
други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, прим |
сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате |
Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно у |
<p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изго |
та ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — |
и смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати уз |
в, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао кра |
ву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно твр |
де сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да |
в, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послу |
е, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се она |
сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади |
хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и приб |
<p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — ре |
Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржа |
аше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к |
месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је т |
{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене |
ао фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, |
.{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Прено |
р смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу остане |
о псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја т |
ота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне слам |
ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, |
та пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер |
у газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је ова |
одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде |
и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> |
а јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директ |
благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> |
лову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није |
гдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити њ |
архерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох |
ог спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију |
е, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, к |
писати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то |
} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер с |
p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душано |
за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, |
и ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свак |
слих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикри |
да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа |
нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и |
ега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред вла |
</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, в |
вуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер |
огледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени н |
мо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће |
еху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приме |
и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никакво |
ите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако |
о умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, ал |
n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди |
но погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни у |
ођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном к |
<p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пол |
n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер с |
ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> |
зо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима |
нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуб |
рбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се |
је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састан |
у остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви на |
и трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао |
је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; је |
>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног вој |
стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа |
ник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> |
>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре |
ејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у |
вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да |
ша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да |
изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са с |
д кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребац |
мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и |
и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу |
поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> |
м те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} |
јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море д |
тави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку с |
лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за |
су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спу |
ад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а |
шане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, |
молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оста |
де више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Н |
се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу |
ам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа |
м болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као |
али потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо |
трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се |
ницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се |
на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и ко |
сао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.< |
у се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распу |
ајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву |
умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђ |
{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> < |
чини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе пр |
ко би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није н |
се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како ј |
талог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по |
једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p |
.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к че |
моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђ |
има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како ми |
шао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. |
, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је ув |
мшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му |
таре хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре |
истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест дин |
кох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тач |
p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по |
вијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да ви |
ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— |
т...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта ва |
еже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, не |
свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо ма |
командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p> |
на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз сте |
нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се с |
аму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрп |
е овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше забол |
гом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на нез |
кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их н |
у нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мења |
још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служите |
ице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница |
тао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Ч |
вала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина с |
и облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам |
о и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему... |
ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам |
амо што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега с |
ападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — а |
била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, поја |
} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у |
м.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме |
га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он по |
где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутни |
нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да |
о распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама |
и помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми |
упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се пр |
јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе |
сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам мо |
туб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Дирек |
вно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је сре |
ађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а |
за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав |
Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне |
чене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предме |
<p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они по |
>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи це |
ђај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно посл |
ише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Ко |
</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, |
"46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био |
До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, |
им други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру игра |
202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— |
ле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би |
p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде |
како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — у |
оји разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што с |
рпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,.. |
межа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене |
за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, |
у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за |
> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару |
ложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, |
месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те ниј |
није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и |
оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, п |
ало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на |
ох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше крај |
шлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.< |
ани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и п |
жала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после |
Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам свак |
ана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и |
све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један друго |
а ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на |
о је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — ре |
p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе |
уком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на ко |
ругу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви јед |
“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека |
све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што в |
динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на |
е су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у он |
м, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај н |
, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, ко |
омци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, ч |
ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, |
Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само |
— рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљи |
стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ |
ко се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је бил |
половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је и |
у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице с |
ао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p> |
} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело |
и девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетни |
стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— |
едва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста |
ну између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам уста |
жајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Ка |
head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на |
а се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогн |
већем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочи |
у да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> |
могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говор |
чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и |
е даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе |
би, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћ |
ће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n=" |
друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и оса |
је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим |
l:id="SRP19001_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запа |
право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба м |
на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је |
е ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у сусе |
ушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро |
немиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где |
22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној |
..{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај п |
Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — ре |
.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем |
у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи |
<p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, п |
ознавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за ис |
ећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо ч |
тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и |
гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Ка |
био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад |
стависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља ј |
ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промисл |
асположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилич |
и носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо об |
кругу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинск |
та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим |
и опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад |
лемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио |
..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од г |
есме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где једа |
столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закљ |
/p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведо |
p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p> |
оше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спа |
тпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред |
мах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од о |
обегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред зам |
<pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> |
> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, |
к, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Од |
Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији как |
е госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто на |
док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281 |
ет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место |
каквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети |
опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе |
има, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га |
не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p> |
себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали |
рим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!< |
ам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у |
мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он |
хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао би |
ријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином м |
на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учи |
а се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре |
с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone u |
и квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже деб |
их вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа го |
исам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> < |
азати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе... |
и био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ни |
им на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш |
станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао |
n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред |
ије било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем |
јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте |
Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки |
уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцелариј |
ад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, и |
, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет |
подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај |
е олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замрше |
од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер |
правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p> |
утру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене о |
ег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око о |
је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио |
који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нис |
аво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S |
а нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској |
ли један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет сав |
мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} |
ореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> |
p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо ст |
p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер |
алост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не зна |
та, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова |
, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молит |
жим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслуш |
<p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и |
улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 1 |
ј коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју мо |
ди, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка |
оме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрав |
осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ак |
сто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од је |
су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> |
ат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било |
, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн |
заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав |
пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... |
већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох |
одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>Д |
утра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним ст |
они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан |
> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак |
...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа.. |
...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да |
тати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, к |
уси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су |
ећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; об |
д позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш дол |
ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу ту |
ну код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било |
...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење |
нице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... так |
боје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред к |
и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...< |
ерем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, |
какивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме П |
уштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. го |
еко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године |
коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак м |
млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мич |
викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли |
утру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника к |
нији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности до |
бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам п |
дан поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све |
. таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — ре |
кох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем п |
о своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парч |
а те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Афри |
не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фи |
.. није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један |
ече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у ј |
крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — ре |
ада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма |
ста...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога |
а школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи н |
ад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и |
то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за |
с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћ |
да и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистин |
се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибо |
ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо |
гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш с |
а пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше |
какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонис |
лауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од |
али.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио |
ало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; н |
гради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се пров |
ро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упит |
> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За |
баци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата н |
па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранил |
/p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му |
опити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох |
мназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео н |
ad>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p |
није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите |
четом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми ве |
још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:< |
се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У два |
ми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тут |
ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста |
мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си |
е била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... |
ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно цига |
, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</ |
ље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта |
це нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да |
ка; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу кој |
ум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и ка |
оге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је |
егових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе |
олако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер |
е код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало наг |
давно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загл |
<p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни трен |
!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушк |
аузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, боје |
најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше дост |
ог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а |
авесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста зак |
код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да пре |
вац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се во |
љи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?... |
адимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p> |
а и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци |
ај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше кр |
..{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи ме |
могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је д |
е!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није нада |
<pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше с |
сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше јед |
исмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, |
Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно |
а улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво |
ј замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колик |
, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали |
дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S |
ену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо |
цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Би |
убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, усле |
дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, |
донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показ |
јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова оч |
капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Ш |
и парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,. |
ао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субо |
бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га поче |
шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једни |
коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут по |
.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо |
t="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као о |
ест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу |
подина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Р |
p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гр |
} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосн |
свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као уби |
пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... |
могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се |
} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се ши |
окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га |
пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко |
упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих усту |
т пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p |
тедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипко |
о спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ни |
. одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Беог |
за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих |
еђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узм |
а, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ход |
кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... мо |
срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз пр |
написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-р |
осмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај |
ети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало неш |
кривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — А |
код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и |
ђеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим |
лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награ |
собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико д |
овац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си до |
вдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао. |
/p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или д |
е па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да |
о би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим л |
мејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госп |
P19001_C_P"> <pb n="III" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада |
и најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> |
ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>.. |
тарешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлаже |
едног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберем |
еше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њи |
добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, |
је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо |
јстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} |
куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.< |
пех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад |
ео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам мари |
и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде об |
њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здр |
у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> |
реме свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене.. |
оји су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају |
у, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам вре |
у...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— С |
та.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нис |
еше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до исп |
и.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од пр |
Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно виде |
тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај д |
p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја |
професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, наро |
едити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пија |
о кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, т |
писао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појав |
<p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> < |
ељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још |
ли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Нај |
ом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори пока |
> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p> |
> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По |
господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то |
ице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натм |
е па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Х |
о,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, |
к и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. |
какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му к |
окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га н |
шем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом |
та се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један нас |
ате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад до |
бро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— |
а.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{ |
ћи врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико |
воришта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нис |
ар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај ј |
онце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...< |
другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје д |
амо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и |
</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би мо |
уда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене |
Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="4 |
сту као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја |
имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најз |
а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе |
/p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи ваш |
уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су |
неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да |
> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме |
а нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче оп |
е, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У св |
ког вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор н |
ану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма |
се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и |
јица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека б |
живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђ |
ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>На |
праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашч |
9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. |
е сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и там |
је је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога она |
е погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} |
једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађ |
ни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од зв |
сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала к |
ша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с д |
и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <p |
осла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника |
е са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пош |
им вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> |
не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и |
За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред |
них беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са А |
свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је в |
ом, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим |
парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретн |
несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! |
</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је |
уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђе |
, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било х |
и не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар |
еста док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па |
од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја |
не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— А |
овац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам |
да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми заст |
еце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ |
.</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која ви |
ћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и да |
/p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105 |
а нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> |
— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жа |
а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију у |
, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривиц |
лдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Н |
о бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па н |
и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, т |
..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било |
председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p |
где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... |
заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа! |
ад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу |
е пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал |
о блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети. |
м ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирот |
ш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд |
им гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака на |
е молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било |
..{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живет |
ма,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну |
чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас |
десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројан |
а ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капи |
суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због |
озивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, п |
је рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани |
ај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се да |
угу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану |
где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а |
нај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта нег |
е беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S |
то додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!! |
лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p> |
сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут п |
који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући з |
<p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шама |
своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су оби |
дало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити |
ро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој и |
, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао |
какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако ста |
му зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већ |
кох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на во |
спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> < |
за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на |
p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се пост |
главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су |
не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> |
га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упита |
м веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршет |
а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај. |
здарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да |
м доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било |
е господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и |
>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у |
..</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> |
</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брж |
и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n |
ве сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно ве |
а жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p> |
ве преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано тра |
о, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу |
ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, а |
прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па б |
у...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, |
их се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испо |
ћ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо |
е онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири |
ричати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовин |
ћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем |
пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда ид |
и једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам |
b n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на п |
и (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за |
другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало |
можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две- |
се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хле |
зред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напу |
ледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седи |
седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен |
го, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар |
спођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица |
ђав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинк |
м је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви |
} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану св |
.{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="1 |
једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењ |
орица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла н |
и тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покрену |
апрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зно |
д и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У најв |
д се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори |
ања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу |
е пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Пета |
авлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — пла |
ске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бит |
видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одг |
се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећ |
> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да м |
свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и |
одим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изнена |
ти, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећа |
ово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили |
„Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је би |
м код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да иде |
заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнол |
о треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се ре |
а то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја н |
сле четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем |
а што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за на |
пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину миса |
, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да врат |
ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врл |
некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах шт |
оворити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми |
ал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам |
чекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења |
досни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не |
не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се из |
м страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</ |
рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме |
мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерл |
/p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год |
лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; |
сутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после |
ив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Пис |
смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</ |
чнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,. |
ано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, ал |
послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да |
гнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се |
се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!... |
ас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гла |
је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по сусед |
и кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, нара |
сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи скл |
ам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чист |
ти зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</ |
149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> < |
и после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумара |
/p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, ал |
, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, |
д сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига бил |
ни...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах |
ачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер |
воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној кл |
доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај прв |
ео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека |
а, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како |
мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седе |
нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно н |
у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли |
ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> пр |
слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О |
и опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни |
у горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови ко |
е био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с |
х у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ј |
ј што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица.. |
ори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она уз |
их, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима |
орисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и на |
та пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да < |
кох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини |
Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре т |
же земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лон |
песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од |
{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, |
а, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} |
и капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад |
госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и рад |
од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да |
бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи в |
несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао |
и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам м |
а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У веч |
ољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замол |
али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!.. |
смо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана д |
лики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и пр |
ста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен му |
и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин |
Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим |
вор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али |
и у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остата |
на, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између |
неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тук |
ам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас |
ако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до с |
ије да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми ис |
p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p> |
малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, р |
> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то н |
док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{ |
ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам мог |
е и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово сл |
p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим |
у пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па |
тнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, |
<p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> < |
Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним |
ђа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Цига |
амари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у к |
p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> < |
ко тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде |
пит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збого |
здахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам в |
вати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам ве |
шњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после сврше |
не их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са |
<p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране |
ев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла |
дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу. |
м касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и |
незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немој |
Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да |
је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер ј |
час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше ка |
као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта |
сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и по |
да,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао |
у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад |
се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим ј |
еларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био |
ега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све |
чинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, |
ој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно вре |
тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оста |
дмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло |
еоградским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дан |
полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S |
пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој |
ста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, ј |
нао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчиц |
ао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не напад |
на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, бра |
ојао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох |
тавио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже п |
ли бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} |
ад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото |
о-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</ |
купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ног |
можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Раз |
ве има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У |
Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, |
сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако |
алим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У по |
а о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и |
носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Вр |
рица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни п |
ад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан |
ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, а |
је био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али |
и.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој гове |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосав |
де је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и гос |
Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо д |
испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би те |
још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ |
штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у |
није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику ос |
} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више п |
да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет по |
рају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста |
/> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити |
јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем |
ашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „не |
олим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно |
лио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа т |
уда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из о |
ећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зу |
своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпр |
беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она о |
не?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом |
децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, р |
шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону го |
се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи. |
ало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са |
ка: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то |
Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш |
ако да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, |
n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано и |
е. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „ |
и стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се м |
змемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног |
ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb |
или...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да доне |
подин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све мо |
о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револв |
времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и |
шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полаж |
</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, |
S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} |
ај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућор |
вади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те н |
ло доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао |
пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="12 |
<p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме |
рца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окус |
ам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми |
вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему сл |
утници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде к |
рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја прв |
ле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p |
/p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од |
5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора ист |
у Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као |
твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „ |
анта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</ |
лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде |
нам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, р |
ахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са |
носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што с |
уба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Изла |
, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког вре |
ве ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у друг |
/> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам из |
<p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до п |
ри? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb |
стави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и |
нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори |
} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да до |
.. као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа |
таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око се |
омиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегал |
ре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— |
још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да не |
p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове |
Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мал |
и јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече |
о ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора |
бопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изна |
клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жи |
има, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави с |
азим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жанд |
да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе |
х.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четвр |
ма познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише |
чеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите |
<p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S |
<p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам св |
.{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чист |
ли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени см |
е може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору |
а које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати, |
кну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео |
души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што |
рао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље |
/p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је ка |
мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била |
ијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за вр |
а претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти |
оље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих ста |
а скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... ва |
проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он |
му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовин |
еликим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, |
а, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Та |
,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље! |
!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине са |
ао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу |
ли, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево |
рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p> |
је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, г |
за подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.< |
нети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима и |
огла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је по |
овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мно |
/p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да бл |
дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком о |
кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{ |
<p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" |
, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пан |
>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А шт |
угога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцел |
> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} Пос |
кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} |
и па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доц |
моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници приј |
то добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер |
ебало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже |
учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и |
лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви |
</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам |
ругу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту |
али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа |
клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренута |
посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер |
ови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима |
<pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође |
боравити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако |
вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он |
<p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" / |
n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по до |
м мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испри |
исмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као |
се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, |
ед кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погле |
а хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држи |
ти, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Троле |
{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од |
а у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг |
тру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> |
S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име наг |
а су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне г |
о кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упути |
<p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — |
виш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем |
b n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрве |
веће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— К |
..{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један |
ра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда т |
погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидају |
ешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тр |
се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се |
Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим |
није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са |
, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам промени |
</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле д |
ти.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај |
ђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годи |
ђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе с |
тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој п |
одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не б |
одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="1 |
ако седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље |
е никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а д |
.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да |
ју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} |
а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у ко |
и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у |
ликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мисле |
израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио с |
ј, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гур |
и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мал |
млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?.. |
ри Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фи |
е добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што с |
у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit=" |
још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са св |
г сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p |
у у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га ст |
престано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тет |
ратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских |
лемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз оград |
једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као |
могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— |
— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, бр |
Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и мол |
анту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, |
ивео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваљ |
на тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" / |
а љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, с |
икну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— |
/> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у је |
— упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим |
ињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — |
е није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— |
печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је кол |
сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Кал |
квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће |
азну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> |
х ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијац |
гла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али о |
{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају м |
преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друг |
ца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готов |
правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се |
ио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах |
анас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз |
и сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из ш |
још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Т |
ри корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</ |
колу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, |
ко се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да т |
пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу ис |
погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао |
а удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а и |
судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио |
пођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су |
т и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро |
Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави |
емегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвара |
ио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле б |
и, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли шт |
.. мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу у |
ваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог госпо |
по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич |
које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њим |
м реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушај |
дан глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Х |
и не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ |
м био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прог |
о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па об |
м и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све |
изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу т |
че окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао |
тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од гро |
ест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плач |
ш мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва с |
— узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске ку |
накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да ни |
ањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Бо |
му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва.. |
али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је |
{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојак |
десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема ми |
доџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда |
...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Ч |
а ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин ди |
рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и з |
ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; |
сорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у н |
</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга му |
не одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — |
а у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на њег |
{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто |
n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— |
одарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти оп |
а ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— |
<p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — ј |
раво у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу |
млађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу |
а карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радос |
p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћ |
треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мен |
са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p> |
а немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне гос |
ећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — р |
ао церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ев |
то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <mileston |
p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од ра |
а не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похи |
двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш. |
уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како д |
писаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их |
де у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Р |
рце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права п |
велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штого |
се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> |
да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник |
оре, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они ј |
пуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, б |
го не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакну |
b n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу |
адах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</ |
о: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склони |
ше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања |
{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам оч |
цније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црн |
тију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам |
аше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хл |
ржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се |
врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је би |
{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесм |
ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n=" |
ваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у о |
нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче |
сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три ж |
које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правил |
о у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учин |
шати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петор |
м торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели н |
о продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? |
замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних љ |
једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам |
нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све |
а старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио ж |
Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви |
могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам |
ђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао |
есме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p> |
/p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта в |
...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плаши |
тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: тр |
и се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити |
ви сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то |
иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви с |
<p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је |
ем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиро |
н, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као д |
и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног |
свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, т |
и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах о |
/p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у бо |
дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече она |
у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе друг |
љине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, о |
е стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три мину |
па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. |
згорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на п |
равитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!. |
к не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва |
до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала ок |
т носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ств |
у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спаз |
собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва доте |
1_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца н |
нама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија М |
<p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде. |
еограда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{ |
ловања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећа |
скупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом прили |
сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим |
ила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непре |
су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара изв |
а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти |
дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници. |
мља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле |
нко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— |
у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуште |
аћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, х |
мо штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави пр |
p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p |
, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем |
ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше |
Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац |
м сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је с |
сор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друг |
љиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац |
вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће |
њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би гот |
тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче |
дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извад |
ао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад |
ас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај пос |
на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима |
ме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Исп |
чког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе с |
>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђош |
ри!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком с |
руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху < |
о, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изоста |
/p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је |
p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два |
на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и госп |
то је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и м |
дан ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће г |
спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то |
рилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одав |
<p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је |
</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. |
ра врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажен |
муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у |
е, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њ |
тра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p> |
просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављен |
ло главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили |
бе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а по |
ази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра |
орбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није д |
емљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била посте |
већи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом и |
скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јаз |
е, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео |
а шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархе |
на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми |
мо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти |
пархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере глада |
... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећ |
ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — ре |
жисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ог |
лу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за |
арим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задр |
разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох |
уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се |
рат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждр |
је за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, |
и се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се |
ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођ |
ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших |
устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам, |
ства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се шк |
ела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутр |
оће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у прк |
к и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у ис |
ропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а |
р него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој оп |
лим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржава |
викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} М |
у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Моли |
зао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чуди |
о на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: хра |
— рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови о |
су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ |
ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и он |
а, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је ода |
зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести |
бично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене. |
ба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам. |
тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као ј |
заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне |
мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора |
м осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола ни |
и, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам |
001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухва |
ћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав |
ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту |
, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта |
мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се из |
чнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш уста |
се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, |
и однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш |
при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али |
есто пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој ку |
до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља з |
им одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, с |
ем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — до |
n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште |
зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се |
ицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} |
исам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам |
о испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једа |
ти, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да ј |
у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељ |
чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или |
служују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напре |
би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се |
тор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио |
но, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и |
Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: х |
руже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је б |
> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку |
јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се |
четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година сврша |
јен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не |
као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце.. |
ао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у о |
анде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише |
> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскуд |
пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срц |
и да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и |
сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута |
ио потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше ог |
о саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ |
о врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена |
и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и див |
у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а |
ринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци п |
у, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих |
не, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено |
приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће |
а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикри |
ики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив о |
м био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па |
ћ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је ин |
тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам |
>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држа |
...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — ви |
оти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њих |
д па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њ |
као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да |
ршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као приков |
Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили |
.{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да |
рзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег пого |
људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном. |
смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пи |
вољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професо |
жим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше с |
и јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите ш |
у златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги |
ујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Ба |
?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој |
човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурн |
је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На |
" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скид |
Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чека |
ани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћ |
ад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче |
... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета |
уру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> < |
рећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада мора |
! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био н |
а позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... ов |
ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— |
— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> < |
завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — ре |
г сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p |
иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила |
поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежал |
шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависм |
ежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горел |
. могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} |
За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокот |
повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да |
грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и |
лаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовре |
им „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста |
S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћем |
и, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална посл |
ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су так |
о.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај |
{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или бог |
а и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и по |
.</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа д |
брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натака |
, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погл |
могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, |
х бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта |
...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb |
молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Не |
{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било дос |
? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на |
ати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и н |
а заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све шт |
ead>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са гос |
I.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толи |
ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије |
прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам ру |
ажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добр |
.</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; |
</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у х |
во грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог... |
ла испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех |
а ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак |
продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! |
датле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стиг |
ја“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p> |
јдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам |
па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канц |
е да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нек |
но мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макн |
у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани |
ивео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били к |
> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пу |
ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушк |
радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пош |
Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих |
{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други кап |
бе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те |
и спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И гос |
.{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна... |
рпски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не |
загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p> |
аране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо |
аво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћер |
..{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!... |
се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је? |
свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене |
иште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу... |
Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, з |
наче...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’в |
едаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заус |
ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена |
ок се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни |
/p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавал |
прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђе |
крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и прол |
петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карат |
ошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код кува |
м пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране |
дне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није би |
рах да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а з |
ла! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb |
сам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> |
рата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме ч |
брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници |
друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно |
ита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат |
мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште |
мо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не ви |
од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и стара |
у, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К. |
рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу |
је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђо |
даље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова ниј |
ри гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на |
они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа на |
, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — |
е...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаре |
могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p> |
ражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви |
гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака |
м шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полак |
ра поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се |
а урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи о |
ти дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита једа |
{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и |
ах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ј |
..{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сант |
продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћили |
ам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а |
ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не с |
рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна |
а леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се |
де живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, пос |
на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта м |
а се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — к |
о скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, мол |
>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са |
S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа зва |
у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> |
нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја |
е сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али уза |
тано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми |
го што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неуче |
молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, так |
сификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прсто |
оже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да појед |
епа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да |
амо притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!.. |
ада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам |
о, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, |
на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} |
прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини |
са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се мож |
сам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се |
и већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сет |
међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он |
поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни пог |
на накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта дел |
милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, |
тан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо |
у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама |
ав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> |
</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, |
алеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на |
/> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не |
ивот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133 |
јало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, п |
. просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно |
и ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим к |
ашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар у |
луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> |
а.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистин |
одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане |
аго мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док |
и гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хај |
було и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да |
промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p |
ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, пов |
>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S |
дити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет |
и сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, ал |
и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо ј |
Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он |
гану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече |
, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то в |
мо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</ |
нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да |
И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, |
зе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> |
исто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> < |
е, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог |
чито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се |
тело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и т |
и му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он ни |
ру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> |
гати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га јед |
розваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кро |
ог стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-т |
га ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу ост |
ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — реч |
и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <p |
стављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни члан |
у је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{ |
<p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се г |
ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га |
била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и гос |
о проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но |
да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратил |
p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо |
рају карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{ |
т дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову |
и; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз про |
риликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} |
отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, к |
живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га с |
>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и |
ану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне су |
/> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је м |
је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеле |
да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} О |
чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати из |
који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и за |
— рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, |
кт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пр |
који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви н |
с био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну |
ад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једн |
рљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да |
су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да зав |
дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да по |
и, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео |
смо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} |
после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куд |
/p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима |
од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>К |
атно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!. |
за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </d |
спођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам |
јежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на |
{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој |
и се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а зна |
ан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а м |
во, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> < |
ах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S |
тву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi |
едан сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто |
о и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседас |
те са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се |
грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — |
и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оце |
турасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад |
престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто са |
ицу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куд |
— одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало. |
— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <p |
т гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану посед |
ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у по |
.. њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> |
д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих |
љ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у камено |
у и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људ |
— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђ |
ачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за |
="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... нем |
аравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и ш |
>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни |
и оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, м |
ред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разгова |
оследњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло добро |
> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број по |
{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што х |
да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће бед |
повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То |
се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</ |
ћан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прост |
!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи |
ем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам |
м постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У поче |
јде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} |
ић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигу |
м, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n= |
ржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не пот |
{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из |
су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам св |
...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о м |
тавницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце н |
...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други р |
дити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раме |
n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну п |
p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је поче |
Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лак |
нас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу |
ати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у в |
жену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били |
нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са им |
зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипа |
т!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам |
нце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто на |
школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу |
— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш |
у скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни |
плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми вероват |
ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, |
>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“... |
d> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније каз |
пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним друго |
бро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одг |
ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било поче |
р по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</ |
изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натр |
Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све те |
?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не |
је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише |
ама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао са |
слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, |
се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кр |
спођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој не |
ући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отп |
p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</ |
Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухват |
испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај сво |
ши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и реч |
и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом |
их, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чи |
, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У ш |
атели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу |
p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</ |
ао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и |
чку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кири |
м је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном мали |
и могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца. |
и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону харти |
ити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да р |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног пр |
се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те |
е механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад |
човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не освр |
.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није би |
њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и |
ропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам |
смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали см |
м целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царск |
> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нис |
</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плач |
још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — в |
раним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, н |
И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод к |
живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нит |
уо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст |
е двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после по |
м им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!... |
ово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад |
онудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама |
аљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми о |
..</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупам |
даде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредо |
да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни |
{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је |
га од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, шт |
о веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div |
сте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три п |
нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је |
око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта оз |
м наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направ |
крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код |
нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" |
подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако с |
чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, преврта |
о?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да о |
шкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је |
<p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потра |
:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, |
у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих |
у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стиг |
јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она с |
е модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, си |
а ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом зва |
ари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се |
ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оп |
остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да |
ена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред дру |
поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неугла |
лазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда ре |
.. промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан |
д оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за |
њигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — |
на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад |
ра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они |
ђох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком пром |
p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.< |
кључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— |
и, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим |
жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да |
и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, госпо |
већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонц |
ајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ј |
згребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема в |
су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи и |
во ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и |
Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које и |
т око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал.. |
ви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ |
оворих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и пр |
аста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандар |
у карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у мест |
ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јак |
ам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедн |
имајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме |
ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту |
ди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> |
} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</ |
, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше п |
..{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдн |
једе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово бе |
тно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да |
е наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готов |
не.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S |
било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псе |
је на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па |
тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> |
у, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Х |
погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао |
Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="su |
упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на |
је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било п |
огом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топ |
ганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде |
!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у ср |
оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада |
обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се |
не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету |
овали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стиг |
ом, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усуд |
дину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на у |
.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туц |
.. <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три годин |
се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> < |
мејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> дв |
ило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>По |
и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхун |
те батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се не |
ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгл |
и, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} |
зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и по |
ано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p> |
не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, |
аси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих пр |
кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар љ |
у могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да |
д споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на коли |
тали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако |
назију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску шк |
била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо в |
јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, |
н тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини м |
и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p |
осле из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од стр |
сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах |
е човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страш |
у годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и лук |
ика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћ |
о до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Б |
пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине д |
} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалит |
>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем... |
.</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> |
вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> |
м стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, н |
којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико м |
адној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није |
и било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све вр |
боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да |
ге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S |
е је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван |
но задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног |
рчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго је |
тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене |
чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калем |
ћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зац |
с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хт |
у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За |
да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где |
и показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам |
легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а с |
Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам |
осле једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад |
Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} |
донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по не |
жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „ох |
а донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Мор |
вде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви д |
S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гу |
снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; р |
ло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расеко |
ба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одо |
> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> < |
пет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат.. |
</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, |
ли...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, |
познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих ко |
о ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, |
...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока |
у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је |
веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Ф |
в се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти д |
ек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, |
ш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку.. |
упе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине. |
есници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрве |
ва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да |
нцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветр |
кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место са |
чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио |
Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам |
} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господин |
и.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаш |
<pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> |
ражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд |
ћу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја |
p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, е |
n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме |
ринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спре |
p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми |
у руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти по |
— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— |
ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београ |
/p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, |
хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и |
ути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам д |
ли те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то |
је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко ј |
де где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја |
.. а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина |
ној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме |
заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више о |
то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.< |
цу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; |
ед капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</ |
Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а о |
" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим пу |
зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али |
око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали |
>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> |
за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> < |
/p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо |
ма о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки ј |
ог орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дуб |
д је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Он |
трану окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, |
мело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са св |
колико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Јед |
њег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи |
м могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описа |
{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам |
пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па б |
ра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва |
0 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А |
твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући. |
} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам треба |
та ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од как |
иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко |
и није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме у |
ре.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог да |
а писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао |
на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао у |
а помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за шт |
што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после под |
а шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а к |
дава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни |
е послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађ |
Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све к |
...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако |
пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брз |
детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>М |
не накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</ |
<p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што |
— дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на |
p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекар |
туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— |
жаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> |
.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причањ |
тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би на |
к, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад |
, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су |
једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чи |
ив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи и |
ти, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, |
и смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мо |
— ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они |
су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" |
ећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да каж |
ав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.< |
њаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љут |
ет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</ |
огом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— |
м!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгуби |
нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата о |
на у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпо |
непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је б |
им се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се |
о на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Пр |
појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p |
цах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... |
а покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парч |
ије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У |
е низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати са |
и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једар |
гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па |
жо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: |
пође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у ос |
сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стај |
о пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао ч |
и сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен чи |
иче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набре |
а празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за |
подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} |
кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{ |
камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава |
родрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја |
ујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго ш |
био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је в |
вело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче |
> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из |
до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања ниг |
преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејал |
рајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без |
ш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили |
снаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај о |
Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избаци |
се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навла |
чнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спа |
овољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, |
} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим ка |
а колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, |
њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за п |
6" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно ма |
рави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ по |
ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, ал |
о посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте |
био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за ви |
еме до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаш |
смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</ |
ве ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на з |
шта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти |
етку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико |
лује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или |
ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте ве |
ави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ |
од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима |
и ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се |
је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу да |
почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb |
војим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији би |
посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим зан |
са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта |
мо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби |
стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много |
ло да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Ни |
њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу |
исам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а м |
о знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не вр |
умем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још |
, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их |
од пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, |
сто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест |
чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах у |
ешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, |
та задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас... |
пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после |
н сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
е време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам |
мише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем |
аза,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам мога |
иви...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу. |
ашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</ |
воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех свој |
састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да с |
pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим л |
>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав умор |
p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p> |
за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све стра |
Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако м |
огао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни се |
знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао са |
p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> |
а је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини тере |
је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући |
господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и |
дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих |
паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је до |
која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто |
ти...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче вели |
ај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју ср |
м, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пу |
! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која п |
више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претура |
као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме |
с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам |
она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — реч |
игурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао |
то и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео |
чка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао |
а долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по |
спођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, |
у до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим ж |
ушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревнос |
рхерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништ |
бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али кој |
<p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— З |
лим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм зад |
и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на с |
ика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик ок |
врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и ког |
ице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте |
дна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико |
ца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отвори |
>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потра |
едам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад |
између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек ш |
авно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до д |
скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврш |
авам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима |
в у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој |
ажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побе |
је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разгова |
ше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима |
па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то |
код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па |
ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића |
p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би гото |
па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре дв |
.{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше ниј |
м новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 5 |
ко и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сир |
ест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали с |
а свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> |
о.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било |
своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећ |
за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми т |
ли, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, д |
<p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведе |
ку шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији с |
рема томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а |
<pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>Б |
димо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То |
а добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S |
Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док ка |
но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се |
е нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њим |
рива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја |
сећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина |
живање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има мн |
{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викал |
..{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну |
хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Па |
), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у пер |
а има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни преб |
.{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћ |
дичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жанд |
у и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам примети |
ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам он |
њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књиз |
тре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са остали |
их, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим |
вима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада мо |
ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука про |
<p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав жи |
ћи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад |
розора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог |
јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.< |
ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином заради |
ачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђа |
да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отиш |
ратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као уби |
е, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити збо |
не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју по |
по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја |
да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је |
је, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од |
ођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто св |
се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки |
{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми |
на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао |
још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S |
сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та ниј |
ицом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом |
урене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заг |
, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте, |
нопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коре |
— какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, |
чајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за зан |
ишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у је |
им и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији |
ве двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина |
су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спораз |
е јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Пон |
вега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како |
ћи као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" |
/p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— |
хам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде |
тене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, прот |
х,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделењ |
рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мен |
исати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, |
.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, ок |
осле ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер |
њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „и |
Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p |
заће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, |
с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непре |
чнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, |
а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Напи |
м канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и |
е можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Др |
ега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо |
ећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а |
шу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унут |
Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо оном |
ема нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос? |
о браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — пре |
о.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро м |
би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој |
вориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти |
војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосм |
> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, |
о и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста |
ротеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам ч |
гребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па |
{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испуш |
у к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало п |
убље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам |
орим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромп |
p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет |
а три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ ни |
о онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још |
увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p |
ужитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у |
а се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто |
>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти с |
метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> |
био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином укра |
ртир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, ост |
амо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ ни |
жи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама стан |
радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми |
лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи |
у престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> |
} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.? |
— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало |
ио готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа до |
ан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па |
учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да |
кше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ |
радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево тре |
... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже |
да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч вр |
чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— И |
азну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p |
ко ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу |
ринуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> |
и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос |
одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао |
</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар је |
тите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или |
ам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p> |
по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па |
ем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за |
професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плат |
и за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је прол |
бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упи |
им на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не з |
професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два |
спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, |
учиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неиску |
сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше мо |
а...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што оста |
чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула |
, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати |
стати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— |
ој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се |
мо година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у |
у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p |
из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том с |
ше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куд |
аграде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у |
а која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечан |
.{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече П |
добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости |
и у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.< |
хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој р |
о ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код |
а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се |
тишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пиј |
ренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка п |
.</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се по |
ох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга |
м имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођ |
ујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и |
.</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и |
огом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и о |
а изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и |
ац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, |
кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се доб |
оже.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p> |
</p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које д |
ц, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу |
знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам |
евачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет до |
о.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се о |
им осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану |
је било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, у |
</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замот |
ам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са по |
} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па |
тим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а |
му смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.< |
био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па та |
рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се оту |
а су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло ја |
разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! |
до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане |
ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, д |
ом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и |
а, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне |
тле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах п |
} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је |
Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да пред |
осто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распо |
ура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђ |
{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не з |
еврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаш |
хтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво одн |
почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено по |
ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао д |
ако сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... |
> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га п |
а мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Ср |
у бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдес |
...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — дод |
8" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи |
, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није |
аложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, рад |
ек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те б |
е неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуш |
е да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигне |
су се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и |
/p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне |
опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Л |
сто пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала она |
еђе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно |
.{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а у |
двајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се з |
киде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било |
низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Сл |
ац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година |
ти; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло по |
адости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дв |
, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо |
ишта нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја |
ка, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостив |
Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако |
о помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо! |
Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и п |
после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> < |
<p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим ули |
и се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да лег |
, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскида |
тим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном с |
проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у оса |
изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомен |
/> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да |
.</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о |
пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декл |
није, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав |
тврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест саха |
p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што с |
...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седај |
нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... са |
ас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је би |
Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли |
— лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, м |
ка му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — |
кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> < |
са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, гол |
орих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, |
су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> < |
ри крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" / |
опова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли пат |
јима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуд |
/p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми т |
рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемо |
је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво |
м смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} |
а узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Беог |
>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвој |
} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад з |
се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скр |
ладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div ty |
ана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у мл |
ругом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да |
трпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону пр |
обе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је нај |
сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама |
послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад |
без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости |
у дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, |
маш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет |
пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е |
дговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног би |
ко његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је ова |
<pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— П |
свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, |
ушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> |
b n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док нами |
/p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више н |
ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како |
м низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за |
ло оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к с |
стано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чи |
е њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуц |
улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини |
ш мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад за |
ка, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи |
у ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако |
с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, н |
диције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову |
а па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,.. |
Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Ш |
је ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љ |
ден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног |
амо колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</ |
топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на з |
да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Та |
ушанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње |
ећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка |
тобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући остане |
<p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „лини |
тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да црта |
а!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију |
млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради |
рила месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} О |
дишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да |
исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... |
мо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да са |
абу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене пр |
дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух д |
и врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво пев |
ји смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог ра |
мам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра им |
иког домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмет |
о четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којим |
каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{ |
9001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решават |
о сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као |
о, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће |
На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци |
ужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било врем |
ћ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у |
неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља |
еалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао |
>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску |
> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангуп |
p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, |
ан, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа пр |
ишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па |
у упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p |
нке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретн |
тао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло неприја |
ора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим |
га два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога |
их девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је по |
ан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упи |
би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене |
етак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише м |
ка не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником |
дредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао п |
ежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, зб |
сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене |
м.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити |
сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најза |
те подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови |
ана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и |
е и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p> |
зи побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{ |
>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по об |
ући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p |
ана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су |
и и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двој |
ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити, |
војицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!.. |
.. тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p |
томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта с |
аписа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кућ |
Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подрум |
рму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а |
ецу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>И |
главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} |
Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно |
ош деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га |
..{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благ |
, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ј |
е да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле д |
да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оде |
оворити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> < |
p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда мо |
, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја как |
очистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,. |
/p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако |
> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она н |
дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> |
тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави |
а пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах |
ј љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> |
него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа н |
убровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син |
колу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Ми |
е, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу |
евно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Д |
кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако б |
.</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су ов |
м мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> < |
мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који |
</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код.. |
тове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Ов |
ву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ш |
..</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> |
{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се ја |
м сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да бе |
один Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта ми |
е као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> |
какав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један |
мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!... |
о и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас проми |
приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем гла |
сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никак |
за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су |
шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њ |
јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане |
а момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њем |
ећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж |
несем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе п |
ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> |
жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{ |
о груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаш |
о до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па |
а столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе |
ого.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште |
но седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} То |
а...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, |
<p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите |
> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> < |
а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди |
аљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на |
с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе |
м га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...< |
ог наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам |
> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар с |
у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и н |
ху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога и |
нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом |
трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу г |
она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> |
ји стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — |
"195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог цр |
висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, |
исам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвали |
икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко |
м, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована |
пет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литр |
сле распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји др |
г општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето у |
је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам н |
м трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама беогр |
јем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је и |
уди са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више |
м важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> |
сора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако са |
тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Н |
шли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали < |
је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> |
на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— С |
е обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора |
C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зл |
плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.< |
лупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по саха |
283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако |
највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обу |
послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочит |
аго.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угреј |
е и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пи |
ставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку |
>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} З |
то да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, не |
аре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Нај |
мо из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, |
не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n= |
ед каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да п |
воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, |
више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем |
аш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фиј |
ече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабиј |
рица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако р |
творена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо |
олико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке |
е, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb |
о да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу. |
p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини |
ти већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, п |
на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет |
сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> |
веће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници... |
е био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не мо |
утра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Го |
ожеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да |
инију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим |
су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није |
и најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лаг |
друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са проп |
оја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти |
и, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућур |
сом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаш |
о ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — ха |
пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Ха |
.. сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми |
имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испи |
— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друг |
На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (т |
један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских друго |
место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми |
ке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од |
ста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диж |
мо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док с |
ли тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде |
а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши је |
пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке |
ене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је б |
ав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он |
ам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер |
тког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео ка |
етог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и кој |
Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...< |
Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео |
Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сах |
ренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, н |
је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професо |
сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а з |
— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на |
решли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести |
<head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њ |
одине кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <d |
тка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, |
ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој |
ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и ко |
Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} |
артну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате |
!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> |
а.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не |
ead>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код нек |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био по |
пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ с |
раћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивос |
трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и |
д буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам |
човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих |
енци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у об |
укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше |
томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са о |
ратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко |
који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, н |
а: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман.. |
ина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се о |
ајмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет |
едно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо |
врдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашл |
бе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће |
онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> |
а сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="su |
то каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућут |
да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли чи |
, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотл |
Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљ |
натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</ |
/p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, |
есмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се пос |
о стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи ла |
дан по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, ск |
{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи п |
кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} |
и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} |
адали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми дост |
су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излиј |
о, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого |
у ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну г |
шао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; с |
} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мор |
повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада |
/p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p |
ођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати |
{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде |
...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа ј |
збина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се |
19" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а ника |
вађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије о |
, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм |
набету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој зап |
иректоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемиј |
на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у л |
и; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и с |
јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била |
на немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као то |
ри онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори пр |
аци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун |
јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме пр |
а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не |
ну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и |
ече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко с |
послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довеч |
</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора |
и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> |
ала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја |
ад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гла |
, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једи |
кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — каж |
о као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!. |
> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се |
сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, ал |
етње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали |
ма, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> |
рло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и |
их му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док |
<p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја ле |
— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас |
који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, |
ва шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важни |
...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... |
пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у ч |
жјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ т |
поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, |
ђо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Види |
од капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем |
затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џ |
појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан |
срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног |
дајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?! |
о послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код |
> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} О |
>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами дого |
ви не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозо |
"247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те |
воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у о |
ада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.< |
мислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, к |
За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што ј |
...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S |
која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p |
чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала |
а за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наме |
пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спава |
орак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} |
да гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. |
ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> < |
ује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са ус |
ам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p |
да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао |
да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код |
школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у ј |
естано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> < |
свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њих |
тнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе |
редовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Ј |
е за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каља |
, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског рево |
аквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, кој |
служивао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,.. |
добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад у |
сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио... |
улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се |
е време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до ње |
и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb |
на шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молба |
, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се |
загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били |
о?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> < |
збиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под за |
арчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за |
.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посма |
г школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем |
сне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ |
— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и |
дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам д |
обу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса |
три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викн |
>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за ј |
елико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као |
са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за |
м право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год |
> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — проду |
црвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарни |
ковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми сам |
8" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Не |
славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахне |
два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> |
м истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побра |
е истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на пољ |
} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, ј |
ада он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио с |
>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно |
; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} |
се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга |
" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко |
ош млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да |
<p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам |
, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад с |
су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> |
атуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, |
. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу м |
а наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа. |
на...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред св |
е раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена |
азда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба |
је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не с |
/p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се т |
ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што д |
он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне н |
и, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и н |
p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> |
окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, |
> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказа |
а беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ |
шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повика |
ас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да |
шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац једа |
претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља |
емо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег |
школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" |
ирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, |
си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим |
пава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шесн |
огу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p |
ш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, |
у се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџ |
ка иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је |
је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> |
одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна |
а засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи |
и код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и б |
њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, |
дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутр |
, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p |
раш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па од |
— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи |
где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од |
</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненад |
ао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно кр |
е!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у н |
— рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... засл |
исам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку д |
ражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стаја |
евтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до к |
већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, |
в сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је |
а једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Сла |
/p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} |
ао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући м |
ше врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опе |
во певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју с |
невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> < |
рпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело |
авитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се и |
е.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?... |
му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} |
ало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, в |
и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну |
рче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</ |
ено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се приј |
ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли |
о је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> |
баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, |
— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге |
боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од к |
њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно |
,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као |
и ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што.. |
..</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних... |
где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду го |
</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дош |
егу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље |
з трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.< |
анче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за пра |
кле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у он |
n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, не |
, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — де |
ив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше |
ада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тра |
<p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива н |
изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баб |
.. улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p |
ас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу |
да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— |
за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим |
и да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калем |
паној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p |
ах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и |
о како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја х |
оварам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, госпо |
>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па |
изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степен |
="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, |
а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а |
ка.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.< |
накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и |
...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му |
сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече с |
— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под с |
ам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не пр |
сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онд |
— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али |
p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне |
а тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S |
а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и сам |
тепенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> < |
Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђе |
појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> |
кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> |
ахвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала! |
о прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, к |
гледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћ |
д цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам дру |
<p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да р |
/p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, раз |
рам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — уп |
емо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто с |
оџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им у |
мештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огрев |
и прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или |
едине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни по |
на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добр |
Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десно |
е?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Ш |
— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте |
па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се ни |
е ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио |
се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова д |
смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај до |
крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се |
за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет |
За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Ид |
о купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госп |
p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Не |
у само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да |
. кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у |
х скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари |
оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више пос |
<p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г |
а ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} С |
а и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут |
јде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских с |
еби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме с |
ама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам |
и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев |
p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— М |
аха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао |
вом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбу |
раво... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> |
га улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предоми |
срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неко |
е а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поре |
/p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао |
ија зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас бил |
.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> |
ошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад |
дамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играт |
аљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем |
другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.< |
бог хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он |
м, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити |
све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој прав |
удите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> |
мо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш нек |
p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>К |
се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао... |
а она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме з |
по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хе |
ај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је |
ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Ш |
али да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма |
но.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Д |
сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам. |
скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да н |
.. мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није мога |
м у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме |
да била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон |
/> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда |
о про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S |
них руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Д |
станемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а |
ки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута п |
ворење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и |
. овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав |
дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, ј |
ама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве |
по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p |
сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добр |
Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успава |
су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако |
ило, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n= |
<p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох |
..</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, |
.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећ |
очни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рож |
н уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала |
ођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад з |
они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штого |
ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На заврше |
шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпој |
аслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p |
свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</ |
мо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у ка |
гу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са |
шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година |
чно седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> |
, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете нег |
и, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивал |
шао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p> |
p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам це |
— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас т |
} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S |
Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; |
пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело ме |
лим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити неприј |
Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници |
="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата х |
леће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — |
а ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то |
ење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас |
еферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, н |
м случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p |
орило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> |
госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,.. |
попаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари |
биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и ина |
ични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мал |
те колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост. |
мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</ |
лижи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> < |
</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих |
али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што |
о и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој |
и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то краса |
у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један за |
ао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за пос |
како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, ал |
прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лев |
<p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати д |
ју, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, |
Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствар |
ка, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам пола |
<p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам би |
p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док с |
витељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете д |
ени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти сва |
ине...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — |
ла свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар |
у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо |
> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту њег |
равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здра |
n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу вика |
p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и |
ила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> |
> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, |
о...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, |
итам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб |
те, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— |
е до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n |
у капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба.. |
ана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите |
<p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар ни |
ратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете |
<pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек пре |
ђу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вад |
</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва и |
атим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јасту |
нам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испри |
врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, |
, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} |
веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљено |
до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Дана |
жим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замах |
— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја |
p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име? |
ење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође |
моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не за |
Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се |
<p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је... |
писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Н |
морим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја |
купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — |
ес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш |
иђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирц |
/p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... н |
бе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овд |
донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он бе |
један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговори |
. не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> |
ад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је |
ас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам т |
пешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> |
и овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђа |
, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — до |
во.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће |
енима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За ш |
p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите |
ну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла г |
колико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се н |
лова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш н |
— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за |
очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи |
з сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како м |
>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p |
...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш |
вај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> < |
.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>О |
хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За т |
} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одвед |
је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на |
к у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ств |
немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, |
љак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — ха |
двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— |
баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — |
говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај нова |
/p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај |
— рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, |
о је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замот |
</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођос |
љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено |
адити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доруч |
ладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што |
ог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде |
ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права н |
једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не |
лазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли |
Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењ |
ош се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се ни |
50" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: |
немо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде |
p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравко |
писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу осл |
ољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И |
</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где |
> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио |
па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште |
— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" |
ро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жан |
ај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p |
се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно ув |
да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој |
викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће би |
о тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.< |
отражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча |
ђа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко н |
ражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хо |
био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде |
с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — |
илане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p> |
p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p |
p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови поквари |
метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> < |
пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух кав |
имо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb |
ни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим |
гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у |
ако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за к |
p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исп |
платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" |
/p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> |
!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па прав |
аска.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</ |
у у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. |
ом у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси |
веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта |
ого кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем |
е и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, |
ојави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми с |
ице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење |
..</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Ниса |
о могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагуј |
исим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А |
ћи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге |
ох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати. |
зна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судов |
осподину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу |
о останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте тр |
ју.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо |
ао и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за т |
p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још једа |
Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> < |
>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо п |
ења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша м |
ви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?! |
а су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док ј |
сам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш |
је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, |
ана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до см |
д мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> < |
, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> |
ујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> < |
C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу |
е Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не мо |
епенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас с |
естан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има ч |
!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да ј |
тврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић п |
руго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео |
ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p |
се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерд |
p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд. |
лужиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
рих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наиш |
/p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је |
а редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на јед |
те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с о |
p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвал |
се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... пол |
ецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?.. |
... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, |
ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми |
<p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где |
, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не |
наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста.. |
/p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— |
њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једно |
е у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати? |
о ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни |
аше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> < |
д вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изи |
било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити мод |
ући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бо |
рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом г |
олу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам |
ма један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас |
ати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па с |
азнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла |
арих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— |
у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одгов |
<p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти |
ешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека и |
...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од стра |
од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и |
, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак |
име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" |
еде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, |
дника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тету |
— добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, |
поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест дина |
ше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па м |
уда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурн |
? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад |
ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унет |
нај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— |
ли, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, |
ок најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, |
е“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима |
к дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{ |
чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} С |
..{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође |
н ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да с |
храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара ц |
а ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила н |
не, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђа |
ети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби |
а ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћ |
дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању н |
мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је од |
са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње |
сподин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај |
ем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући ру |
нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је |
...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то је |
Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па изла |
...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, |
меш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} |
представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас |
обом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде из |
<p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо |
ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доруч |
жаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начист |
<p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{ |
м те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи |
... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом обја |
ојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљ |
е му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађ |
назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и м |
асмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена к |
/> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p |
>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као п |
д се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из |
у, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па |
ед, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било |
иганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну пис |
си па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући |
тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ј |
тила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као |
е метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лази |
ам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, |
ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе |
о лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо |
, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти тол |
ви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као сл |
ужба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из |
, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комот |
же да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, ув |
ну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} К |
одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај |
вршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учит |
а да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где |
е беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозо |
ти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе |
авучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> |
ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, са |
ње заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...< |
рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то |
p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> < |
ислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу ст |
олу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо |
поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; |
ивотињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, |
Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да остан |
а год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних |
не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим |
у, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и |
нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо при |
</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо |
радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, ал |
али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта |
емишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, |
ма њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам стан |
о пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању |
да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по к |
ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадо |
се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не х |
тановали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упит |
одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обл |
широко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер дру |
сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бе |
мо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите чове |
де.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> |
као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSe |
, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што |
коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута ви |
је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског |
жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да игра |
рвог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p |
м.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо |
! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим пок |
p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем |
браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра |
ознаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} |
{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са |
на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији нег |
</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљи |
је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече |
иректорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V |
{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, д |
ли узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, |
ез срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу д |
сла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао |
и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше |
писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину каже |
га живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног |
да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, би |
еста где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми |
угачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, ко |
ле подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S |
рци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим саз |
м оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста в |
ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај не |
ао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само сванућ |
уку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред н |
почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали. |
азва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по |
та а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> |
сте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се н |
беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Кале |
оји никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећају |
ао у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник |
чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој |
то по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним |
воје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу и |
ли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обр |
е дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећ |
а инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга дв |
и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љу |
пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и |
палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем |
љубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му кар |
претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да м |
е!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у |
<p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били про |
и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, шт |
о да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. ј |
матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на на |
есило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати |
т подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не м |
</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, до |
ви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придру |
S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотл |
ађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} О |
бавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и проп |
решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још јед |
има:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то п |
м вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догорева |
уге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter |
{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао |
платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах с |
на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,.. |
авао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роа |
судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мо |
како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?.. |
хата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био к |
ца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу т |
и ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је с |
Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, п |
две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочи |
о ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећ |
пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца ка |
е могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а з |
па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— |
г пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни п |
о изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жало |
о а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Је |
ађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у р |
док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p |
јка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено |
ојих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> < |
м а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта |
ицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло |
ео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У |
пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не |
јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћ |
же сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p |
си ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Х |
пусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... |
те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се |
сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворит |
о на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> |
сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало п |
да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затво |
!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем |
тати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је |
ху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за ти |
нутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрдни |
и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да и |
е, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али |
а позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред |
е, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од теб |
сови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после |
ратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> |
по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а |
ебе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сан |
?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, |
к и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p> |
жном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири |
, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта |
нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, |
лица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до сед |
Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарад |
а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас... |
вај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p |
рад, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На др |
браном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у шк |
</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече г |
ред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако |
ем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба с |
све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим |
— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са |
утао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, |
ем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у дворишт |
> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад |
ламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи |
у поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико |
јању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После |
и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов |
а раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови |
окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о д |
још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте |
<p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти дру |
{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на кан |
ме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отим |
примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вад |
и пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећ |
после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — |
о, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> < |
ека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесе |
опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти н |
н ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице |
се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, |
хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да с |
без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме до |
оструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — |
е пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држе |
потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па з |
ута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет ди |
зати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нов |
" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и п |
стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита |
поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том с |
/p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави |
, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван г |
здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо п |
p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало |
. господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја |
шта већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се |
е ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ног |
исару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју с |
>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше ка |
Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Пор |
сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде |
мо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Не |
<p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се о |
<p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завук |
м ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пи |
ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У т |
неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишља |
дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, моји |
за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра |
а беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— |
— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклони |
> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на зе |
нутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— |
ељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избро |
ти, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звон |
Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, р |
и, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p |
тично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних |
<p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разбер |
рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.< |
? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Ш |
куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, |
пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо |
их двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на |
покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћ |
га изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лу |
рви дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу |
звучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — к |
и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ниш |
тра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Н |
рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере с |
..{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше м |
р.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, прав |
, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} |
авећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зу |
сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год м |
их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране |
себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била п |
уран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после је |
поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гу |
<p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехо |
аше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — ви |
} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам |
<p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем к |
ес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово! |
> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. |
— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код |
Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} |
ба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пе |
госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S |
етири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше н |
динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох. |
тра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој |
е била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене |
т намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао ш |
ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом |
! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, |
мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а од |
ућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нис |
па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало доб |
тпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле иде |
узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе |
ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!. |
био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одгов |
хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— |
ех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и јед |
а пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хар |
да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капиј |
м ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем |
мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једн |
но.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гле |
ече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече ж |
свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</ |
враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај он |
ш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута |
ни некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква |
се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, поб |
p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје б |
дно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и од |
...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се |
де сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми д |
пи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</ |
би госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба поквари |
е могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене |
{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом ме |
а то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли а |
ленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — р |
вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> |
в са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упи |
госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја |
де горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече |
S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о |
дан савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп |
итељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.< |
као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз вазд |
{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају д |
сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... |
око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово |
би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред |
лицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све |
као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде |
дин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} |
обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе |
а мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске згр |
ријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О |
е, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило.. |
ермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пи |
азио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? в |
тнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијск |
инута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, |
им рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачв |
где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она |
дна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одм |
а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрав |
а морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а к |
ђа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад |
стави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила |
дкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен |
дох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је по |
чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p> |
реседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се у |
пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод ст |
тите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па |
позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, т |
ар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматра |
е приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— |
ад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехот |
ни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро влада |
е Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде п |
ре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Н |
јац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} |
<p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, к |
имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата од |
баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним тало |
асмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати изда |
те, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир |
о, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} |
па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; |
сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да м |
ма у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Срет |
и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од |
.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; је |
веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па д |
д мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} Н |
ти код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су |
ве се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу ј |
прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су |
зми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево т |
, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито мно |
о се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане |
ога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тр |
ште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем |
се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S |
и; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се |
ем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме |
опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се н |
о сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње |
и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљуш |
мо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су |
нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој |
<p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник |
.{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач де |
"subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — ч |
да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида |
цу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимн |
/p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p |
преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с дец |
му оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем к |
у смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо обј |
се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb |
купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> < |
ега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу п |
проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углави |
још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вра |
<p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> |
гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мо |
о, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим саст |
госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан т |
м...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако |
во, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још в |
шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо |
је стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад н |
p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са с |
рску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам са |
таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене реш |
ш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету |
десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, |
...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на насло |
спођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што |
да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а з |
рака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем |
планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од |
пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на сво |
?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, |
никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— З |
Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и |
— апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на нек |
ади тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваш |
вима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и ран |
код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> |
затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну ж |
све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим |
} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да |
на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Понов |
ује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а к |
е патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак |
и капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... изд |
тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа |
и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била |
иди је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде пос |
, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати сам |
бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, |
кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одре |
и сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што ви |
у па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећ |
м, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, ин |
дох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога |
мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја ду |
у би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако |
госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као как |
p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — |
ог посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мора |
тавила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијаш |
— рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и з |
ата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p |
..{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала |
Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме о |
кало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због |
— рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам ре |
</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко |
истао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као |
</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сирома |
— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> |
без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син |
иш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ |
век смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа! |
ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му |
p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и ра |
па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку |
е млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ра |
мах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то |
своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> |
ком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну н |
ђу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је |
емамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше игра |
те то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је |
армом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавил |
а као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге |
нађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео н |
— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Моли |
— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја д |
не прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо пров |
ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.< |
ваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крај |
— чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега б |
ало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је м |
еђам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 5 |
ем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p |
осла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а пре |
и, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p |
сна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта |
с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често |
бришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општи |
..</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав |
ј измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми |
.</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили. |
но сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако сну |
је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за |
слим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те |
се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љут |
е имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом |
ше посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног велик |
ам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по |
о цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу |
зао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, по |
шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — прод |
а.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје д |
лима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било |
ан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на |
ишта кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим погл |
могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> |
, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим реч |
глим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере подел |
е сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мис |
хати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хо |
> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја с |
окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бри |
о...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш. |
бомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спа |
p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је |
свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао ку |
едног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење |
им је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</ |
ру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас |
шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мал |
у хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> |
ио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се |
дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и |
о истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту ка |
>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој |
<p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код |
а, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буд |
ан динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових |
тан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у |
нио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} |
чијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска с |
оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитс |
еко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из |
ање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а |
Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут |
..{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да |
је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био м |
ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова окл |
много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио |
p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу < |
з Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> |
огод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Жив |
ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носи |
а оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек до |
ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам |
апија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћиј |
остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изне |
,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корп |
о њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кућ |
каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпо |
е...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легн |
pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслуша |
чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да ко |
> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола до |
чно скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се н |
</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са који |
да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У п |
племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p |
шње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била |
тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није |
уку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и |
ад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола |
/p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — про |
Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, т |
сем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; |
у ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ј |
жим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где с |
/p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, има |
дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „ |
их ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би госп |
у, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти о |
е, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној |
ђи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</ |
оја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте |
а потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.< |
господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од |
а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, |
исмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се |
сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно к |
Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово с |
оред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти ид |
, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</ |
/p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До |
дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на |
г малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што п |
кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из двори |
ли кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемир |
д би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, |
— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мен |
били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је на |
сао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Бо |
дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли |
те?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жан |
мо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији |
облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, рец |
сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се |
ом, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да н |
ћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је |
ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грун |
ти ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не |
а, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из |
во ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџб |
<p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не ви |
олом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао ш |
к се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непре |
нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај |
али!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столиц |
> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> |
ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто устави |
ти, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се ж |
више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— |
била! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <p |
нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</ |
другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити... |
чем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа |
обро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бо |
гати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други |
<p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек! |
Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p |
пођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај |
ва сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде |
и жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане |
— рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ни |
стите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ак |
може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где |
сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>т |
ни.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рис |
оље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним с |
на...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме све |
узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се |
ита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу |
<p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом |
еш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи |
свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, |
еживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући |
чео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, |
ло лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње је |
</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру. |
руго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p |
хат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор.. |
прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би |
ом подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одгов |
ужио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја пот |
што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S |
ри овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди т |
рео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и га |
једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад |
едан, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други |
лава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвен |
рави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта |
и (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ј |
о...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пу |
вде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би ж |
,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у п |
анче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi> |
чко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола |
етврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор |
из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p |
идех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S |
тох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. < |
Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="8 |
рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија |
стано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пош |
м и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone |
— рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, к |
о намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног пок |
гдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпун |
Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" / |
ијање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено ок |
а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за в |
ли...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутк |
де су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста |
е награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати кап |
овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један |
тницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ |
ођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја са |
ене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским пу |
ји видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио |
шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два р |
плета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му виса |
лница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> < |
ћи боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше |
испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по тр |
p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је дон |
<p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти |
и, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!. |
д нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер |
ја, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад |
дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су т |
лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рук |
влаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, |
ба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а |
“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div t |
сећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код |
се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, ка |
зад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу виш |
етлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти... |
је ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу н |
зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био са |
ју.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише |
, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Прок |
} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о |
преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега изви |
једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху тол |
аки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина |
и Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да |
десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му виса |
дну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гле |
у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно вели |
Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Об |
сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се врат |
ела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држ |
ког господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једн |
дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих три |
<p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> |
бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече |
ога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да |
p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чека |
Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корац |
...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као |
<p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а кам |
лавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега к |
о за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста по |
сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“. |
p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> |
младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један |
му ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице |
аст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у игл |
још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их |
синца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћ |
ада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично поглед |
бију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} С |
олео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, |
n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, н |
</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је по |
говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, д |
ика не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бу |
м још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло уг |
ијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки по |
ру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротско |
.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а |
е, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поч |
едах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошт |
сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли |
стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S |
на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S |
ба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама |
аде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима |
псана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао |
: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... о |
p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је т |
<p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече |
ну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћи |
чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} |
е остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, |
ице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске де |
е од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био |
е зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она п |
да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> |
руда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у |
аше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и ч |
енути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци. |
који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, |
зе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код г |
ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет д |
имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали |
а...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без и |
..{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна вр |
остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који |
...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме |
досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у |
реграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трг |
кама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава к |
добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца к |
што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мањ |
место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не м |
ета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану ни |
.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како |
/p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих г |
Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? |
и сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>По |
рног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — уп |
икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 |
..</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан. |
сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... невериц |
мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — пови |
борио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио |
а ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше |
сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — реч |
рвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено |
а улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... ниј |
посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом бра |
таног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, дв |
шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва доп |
ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш |
и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тућ |
<p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима |
о до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу |
ући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш |
<pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> |
врд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, ш |
у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро |
ула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја по |
амо је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледај |
д глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само д |
један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стра |
о је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада |
украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар пов |
ш горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да |
— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S |
свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Шк |
се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање |
не посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисл |
садан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну ј |
Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео |
омандова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и |
<p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш как |
купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да |
је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју |
на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> < |
едох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме |
нда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Не |
.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцеп |
лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније |
о сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n |
ај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> < |
утра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пеп |
се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментим |
нутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} |
имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго д |
а...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шт |
рој попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију |
<p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> |
уд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њег |
> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаћ |
то кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово ш |
је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> |
</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак ч |
нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разуме |
лу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе |
вану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од |
, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} |
отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се |
насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се позн |
м својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу п |
отов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, |
иђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак харт |
ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p> |
аље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита |
b n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— |
ред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пр |
ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једн |
..</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, |
вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— |
је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да ш |
е посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске пот |
ан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих |
n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док |
ј чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што |
— дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље |
е сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је најв |
S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху т |
осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, сви |
отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам т |
ликој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> |
/p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="2 |
ло под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, |
професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао |
кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! |
задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, ј |
/p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах |
јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја с |
а почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођ |
мо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одм |
, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Зана |
купио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по |
ак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, |
слити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног велико |
ектно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се зб |
и...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности. |
да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> < |
а видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — р |
а бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида д |
врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одгов |
о као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била |
дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раско |
есторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табл |
о код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у ка |
имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био |
на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече |
свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због ра |
S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хт |
шку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми |
била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на л |
руги жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од |
..{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости к |
не Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно о |
ар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило |
драви имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па ча |
ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, н |
лико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Ниј |
..</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греј |
крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми |
Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким г |
господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета |
ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могл |
де издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после |
нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно изд |
да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли |
упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом |
а би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покр |
..</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а не |
{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгу |
>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А |
о дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.< |
се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу н |
гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S |
о где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши |
..</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је |
>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</ |
у поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што |
ка напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поно |
ати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S |
њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ра |
шој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" / |
моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало п |
ени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само прити |
варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга |
амо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се т |
45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, |
знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подиг |
овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калеме |
на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, ве |
ила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје |
кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег п |
, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благода |
Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спуст |
аницу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама р |
знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматра |
су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у куј |
т оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га |
ам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И з |
упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, |
, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xm |
поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе |
за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{ |
еш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово ј |
шка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на |
— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он ј |
n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> < |
аш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не зна |
адост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пуст |
спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумња |
рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, |
више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Би |
екај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче по |
.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затв |
брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, наро |
S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — |
у, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како |
{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> < |
>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим |
сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мен |
илазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и |
еби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и |
ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпо |
питам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p> |
ди шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших ств |
ориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући |
д ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</ |
жа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвен |
о од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без д |
{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме |
Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања у |
</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам |
а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму н |
S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера |
е ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да ост |
/p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добр |
ту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам |
ка а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигур |
осио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ид |
ој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој ист |
абрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{ |
били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац |
ам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> < |
устисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Рак |
се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима |
је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Мо |
сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују |
пи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи о |
ем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У ку |
е син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узруј |
ослуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим с |
лице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође дост |
слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимз |
9001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али |
сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подн |
вршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати |
већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после |
а му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p |
инограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права |
господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца |
х.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и не |
а масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник |
нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и |
S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем. |
е вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак |
и богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми |
нде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и |
Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о то |
— рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено п |
и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим |
бач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понавља |
ол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити н |
ље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за |
="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сах |
се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба |
у преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, нек |
сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, |
<p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с |
о намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу изм |
ехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу |
понице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигос |
и амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа дру |
е затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} |
и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти |
оја вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене |
<p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка |
— ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потраж |
p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, |
бље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како са |
ежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза |
нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ при |
Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по |
ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе |
нао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мим |
ију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— В |
исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао |
вникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, |
утра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, о |
ебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли |
/p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побр |
ао да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части! |
повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући п |
на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и х |
су крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! |
ред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, |
то сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљо |
дник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре ос |
андарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче |
к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што |
ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата |
за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> |
епеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци. |
/p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у |
ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем |
рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо |
ончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је |
беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само шт |
>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад ко |
Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> |
ио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> |
утра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур к |
под јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам |
иш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и а |
Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни де |
..</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово м |
ува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни о |
ане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам и |
<pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p> |
/p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где |
не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину |
очнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну |
м разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, |
>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, |
деш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољу |
</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у м |
на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а |
<pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, |
оћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шт |
</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> |
а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад у |
одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби са |
окања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> < |
уседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До |
и у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме |
то од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили |
ити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра н |
p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудори |
бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога ч |
мам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад |
ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посл |
/p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један дин |
.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Т |
нцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се к |
одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— |
наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми з |
Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који бе |
послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?. |
</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...< |
јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она ост |
у унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиром |
какве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од г |
пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изи |
мо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку ста |
че ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, |
подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом! |
о да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустр |
ја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љут |
аље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— З |
рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону м |
<p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — об |
састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних при |
г стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ п |
је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам |
боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и да |
ам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си и |
b n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместит |
тисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружу |
и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није |
p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта ј |
ећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> < |
код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви о |
други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да |
ац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије |
...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потра |
ола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али |
не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. нека |
била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умр |
м газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоће |
у у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај га |
је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе |
ослом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код |
пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам би |
емо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и |
итије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад |
гачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најз |
ијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знат |
и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} |
каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> |
игара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запа |
Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини мога |
био.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји |
> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да |
е девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе ко |
ј сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука |
ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога |
„линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му |
ва, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> п |
без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме |
мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе по |
е ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отпл |
налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао к |
<p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смеј |
ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите |
чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога |
.</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> |
ти добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору. |
лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, к |
та да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући о |
е у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам |
тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овак |
да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} По |
сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико |
ствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи |
дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослу |
о прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш |
госмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и л |
роњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно |
Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг |
немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако |
м, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и поче |
ута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразован |
ј себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурис |
есам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Мила |
уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му в |
оре не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито... |
сподин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише |
розница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишиц |
, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било |
само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О |
Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у к |
леда је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ств |
каш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино |
ост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћет |
евима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици н |
е ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! |
и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} |
<p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> < |
Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, |
д би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а |
те према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи |
н нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помог |
вог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добуј |
она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију |
сам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} |
ре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашт |
туљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару. |
>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад |
икога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти з |
>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Н |
... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо пр |
платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... т |
и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што г |
ао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да |
а се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „лини |
своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са |
за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обу |
м.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима н |
вореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласн |
м у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С т |
ђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцелар |
руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику |
, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпа |
људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже |
е разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— И |
их се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> |
сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, |
вље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Б |
да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи |
ан мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике |
ата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао |
ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи |
азно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цр |
спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се корист |
ожим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао |
на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити |
док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније М |
факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати с |
У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: |
разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радоста |
а га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, а |
м тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узет |
ан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако |
ко, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и по |
ан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно |
добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тич |
ј оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да д |
ио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад сврши |
н је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци |
еме, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Ил |
вој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријат |
.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, |
признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа рук |
дан био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао |
х и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имо |
беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и |
владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете треба |
ета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку па |
очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нек |
ве разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па |
свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут |
кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту |
>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао |
исам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му ов |
датке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону |
аче за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... н |
е, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно |
</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загреб |
S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам |
м, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање |
ед вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мук |
многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет пр |
д кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа |
и је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше уз |
м, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица |
ло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих |
лнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово ј |
на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитим |
ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо с |
наци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва о |
сец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не ради |
изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с |
тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје жити |
једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче |
јући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једн |
јаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се |
ло је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох з |
ле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак. |
{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p |
степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили |
p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, |
који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим т |
жим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> |
ођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно |
псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... |
лна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у веч |
<hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, |
љају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Пан |
један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам |
усио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике па |
о“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би |
се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су тала |
анта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учи |
та бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— |
вог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђав |
огао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Црк |
p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да сп |
до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам ј |
био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повика |
дмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није |
кох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дв |
мор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p |
о сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то |
, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p |
аци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укоч |
вих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи бу |
, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше некол |
SRP19001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и а |
рок, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклет |
сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оц |
два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брат |
доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше. |
а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веом |
ју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајк |
урнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{ |
ну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} |
а тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад з |
писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не |
један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шес |
>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали. |
за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у |
и за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познато |
меном мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих ј |
са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је пој |
уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних пе |
убав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> < |
уговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> < |
но велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве н |
која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка... |
еџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се |
рм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се т |
празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све б |
адовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда к |
Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— |
оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, |
о корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} П |
један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</ |
еко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком и |
се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помог |
могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} |
о бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а |
ам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу п |
ба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу |
издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на је |
вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја |
ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беш |
хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и |
нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред |
н и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p |
исање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци |
е беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, |
ка милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах |
в да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо |
...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте |
аком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за |
ран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до пр |
тор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде и |
онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слуш |
мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај |
ричаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан ј |
/p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код |
тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добије |
на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Прол |
чем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не п |
>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" |
ом.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче пол |
а <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с |
сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} С |
поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имал |
не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста |
ред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> |
боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра н |
оред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — |
што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> |
До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста |
захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>К |
еше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} |
а се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чу |
рад да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих |
и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима |
нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који б |
се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као п |
момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на |
док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду ко |
о. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште |
или весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у |
у шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетк |
згледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер |
госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</ |
манув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код го |
имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су та |
e unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало |
та и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, мора |
то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, п |
о комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није си |
p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалос |
, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме гос |
ах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници каж |
>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, |
исам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нар |
ако ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</ |
p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија |
Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја |
што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четврт |
путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу п |
зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био |
т је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт |
х, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb |
лу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без с |
ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети |
енице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} |
, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан б |
а за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех г |
нути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога прокл |
питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који г |
као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се о |
ва, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему он |
</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у тр |
д су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је |
</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као к |
.{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p |
заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не зна |
ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, |
>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Освет |
о натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... |
пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> |
р се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном |
ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> < |
се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак харти |
p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам |
Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја |
се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— |
ве до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Шт |
кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти |
екратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за кој |
! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема ни |
те, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — |
мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па р |
у.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управн |
римакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу прија |
рих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикн |
задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, н |
ено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас |
му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало |
трого ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. г |
а те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</ |
ао што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер с |
..</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Пер |
х место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{ |
Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас п |
као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p |
ђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Ж |
а кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим |
пио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута пол |
} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте м |
та ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рек |
го ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> |
е могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да види |
казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="24 |
... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му му |
имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље угове |
која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам |
на дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита |
е ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с к |
ој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При |
ед вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као |
Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом д |
че наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он |
ли управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер друго |
се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам наша |
смо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пе |
г вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни љу |
име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован г |
</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах до |
шло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нис |
гледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p |
да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и |
них људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад зала |
емаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и ј |
ах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или |
часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Беог |
} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Ка |
о колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи |
ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо м |
нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад ва |
пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џ |
их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четвор |
ченице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p> |
лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету |
глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер |
Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо ово |
ио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута сл |
и, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да |
ури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p |
а кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после |
и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, |
ба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла о |
љивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено рефе |
њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, |
посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла вид |
ењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, |
код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио |
два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто |
ко исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — |
рата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем |
јлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хл |
м тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До ви |
м бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те |
.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пол |
у...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> |
добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да |
би тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласк |
а:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Ја |
одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао |
и сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам |
нате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног |
а не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је б |
измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дањ |
им мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао |
х се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шт |
се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек по |
чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хла |
/p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том |
даду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на по |
палење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни |
и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво |
га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам з |
рукче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— |
нало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој ку |
ао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се |
друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стре |
и га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно |
рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љут |
трошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; ја |
одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу нап |
лим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од |
/p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само ду |
себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога |
и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта ради |
ну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>С |
епим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па |
куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога к |
— одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да н |
кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као уб |
шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласк |
е, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито |
ну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срц |
</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем гла |
Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— |
несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и прес |
још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа с |
тере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед |
буђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби. |
>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као д |
учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Тр |
био сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том |
ти како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи г |
S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну |
сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога ни |
ад, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као пу |
ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шес |
ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица |
лним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S |
е псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам |
. из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се промен |
и, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и а |
обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спрем |
то нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни по |
Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака |
од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако и |
ци, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, про |
.. лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан |
о пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јес |
ило, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево |
ету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су |
своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб |
сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <p |
</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамно |
павам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком из |
} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био располо |
о да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших д |
— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозо |
утра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на |
<p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као |
са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко |
ему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану п |
тина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре је |
ча Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице |
е да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срц |
о!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега у |
ари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећ |
га стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одаз |
агради!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Ал |
<p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — вик |
.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао |
, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а рест |
каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохо |
ини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пре |
Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни |
трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радник |
од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прош |
већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега гд |
="SRP19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа |
="SRP19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на |
та ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку |
хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виног |
на и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, с |
се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 |
, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изглед |
пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне |
више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге |
.{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; |
не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p> |
и доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— |
како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео |
рећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатк |
е, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се |
час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама |
е да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, |
о пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив прими |
ице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — ц |
ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио ка |
е, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и |
лако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђак |
упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на |
е отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у |
е тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао. |
ов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло чес |
олутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изи |
пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се на |
то као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и о |
уће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по оно |
се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништ |
ош је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд |
ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки |
ву и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit= |
ито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а |
сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Чет |
ра ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред |
, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља мог |
њижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p |
орба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њ |
Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам м |
и отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог |
на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред куј |
Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> |
ћи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p |
аде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред ве |
а ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> < |
крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при то |
После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице! |
} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто |
после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} |
риметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладови |
пустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови к |
нског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, |
Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал. |
ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он пр |
видети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам |
адаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим |
куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао но |
дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли за |
је ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрм |
дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи |
знају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто ни |
реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мо |
:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док |
оћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен |
>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам про |
p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" / |
алио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chap |
> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет б |
оника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и |
и, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме и |
> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је б |
али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете пос |
муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам мор |
ало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и |
што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у р |
спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опи |
на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати. |
после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а |
шљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наста |
егнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе з |
послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадн |
оче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње |
што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што |
она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је в |
гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и с |
едај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствар |
куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да глед |
, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на |
јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога м |
дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако ба |
p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, в |
ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привук |
</p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, |
ак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам |
девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топ |
и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим |
.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвид |
вађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа би |
, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да н |
о.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и |
о вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико |
гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата |
са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним |
ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем |
овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим у |
радала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p> |
шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један енде |
атити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципел |
оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> |
ако обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па |
које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Је |
естано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих |
ане казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам сам |
адо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио |
ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те уз |
а се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па |
овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што |
чионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> |
одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића |
неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред цркво |
Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики |
е, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио пр |
ако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати ко |
то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле |
равком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p |
па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао |
да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у р |
се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној |
јено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} |
оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који |
ристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве п |
све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустри |
осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом прову |
њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по н |
ате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти каже |
сећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам ју |
...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за мод |
стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам м |
> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> |
рао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погре |
или и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио. |
ељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у веч |
на па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам па |
та бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у ру |
имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у но |
их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства прове |
а идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>Пос |
уче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом |
еху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шег |
— ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> |
е хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један г |
вке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута |
ше само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух |
јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не |
удове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла |
и до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности |
..</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврши |
</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кварти |
н од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, н |
ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш |
и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам јо |
сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био са |
, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатк |
, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бо |
ут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам у |
не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних. |
о ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госп |
ужи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добић |
ћ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгреба |
p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> |
и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пу |
ко, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што |
ртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао ј |
ане одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам и |
м добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све |
дох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније са |
и радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћ |
старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра |
p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ни |
толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико |
ер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најб |
ари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу |
лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> |
</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а н |
обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам |
ара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> |
лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да |
ик немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> |
такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има дес |
гог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb |
рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустав |
. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се од |
е што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме |
д њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, |
унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са |
чело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па н |
.</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испа |
ко захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мерм |
<pb n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} |
јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Вели |
седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p> |
ећ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа. |
— рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим |
.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом |
утак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са који |
ам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на |
<p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Але |
ли сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата |
<pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних ман |
та друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} |
а још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам св |
ад.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом |
нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло |
све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} |
оја нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> |
стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз |
добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих при |
на ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити |
струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз п |
.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Та |
укава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> < |
сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још т |
ли и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био |
пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној |
је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима |
о, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; |
леда ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и до |
а што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно |
где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извад |
и у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва |
а врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се пре |
Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док |
ш теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног д |
ђе још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не |
,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да |
читаше ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу |
алеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Те |
, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се |
а да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље за |
тикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... |
рло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим |
оже пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p |
p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело |
пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба |
ест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника |
ече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!. |
о сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, п |
ао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изи |
школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно м |
и а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам |
ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну ки |
да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако |
и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У по |
стано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене та |
те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било |
>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кав |
Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у |
е пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем н |
...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, |
ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све д |
ни ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код д |
опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене |
<p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> < |
ример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет |
премљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто |
онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што са |
рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и |
а с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.< |
е мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми ви |
у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли |
праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме друг |
мео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао г |
ратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да |
ох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што |
, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не |
пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох |
што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пу |
/> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је о |
.</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опе |
ње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добр |
ка чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћ |
?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да прено |
да све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} |
p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Беогр |
ре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио и |
он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p |
кле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни |
аред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} |
хати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао д |
чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан. |
о ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео б |
е гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не |
Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закљу |
падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару |
е дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан |
к, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био |
>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем |
</p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим |
="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, ал |
беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и |
а, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а |
ан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни у |
сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па |
ће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у к |
зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бок |
за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћем |
> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год |
м за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледа |
што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгр |
ј благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако |
се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече са |
293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих с |
аклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалу |
о оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одво |
.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је |
стали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуж |
само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако по |
p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што |
под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о |
>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> |
си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p |
љене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути то |
ечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пе |
Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам |
стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би |
а му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, |
те људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова |
утовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-т |
ахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а |
> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви уку |
ицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да |
удио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напр |
> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.< |
>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради |
„нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија ка |
могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које |
богом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол |
где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде |
нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Го |
рло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредиш |
а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због ч |
тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ. |
зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти |
о што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном м |
S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи |
сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кро |
ва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поч |
ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на мин |
али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, |
едну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; |
примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос п |
у овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред по |
ратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско дв |
па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; |
омично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> |
Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао д |
шао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напак |
ако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само |
обро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми |
а, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада |
ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ј |
они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам с |
кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео |
примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно н |
да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да |
ашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он |
p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по при |
анем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми |
ли брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје |
<p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних |
овао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добр |
госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништ |
нам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишт |
ећ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} И |
а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех |
а ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај з |
ушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се ра |
је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отвориш |
два изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они. |
се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део пад |
ј школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто |
p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на к |
сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...< |
кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а |
...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но |
е следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим |
ијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ј |
одине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији ст |
дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га по |
, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удар |
на је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам |
ам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме с |
друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити сам |
ам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам |
ам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p |
ђох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али |
е мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши ч |
канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да |
објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} |
ст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска |
ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га |
врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу |
биљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим |
м кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</ |
, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Б |
оред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ра |
у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са с |
да, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S |
не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осет |
еће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су са |
црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — инд |
ини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ п |
ујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на п |
в поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S |
акедонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналаз |
опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам |
више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, је |
ј испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени из |
говорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролаз |
ице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме вид |
уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо з |
ворења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p |
..</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећ |
чувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,. |
ако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мој |
и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече |
плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврш |
на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову вар |
и комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро |
можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирот |
имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година с |
бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођ |
>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола заустави |
азгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер о |
ћићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} |
беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио с |
им инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухвати |
а није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у |
ји ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим до |
осио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пи |
но речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Сл |
ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се |
лачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори |
и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог у |
p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан ч |
и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кр |
дник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!... |
— овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је о |
цену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело... |
о нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу пр |
што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу |
елити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милос |
сове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четир |
дноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим |
нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио? |
у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а |
ом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том с |
ут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него |
време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време |
..</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мн |
пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стаја |
.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један |
он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео м |
престано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, з |
а оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, к |
је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> |
</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам н |
ти колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а |
ачин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, |
евету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с ва |
у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дан |
у...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији св |
вољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто нара |
а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог г |
вадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али леп |
еклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Беогр |
дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободн |
.{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} С |
шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону маз |
увише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске |
ом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад |
стати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће |
ећ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне |
у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, ка |
упих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи |
м ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов |
е да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком са |
а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— П |
ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми до |
од куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, је |
> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади |
Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сут |
" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њ |
, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред м |
отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи |
до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па зат |
ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет с |
есечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остан |
о у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто |
исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није |
е ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, п |
да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа |
осла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то |
месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману |
ник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бо |
у...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са |
ења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме |
кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта |
од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динар |
у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад |
убим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ |
брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као к |
у кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је к |
...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја, |
а!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до че |
ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb |
у комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи |
/p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... |
Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сла |
<p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топло |
управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" / |
ло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15 |
оме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито |
х неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p |
и, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обу |
чак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са |
о обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с праг |
шим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао |
двикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе |
ер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је бил |
одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући би |
ак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бада |
овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, |
еди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кро |
/p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и на |
18" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није пове |
рофесора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ак |
тавим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто са |
гнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, до |
ит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S |
ко сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, |
што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код к |
о радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете! |
аре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p |
зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну |
ође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 |
кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване |
не и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, |
<p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p> |
ршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајно |
ати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах и |
зломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико у |
најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу |
стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао |
ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жа |
> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да н |
овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p> |
ењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва |
икама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну оди |
Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ д |
="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сах |
јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ |
нио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на ме |
ко се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и с |
> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> |
усом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао ре |
се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време рас |
и би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично о |
ана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући |
, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слуша |
под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— |
преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђер |
све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прав |
е.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси |
ја је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште |
ошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ |
нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</ |
ругом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јављ |
p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад |
торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу |
, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада им |
ата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с |
о да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и |
p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пож |
се глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да |
ео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би |
кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} К |
ам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра об |
/p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="23 |
м страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога падн |
.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Це |
направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та циг |
идех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако |
све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не |
сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, |
ћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам ка |
које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно |
енуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би |
тећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Ше |
одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата. |
ем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој |
ало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јут |
p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p |
: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из о |
за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p> |
т: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али п |
ло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два са |
p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p> |
..{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам з |
њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и т |
, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и |
ље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине |
е.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да |
оришта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{ |
сам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, ал |
хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не дов |
уги па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгуби |
Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њ |
инца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас ч |
ига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не |
олико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, |
т лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она ба |
Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, к |
> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је о |
и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог |
глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже |
а ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свем |
S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— |
вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав |
а потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах |
ницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p |
ло могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, је |
спођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> |
то није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветл |
ме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да |
— украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар н |
мо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се |
нем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо |
вима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажи |
арочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала |
>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Н |
>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо |
а се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најза |
ћи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{ |
газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спре |
видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго сп |
о по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остај |
ако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не па |
ек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху нај |
па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго с |
јем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле |
на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то |
ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавил |
ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро ни |
и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</ |
е,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се |
брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле |
који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђан |
b n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам |
х рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p |
загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да при |
сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, |
будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још |
ј постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим |
p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се по |
а знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с |
ијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео |
а руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динар |
, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из |
м две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно посл |
таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p |
сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, о |
Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим ски |
ч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ |
е се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и |
учак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а и |
куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа св |
на је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје |
.{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> < |
, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на |
ла је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам |
о криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог |
а што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражи |
ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, зад |
се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана но |
— Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У шко |
год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ип |
ито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби |
ну славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако |
нтиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није |
р две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и т |
p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ј |
ници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и ва |
е?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много к |
мо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја |
p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господи |
мо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас с |
у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се на |
ам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарат |
Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти |
p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт |
тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не с |
може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај о |
писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоск |
ног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и |
е...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на |
нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја |
нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго с |
ка...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец. |
ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из кра |
е: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо |
...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који |
кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пи |
оје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збо |
поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годин |
еш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, |
а се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под ми |
а њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p |
ко смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и шт |
бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком |
арима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам |
варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p> |
о укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће |
равао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у |
се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Ни |
="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати |
ење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсеч |
изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у шко |
накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се н |
. има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући |
ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> < |
ст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збо |
ног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста пла |
..{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчиде |
е бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то.. |
..{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах |
дник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, ос |
бро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна |
а...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до с |
да, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје |
ко јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде |
, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп |
на забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље |
p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који гр |
рмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сен |
ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> |
ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, мол |
квим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи др |
марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву |
рашно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењ |
о а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> |
ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p |
<p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничег |
орих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не |
ан неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће |
радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрест |
е није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени! |
храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом ни |
јали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спреми |
олим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара пече |
кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузе |
!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави м |
витеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила |
(у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спав |
ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> < |
нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је |
нило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... |
о судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву тит |
нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче |
ем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео пол |
/p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћ |
прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ |
но ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног |
идао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> |
лонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, |
ече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио |
е купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, |
који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу гд |
ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, см |
онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сах |
а је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад |
о би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих |
дићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему |
скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где |
друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писа |
ске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И за |
ако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа! |
ји се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито. |
ше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Б |
, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од |
то ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам |
оле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у |
ворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао д |
к заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано кан |
чења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, |
јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев дон |
ући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било... |
стом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слобода |
а желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ств |
пе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само |
— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одр |
е што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> |
сподин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p |
ли раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично |
е, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишиц |
> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво |
за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу |
и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета от |
мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да може |
славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најб |
да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљ |
е красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажај |
путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, би |
: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели |
бра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...< |
алеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из |
гло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу |
товали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој |
ер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једн |
али.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како |
вој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџб |
— викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?.. |
ављене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим мој |
е дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред с |
лико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки к |
а Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом шт |
а да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се |
> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за |
</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам |
се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није б |
ати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у дворишт |
х шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, какв |
едно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и |
стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога ста |
о поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем |
да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу |
ила за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе упра |
</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјут |
ука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад ј |
а ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p |
p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђе |
ости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— |
исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода.. |
конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? |
<p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учи |
огодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Мож |
ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Милан |
ије познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону ч |
.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није |
а би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} |
а једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рах |
то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кро |
исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и прод |
, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на |
одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један у |
>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> |
динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла |
у плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја са |
ика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца ста |
>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим забора |
е пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, |
јасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пр |
— рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... сам |
ријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је |
шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што |
ри улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена. |
идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту п |
а све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам |
авно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да от |
идох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам к |
датле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" / |
мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш |
е проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане |
бине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује |
ела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушил |
покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једно |
днети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ј |
ах; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... |
са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године. |
<p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао |
други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се |
ре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хла |
>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља |
ити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{ |
су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак |
ђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и на |
карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и |
/p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по |
рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код |
м како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те за |
и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани од |
каменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да с |
бро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</ |
са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Оп |
ве стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћу |
ван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од к |
и је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како |
сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, |
е ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш д |
охе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S |
еки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} |
лагајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад с |
коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије пр |
оверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, |
који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, |
одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</ |
онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с |
ло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би г |
ађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и |
дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на |
у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас |
.</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да |
о утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече |
ле опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на |
а; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опе |
школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се ј |
ци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика |
део сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана ј |
од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера |
сле вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При п |
и па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе о |
<p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти но |
а револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је њ |
у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>У |
> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврш |
з куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да |
то сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме |
мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста бра |
е и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> < |
ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста вр |
уком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дува |
која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече |
љу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко зал |
} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, |
аше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине |
е тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли о |
одуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> < |
{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</ |
} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу т |
трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши |
амо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пе |
али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p> |
е опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро јед |
из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисм |
ј имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из д |
> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n=" |
S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не |
а за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали вре |
ред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара |
е да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још ов |
веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p> |
> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па |
аљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад |
head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се |
p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у је |
ко би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо |
А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па |
есто био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>К |
збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p> |
n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда |
дмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући м |
<pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> |
а Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што |
ури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од |
p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Оп |
уна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми |
ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V |
и другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљн |
одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,.. |
нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед под |
ња ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S |
оћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите |
чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Та |
зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, ал |
бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву п |
> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сах |
осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад ви |
а ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отић |
или беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам |
пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је так |
е ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што |
.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио |
ећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети... |
, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше |
> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми ба |
вимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни о |
потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи. |
није и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.< |
кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми г |
<p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме |
ад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флаут |
> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалит |
n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{ |
се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува |
напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми |
ена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једв |
<p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу |
лу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у двори |
увише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на |
а разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушил |
међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Ш |
оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не зна |
б бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мо |
ехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отре |
е нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није |
по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме |
{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори проз |
>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.< |
с умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више |
хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разг |
баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да на |
и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p |
епу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да |
>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> < |
p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се |
ог школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг де |
не собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} |
јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p> |
читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S |
} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Пе |
аја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поц |
газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сења |
чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, |
и топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" |
није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није, |
ак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било |
ахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно про |
ају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} На |
тајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала т |
кључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја с |
кивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хасни |
дужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57 |
з Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад б |
м на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му с |
>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и |
рчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p |
</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се |
о угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где с |
своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} |
и, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан |
рад и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се ја |
рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с т |
{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} |
нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гад |
бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра |
lestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расп |
штају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави о |
пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељ |
ти, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем |
м воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калем |
<p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговара |
њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем н |
ле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгеб |
сму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришо |
о нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређен |
то сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>И |
Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. |
морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, ода |
ћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништ |
лико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дв |
дној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је |
Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладн |
дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни |
де сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим дру |
дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба з |
рисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ј |
н на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза |
код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа |
она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p |
да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Про |
сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућан |
ајзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за |
м Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, |
и.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, |
да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb |
ја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{ |
едложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара н |
е и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и рани |
не нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћ |
ви ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S |
— прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу деша |
г друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао |
и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p |
без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мисле |
даше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем |
ом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапун |
сим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— О |
>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога п |
рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267 |
а тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у ва |
смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без кро |
ула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много св |
били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код |
ћама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споме |
p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре.. |
усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су |
ико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n= |
ав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Мор |
гледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна |
година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на ча |
часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пер |
ког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зи |
та.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} У |
{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације |
ом па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после р |
не уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не |
p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми |
у па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га |
ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново |
елог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Ви |
а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,.. |
ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас п |
их.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSectio |
е да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног |
estone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођ |
о снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских с |
друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваон |
ног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо... |
се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, |
астопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку о |
SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, |
осле краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред пи |
ручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Он |
јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чи |
апе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако |
јала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— |
а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим в |
ра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо п |
павали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од ч |
ти...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пу |
оворих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш |
оложај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носила |
та, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран |
ала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опе |
ата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново у |
моћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су |
Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p |
мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,. |
потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они с |
атној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирн |
то је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да |
е се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, |
убав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку |
ок ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час ско |
пред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушат |
десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за |
сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 са |
куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест мес |
се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи вр |
и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> |
у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја. |
који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и св |
вега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и |
ој намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћанс |
ислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S |
ли да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем ред |
ршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велик |
ам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, је |
е више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хран |
асмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и |
ив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти о |
а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахр |
чидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео |
де уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухо |
растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после |
вац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у |
оље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што |
колских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и св |
и стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно п |
атији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone un |
где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи |
Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, |
ствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> |
ати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма бе |
казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после п |
а ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му сте |
јати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао |
обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у сел |
мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи. |
на, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили пев |
{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рање |
но је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гав |
.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долаз |
а, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и о |
коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и на |
атио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани о |
беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних др |
p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то |
Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја нема |
е лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад с |
ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али к |
ање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не ми |
он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржа |
а исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад н |
Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радо |
то смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито до |
еше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва |
е воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у је |
млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало |
д нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрх |
и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Пос |
у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} А |
ту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим р |
Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго ме |
г,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцка |
ило цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири |
н и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома леп |
каквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да с |
и, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...< |
на, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, |
пет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јел |
продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S |
Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разум |
" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаш |
.{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратим |
се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се крета |
одине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам... |
и било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решен |
ром и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} |
усрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађе |
не!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" |
шим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлад |
лату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца |
да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и приј |
ири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: |
одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у |
> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе н |
д у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам зн |
аје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја он |
четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој реч |
ару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња ј |
је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је |
шао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам и |
ора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће! |
влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога к |
роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изаз |
су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!... |
и!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</ |
ли.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милан |
ник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па |
нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> |
а онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, к |
и седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} |
пођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с ме |
мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладно |
?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар |
робуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p> |
један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а |
/p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами с |
награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и вла |
ио...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара зах |
кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног излас |
поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама |
ста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја с |
ема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали ка |
ворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз |
се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, |
ет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, |
Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индус |
д остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми |
не и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех |
издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кра |
ам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржи |
од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има |
им!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</ |
о! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — |
рећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога |
и речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разув |
ло ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Она |
мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, н |
гога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше |
андила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном о |
адиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом ј |
н већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред к |
и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n=" |
лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих ле |
<p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо ј |
..{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег |
., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове мој |
ријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак з |
у и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино |
жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пел |
S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> < |
ј кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, н |
гао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се ок |
које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био с |
спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано |
х ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим пр |
>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да |
м,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 |
и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Н |
си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,.. |
у ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фи |
огао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последње |
о...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао ба |
а либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „к |
дећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— |
чита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једн |
опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb |
.. и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Бил |
Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код |
и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и |
се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати |
а не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљал |
Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" / |
p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а к |
дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључ |
грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што ур |
бицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и |
није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који |
пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се о |
ри године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећ |
а обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести. |
досмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о |
претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у вар |
шта, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне |
доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио |
исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале. |
.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вел |
о не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одл |
днако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у шко |
зболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да |
ву на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>З |
да и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега |
гох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па просп |
овима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац |
ако хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике |
о мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Ч |
<p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосм |
лоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће исквар |
аде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми н |
ен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт ча |
говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да |
V" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то |
..</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чека |
знанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности |
замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима |
p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни |
па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — вич |
м на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, |
и, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали |
ао оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да с |
ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по |
ад, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз п |
ио велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пе |
ца, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужно |
ion" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и пече |
ковима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потроши |
мога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тим |
гупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта |
саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ |
на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог |
крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели к |
је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох н |
огох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почн |
ме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној |
<p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да |
председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се |
... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на жив |
било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и уми |
мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато |
сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја |
— упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, |
игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни |
S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи м |
p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда при |
опот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље |
жати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а |
мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур с |
p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека попла |
у) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас |
владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — завр |
говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је И |
ојави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> пр |
к разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрч |
ла, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој |
тсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видет |
а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... |
шце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али |
. овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136 |
ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окр |
м и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за ме |
опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се с |
S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали |
еб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда |
ене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и |
} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембр |
тарао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с који |
са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице |
а још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког време |
зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљив |
у чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: |
х да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здр |
а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да н |
ангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</ |
мори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ниш |
повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу |
његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у на |
зва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко пр |
ече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Запове |
за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуч |
еше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се д |
нице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <mil |
е цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да |
ећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане раз |
епенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче г |
премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше |
арији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљ |
ох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у к |
атка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку го |
еш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госп |
д сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и р |
ам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучи |
, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да га |
p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због с |
оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Па |
ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долази |
офна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли |
у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене |
е изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>За |
липсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5. |
побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — д |
ижавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били |
елики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох |
лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, го |
ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ н |
p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и |
што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и ж |
сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад чове |
.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> |
ка година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не |
.</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио |
а кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед боле |
има у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p |
е да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закљ |
душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу |
ћи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, д |
ј палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гроб |
p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у |
дан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао |
о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је сасл |
т за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових пр |
сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао по |
ешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево |
еда и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде ра |
омамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови с |
неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело.. |
сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали |
едај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— |
оњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред моји |
о ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, н |
Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад |
причах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— |
</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показ |
м пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађ |
и одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одриц |
чно па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.< |
<p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме |
им снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех |
и се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам д |
.{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле п |
мо!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и с |
не, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у т |
распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је б |
е!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упу |
јаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе |
м код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са |
да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гости |
ирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи |
изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу |
о читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> |
ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет д |
кла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две бел |
да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазил |
еду школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни тол |
саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или туч |
мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохвати |
ћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала |
те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у стар |
="SRP19001_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио |
прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћ |
чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче је |
то.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> |
Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Д |
p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега... |
60" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји с |
сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, к |
једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Н |
ене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није |
... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — р |
Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу |
х из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије |
, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли п |
Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — о |
лке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} |
о опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узм |
е је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити увере |
справити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— |
е,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се |
— рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те пр |
се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...< |
е подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прим |
дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и там |
т...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата |
дити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им ус |
ичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем |
аља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица |
е од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас п |
</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баб |
стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> |
теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох |
ада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за дога |
од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали |
е постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим пос |
трља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер |
} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао |
омаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чуд |
одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— |
м изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> < |
тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Бо |
— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив би |
не али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се ј |
а те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, |
ло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љуба |
ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту ниј |
девен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим |
бе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и ми |
жан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла |
лот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од зем |
остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p |
ао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не |
тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, |
и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло |
ме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на прено |
ти и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на |
} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђим |
одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли. |
е,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни ниј |
а на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка свој |
оба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао |
и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где |
{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{ |
не.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} |
носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ниш |
ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам т |
г времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два |
лазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до апри |
отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га |
ло ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо н |
едати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шт |
он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам, |
ола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце.. |
а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет |
међу дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући... |
.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта |
ји је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспе |
напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим зауста |
руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> |
м га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је |
дан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да |
овикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на |
ао неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху |
<p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сеља |
осматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта |
ишта друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> |
етњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло ско |
је изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, |
јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојиц |
као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сиј |
то више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све |
ајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, т |
тим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к се |
ијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док |
о стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на оно |
најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту ка |
х, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио са |
урно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, |
тена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближње |
јица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полега |
од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</ |
ши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у |
као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, п |
поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а |
нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико |
питах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи пола |
р запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, |
а тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпу |
топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани мо |
Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи |
чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изга |
...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загу |
за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пе |
/p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим |
од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад и |
хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја |
пресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо ди |
скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих с |
Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но |
о, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за |
ако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње ви |
ад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића |
— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели см |
...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задово |
д њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, |
и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију.. |
из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци |
ли смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у ц |
и искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешк |
и ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили гд |
дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа |
велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога |
.{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво |
/p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувај |
стије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молис |
тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув |
— викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што прави |
веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити |
и!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна |
м зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба на |
нађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не |
г дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждрав |
гох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скид |
, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је |
оворих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Та |
Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јави |
>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> < |
— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које н |
или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на пр |
кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста го |
није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви |
наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали п |
акво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим |
ака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —ре |
опли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држ |
ити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче је |
нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као |
/p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо м |
ба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да рад |
ба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газда |
нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У |
ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, |
орави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наме |
м...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи |
/p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам |
</p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не ос |
је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— |
.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла примети |
те?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... м |
ишану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу |
ричекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм од |
ампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Ка |
ковима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местим |
у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били |
е гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да |
сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали |
оћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} З |
на командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устане |
слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да |
пођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а |
ада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да |
след чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та |
ио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онд |
стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} |
.{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! |
као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији |
ио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио сво |
на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што |
илу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Н |
ам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајућ |
ох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те |
p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од је |
ом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> |
ам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> |
а ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— |
једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда |
га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати к |
аједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл |
а, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, |
ад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту ма |
подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговори |
и никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — |
нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао |
радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" |
а овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео |
ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type |
pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињ |
ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са |
један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где |
на.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао про |
стао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да |
.{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икак |
</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb |
рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покас |
је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући |
лади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да с |
p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепано |
са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми ле |
!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је д |
</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад б |
његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напа |
х за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њ |
у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, |
дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, |
ст; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти п |
прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као п |
биљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бес |
ина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шт |
тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити |
других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" |
, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, б |
н низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> < |
ћи.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пу |
врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија.. |
х.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> |
ка вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> си |
аче, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа |
огу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, н |
из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави. |
могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној |
возможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, беј |
ишта друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао |
олите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам ника |
устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер с |
> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али мол |
кер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећ |
да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо |
астоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево с |
оских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... уз |
овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као |
м једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!. |
најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у о |
оју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам св |
парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам |
ута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</ |
госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш оп |
олом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто |
сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама пет |
аре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде м |
ечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; о |
бишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p> |
а шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је |
седнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на ч |
ни:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати |
је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: |
ом приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног |
— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Н |
журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није м |
n" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубиц |
бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто г |
бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум |
радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво! |
и имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, |
во најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p |
а ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и |
доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес |
уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, |
рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар наре |
се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <p |
Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете уда |
очне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа.. |
био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, р |
кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шап |
поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мог |
идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао б |
хану где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад |
ђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у к |
воје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не м |
, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што |
ах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда в |
иком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече по |
најем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао. |
ш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чег |
рви пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао |
мзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање... |
што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу нар |
ам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. |
p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како |
вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пиј |
се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек |
њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра виш |
ува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће |
ла кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Мил |
о из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Ф |
узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не |
а дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега |
вао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак час |
<p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома за |
ју.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна |
/p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> |
укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а |
не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!. |
она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милан |
мља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим п |
те изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити |
ђе код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридес |
пим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нис |
/p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, м |
ући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе |
— па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем |
и у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем |
во је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она д |
астука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — |
моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати |
о се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јак |
/p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> |
p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="29 |
ада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, |
да паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста |
ко ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те ни |
кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатли |
ке...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или |
се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоћ |
д ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић |
ојим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познава |
ако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у |
и.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро |
тогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би св |
а, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао ку |
имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо п |
одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху |
— па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прв |
сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволит |
ем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам |
дног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на оном |
а њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен |
болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и л |
нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Иску |
руги мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наст |
ве сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Св |
те иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте |
>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, |
доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ ј |
осле кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ти његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, г |
шио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте |
у и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> < |
.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви м |
ни!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва |
имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у кра |
је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали |
Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други и |
ри реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У |
мили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</ |
јзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набре |
киде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и |
а буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или |
ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано из |
кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога г |
толице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и оста |
по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, та |
чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељиц |
и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што |
лазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?! |
се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter |
н један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам о |
здравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслу |
вог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у ков |
ах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђ |
ри даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пуз |
х све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти п |
купим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком |
ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па |
ти...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да |
ледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се вре |
датле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао са |
га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви с |
у је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> |
ад?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Буби |
пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да пос |
ста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, ли |
до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се |
огла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" |
и беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам |
<p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— |
редности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто с |
мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом з |
{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачека |
сла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном |
розора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... ка |
ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је з |
разницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се п |
је воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом |
У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну свој |
} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> |
зети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле |
сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — |
_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживањ |
"> <pb n="307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења |
за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам |
н читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и по |
м једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен |
да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје |
ажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непреста |
ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас ч |
о, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђе |
јмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука. |
та ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро |
зију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека |
т...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угле |
ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али н |
преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем ра |
езпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, |
4"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л |
емирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само год |
је ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, |
мотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцат |
ежака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би ви |
еискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} П |
аве за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да |
ам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглави |
ата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни |
?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога |
е гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ до |
о тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи |
ер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> |
и си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и га |
— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће |
е се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден |
а идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао |
вазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носи |
ити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" / |
начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали по |
Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га |
м покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст |
мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко |
/p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је од |
ти најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из А |
р од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па посл |
<p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на |
м са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме |
: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само шт |
ки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је так |
раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... |
} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу: |
је?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међ |
о сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...< |
тарца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је |
одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток |
овести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> |
занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и |
а, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; об |
и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — р |
ратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ |
још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једв |
ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав |
> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи |
па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој п |
ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја нем |
краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара |
о пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим |
, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често |
јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича ва |
ше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone uni |
еше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — |
ндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њихо |
з далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше |
уди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући д |
а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за |
онце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присут |
пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је к |
а где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао... |
ила је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</ |
, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном угл |
, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да |
ре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> |
дговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — |
о на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су б |
0" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу ј |
његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p> |
пио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо о |
е у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>П |
пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, н |
и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво |
за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благод |
идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> |
света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав |
аме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p |
е, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је |
стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и |
није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем |
сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пре |
тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шет |
Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да п |
и таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Гори |
заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељ |
ка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краћ |
а зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану |
мучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSecti |
ао што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих |
то игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у ку |
о, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на друг |
хнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку |
ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда |
за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{ |
понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им сао |
беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што |
груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се |
му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако г |
е, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уст |
одник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада |
ико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо |
но и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао с |
смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке вид |
и несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се |
ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њ |
о посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а |
те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S |
је могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, |
дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждра |
нчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> < |
бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати |
тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па |
у закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно |
се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S |
ар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој |
машне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео |
у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</ |
оре у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и до |
ка.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било |
мо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи с |
кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" |
а у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мен |
да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управите |
p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било д |
у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо глед |
Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а са |
сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Н |
вора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише н |
о сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Нај |
p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав |
вар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да |
ом руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцелариј |
речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!... |
драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза |
змишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један |
здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по не |
вољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их п |
спођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезар |
нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије ра |
pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно |
свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може |
> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито |
и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</ |
шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Н |
/p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све |
ћем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да |
же је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пир |
овек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном |
} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложил |
до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско |
ла, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо и |
/p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непре |
Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит |
Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми |
стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом исп |
ница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они |
дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра |
</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада |
рен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не бр |
најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не мо |
мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење по |
по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воде |
у и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако |
од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми |
еља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ |
е може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за п |
p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; б |
нао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена |
и се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радн |
дружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку |
поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да |
ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору |
у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се |
уча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на на |
и донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да |
и као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p |
ево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими. |
се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— |
...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну о |
она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> < |
просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка к |
ко нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђо |
p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треб |
кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љу |
свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била в |
са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била к |
а, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се |
и...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво одн |
ј усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p> |
Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не падне |
д мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збо |
сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да |
ни то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да |
адим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па ш |
дарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би.. |
примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си д |
се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p |
осадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>О |
p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разре |
н.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!... |
у, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и |
ао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу |
ли ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос св |
е ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и панд |
и ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добр |
p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим |
Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслу |
у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао |
школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да |
разну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Т |
тем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива |
} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што |
учку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку ут |
ћи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обу |
сто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхта |
ли само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем |
два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигн |
м непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу ш |
је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам |
ам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} |
радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у двори |
о месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p |
ије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих тро |
реба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдогл |
S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу |
сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође |
ај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер з |
ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију |
мислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање ш |
д себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у |
просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да ра |
само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме |
изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја с |
>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце |
пне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, п |
о стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, |
зијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И |
са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та |
беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим |
ји, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и |
V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину провед |
ћу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S |
p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох. |
и ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} |
.. непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдар |
шта ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам с |
ош била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ |
ањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога ме |
ко видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих |
обро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да |
/p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву |
увише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа по |
где пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе |
> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — |
обито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај |
— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја |
Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било пра |
?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, |
!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим |
т и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две нед |
жем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, ш |
емам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу |
твари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одр |
д сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — |
куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.< |
под пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића заус |
е.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</ |
то у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто он |
живање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p |
и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а |
рачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" / |
ујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пуко |
досмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично оде |
а се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице... |
ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кр |
ге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече к |
дан од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди д |
ему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испус |
зумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутр |
<p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред |
је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста |
..{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох оч |
грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p |
гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренут |
, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно в |
с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p |
ом, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речи |
рски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме |
од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуш |
дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем |
ца кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на креве |
... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — у |
осадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд |
о, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му би |
јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а |
</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ак |
д нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога |
спричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што |
н је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор |
у.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер |
па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изи |
{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе |
сам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ |
акав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, |
и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто по |
се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам би |
ељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно в |
иметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Зас |
> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} |
и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оно |
је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стај |
— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како |
он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене |
д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Н |
бише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га го |
једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта же |
олу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у кварт |
дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она мато |
у са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са сво |
у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром |
о...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу.. |
ђе и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, ка |
/> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Бо |
ђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и |
ути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није ос |
рду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер гос |
ахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p |
их ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то з |
и, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и св |
n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазр |
вих предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског |
"314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} |
ке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуш |
.. он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с мом |
<p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику рад |
анго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу |
ад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одл |
и у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар ј |
... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, п |
им кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се |
осмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих. |
оте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна |
<p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право.. |
. видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао |
о, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратко |
кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим ве |
ао из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступ |
ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашниц |
мо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, и |
је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке |
је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг с |
пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се |
е дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо вр |
е да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све |
д онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од гла |
"80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаш |
ресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и в |
оса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупа |
гу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касап |
пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} П |
зор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом пол |
туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете |
— — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ј |
пажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</ |
ате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: |
.{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само |
чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а |
ило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је че |
и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене |
кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — ч |
, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћ |
е би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова пр |
нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односн |
пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Ка |
олима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је |
р се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних |
ти отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p |
нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижн |
траја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече о |
оме се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао н |
још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љуб |
одираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се |
и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је з |
тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина... |
нта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред |
ди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пе |
а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да |
лази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред оглед |
госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена ли |
ом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне о |
ече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у |
мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољн |
о тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је би |
ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја |
Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до в |
аче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у по |
ицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим |
ки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху к |
азриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче |
/> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забра |
.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— |
сам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица |
тељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ |
е вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S |
аца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо |
па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе тре |
{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спав |
ин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, |
и узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли ода |
ве капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешк |
розори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зау |
познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а |
рна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљо |
ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па до |
ља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <p |
дсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић |
ти, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пр |
овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њ |
мо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>П |
3" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!.. |
шао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим г |
дног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се |
х смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељ |
може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у у |
ак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ж |
андила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица н |
, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу ниса |
корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљал |
ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су он |
он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја |
<p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S |
могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам как |
а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет ч |
} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за ш |
мо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће |
} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Бо |
, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од оп |
новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један гр |
ајгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Госпо |
ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чис |
е једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем |
јима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба про |
>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим |
аврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засе |
<p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одј |
вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> |
мој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p |
вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону дво |
и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је т |
е...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Из |
већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на проти |
ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...< |
Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацр |
чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инст |
Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изи |
свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није бил |
било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна ко |
ге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али та |
е она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју д |
Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, при |
.{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као по |
арче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах пре |
— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући ру |
си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми |
<p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати |
жем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати |
ело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог д |
S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш |
на, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да уст |
p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p |
.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — по |
{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам, |
а иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и |
о.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди |
о новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метн |
разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на |
присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер пос |
служивања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими |
била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... |
ојој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који |
а оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> |
зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи |
ред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник п |
катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, |
у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— |
к што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-оса |
>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да о |
, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте! |
ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тра |
брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, ч |
сле оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњ |
амо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао з |
а гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> |
</p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих |
ом.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p> |
толу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови |
м гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад. |
ам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p> |
ћу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима к |
прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" |
аља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком ка |
сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па д |
ржећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. к |
цама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p> |
х прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и њего |
<p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>Н |
капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино пр |
о, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> |
драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој з |
нику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направи |
ворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак |
е ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тог |
да ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — реч |
уда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим глас |
ећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отв |
еки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намам |
страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па |
робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а |
просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ |
ислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда |
Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" |
и ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове до |
поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’в |
о где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесто |
о ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако. |
, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, |
премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа о |
} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту злов |
према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам с |
ли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче пр |
емишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постал |
другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су б |
ет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку. |
чка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници... |
ећ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb |
јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се прино |
па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <p |
ок се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!... |
ако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све исп |
путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским |
у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> |
владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави мог |
нам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ниш |
...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, |
n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, |
бразима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад је |
ени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне |
ршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он од |
бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч |
учку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам н |
о сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она |
ше мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се |
ђе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља м |
ре заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не |
шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па |
е раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми |
љда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чу |
— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> |
му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, |
ним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохв |
, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли |
.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар да |
ађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице |
леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</ |
исам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов и |
ој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био са |
> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда |
кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дув |
ме помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које |
исле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још |
га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки свој |
е спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухва |
p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} К |
и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — |
мао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <p |
чај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича |
живања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки |
не...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Зд |
њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко сит |
...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ух |
, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непреста |
газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу |
једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> < |
исто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се ше |
, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког трен |
ата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, |
другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мо |
</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа ј |
ограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се |
а, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и при |
ђа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговара |
нао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита м |
ло одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме кел |
ишем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме сп |
едва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растур |
ли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с М |
ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што на |
а...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— |
ворим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Због |
је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосм |
и већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу |
казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да |
ко своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети ст |
ше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p> |
ј!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и про |
у то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што |
о кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непре |
ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостиониц |
ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је бил |
— рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тре |
мо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао. |
ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, |
Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n=" |
ер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и |
вору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кава |
у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопов |
и ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не г |
би остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице |
<p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Ц |
— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу. |
/p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ћ |
сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим ј |
хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а ше |
ређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{ |
попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржал |
ет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу.. |
поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истин |
држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке |
орица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле |
в и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав |
ве три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p> |
који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба при |
у...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седа |
на а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, моли |
је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је |
лике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на |
госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p |
о, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чи |
нем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз |
гу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је |
а је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо |
начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој по |
а?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад би |
оворисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај при |
трчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, к |
6" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отвори |
м...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — у |
ти мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово на |
ио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да |
е и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само |
ијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога |
о се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу он |
мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за ду |
је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао с |
оји је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам д |
ћу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а о |
му...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испр |
>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капк |
на врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Пр |
ла онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p |
било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испи |
он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рожде |
ебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенел |
ју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и оста |
круг и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{ |
пођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Пот |
рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капи |
p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи |
>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?.. |
ше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испо |
ако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="2 |
е беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па сам |
е и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта д |
ге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој |
руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зе |
цима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љути |
олу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— |
пча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створе |
Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пре |
ка је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало рас |
беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло |
подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="s |
мо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p |
играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе |
гови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио |
то за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У с |
се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме |
авно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде... |
а мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође ду |
рање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p> |
трпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани к |
е! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске |
нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је |
уражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} О |
а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да в |
квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, |
дседник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чич |
онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...< |
идим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се нис |
ите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позв |
p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...< |
е од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у |
упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисич |
сетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико зам |
ери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почн |
рно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше п |
ти и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље ст |
гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши |
да, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни п |
спуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „ |
спушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо |
осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе |
хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, на |
о сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настад |
<p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам |
новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решис |
омагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!! |
мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу |
сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, т |
е пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао са |
о узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође в |
ста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> унифор |
S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се по |
„Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даљ |
још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Не |
га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти |
но...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и ос |
лим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја |
— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и |
/p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Д |
о хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе |
то преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред |
тари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p> |
н је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од |
зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце |
битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта |
е иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима на |
ладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шета |
а видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> |
са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у виси |
?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам |
и...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доноси |
дини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати об |
зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— |
а врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у |
па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће |
видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, |
те се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њ |
чели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у х |
овеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић мож |
} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу р |
се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад |
ти...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја |
во извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и |
Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та |
кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> < |
.</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче дон |
те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали.. |
— рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећа |
чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а |
начајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово На |
да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад д |
д зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буд |
ваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их при |
ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седај |
е и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете тр |
од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осе |
р тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од но |
ело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> |
е парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га п |
нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати т |
скрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овом |
ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их |
ђете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> |
нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимнази |
о а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се пром |
кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне о |
га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? |
а да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и ж |
.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — |
аш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па н |
и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану |
е то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> < |
је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваља |
Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана |
е се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер |
м како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до |
и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довик |
тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Ме |
, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре |
укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и пре |
већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити |
p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> |
какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш гос |
сло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се |
ко табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пр |
бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме |
бу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа |
...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, в |
тали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не мо |
огу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год жели |
..</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n= |
{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код н |
и тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече |
дити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересант |
која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали |
и Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур |
знат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам |
е...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају з |
јде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља ј |
авало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу о |
мо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам ј |
Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке |
лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод |
ажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако |
ајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао |
вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинит |
у.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је |
х доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га |
и нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и |
тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би же |
арао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у лев |
ко и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухват |
киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десет |
ечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, ал |
Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у на |
онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорга |
не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спава |
, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори |
е одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио |
штеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада ви |
огло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, ка |
} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на |
па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право |
то; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да |
да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини |
с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим п |
S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ |
} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни |
комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бун |
казујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једн |
p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад ниј |
ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бит |
Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а |
неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чу |
ти.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече |
мо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим зау |
су по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развади |
тигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли |
ад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не |
— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше госпо |
до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочија |
а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред |
опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим ва |
наш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а |
— поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ће |
био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учти |
е вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бр |
т!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори |
чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не к |
еграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна |
и не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разум |
>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико |
зе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — од |
тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо |
ог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу т |
!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> < |
бро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још ниј |
ту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми бр |
је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити |
к.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изн |
двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p |
едседник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су |
наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право бе |
— викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће |
беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањ |
рих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није над |
е најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појм |
е топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет са |
е вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем феси |
нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама |
ку на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јут |
а што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог |
.{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час из |
на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> < |
ом на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он |
ељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докл |
ветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, мол |
госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, |
тим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше |
а заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} |
...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у оч |
<pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још п |
х ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога од |
а и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашат |
текнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни јед |
На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то куртал |
а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а друг |
ти: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко |
, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама по |
ацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па др |
неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за |
и.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и |
доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дво |
.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" / |
вен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на |
акије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему |
Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p |
а што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за ха |
p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p |
друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упи |
досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били пам |
ами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, |
ања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да |
ка, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви |
ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок |
{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безоб |
мах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну |
.{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на |
од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако |
олим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта д |
здвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; |
авља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлос |
марширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по |
еном зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба |
и, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих |
а!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морам |
.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастило |
="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и |
вљеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга ј |
Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправља |
ном, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме пр |
тим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за вра |
епеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало |
м очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити. |
атим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га остав |
рим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га уд |
атих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто зак |
чној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину н |
сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и |
а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> |
к те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> < |
гаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> |
ролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе д |
један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p |
ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" |
спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећ |
и разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да |
и; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођ |
в руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на |
мукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, д |
деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања. |
ш једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четв |
ицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред |
една, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</ |
еднем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим из |
се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{ |
р...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер |
ну крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих |
останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам мог |
p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да пову |
<p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> |
рану, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбра |
у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче |
.. збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; лок |
зећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у |
.{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је да |
о гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче |
/> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јаз |
p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу |
и? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам с |
Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу |
авницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— |
епере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подн |
— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако |
манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одел |
ли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на к |
ћем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, |
сам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од бо |
та је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме |
роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб руч |
етлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега. |
сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</ |
атих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка |
ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном |
госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, |
ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb |
кретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање |
спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — На |
е кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле са |
м јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну профес |
у није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која |
иђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење.. |
и: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb |
ах кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма |
та, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша |
розор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци |
у и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам см |
га био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па |
али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усан |
ело и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. |
корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Уп |
шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како б |
се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици ко |
ао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их |
после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, го |
и снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник |
ет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нис |
је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подб |
видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алекс |
мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо |
д имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја о |
> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устане |
еста, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</ |
и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека |
аших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао б |
е извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући ше |
о се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две |
ачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста о |
о.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За |
ни полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они |
а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... |
, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом |
још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам има |
, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остал |
— српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Ш |
ви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам к |
јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само зб |
да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.< |
S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући. |
корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се пона |
змеђу њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се св |
путише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту ве |
одине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не |
тни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозо |
ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече |
— упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибу |
у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад п |
га ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје су |
е с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један о |
и.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n= |
у стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једар |
плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста |
Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— |
ам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а |
кало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на |
еш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче |
— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... за |
што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачк |
ој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} |
.{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче ју |
ба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— |
учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S |
печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— |
ла луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</ |
снуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме гла |
, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—. |
281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p |
о какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин |
радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, н |
адај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а с |
па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спа |
ан, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— |
њам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, ка |
живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог друг |
дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер с |
</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, са |
unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу |
н.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам то |
..{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког |
ло десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам |
стављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> < |
рте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумс |
ј најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ ст |
же, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећ |
и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита |
опе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се ут |
ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди |
има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може би |
има; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окураж |
ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не тр |
.{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Уч |
да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико м |
/p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она |
ала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман |
врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170 |
тао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то и |
о, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p |
ено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у |
ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да |
сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте вр |
место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто са |
} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан |
на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и ц |
ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако |
узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, п |
и, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је |
/p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од иск |
вај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> |
у.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасв |
еме шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у шко |
ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, |
о куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше сл |
ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја |
ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p |
а полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла |
адан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — |
ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соко |
чану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко |
ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter |
повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах г |
алах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би |
платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а |
ко можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећ |
з тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, |
стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упита |
/p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече он |
и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не |
сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? |
им га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} |
на вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махн |
даред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седми |
к и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за к |
вори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто |
слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:< |
ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{ |
да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко вр |
ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> |
око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукам |
/p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем |
и: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— А |
зостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— |
Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Уз |
арица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фе |
арш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си д |
гледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христ |
оји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим |
ко...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са И |
: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одгова |
Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде. |
ено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад |
а не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, ал |
у не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и |
се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, |
од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби дев |
нара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на |
и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћ |
да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове |
на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти |
поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак |
љан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који |
река, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и |
осле да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да сти |
о два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлача |
на и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње |
.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, |
ао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командо |
плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла |
, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</ |
трпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да ј |
спрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прст |
уча врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох пра |
и, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа |
ам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она |
читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> |
ћа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.< |
ину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати |
а ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Б |
редрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и |
бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устај |
ст устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад |
ослуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не |
ити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитн |
деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав |
била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпро |
често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала |
једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ов |
нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим |
ем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p |
ду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ло |
S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата |
само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на сво |
у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што |
а Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — |
дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац бе |
<p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се |
ено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те п |
је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, д |
о!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту у |
ој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирен |
d>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш |
p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина |
дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други пома |
исмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута гр |
постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико |
е сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} |
дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми д |
м да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло |
при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико |
им.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнае |
а ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} |
бе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за |
нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p |
ше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где |
здржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе |
пођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> < |
в оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпођ |
јући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре д |
и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p |
су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом |
је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радо |
људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармај |
рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог |
мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да |
, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошт |
својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам |
-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нис |
ти благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не м |
,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта пр |
ати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, |
му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се тр |
но, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше |
тана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва с |
ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто но |
у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где ле |
P19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме у |
P19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на посл |
е уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге шко |
ишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у вел |
ише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који |
ницу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зе |
не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...< |
ећ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истер |
луживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и |
ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома |
и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам г |
јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој |
> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети |
ли и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била ш |
ј брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми |
лико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, с |
..{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом поту |
је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не раду |
гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изго |
дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је це |
> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расп |
Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексин |
ам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а |
земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из б |
ата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко ч |
не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хле |
аше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бо |
клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свем |
...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико |
ти, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било |
скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, дол |
на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезањ |
м натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориш |
ставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер |
је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да и |
мети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико |
ам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме г |
д се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јест |
елика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне.. |
ију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а рани |
рође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тиши |
...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот. |
ечи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај |
стрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и же |
.</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,. |
p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном ј |
<p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни иш |
Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све м |
и, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло. |
унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој |
ад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте д |
во нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с |
ући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага ви |
дила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{ |
без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до |
убор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандар |
па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту |
се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окреп |
кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у с |
странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пу |
} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли т |
рпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> < |
отпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме м |
е смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе |
<p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" / |
...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред |
фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се о |
} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао |
{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — |
, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати. |
огуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер са |
учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем |
уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше |
а устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> < |
р не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам |
у кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући п |
ити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад |
им укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме |
жена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стран |
/p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита |
ошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после п |
.</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је не |
.</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— |
лачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p |
љу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у ст |
ам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да |
из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве |
изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; |
оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, |
/p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа |
ратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замисли |
ити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једно |
ту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги под |
брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где з |
еших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и а |
сле овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прат |
а <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутит |
а пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка |
ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у п |
прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто ни |
стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим по |
школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била |
полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам |
ала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам |
p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мал |
ор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад |
је мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и панду |
и обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и п |
и су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам с |
повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дан |
а сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она |
н или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома |
више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратим |
принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n |
четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се ни |
{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најз |
рчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов пр |
.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој о |
из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— |
<p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се |
а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} Пос |
увише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног ве |
ици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Влад |
да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Беј |
су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{ |
вде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбу |
..{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ће |
— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта |
волвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор |
ти, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... п |
нем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како са |
а усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од неред |
уд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?. |
о то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам т |
мња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због |
Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац... |
смо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} |
мо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу |
подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, на |
Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председ |
еразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам |
ио уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где |
х у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто кр |
— рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... а |
да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у |
..{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" |
њу <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и засп |
улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мрт |
од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијс |
о, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њихово |
позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад |
једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће с |
тави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је |
себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је |
да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Ка |
вући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув |
и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она с |
.{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код госпо |
и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она с |
нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи м |
не и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, др |
г дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја |
: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?. |
арочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати |
и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, н |
хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад с |
одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и уради |
! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја |
и ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па с |
Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господи |
а онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војниц |
и стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди ов |
тку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> |
> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто ма |
м да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер ни |
> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена |
p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно |
, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао до |
Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са |
сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом |
икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу |
...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци си |
а нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао |
чам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> |
најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим |
владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију по |
који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љути |
стависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у под |
дреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S |
одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих |
н ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођениј |
утито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај с |
<p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, |
донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и |
врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} |
вима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и мах |
дај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам |
новом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или |
о сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а |
} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се врат |
ам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разглед |
е рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој госп |
ледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ни |
n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од к |
једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигериц |
онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!.. |
!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на о |
S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p |
, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дође |
апкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво прот |
а по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све |
не, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да |
пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем |
о ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који са |
да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле ку |
на, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку н |
орпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти |
осматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели |
>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио |
није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} С |
један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахр |
почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> |
одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом |
Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — |
м, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа ј |
тељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А ј |
<p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад |
га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сут |
аве ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износи |
оје ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заин |
о држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако |
без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и |
: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писм |
ио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госп |
ећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђос |
ело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду |
егнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на пам |
.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се зас |
— а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво |
али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој до |
служивања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За |
да госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... иди |
х ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: мо |
Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти |
ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме |
рабити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а |
нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" |
ских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом.. |
а шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани т |
зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: |
иља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе |
Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага? |
p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну к |
нови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам |
ли су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани! |
је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег |
р обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код ме |
јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и |
било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дош |
и сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегда |
а је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где по |
злазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвор |
едва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад |
еднако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, д |
: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све |
у држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо ко |
месечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би |
млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао см |
викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе |
кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијаке |
а дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p |
и је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком |
развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се брину |
ст динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.< |
доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољн |
} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања пов |
ало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да |
ли лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> |
ом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах |
слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они |
и и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: |
на прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, |
лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n |
ше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У најв |
све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетк |
вам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки к |
илостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с |
дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а са |
био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша. |
у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупо |
косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зи |
е, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Х |
мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с в |
госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној куј |
омаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... |
</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију н |
ве...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и рас |
раго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо ка |
ашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта л |
га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим |
већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да |
е један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не бри |
на немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад |
погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би.. |
далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји |
је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми и |
д их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима спо |
/> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија о |
и нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по |
љи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кок |
"285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево |
је познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Ук |
за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро |
саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још |
заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо... |
ило на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама |
ви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.< |
трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринут |
ице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p> |
пет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си так |
а се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с другови |
убице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу п |
зо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру |
к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога т |
е више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад |
оће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде |
г дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви см |
су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и |
...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... уз |
>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину х |
/p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они |
била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, |
у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" |
им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњ |
за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четир |
адо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио с |
в...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; |
обро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до |
ећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и слу |
мо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем |
авезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, |
ро и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешин |
тине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>На |
Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасм |
у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у |
е са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али га |
стог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голужд |
еграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <di |
у и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин |
аче мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и |
p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радова |
Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша да |
смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто скло |
>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог |
ић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим |
кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обр |
ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалина |
у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче |
{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чаш |
а.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита П |
пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо ву |
д хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у ш |
head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо н |
диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седмори |
one unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако |
на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима |
где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <d |
дисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарско |
</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре јед |
днем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очеки |
Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац |
кше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситница |
да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам т |
че и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим ч |
— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као и |
кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на су |
рпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> |
па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошт |
ље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто ужива |
ђох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше не |
аучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крај |
<p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да ос |
прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} |
рећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад с |
/> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S |
узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оста |
ед, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те |
а се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случ |
истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрек |
у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} |
колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам |
у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да |
лице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражим |
.{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, због |
нице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис. |
па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— |
ам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и га |
аповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми ј |
та си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред ме |
судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, т |
се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном пл |
ослуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га |
?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни пос |
већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побри |
ај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да ка |
повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то |
ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен бр |
А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p> |
газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једн |
даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попит |
да, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која пос |
сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неве |
им...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам с |
нао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — п |
ило му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио |
<p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се н |
дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као |
ра као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љуб |
ј страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише к |
едва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> |
његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што б |
оме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кр |
урска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су би |
а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p |
ла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Шв |
енутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер н |
p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника у |
д капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капи |
са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за |
авек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући |
ву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пос |
а и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућа |
г места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, |
огао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљ |
остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је зв |
не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — п |
м...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n |
<p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом |
оји грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ћ |
р нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив < |
ог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На |
— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врл |
киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих трој |
пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш |
ђутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим нас |
још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Т |
рио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беш |
ш упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једно |
јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Ни |
тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђе |
у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим ви |
те јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандар |
ма сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу соб |
косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо |
м слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге |
а ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не па |
..{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми |
је име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!. |
у тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улиц |
ужитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас |
тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад |
ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топл |
ишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима по |
газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими... |
аших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно |
хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p |
канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— К |
ижавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком: |
да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губи |
5" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас о |
вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну о |
јте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— |
у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> |
ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко |
из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва д |
у руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пре |
и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и оста |
изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, |
нађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није бил |
> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у |
хови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купи |
свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми бе |
е и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимо |
алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на |
тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукос |
е, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме |
љ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор |
n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> < |
ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја са |
отоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не о |
а две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с п |
т оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен траж |
о си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а |
>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> < |
до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су т |
во напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничк |
игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Дим |
и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на |
а, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p |
ких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна |
а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p |
..{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госп |
чинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњ |
ождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесе |
о је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз |
вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао |
>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише оч |
гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само |
је осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво ч |
— рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љу |
ам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на |
илане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја гла |
пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поск |
е, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови ве |
ећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују вр |
т Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!.. |
икну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му к |
такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја |
е се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и |
тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не с |
ним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам п |
Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, ал |
како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} О |
бринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи в |
збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је к |
њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, до |
редини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <p |
ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим |
оше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију |
а већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на р |
е и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам |
с двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, |
аки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да па |
били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна п |
ладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам о |
упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер |
>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда. |
ма бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак сл |
чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше св |
.. нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати. |
у знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на |
било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја |
једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...< |
ђаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову ком |
аје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д |
ам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам |
остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по |
чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кол |
ем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао |
ао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нуж |
игде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе |
подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу |
колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим би |
е будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни |
ам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само к |
ада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жало |
јући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја |
ија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није м |
ва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хла |
м на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево пу |
аспитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готов |
ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а к |
дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p |
ени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш |
да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две |
ши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека с |
их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви ст |
рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на |
ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — в |
тука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Бож |
морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — је |
— па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за ва |
Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, |
вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако нев |
ад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прек |
из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу саче |
! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И |
теље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зид |
знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био |
ко спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p |
д једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а при |
,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам д |
гиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући |
разан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р. |
ета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жанда |
> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе |
и у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин |
и да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох ви |
О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но каж |
е сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — |
ита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер |
та радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и л |
о одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> |
кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу |
та, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста |
ве милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам он |
м шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је капла |
а...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одат |
ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и п |
} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у пос |
како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лек |
се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, |
ваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме |
} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, прав |
<pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се н |
p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми |
на мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? |
ине.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Ов |
је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за |
а улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за вој |
атворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као |
а глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Б |
. седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад |
„Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} П |
а трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало |
.</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она о |
е оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} |
дам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послуж |
ад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па |
напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево |
о длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем |
ла су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пуст |
/p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет кор |
арим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукам |
ао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је з |
ио старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је |
оћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих |
ако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> < |
е био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био |
школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па |
Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да |
седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао н |
каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао ап |
да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући |
; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем |
остан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право |
есте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођос |
м стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196 |
де био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те с |
Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле н |
ора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по |
а кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер |
изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо о |
црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена ко |
зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике |
тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — зате |
стим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S |
да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куд |
к се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпо |
пељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув |
сам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, |
да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— |
, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све прев |
.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутин |
е, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрада |
дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти |
код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, ве |
тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно.. |
н својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познан |
ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, на |
</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, греје |
/p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а т |
винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим |
тигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим пол |
ју, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајућ |
/> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговори |
"SRP19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан |
ута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p |
<p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде гор |
еда жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Уд |
та, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> |
ећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био |
много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу |
седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам д |
, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити. |
и ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га |
.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси |
Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} |
ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нов |
ла, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</ |
о оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој |
, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад са |
винчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод |
у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако |
четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета. |
не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар |
седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и с |
ојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметиш |
ох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и с |
.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прили |
читељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је |
се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из цига |
желити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио. |
уна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно газ |
и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и |
м га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборав |
о!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лиц |
мо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремас |
аузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} |
ете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,. |
рт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди в |
е по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и пош |
енујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело и |
која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да пос |
агасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа |
има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог п |
ма рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих с |
цу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако н |
ше је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед |
..{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је |
одине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? |
бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из кав |
p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тих |
ам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног н |
у више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код друго |
стељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по |
о?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као |
</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам |
>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу до |
>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми |
ти али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у пост |
било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао пр |
...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно |
" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је п |
ада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој |
/p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научи |
</p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, |
уд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држ |
без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> |
— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, |
па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо |
ти.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом с |
.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до упр |
е?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, |
људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло |
ест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништ |
иш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p |
бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на |
p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробат |
однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>К |
а се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се го |
овеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, г |
шуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ј |
вала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, |
<p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— |
ар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до |
Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице |
емам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Ве |
а?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав стр |
!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао |
и су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, је |
ом..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање! |
понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{ |
не овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само кол |
ли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри чове |
оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} |
нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаро |
!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, |
хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... |
Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда п |
а жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да об |
ли, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би |
Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу |
тресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се м |
ана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> |
-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — |
p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљ |
О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошт |
жу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После мал |
о се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— |
, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, |
Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а |
у вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је |
сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно не |
.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, |
м бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем |
у целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гуду |
тала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође г |
/p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Мил |
се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ |
вијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста |
— питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по |
ао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.< |
ахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге |
досмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било |
<p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стен |
тепенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> < |
се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу |
шавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам д |
убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места |
</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо |
го мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако зад |
а,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну |
у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да |
лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, |
обу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци |
т па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ов |
ше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш |
ио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највеће |
нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се по |
орише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да ум |
p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас ос |
с саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упи |
ем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака бил |
нском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше |
мао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а м |
по видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а пре |
они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...< |
ве ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони |
а се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо је |
ш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај |
<p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни једа |
рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумет |
— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стад |
мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао |
самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне |
је и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају |
смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам |
е звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само |
панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,.. |
ен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми |
е, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намеш |
амо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Мог |
/> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Уста |
и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{ |
сме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, ради |
смо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од по |
долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа |
це, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Пред |
педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врб |
<pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ |
а Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p |
цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S |
ољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчаж |
е хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било то |
рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав |
сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нис |
{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад го |
, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане д |
војој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шт |
а ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину |
тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију. |
помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> |
најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јут |
ког нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер беја |
никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам о |
! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам т |
ену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допира |
са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећ |
амо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и ст |
годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко но |
вио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи |
реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром |
<p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње по |
отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси |
еми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бриј |
лас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а |
девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, п |
и, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погл |
та он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...< |
ћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што |
цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутеков |
.{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и |
,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи б |
те шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били |
арати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушит |
ите као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ј |
мо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што |
p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног п |
већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицам |
/p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет |
ти.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би |
з кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи дера |
о прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> |
у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Ни |
м ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах п |
ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} |
шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава |
.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особи |
другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не по |
ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам |
ивота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао |
1_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био с |
авамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола н |
ло да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми |
други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> < |
рчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и |
ти.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве |
ем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт с |
о стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и |
итву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у ра |
инем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљица |
више било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и поч |
иште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах заб |
во савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуља |
шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам |
S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;. |
...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим по |
чео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи |
ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као закл |
а ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер.. |
ити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу |
ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пуш |
ивуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а н |
ј срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацк |
пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво с |
га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{ |
а још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне пр |
/p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужо |
мо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли |
уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Умор |
ити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радос |
ако је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Г |
.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и |
сто у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} М |
/p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb |
ак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за дору |
..</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се о |
класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо |
ке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив |
спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... |
окле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се про |
то ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар |
дур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала о |
топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад |
те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида п |
тима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци ста |
све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим ф |
дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа |
док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и |
а имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и н |
е на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко |
ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесе |
да окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би за |
испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Ж |
с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чув |
т, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> |
в, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш г |
останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави |
се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за |
— рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко ис |
едној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ј |
г јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!. |
ао и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једно |
<p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако |
S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S |
кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико |
ме оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на |
вце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих |
ј сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не |
шачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Беог |
ндиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијућ |
под клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњ |
!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, |
в пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се |
тремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми |
не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ д |
то долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним |
хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кр |
, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загле |
ролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и ру |
колски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из |
а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— |
поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} |
атрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били |
о мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице |
носили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она бил |
и кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника... |
<p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе в |
ожић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имал |
тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с до |
ао што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викн |
ан широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархерди |
са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нис |
мрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше |
ндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине |
није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклук |
реме скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостај |
а нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих |
и једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем свој |
} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара шт |
некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је |
глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад м |
видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш к |
Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим не |
ди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шт |
, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер са |
једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже беја |
ли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред |
— пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мр |
ад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их |
/p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— |
рцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло изн |
на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нис |
старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом |
а разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госп |
дели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— |
пођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја |
{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам т |
смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који с |
се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са дор |
кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао |
ебљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам |
</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на |
њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и с |
нпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!. |
ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог да |
За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног |
е јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се б |
"303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки д |
била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су |
е? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом, |
ати, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> < |
је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише |
говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам |
до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми суз |
и тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</ |
другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При полас |
сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у М |
ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једа |
оја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кућ |
ш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звал |
ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту им |
аиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани |
је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар и |
—</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> |
сам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p |
чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, |
дао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли |
су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти с |
наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n |
ошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гла |
ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочи |
ем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и |
а тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим |
и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, |
би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хте |
ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type |
p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспав |
ије дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврат |
шати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и и |
пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше некол |
јни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка п |
зговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам |
онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча м |
он за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми |
идрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај напол |
н, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио |
, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем: |
.{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесе |
и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим |
сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама д |
помињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, м |
ш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још |
Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес |
спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрс |
дским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више ни |
<p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква дец |
јац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа |
ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам ко |
чиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за ру |
вде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.< |
осподину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, је |
тки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S |
ене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!.. |
радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!. |
мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђер |
исмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p |
те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти |
ј, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши о |
је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причека |
Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у вино |
p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</ |
а месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечин |
смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, |
едај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конку |
х врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно ниј |
ријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овд |
иде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, |
нео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, |
е сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха ст |
дера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! |
варајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — реко |
чао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p |
/p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и п |
ири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубиц |
ао луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубиц |
сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај |
ош печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> < |
/p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одв |
очех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада |
ах већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> |
Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђа |
сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак? |
нем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало? |
</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета. |
м: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, |
говорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кр |
је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Бе |
овори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе глед |
д ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели пре |
У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио |
дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, це |
е, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам гово |
/p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Ко |
> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш ко |
ићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n= |
еђутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао мол |
твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два т |
и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чува |
.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно с |
е Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се |
е кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, |
S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметни |
ада? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>С |
араму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпо |
сам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са н |
ка.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p |
.. зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној |
рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том |
ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак? |
ао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи |
— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина М |
и ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те наша |
е к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га |
дговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а как |
ју страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако |
био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли ко |
кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се |
именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дел |
благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Каза |
само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како б |
и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> |
..{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p> |
омаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад. |
p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</ |
...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спушта |
ох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А ј |
да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са |
д био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</ |
их.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, а |
их врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се п |
> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко |
>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи... |
вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам м |
овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру и |
био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже к |
нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — |
а његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... |
... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако |
омах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојниц |
м вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох |
а упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да |
била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана |
ви и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чини |
јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после она |
овао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам |
о, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђа |
обро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста |
говори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш ка |
а описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а |
иканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да |
ла да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала м |
трашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, с |
„и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он у |
ју с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на нај |
а је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> |
, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p |
<p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једн |
одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећ |
ени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ј |
.</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <p |
— одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледа |
ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{ |
писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме |
мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, |
дна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p |
е док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, је |
му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...< |
то вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао уда |
где?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... ви |
n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра... |
а најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах ску |
као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на каран |
нима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb |
рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то п |
р ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутит |
чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам ника |
ра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се |
ао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се то |
ћо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад |
умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се |
кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку. |
ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за х |
кујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полак |
нице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа |
смо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од др |
> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверав |
а <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— |
е страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — |
ло поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло до |
и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћ |
Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите |
е онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег |
а спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је са |
погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збу |
довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас |
<p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто не |
ла готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на |
се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао з |
уди ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су |
{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у аш |
, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смрт |
ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овам |
илику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Г |
дем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре ви |
ласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо |
зви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле с |
а њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата |
једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, |
де су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској |
у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се |
рила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка про |
га показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> |
четку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто |
скочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да о |
како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку на |
и је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге |
нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ деп |
<pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју |
ло сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда доб |
неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите в |
беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица каза |
на...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — ре |
е полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и |
слио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, д |
је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет м |
рва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седа |
ецу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између с |
опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путова |
ша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пр |
путаше на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се п |
чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бе |
е цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секир |
н ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу кав |
..</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрек |
па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не гово |
руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гл |
врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај |
тајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо |
еда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — |
n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затвар |
Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тон |
p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине д |
веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједа |
да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио д |
тију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{ |
аром, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима ис |
авану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, ни |
по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од м |
за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n=" |
је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упи |
олу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју |
да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не |
десет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је |
— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n |
д у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није и |
истих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт. |
ах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића |
јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Д |
ађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или прод |
т у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног |
као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао до |
оју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме пре |
умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као лу |
једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, |
ам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа |
ве лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урад |
ска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.< |
и су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ов |
куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као |
ао из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу... |
> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари |
ама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја |
па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се и |
и не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба |
бијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какв |
ма се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p |
љајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што с |
и испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окр |
адо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да |
а...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад д |
ражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а |
о пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме ок |
да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано |
смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако боле |
} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> |
икако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу шко |
закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи |
м заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — |
!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!.. |
ше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је |
. зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах? |
и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, п |
ут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у |
бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни роди |
о, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви брине |
да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љ |
оспођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало ки |
пођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бр |
о добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, |
и или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама изда |
ст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па |
нија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А |
и и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и |
е о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p> |
рао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено |
д, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, к |
м погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте |
меника на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S |
е,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно велик |
/> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице |
каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми ли |
толу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам тра |
буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да ка |
те, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати |
очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</ |
баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у п |
ј“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више б |
гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78 |
ди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одгово |
а је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњ |
/> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана |
е, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, т |
велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276 |
је сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> < |
еднем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Пр |
овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било |
је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђу |
се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метн |
<pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха о |
о наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо л |
, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> |
лске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p |
ош имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, |
много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...< |
/p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбр |
дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете |
а што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радил |
злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чист |
опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па н |
творена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви! |
„која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та у |
рно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.< |
чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на |
д ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се врат |
носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни х |
р ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се |
е, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, ч |
е у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам о |
, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а |
Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да |
жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисм |
и јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли доне |
ти колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити ни |
с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи |
, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од с |
и ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био |
казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? у |
ао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих п |
вамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах |
и грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — |
јзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> |
етљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних |
се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун б |
</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно пл |
едан фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе н |
, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, |
и...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у ру |
ред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, в |
х на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах |
тнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S |
ји него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у куј |
ажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном гр |
дмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— К |
ног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем |
ље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, |
— и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </ |
ви се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и |
је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} |
у реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — |
ајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, о |
си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се |
p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на ст |
лоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ва |
мате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, се |
вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох збо |
сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку ова |
презања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> |
ожили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрп |
их чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро с |
иш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одгов |
то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Наст |
варајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> < |
сам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење глад |
вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам |
псити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и уради |
n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, р |
едва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинам |
аном неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механ |
исаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је б |
="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или |
.., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те |
> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што |
емо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госп |
а журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш |
смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </di |
, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута ост |
ом, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а о |
с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, |
тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Ч |
оље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!.. |
/p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госп |
упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{ |
м, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ |
к рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни |
птембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове н |
беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за |
мен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођо |
а, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме по |
ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново? |
.</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопал |
х врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— |
А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стар |
ељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је би |
овољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем |
дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{ |
од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се ст |
була и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бак |
ав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није дес |
се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вин |
мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па |
тпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах ниса |
Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Нек |
к вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улази |
инара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо |
лу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, п |
подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо |
о сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми |
била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особ |
о, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?! |
<p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који см |
жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> |
сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте |
ру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а ш |
арм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> < |
ет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!.. |
сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, |
ћи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна спор |
лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос. |
трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете |
управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде н |
о мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</ |
ђосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне |
е ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим как |
та ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам зна |
о и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи |
и Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него зби |
икивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, |
ећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председни |
горе зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често |
по стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш м |
хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> < |
е које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То т |
>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незна |
не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да |
смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да |
рам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ |
Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу н |
> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а |
пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију ка |
Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— |
ам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После |
ти да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући да |
жић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} |
лим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где с |
и дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде |
де доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушк |
вде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однес |
д који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам да |
ује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p |
{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је доне |
нао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су |
слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и |
згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и |
, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочк |
целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прођ |
ло топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо има |
моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предме |
<p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простиј |
оворимо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</ |
не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна |
чак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потуж |
раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механ |
Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S |
терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам д |
ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мисл |
оје између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкуј |
и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али |
ослуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од |
на која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају |
.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежах |
pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у д |
овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, |
, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од |
она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху |
n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} |
} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начи |
Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, |
<p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="30 |
госмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде |
на лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и ст |
намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест |
им последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављ |
е ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Се |
/p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> |
о ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале би |
данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на п |
зад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, нег |
м циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до с |
ру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мал |
и брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. к |
мем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, |
, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су бил |
тражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али |
Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар вл |
и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p> |
> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огл |
И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!... |
и даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву |
туљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школ |
р је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита |
залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чиниј |
ван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ни |
ицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам о |
очито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у о |
нити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Вр |
драсли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ |
...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> < |
покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен о |
мо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знат |
у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? |
... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> |
донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне |
ло пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном виногра |
смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; н |
јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а |
и једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета сл |
ам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништ |
даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки д |
познати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> |
хтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; пор |
.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> |
собљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила |
еде једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог |
у жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како са |
где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан ма |
у!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно |
/p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— |
бавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђош |
итам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зуб |
есор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си т |
ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене ус |
е, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам и |
укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице сам |
крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а |
ије хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мо |
опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} |
каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљок |
т хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се в |
.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном у |
ама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од љу |
и потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва |
<pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она м |
..{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна п |
ебао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као |
Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од брш |
аволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доб |
јући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се пови |
утисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама |
вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву о |
тисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p |
линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне |
Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем |
ш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бу |
дан четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, т |
исмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо |
и и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с то |
сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.< |
тељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице |
S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и игра |
лексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — |
ах као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, д |
ој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног |
</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшил |
о код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко |
ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си |
д којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже за |
и из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам |
шта друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађал |
дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата |
орити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, п |
е бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту |
> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика ј |
исам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам |
је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није л |
ад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у |
а.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код |
живати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло кр |
тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, |
оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем |
ер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не мог |
тим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја |
о те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто ниса |
па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћ |
е у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао |
д њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, |
рло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багате |
знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— |
погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим в |
и о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали изран |
ић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго |
ао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? |
че! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама. |
ушом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; с |
клен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у ов |
е господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p> |
дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упита |
е би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опс |
еш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скак |
тини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводни |
минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које |
ле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријат |
асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, |
у звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је р |
нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упит |
, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угур |
начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако д |
с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан са |
о проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично |
<p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" |
предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p |
зузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не мо |
окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин бидн |
а имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.< |
, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим |
о једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест у |
атворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу |
рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били |
" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим |
овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана в |
дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да |
пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио н |
ство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој |
ренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школск |
у ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне с |
е полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох ру |
викох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</ |
те и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће к |
ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанае |
кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба |
, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова св |
могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, нара |
љство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно в |
сима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво куч |
, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце |
стеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати как |
обу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само ш |
кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> |
ише пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама при |
извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто и |
поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господи |
ам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута |
лазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газда |
, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас од |
/head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} |
ем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми гос |
е не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, кад |
кве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер и |
уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казн |
је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се |
м за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетк |
ве последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да из |
рака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n |
овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем |
о.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо |
дности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упи |
о сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко с |
поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најза |
му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби мес |
29" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p> |
ну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госп |
хвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као ј |
> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном за |
о једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — |
ачисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, п |
ани, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је |
ње, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> < |
,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозо |
али што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја м |
о сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> |
— продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога м |
ечице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је |
, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш доне |
а има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш |
..{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и за |
"271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме.. |
о се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти |
а разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> < |
колу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, ит |
е она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, |
љно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, је |
динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у |
бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече |
мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни |
све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу |
школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер |
ију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није |
ти... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозр |
квог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле |
м по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да р |
но понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9 |
ћах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она |
е казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобре |
ни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља |
унљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> < |
е се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећк |
има, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До о |
едан мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цик |
дној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у друго |
аде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што |
p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на |
убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као д |
рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видел |
кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између |
смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трс |
еднако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, с |
се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али к |
све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone uni |
рила не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох |
мо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милан |
алепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохвати |
стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не |
: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и |
ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да бу |
врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. < |
— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш |
м се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш |
немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну |
орамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну |
и своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова прави |
без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према |
као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушат |
укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко |
ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући |
ам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очек |
о, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ |
су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или |
градом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Г |
и док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се |
сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми о |
стано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апс |
ји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се ја |
зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то п |
ам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, |
би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао |
ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, |
ем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је |
почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chap |
воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па |
Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем тор |
а се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку |
до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не |
очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S |
ву свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволит |
их друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдук |
<p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, |
Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чем |
9" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ј |
рати карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо ос |
е могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умаз |
з дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи |
смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куд |
се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам |
p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим д |
на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, |
Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb |
а пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав |
релом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени п |
...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p> |
но је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништ |
S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{ |
нгупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави |
дмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасм |
смо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и увед |
ла врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црн |
сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски сл |
је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за н |
ас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом |
ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хлад |
који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хте |
да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — р |
вољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га на |
арт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићиће |
{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају н |
е шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — |
к кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отв |
осмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху и |
и смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутањ |
— Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без кро |
му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби |
Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— |
два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бр |
слили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куд |
ли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p |
преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечур |
уну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам |
дине...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. |
аки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су учениц |
ели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежин |
— рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај |
Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно |
<p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар к |
станак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, |
ли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на паме |
опонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> |
ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си |
вде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не з |
се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочит |
у, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с дру |
p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> < |
и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб |
гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> |
даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше сп |
ог Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у зем |
н нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је до |
.. у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај |
а тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се на |
нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо. |
о на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо н |
а с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали с |
буче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе у |
убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у ј |
она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бо |
ст, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали; |
есело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} |
купили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке ве |
мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је к |
p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја |
сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под ки |
девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђ |
„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И |
други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од |
а му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо |
е застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо |
а некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, ( |
p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подига |
јући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то |
вануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је |
p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему п |
ма, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испри |
стуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија бил |
у и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или |
ми...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направи |
ожић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и в |
била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам сви |
ан другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно |
ас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Нај |
н пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, ниг |
ца хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника н |
брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међут |
<p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле |
е чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем |
p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра да |
ом из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада п |
чка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам н |
угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p> |
то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <mile |
ну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мач |
<p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у шко |
ли!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па |
реноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ бил |
истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Св |
није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали |
аљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде с |
значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на пре |
им гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели |
о да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево |
азе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас прим |
главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми |
торица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута с |
испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око ч |
љен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћем |
...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по |
ас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући |
а и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познаје |
и смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нис |
ше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — р |
који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, д |
огло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Вид |
а, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мал |
асвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми |
тврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;.. |
Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од они |
> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господи |
Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то |
а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме |
сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу |
ко рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, |
да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тр |
...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и |
брве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би п |
о вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а |
<p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет- |
она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само |
ла као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако |
вонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо |
реди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга с |
м још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматра |
ти правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана пла |
друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пош |
ечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — |
Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> < |
о што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго |
ари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n= |
танемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</ |
едосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борб |
, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње гр |
орити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак. |
ечима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на свој |
один...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били з |
, остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је |
која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувал |
кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унут |
десет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са т |
и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно |
.</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, в |
p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале јо |
о нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад о |
а бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се о |
данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S |
ичах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и |
мо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколи |
едосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још јед |
кве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, |
рали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио ч |
за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и н |
лом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство п |
е Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S |
ут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је ст |
мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болн |
ао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мисл |
о што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним ви |
де на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> |
вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће. |
ротив...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и т |
о ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p |
није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико с |
смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до |
но задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали пр |
утру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извук |
дно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе |
ло добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није бил |
е могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, |
>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очек |
мо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо |
.. тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ов |
Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и |
а врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још т |
емо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо поле |
м је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, |
арица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под но |
да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>У |
>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> |
купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што ј |
слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и |
, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори |
амо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу |
пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала п |
гао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, |
ене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо с |
е је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и ов |
судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној ма |
незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја п |
било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо |
ишта; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче је |
купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили доне |
десет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао до |
зиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама |
њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо дово |
д њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина |
ења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Жи |
.{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из |
била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ др |
ладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а он |
д ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, састави |
обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма |
преми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати |
је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За час |
дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госп |
и је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жа |
газати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало |
мљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом ку |
> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ј |
само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по |
у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дет |
је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се о |
хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да |
неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест год |
на био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше чо |
гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где |
прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жут |
ља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као |
оред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би |
Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title |
ектор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,. |
>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћ |
а од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфор |
змахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед |
али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од те |
и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по с |
јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид |
{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме н |
!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а |
ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од м |
.</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— |
лим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Не |
полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество тво |
оред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разила |
ни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо |
ио доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти т |
„мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва |
смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чин |
ше онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака |
ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни |
ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што д |
ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на п |
а човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од за |
ве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на друго |
Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источно |
оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, ч |
обије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n=" |
а тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те ни |
па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ве |
еме до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима |
ен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, |
пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене реш |
ш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали к |
то је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, |
аваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више о |
. да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком од |
мо један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> < |
> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити |
а сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, |
т.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам те |
ам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опа |
p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{ |
ло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајућ |
се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам |
сми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и ви |
ио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па з |
невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, |
редно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — |
торица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадал |
ст динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва мог |
<pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да ко |
ле све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљив |
о лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њено |
механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је |
нако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе |
" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше н |
дарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p |
Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на в |
уцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо |
и: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беш |
идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао.. |
екох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и |
е грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ни |
досмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако уде |
у.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у к |
ника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, г |
ново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима |
ље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудара |
ла у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељ |
описе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у на |
мпу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и друг |
комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{ |
о описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спај |
ља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један ста |
ћи, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нароч |
све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:< |
о је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, |
им — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако |
у, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног |
т сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на ко |
о били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се |
.{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих |
>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за једа |
г спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову о |
те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим до |
а би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p |
>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> |
у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружа |
по сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се пол |
<p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни д |
нао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у ка |
ви самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је там |
је закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на |
вршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са |
шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много наму |
е ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као по |
зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми пос |
седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, |
ју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S |
детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка |
би, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само ко |
ство твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујн |
иђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где |
змеђу мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпо |
уцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и у |
е се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезг |
јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим на |
слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну в |
ренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p |
х за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцулан |
завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујн |
е још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и у |
као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — ре |
ра га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па |
ече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> < |
у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два |
ахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини |
док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу не |
> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох н |
ој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест ди |
рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће |
живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,. |
стисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n |
логлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за |
а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми |
о сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У |
разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја з |
осла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потреб |
сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се |
/p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки |
ред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јов |
а моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> < |
сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> < |
ем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чег |
е соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се по |
> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш л |
ви се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, ко |
а наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четв |
p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли |
јбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по је |
е ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојиц |
ем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи н |
на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић |
ојој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица за |
мно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за изда |
а дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — |
амислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, ч |
оришта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсо |
је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су |
то се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира |
и га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњ |
е она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је н |
... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} |
творила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p> |
укоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: |
еде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким |
д једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њи |
док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам |
кати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крил |
врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говор |
јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, |
ед.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за миши |
ио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а жур |
Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> |
ковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на кл |
/p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три м |
мете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту |
х се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеп |
— одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на |
могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један |
луша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје со |
атру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута н |
чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, |
азио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се |
ар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изи |
ћурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене |
у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад |
оли и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, |
ођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно |
дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оно |
ештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете |
били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја |
њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкри |
с пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите д |
изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била пра |
" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрст |
чи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после |
и жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењ |
ека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где |
олико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за |
а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па т |
штву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Па |
срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!< |
док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код п |
рвом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блат |
е за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер с |
>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у |
е сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли раз |
ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— |
о, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код мини |
а ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што |
је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... див |
овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад |
/> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајал |
трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренес |
о кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А б |
вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, |
овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек прим |
ио се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак |
је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући вра |
се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да |
е онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.< |
новника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоће |
сор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је с |
кох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујућ |
паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, гос |
епо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог |
на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај др |
менце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па |
p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што? |
<p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на уш |
Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну |
вој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на |
је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише п |
ри ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били |
пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута не |
ој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и |
смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрд |
ћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће на |
ти...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добр |
па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загу |
е намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после |
хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из |
аш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ |
бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{ |
али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем |
али и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата |
Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих м |
/p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> |
усио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао по |
о приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapte |
ван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тава |
>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p> |
.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица пол |
ваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од гл |
Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је чест |
но, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисм |
атими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то |
у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и |
ам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало д |
д је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуца |
вала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из ко |
већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патос |
он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се |
са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице |
дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до |
врдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму |
а она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упр |
му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим сп |
т дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленс |
звалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{ |
о један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, уп |
ејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обичн |
оје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух г |
ко проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо врем |
а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата |
а је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам |
ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај |
о на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима |
са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.< |
лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и г |
мак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не уда |
1_C2"> <pb n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајал |
ра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="ch |
е да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загре |
ј, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожур |
само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се |
ати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељс |
..{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то пре |
едати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго |
</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са уса |
и раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо уп |
>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гле |
,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p |
е су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један |
ту који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе |
ске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— Т |
руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али |
и, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао! |
ошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> < |
у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам мо |
инута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну она |
овека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох го |
ао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.< |
каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не |
овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат ч |
авану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, |
и човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући |
родера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах ок |
ећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не с |
тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к врат |
редавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позв |
сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се чест |
гдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да |
са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се и |
а дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здра |
ебани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беш |
на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљ |
е могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње д |
вест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је с |
иге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Б |
времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Т |
да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и н |
подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, је |
Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам р |
тране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто таја |
ију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толик |
асно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и д |
арма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и |
не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између на |
основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш |
остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете |
најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети ра |
омаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати |
А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће |
за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше |
ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као |
истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочи |
p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од дру |
у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chap |
жале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљ |
ши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебно |
...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем св |
} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом с |
о пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> < |
авао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља |
> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су мора |
ли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо |
ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем |
ри с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред |
е“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука |
ко се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман за |
ио дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Ци |
тио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она |
обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Исто |
још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно вели |
за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> |
д огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њ |
лого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој |
зати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а |
ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> |
се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе |
мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети |
дајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговор |
само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, |
е сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одах |
о дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лице |
тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа |
ећ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</ |
и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни |
за је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се |
/p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш |
нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрп |
устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад из |
а све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим лево |
е али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, |
уставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо |
школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш |
Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису |
ети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb |
један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одма |
а њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је треб |
ба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био ж |
ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што |
p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи |
кад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, |
е?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> |
сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у вар |
ељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори |
анцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару. |
кочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за |
дало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Јед |
ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> |
ним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Неће |
еба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше ка |
Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, |
једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти т |
испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, |
сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прес |
иром врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се те |
и ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> < |
, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погл |
а дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде |
из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одисти |
да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецах |
...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад с |
размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под глав |
д чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен |
ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} А |
двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почн |
дморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано пад |
<p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је |
ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Госпо |
љно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваш |
један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке |
чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођ |
и на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипа |
џијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> |
ас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту гд |
оска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и м |
атрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне дво |
га није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако |
ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} |
p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за |
!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за т |
> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок |
<p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво |
<p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видит |
ари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му н |
хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плети |
га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао н |
апред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у стра |
руга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједн |
ан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На гла |
у, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> < |
ници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да ј |
а нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш с |
РАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb n="II" /> </front> < |
чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...< |
м, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, н |
исао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, так |
е бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци |
о, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по кавана |
д неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — ра |
дустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја |
а новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра д |
че председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово вра |
еш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па уз |
нађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Расту |
ало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око к |
ећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме ч |
амо биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног каме |
рхерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стра |
енту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше |
месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања.. |
остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и |
олико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у |
ли прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега |
Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда з |
98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S |
а обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p> |
ђиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> |
ише мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, |
ећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себ |
са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако с |
S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизм |
— рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не м |
один као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама |
о како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи |
Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућ |
коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљ |
> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли |
>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној |
ах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, кој |
једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послужива |
утра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml |
н мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико њег |
кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се б |
оћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, |
ини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се |
пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к |
ном разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ |
>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Ниса |
о и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шт |
шлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Так |
сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода |
и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n |
би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела к |
да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш доб |
.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. |
ера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком |
, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p |
ени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађ |
а седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем |
ш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да ч |
/p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду з |
погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, |
ане:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да иде |
, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у |
гли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосм |
млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} |
и на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна др |
мо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама |
дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у мо |
час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сва |
р ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да |
осле и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег |
ма веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мисл |
ма сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време |
било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пр |
ше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у ж |
комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте |
ред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћ |
.. а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас |
..{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се у |
/> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> < |
а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварај |
ећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже г |
свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — |
поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кр |
господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Н |
м!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт |
»колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, |
остељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво |
у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипа |
осто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило. |
Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе |
ит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> |
нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата |
оба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи |
— рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џ |
лазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и да |
ет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од кој |
ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из пр |
ештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је |
им одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрз |
и, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло д |
вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— |
сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="16 |
е да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} |
си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од та |
и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога |
; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једн |
У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, |
нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школс |
ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— |
ло какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, |
ицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а |
едну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, |
<p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу |
.{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а с |
рости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех доби |
де лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p |
ворах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и |
веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавај |
је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би би |
то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му |
на на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врху |
челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред о |
сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пеле |
ише него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих друг |
био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне с |
е истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хар |
час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српс |
рка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ј |
да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је мога |
радох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме че |
p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим дод |
p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за на |
Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, не |
<p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p |
зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb |
држање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} П |
госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава. |
у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута п |
...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само шт |
аеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод ж |
— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема |
и! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо с |
ба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговори |
е — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако |
.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb |
ри томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „ |
испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, п |
="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, |
неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух |
дух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{ |
p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</ |
зу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело |
м, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском |
пречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> < |
нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— |
анцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом |
на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутр |
м смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је х |
а је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој |
у производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у ру |
ше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама наг |
трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично оде |
{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули |
шемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата |
сам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од |
ст кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па нај |
, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпо |
н од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти з |
n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија |
не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже гла |
ати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути г |
не, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознат |
{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, |
у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети |
</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат гл |
е скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, шт |
да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са |
епенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисм |
знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматр |
ам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{ |
} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу). |
е могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, |
живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад |
ћам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.< |
и је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада |
.</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава ламп |
рниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеле |
Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одго |
једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p |
испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђац |
’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као кр |
огах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име |
рију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од т |
м непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где |
ђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> |
посредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у мес |
д оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и |
не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n=" |
ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посв |
че радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они |
калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> < |
слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мен |
о било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а он |
> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и |
карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво |
ц а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз |
пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле же |
ратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакер |
е презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послужив |
ужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не о |
де боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођ |
<p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи |
кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као |
сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пре |
тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није б |
и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> |
и завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за |
о кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је би |
н им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би веч |
у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“ |
храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у шко |
} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и н |
да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по нар |
рете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо зај |
едва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо |
а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече |
о док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако. |
смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. |
чега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је |
т да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово |
87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма ка |
једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на |
им зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на п |
мо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где |
е.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практика |
од Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — ре |
им.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код |
у.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, ш |
месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,.. |
ml:id="SRP19001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, |
м сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p |
преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите по |
рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, |
се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према св |
д вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пер |
уда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чу |
се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок о |
пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим п |
све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да п |
и на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљај |
ве ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...< |
— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} |
а В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Бож |
и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p |
е ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сир |
онећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си. |
ишта.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу |
p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побр |
зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена сти |
иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... бе |
и песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом |
предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али |
шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без |
ите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате! |
p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, |
и у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у б |
ести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као |
вде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од |
— чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће |
ем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После п |
авода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. ј |
господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам |
днеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те пре |
неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... |
ног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, |
се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} |
о, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старач |
ње.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати |
зама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то та |
згледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} |
м од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерат |
е од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за т |
веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта |
не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а не |
и је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров |
и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година голог |
>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, ј |
шена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једно |
<pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прико |
м ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај јо |
зиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће.. |
љај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— |
ише због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пош |
и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом с |
још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим н |
ест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имал |
нкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре |
па код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он |
— рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и је |
е мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а дана |
говем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реу |
ндустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу оп |
душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, нара |
та.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а |
/> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, т |
е могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милос |
родра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, н |
чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије |
су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у |
е и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће |
, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практика |
док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{ |
е.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у |
ти код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, |
часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске с |
домаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је |
обито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме сп |
у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се с |
ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати стареш |
/p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужн |
вукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали |
.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмл |
урајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада |
S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код |
ољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и |
донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> |
двратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуст |
з она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, |
арм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован |
непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам т |
p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је |
пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватр |
жи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше по |
рица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из |
лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те си |
спаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у |
ог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њ |
елски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико са |
</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, |
</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p> |
еблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Ба |
нке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, |
ло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће с |
ила, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, |
м стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је |
клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на |
<p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни |
p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако х |
ем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако п |
икакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два |
ова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком поглед |
<p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и ниса |
за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим |
и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> < |
је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати н |
а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати |
ног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} |
м за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако умор |
, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар за |
Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — |
..</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... |
а имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам |
мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне.. |
вите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче |
тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — |
јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> |
м са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако |
, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пре |
ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у |
.. па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за |
и чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја с |
рините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, ве |
рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакв |
> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док пра |
као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> |
а сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> < |
рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчи |
ш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену |
ку одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити |
о сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и иск |
госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме |
в руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рек |
исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окрета |
једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Н |
ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су |
оговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.< |
>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— |
и без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко |
Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у вар |
у, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако зб |
упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} |
аместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста |
— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— |
астави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права |
.{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја |
том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђ |
p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљ |
мојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам јо |
нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да с |
емо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и |
спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти д |
у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч пече |
ро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да |
а нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али |
било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па |
ао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, п |
<p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврс |
.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— |
.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако |
ло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога |
Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседа |
одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми ун |
сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио |
епа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кош |
еч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу нек |
добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с хр |
ло било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће |
ате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам има |
е одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви нема |
аже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да н |
хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљн |
арамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ |
је и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни дож |
о, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито |
углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече мог |
као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и а |
човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> |
{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и |
од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоћ |
беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама |
који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је |
у, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу |
/p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми пост |
ше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших речениц |
екиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ош |
гледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жа |
под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} |
оји су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спр |
одруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох |
о пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и виш |
и сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мис |
више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Исти |
де Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођ |
е за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним |
одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> |
ута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али. |
зала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А |
опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме из |
<p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час п |
ом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више |
...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест |
упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} |
кох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе |
само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда ј |
идели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се |
мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их |
рља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново с |
док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та |
/p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ј |
/p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати |
вола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одг |
у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има год |
ра, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцелари |
ђо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином за |
пођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па |
адала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос н |
ице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — |
д?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— |
куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — п |
ара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти мог |
је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме |
а ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога па |
> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној каван |
а не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите |
о носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p |
дан не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији о |
а кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео нат |
ађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будет |
о сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> |
ајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готов |
— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико греши |
олим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— |
није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и клим |
добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али |
имназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави н |
, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликова |
а не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гл |
ој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би н |
вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, |
х више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S |
p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуств |
рави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „миц |
<p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник |
адесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, |
— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динар |
м се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје |
морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... |
сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам м |
х на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, с |
вако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола |
</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну стра |
!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда |
м ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде да |
то нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део бил |
одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете он |
ти непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви |
ца...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече |
p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте траж |
за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама |
што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хв |
— поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо |
обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Због |
, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{ |
Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам |
p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла ма |
ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, |
овести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано |
ебао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.< |
е до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не мог |
, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три |
>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Стр |
амо да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднут |
— усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што |
бу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — |
прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на |
/p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружј |
<p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" |
сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> |
е савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, б |
— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с |
/p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. |
оње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други п |
n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина пос |
и...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платит |
>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо и |
к кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам |
а.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће |
ашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже... |
м поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапск |
ама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сах |
у а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана |
одник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си поку |
подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо пр |
а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жи |
овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, кој |
ији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
<p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="29 |
и...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица |
ајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капиј |
правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Би |
му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа ни |
к га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као д |
>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она изла |
док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да ј |
ратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— У |
, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се к |
мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S |
код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> де |
му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> |
и; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један кам |
иђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, б |
се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што |
ао ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> |
м на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} П |
м у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је с |
и се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је за |
обро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непр |
...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. окто |
м сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Н |
дарити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми пос |
Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред оба |
што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим |
лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише м |
d> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без |
по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код ј |
дија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за |
ре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, је |
прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — |
<p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли с |
проводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је б |
ар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потраж |
да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да |
ше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> |
настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пиро |
ком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на |
ред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p |
} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме |
ца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима пр |
сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један ж |
о је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљ |
им, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и з |
аше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— |
творену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> |
м кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни м |
хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране д |
бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S |
е душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потрев |
а разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус |
>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над |
вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после дв |
да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке. |
естано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампари |
ше измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му |
нута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја |
еру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој |
па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер а |
није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек |
ао мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму но |
го приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости на |
ја, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну |
м...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у |
але.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после то |
обро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на |
те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у тр |
! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут |
проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: |
да онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало |
повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беш |
вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту |
и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.< |
јен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} |
ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном |
поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.< |
Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...< |
онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, к |
е руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала |
> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови хал |
било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за је |
ц, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађо |
им све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — реко |
овори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе с |
} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здог |
процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши м |
здеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци оста |
купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће х |
дели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за бе |
</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и |
дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се мож |
ана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који |
би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме буди |
уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Ка |
оједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче |
у и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p |
рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо |
скидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од |
Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бр |
о говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цел |
смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао ка |
помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос. |
p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то |
имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рек |
већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио з |
ко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише |
дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Миса |
и време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој б |
змичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у |
х да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да м |
па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну |
здаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута нек |
оже комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полиц |
ем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зид |
молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, н |
аслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помаг |
ла и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се н |
ујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим |
стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> |
твари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, |
има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговор |
!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рек |
.. ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разуме |
> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— |
дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запал |
аво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одг |
о ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан пресе |
лаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Ти |
оси и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као салив |
<p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха |
елику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже |
месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи |
</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> < |
.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша с |
у врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш |
емати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу коли |
. него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, и |
творити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове |
, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> |
жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да п |
> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послу |
свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, |
ар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида доне |
ја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало поди |
ко су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим |
сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, |
ђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на |
>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа |
за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну |
госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, |
од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни ше |
пили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде напра |
ам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p |
} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, |
госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је ран |
е говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мал |
поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће јед |
ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... н |
ишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати к |
идети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и уде |
неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, |
ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођ |
је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> |
а; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике ка |
/p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим |
а, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог санду |
расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два кр |
се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми мом |
, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао? |
S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} Н |
ече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, не |
ала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам д |
апуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на ко |
— сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као как |
>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.< |
веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вече |
разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без в |
</p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо |
>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био |
поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рек |
ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидо |
сам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла виде |
адрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне на |
тнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нест |
што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао |
рију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n |
о.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице о |
бо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — р |
она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељ |
ељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Ка |
председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник |
ном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>П |
анем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и она |
у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу. |
ти, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам б |
ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} |
м у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, н |
у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке г |
р је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били под |
сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што р |
а, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чаши |
бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш |
ј новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је |
ираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете т |
ном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; |
</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, св |
е гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звижда |
а изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка ни |
а! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb |
рими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину |
д пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један це |
/p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита о |
се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске веч |
ине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> < |
<p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb |
м новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стр |
ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила |
о гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} |
џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма кој |
... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заист |
...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се изв |
ам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мал |
ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано |
два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p |
еније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реде |
ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече |
другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђуб |
решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему са |
ћи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориш |
више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да |
дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него |
и, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај с |
то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време пор |
ада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то |
{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај ј |
утници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече |
а се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! |
Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име |
има, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си так |
p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад |
Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их п |
вољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о оно |
оване чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама |
идерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео |
астадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо |
код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чи |
до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила |
а улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тр |
сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је |
код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем в |
а се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац преб |
хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и св |
слио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто |
вољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен д |
нем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над ср |
и се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би с |
да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићем |
примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај нов |
После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не ос |
а свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} С |
ам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме |
ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помо |
м стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При кра |
p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспр |
> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових |
<p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера |
рака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде ј |
т.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчи |
х чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата |
после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше |
изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав |
ешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства при |
ђа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њег |
видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алек |
и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није род |
ели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Та |
арају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране гд |
самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере |
> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n |
стано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на јед |
ће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам б |
пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је бил |
изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се дево |
а је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џиг |
ене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта |
Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли т |
лазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад |
путише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривис |
видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У |
дем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим п |
око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави |
бог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестенови |
Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола с |
стати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и |
торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђ |
о распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноћ |
ке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са кој |
упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очи |
ед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бит |
ри корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! |
ају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био ред |
и беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} |
м...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда |
ицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не |
им гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих |
тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Жив |
равље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор |
прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви м |
час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну не |
, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p> |
врнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било |
устих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уп |
вета на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну п |
имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуч |
улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах к |
ло се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и с |
за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и |
плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душ |
нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</ |
тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S |
то не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p |
кох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног чо |
е неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док |
као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и р |
ва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме |
>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла |
на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо |
> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да с |
ђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо н |
рлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да повр |
} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> < |
/p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам |
в сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли |
Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се уми |
и ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Н |
ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао и |
реће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље |
ри,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е |
их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској < |
ко подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јо |
етном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену само |
о убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године |
ог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и нај |
уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управ |
есеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спу |
собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода |
стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче маза |
нув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа мес |
где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полиц |
,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у бор |
в се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао |
саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни |
радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, |
рашни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па про |
наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: |
p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш |
или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар |
затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— Н |
Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... п |
ола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође |
па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије в |
ник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу зак |
к; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на ули |
лувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, он |
ви она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{ |
е, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим капл |
. потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију шт |
дњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једућ |
... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест |
... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки |
идети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде пла |
руге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> < |
ште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> < |
ко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неко |
ану десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у ка |
киде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ј |
— викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n=" |
рећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и дан |
слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. се |
> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као |
е по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској |
>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бо |
рамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба |
о сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном минис |
ла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па р |
си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један |
о си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погоди |
да спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још н |
/p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, |
м говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије зашти |
четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" / |
а нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте н |
и тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих с |
ђа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу |
ма!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...< |
буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један м |
су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p> |
и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као |
ан глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чул |
а средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> |
бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце |
стави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је |
/p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био ред |
разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да |
и као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председ |
но спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табак |
ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци |
че хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију |
нути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам. |
вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју ра |
а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њихо |
дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више кр |
о заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих |
јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила н |
Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да |
ви служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три м |
рбе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да |
аване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сва |
и престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, а |
иховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгор |
у његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошт |
</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака |
али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Тама |
јати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су у |
леда кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, |
нске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како |
о седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посм |
<p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p> |
и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!. |
олу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се ст |
> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила |
етлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве п |
беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само пос |
ђе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су |
им подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ поло |
нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову глав |
{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са |
еживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ ст |
ло пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и л |
немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгви |
о козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} С |
о једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо н |
пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише ст |
сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да |
и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас п |
нкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвон |
ли да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако |
госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па |
..{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у свој |
што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако |
разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с дру |
ој зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би вр |
роњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога |
и пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак м |
ричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледај |
е карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису и |
ви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужн |
д хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја са |
јаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим |
ожа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту к |
ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за и |
вао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак |
вене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву зам |
м је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, |
дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло |
n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљ |
дне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је с |
седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао |
ом и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једна |
газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим прилик |
баде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како |
ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p> |
пита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих м |
едан замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод к |
<p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београ |
Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав |
рова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — н |
и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остас |
о шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— |
ц док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли |
атраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја |
изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна как |
и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој |
гао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љу |
Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Р |
ва, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност до |
ља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— |
г дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p |
кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говор |
огор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{ |
ло је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S |
за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школск |
немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам |
госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то |
или певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео и |
оли добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да о |
шао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са д |
уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем. |
вити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...< |
ан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јаст |
<pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај |
ачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} |
видите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ак |
и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, к |
ше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео |
м испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на у |
ма пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку д |
ао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им ј |
Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад с |
— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као ро |
нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак |
сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њи |
пита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} О |
ли, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гл |
роз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200 |
узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milesto |
метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — пов |
S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан |
х троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер |
мо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој |
<p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми те |
супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а под |
S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не |
из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше |
Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако ј |
је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу |
во на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне н |
други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“.. |
Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођош |
итет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочи |
ке ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њ |
д задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... |
е, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само |
та направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта ви |
S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, |
да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те п |
едао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да ј |
о провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова |
за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога ис |
<pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била ј |
S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се |
У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142 |
Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је |
ком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је м |
арати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што о |
ју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Поре |
е,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледа |
!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети |
— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох н |
и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, |
м се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим п |
а испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем исп |
да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто ј |
, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после по |
нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће |
било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би веч |
> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим т |
се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, |
, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно |
м Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога н |
ао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се врата |
ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у веч |
или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно од |
ије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада |
м речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се с |
робуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна пров |
ати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} |
рог стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијаке |
су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> < |
„Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да јед |
јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су з |
овећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми па |
могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Нед |
иховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, |
господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Бог |
који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих |
дене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата с |
жаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су |
/p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, |
ли једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво. |
ој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним по |
свађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову |
.. па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на |
празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у т |
но и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна мест |
мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи |
помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну |
не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се |
у даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т |
</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празни |
о.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отера |
...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: |
у увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но ш |
нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први |
се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађ |
акање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата |
је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се к |
орбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходни |
само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред |
одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича |
ести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — |
очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми ха |
</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се чо |
p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, |
ориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пре |
су трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично |
и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p |
ти док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу |
лики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај |
кав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ен |
че он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, |
.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, |
..</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи |
тролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете с |
кну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног |
прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Шко |
сте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва |
и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио |
</p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништ |
служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилик |
?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а |
ка! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће |
андарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћ |
..</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су |
касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, з |
од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прља |
тишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два дина |
нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод исприч |
ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу нат |
баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свако |
ради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки ј |
шта!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па |
.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p> |
а ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S |
е, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги лож |
је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толи |
о су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознава |
пке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну |
ко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био ста |
е познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали |
е рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> |
уше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходит |
око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбој |
на казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада |
ње!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разу |
</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред |
сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!! |
е су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто |
права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар |
аквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног |
ио ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано |
се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши п |
ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но |
продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ оне |
м што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера |
} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш |
аспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по |
у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се |
а нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко це |
p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београд |
р момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан |
ме чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сад |
аду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели |
у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођи |
смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му пом |
Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} |
а „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад |
м смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не |
ним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим |
ом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није м |
и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.< |
ледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p> |
велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца |
оји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... к |
динама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог |
или и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="1 |
целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четврт |
узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи |
или мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} |
у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Са |
ред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи |
ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и по |
ском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, ко |
д поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сеч |
ари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p |
у: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било јо |
гри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем је |
мо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — |
на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је ку |
но подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљ |
Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она г |
ер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да |
ћи ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам д |
ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Ник |
држасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{ |
д више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> |
х,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— |
езебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред |
и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био |
Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек прову |
ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} К |
енети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпо |
ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом д |
ћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћу |
а и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном ку |
д нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поно |
ну и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачк |
не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише |
јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци |
едину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Ч |
климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она без |
— деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајни |
ао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од н |
све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их |
у испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хв |
до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне |
зе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче! |
набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет п |
као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није |
ку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства |
а, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије |
културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, |
атког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
вину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што |
чи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му пос |
е је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зо |
која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозор |
уди, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник |
и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату г |
и и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ст |
еку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега по |
p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пу |
тотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — |
м: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар |
е и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као з |
пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће ни |
о...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну |
зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успреми |
дере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете одне |
ђа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у го |
за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог |
ци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао |
p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту п |
ву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и |
и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану и |
нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{ |
>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седа |
ити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао |
е:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам би |
кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду н |
у.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државн |
<p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>Пр |
ра, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узм |
чке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе |
овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем. |
лили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два п |
азбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,.. |
да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам пл |
} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгл |
ише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да про |
гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошт |
добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокн |
="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како увер |
на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затво |
мао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба |
Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Шта |
итеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <di |
ице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице |
<p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној к |
ело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао |
магнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> |
да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сам |
опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи |
м лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се |
изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је |
што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у |
шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на к |
нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш |
знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па реко |
ао другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један нећ |
а ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети |
>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а о |
о-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?. |
у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у м |
Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} И |
тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим |
као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад |
ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" |
е шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељи |
ог сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Как |
трани небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка в |
само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> и |
првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у ј |
е...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> |
даше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам |
вануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим |
талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохвати |
бра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну ло |
исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разби |
ије могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам |
рије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно св |
тајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим прес |
оже, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан. |
се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се от |
полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше |
слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, |
} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све |
богом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p |
Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она |
<p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разр |
х за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег |
казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар |
м, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то |
ните како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ |
кох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{ |
о ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дв |
госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног |
ађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе |
да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек |
иди.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно пе |
> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан. |
амо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n |
у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— |
рату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разуме |
добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан |
парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим |
проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</ |
гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше д |
</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи |
а толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, |
дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим ва |
Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но |
</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директ |
о има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли раз |
о...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али |
газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Пант |
говарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год |
Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упит |
p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра |
и је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам мога |
има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје наш |
већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном н |
} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од оног |
в ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, усп |
ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо з |
неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи |
размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на м |
питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у ап |
прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и по |
е отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p |
ласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} |
p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, та |
ече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи ку |
<p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, д |
вему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О |
егнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је из |
то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, п |
5" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> |
и; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и т |
е директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весел |
ко хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам |
други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику |
</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то з |
ао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног да |
; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу. |
је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са |
:id="SRP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица |
а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелнико |
з месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да од |
цом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје см |
други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а м |
о хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели |
о ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана |
лој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођ |
ао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писа |
ђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје служб |
дим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, |
пи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p |
х немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој |
чање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим ј |
— рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из |
Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Леп |
једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спав |
{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се |
екао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацил |
оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је вер |
е разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би о |
>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана поса |
одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је |
звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме пог |
ијавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим о |
а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају, |
ога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бун |
пштинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у др |
т кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи |
ела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније брину |
уп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> |
Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У о |
зиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови |
т гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, |
..</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим ламп |
бро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи |
з Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у |
у као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!... |
кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео |
олегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би та |
е лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па ј |
<pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је( |
икој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуж |
азећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гле |
сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе |
госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толи |
се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од он |
ате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера с |
морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?! |
.{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је д |
не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама |
кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам |
корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш може |
ј! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлати |
х јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, |
име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> |
оше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало |
, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој За |
.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био ред |
ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — ре |
<p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав |
/p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с |
ај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <h |
— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене врат |
или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису мо |
кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелос |
целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замисли |
а пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем |
док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре |
ила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.< |
идах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата |
4,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зн |
н, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и ов |
едоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче х |
данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Изр |
а, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му |
одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим гото |
ним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— |
ао обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики |
пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.< |
м неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине: |
смо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> < |
момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ће |
p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавал |
мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда пову |
, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас т |
ла је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На |
} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме б |
имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огром |
тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима |
, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Пант |
а што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови |
p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да |
Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> |
су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио |
ривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права заг |
да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а к |
ахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: |
орку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу. |
кад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пре |
ким торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах д |
школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини |
ујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p> |
у ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико годин |
и само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало |
и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — |
краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих |
да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама |
То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се |
дине, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако д |
...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а |
опоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком занос |
сећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памет |
улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га |
је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} П |
ао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што |
сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо с |
по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам м |
ла нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио |
еше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу |
.{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у каван |
него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру с |
сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и ка |
узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересо |
м—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из |
ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били |
земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог т |
ремена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и |
коли нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годин |
војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.< |
раво да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта |
ито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врат |
се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дув |
не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скор |
лас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропал |
и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје ст |
за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p> |
рено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три мес |
мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутк |
ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме |
а влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоће |
се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div typ |
она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш |
тито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцелари |
пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја с |
пред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа н |
као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради.. |
ом дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу п |
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место |
о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, |
е речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! |
а и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се |
био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпо |
p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам |
исимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у ве |
, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ |
ватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту д |
Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То |
лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам о |
у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно |
ст ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је св |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара |
светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера п |
рене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћ |
Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка... |
> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, |
гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух у |
а би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p> |
ашно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим |
есечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини с |
ајзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај |
а и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n= |
ште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као о |
<p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!. |
е готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она |
, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... |
а него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и |
нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да |
дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изи |
творица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> н |
кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја |
ги од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану |
су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате |
/p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив вод |
p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Ш |
ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, |
снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву п |
у, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</ |
и могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама. |
...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет о |
на њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем ла |
едним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много |
превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски |
и руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже |
хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само д |
а држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуж |
ву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени доне |
на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и мет |
ајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>З |
ним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мек |
код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} За |
вимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> < |
нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — о |
та.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спреми |
{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> ј |
опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за |
аборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро |
ку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, |
мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море сва |
на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није |
оју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселис |
?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. |
минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезн |
— Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — у |
м у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p |
бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 г |
у обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну |
итеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штет |
Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p |
ати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" |
вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— |
друму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — бр |
о кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посе |
ање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не м |
Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— |
подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине |
екох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где |
и ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не мо |
и бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама |
..{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослу |
у онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед |
уке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да |
шим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи нек |
p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, |
те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И је |
е упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих с |
смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новац |
енима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде |
.{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али н |
етнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идућ |
ице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге пол |
ше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио |
Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимнази |
ам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било ј |
и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S |
рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и па |
па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно о |
Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и |
врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па |
није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се м |
а сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Х |
?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> |
..{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и ш |
беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је |
чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!< |
њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само д |
треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврд |
а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога. |
исара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вам |
ас на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар п |
, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С те |
и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутит |
отов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и |
ткључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не каза |
оњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и простре |
е, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бег |
красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у А |
чи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану м |
>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем сво |
ш једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изг |
дан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стран |
ено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарениј |
та од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p |
ма било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге ил |
> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо гос |
руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну |
павао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице |
="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају пос |
ам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p |
а је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене м |
текох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну ка |
док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве |
е љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао |
м у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле п |
них фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она |
м у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућ |
ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега ми |
> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, |
боље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата |
око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни бр |
ло име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета |
а, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим другов |
о душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све рад |
два изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и |
де и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге |
ко је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један др |
осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао. |
згледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p |
није ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад зн |
нке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на ист |
</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву |
де остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавањ |
што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујућ |
је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нароч |
/p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Го |
сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> < |
о, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да |
а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> |
Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p |
ћ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онд |
едном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У |
ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао |
р сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови. |
од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о в |
" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> < |
ли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као оби |
дмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p |
ироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран д |
и је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта |
/p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не |
с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув |
епријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не т |
..{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издрж |
} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови |
м двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ј |
ном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово с |
лико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи ос |
иће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="2 |
век у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок ов |
аветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако ва |
мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек мор |
> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју |
е сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> |
ве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просве |
ор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне с |
је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ св |
ено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло |
пођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да |
згледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозор |
ојој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један |
ега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори друго |
један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурне |
руна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свак |
од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,.. |
обићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би |
улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: прав |
не је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шт |
} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом ф |
мена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тон |
а занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} |
тав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9 |
одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живо |
мназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — ре |
федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</ |
а, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана |
слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако |
>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без и |
/p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да с |
заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p |
ога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него |
мо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p |
ам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђ |
заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е |
бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише |
м је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: |
коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре |
ле...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђ |
у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чек |
д вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није над |
олико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела |
мо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да |
> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> < |
изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави |
тког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> |
> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од |
нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега |
овора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео |
авукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам сме |
м љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што д |
, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу |
иш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још |
— приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати |
е крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p |
...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и не |
исам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} |
нем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако трг |
себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући |
је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> |
бруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</ |
ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под т |
вај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући |
се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се |
сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска год |
рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом г |
а могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размиш |
па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађам |
их шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према м |
све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је с |
да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири |
динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а |
неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо зад |
и сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња. |
они ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Бо |
да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици д |
, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте |
о „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам |
p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зау |
Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па ода |
ећ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту |
ме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време ниса |
светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њи |
ако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, |
амо до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим |
аповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на |
ори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокол |
ји грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарим |
о,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у |
и шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали |
ресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио |
ед нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папуча |
за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, |
а и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друк |
чању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по |
због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох |
тим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скад |
и противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни |
исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, |
ести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спр |
осподине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета па |
дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву н |
ђа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих |
{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и з |
ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> |
стирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продер |
књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p> |
...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда |
пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто |
е ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме с |
д пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са б |
ло, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве саста |
Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p> |
рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изнена |
етету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— |
едан цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! |
све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешт |
дати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} С |
ражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обран |
Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, |
ате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онак |
м о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотер |
— па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту |
, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у |
који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили руча |
p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што ст |
ац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, п |
ра кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Дове |
ра, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и |
е је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Б |
гли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо. |
рах да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба! |
е у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан |
свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо ле |
p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти каже |
х у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах |
среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће |
у.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p |
Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p |
им гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни ко |
себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам ба |
м, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мен |
и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и |
ључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хле |
...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да |
ојих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у жи |
Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси |
з собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју |
би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше |
ва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и у |
</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, |
аб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поч |
ељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>То |
терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убил |
ба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва |
се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити... |
ко би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, |
овима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући о |
одне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладно |
p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата |
зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим там |
и и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго |
озора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да ј |
су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> |
овице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одгово |
цима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> < |
улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа |
ске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p |
b n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије |
, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошл |
, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њи |
ри служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледају |
вима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика |
кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти |
рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p> |
<p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на пољ |
ћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> < |
таницу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећ |
/p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— П |
д „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Доба |
ић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан |
>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...< |
е...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>У |
ти по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну се |
Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место |
— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи |
ећ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb |
ких сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— |
>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у |
бље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, |
а и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину |
нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио полож |
рова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њ |
цу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико и |
пођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> |
p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекс |
д сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двор |
роту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је о |
на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за ва |
а се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети |
га одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно |
p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро ј |
е напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа |
коли има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хо |
отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила |
<p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокали |
не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мен |
беле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, |
и, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вра |
ког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух в |
оворих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" |
био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохват |
, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци |
де супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом |
ленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> < |
две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то бе |
још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног те |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније |
чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... |
p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</ |
</p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу |
зјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору ст |
војих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па м |
е од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећ |
дети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже вр |
не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док |
у гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <p |
вом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> |
емегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p |
ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одм |
штах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржа |
е дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више не |
p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинил |
вадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Или |
о, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је за |
...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађа |
могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па за |
.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми т |
то.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут че |
.</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> < |
стиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с |
ш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да |
p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се |
испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуд |
к што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су манг |
и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S |
и смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста |
<p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тош |
S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као |
запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Коли |
ју.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију стран |
ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да сп |
ером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви |
сићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се |
ила је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, бели |
е наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахат |
мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају |
јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Та |
ост, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересо |
ам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} О |
их ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p |
вим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступ |
аш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматра |
како смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све в |
после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица у |
адесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај кап |
и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити |
а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа др |
ни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико коли |
равих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде д |
полеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гр |
пати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња |
, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти |
и стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> |
путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у ш |
е путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго |
д једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се ви |
осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> |
„Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учин |
} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се |
и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, |
а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги ч |
их се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој |
н, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим ка |
послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по |
за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к |
о задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд |
се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, к |
рећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, и |
ке да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а |
р му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према ме |
пс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — до |
и будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих |
да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника |
мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као на |
тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор |
три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то в |
анаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те л |
ини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној |
или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не |
о оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> |
у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намера |
а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а ме |
чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Л |
ан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Ср |
у испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.< |
сам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</ |
а корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже |
би, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се ш |
жна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калем |
..{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим |
ароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пер |
ме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он |
љах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Б |
окра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам |
одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} |
а?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа |
вију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљен |
што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину посло |
имчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку |
и легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него инач |
сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је |
ајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима |
колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се мо |
ете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p |
у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозо |
на нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло |
та и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице |
и хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и ш |
и бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио |
тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, п |
молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио У |
ате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више ос |
>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео д |
ођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> < |
о сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с на |
да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type |
S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На о |
а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин |
сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим |
смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овд |
моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра |
та си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, |
вде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер |
Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пр |
нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само д |
врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: |
Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је с |
а да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...< |
евета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на по |
ма хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим нов |
а си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што |
S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих |
и господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>П |
сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... ч |
па са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у в |
ла сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— |
да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да |
p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао. |
мир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу |
с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе |
вагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спа |
у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p> |
} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, моли |
гова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и |
о ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, ла |
аравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, |
проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога б |
де сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду |
</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> |
заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми нека |
али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S |
некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећ |
ох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — о |
иде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко |
говима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је |
нутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо |
тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини.. |
ја се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју... |
. идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљад |
после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по |
ачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећ |
.{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и и |
ече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам до |
о због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже |
ез дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам д |
ли!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> |
можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треб |
Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на |
до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас д |
.. па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено |
спод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш |
хвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> |
узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од че |
ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</ |
ћу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само |
VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> |
бразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у р |
ш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу |
ићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад |
рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво |
176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> |
е или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати... |
и главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте |
ити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ј |
ушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, |
рш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> |
n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме г |
ошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде ж |
/p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох с |
оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, |
ако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веру |
ах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на ос |
а <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Ш |
да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је дан |
<p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђе |
а би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад |
г:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не |
чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и |
p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави |
е!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и |
мечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих к |
/p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза |
остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не п |
ва пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници кој |
ђи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она од |
мо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; |
<p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа |
p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На п |
јник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, не |
на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да ис |
ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само |
се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама м |
у.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Гово |
!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад |
="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, п |
.. говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с м |
исам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље |
осмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p |
очнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих п |
па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у |
оше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим |
ати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара м |
p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годи |
д собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и п |
ђа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, |
чати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело дон |
ати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па с |
и да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде тр |
ји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено! |
имим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас ни |
д мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све по |
е свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на ка |
натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што |
о.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он зн |
p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— |
уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> < |
ам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— |
а другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Мо |
е можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и |
</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викн |
нао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од б |
теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па |
ше она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> |
, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као ретк |
ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>К |
ох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш љ |
муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче |
мам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> |
једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати |
ти закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде |
траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! |
осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо |
<p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — п |
живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони да |
у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим пома |
е хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом ши |
е помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама |
а брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и дове |
</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!... |
отеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере по |
ам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И да |
је сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке им |
и до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а |
степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим |
а пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у |
ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да из |
ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пуст |
> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих |
ало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од |
/p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух ве |
госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и |
људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опе |
орили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а |
/p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад к |
<p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет |
он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапси |
:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека по |
етим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис |
те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам к |
Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друм |
оре са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> |
није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћ |
треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> < |
вршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то |
его те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А за |
о ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она |
видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.< |
да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— |
ити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> < |
ђице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом доброт |
на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — в |
то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него каж |
ао што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није |
— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди |
д ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p |
еш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наг |
> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад ни |
Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар о |
>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одозд |
ти ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хај |
стали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је |
p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> < |
та не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S |
не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ет |
кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је з |
илазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици |
рекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— |
аво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто т |
нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год |
ам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад |
прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао |
вога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене |
само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{ |
ења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто м |
шта јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујн |
га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле не |
дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува |
.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Ј |
што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, |
„Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, |
че ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много ж |
, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је ме |
нај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те |
врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово |
рали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о. |
ђа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече П |
<p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по јед |
...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту |
овољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи |
другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пе |
p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“ |
бица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Бож |
</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ |
т часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напије |
нем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по му |
е!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати з |
дигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час ле |
да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући рук |
један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џе |
школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пе |
о непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми |
..{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосн |
сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама бе |
pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, |
стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћен |
>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе она |
ли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Та |
цам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема но |
краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" / |
м гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{ |
граби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p> |
ло: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због че |
осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни... |
, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да ка |
уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:< |
о онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да |
удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек |
срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам пр |
а Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех |
д Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> |
<pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</ |
епом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на с |
ђа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш |
да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, р |
на живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се др |
живања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати |
х.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели |
у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), о |
игура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су |
е и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно про |
спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза вра |
, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господин |
егао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а м |
ет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; н |
...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благод |
ица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљ |
у, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они |
руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> |
м и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n |
.{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од с |
, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и н |
прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталск |
он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем? |
оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати п |
он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се д |
ој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа |
то нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу с |
ли газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква |
— рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> позна |
о доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Бо |
а чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— |
за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, |
погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви |
ло нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вече |
ан заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..< |
ећ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb |
S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога |
источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем |
> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.< |
од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми: |
p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али |
но једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је прича |
ба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је о |
"173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милан |
други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина |
n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста |
одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест ди |
о се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би с |
че па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо |
и никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог с |
ам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам |
у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је би |
била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта ј |
То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поште |
такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се п |
и.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урад |
а угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n=" |
што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и |
истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем н |
х се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сус |
p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и |
то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; в |
но окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чиш |
оје се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и ви |
бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал |
о, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и дец |
дар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p> |
{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нис |
ога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и јо |
но, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусм |
имо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана |
ођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те о |
говорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред квар |
кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт |
те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха |
време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замот |
ржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је.. |
рећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,.. |
еко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> |
прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче! |
ивања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, с |
ле...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други |
беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одв |
ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах |
} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико |
поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi |
ода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а |
и до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклак |
{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} |
сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер |
им оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток мој |
утеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због нав |
/p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ов |
госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми |
ера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи |
b n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Ха |
однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу и |
аре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет |
место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било |
знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спус |
ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око |
њим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога с |
S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каж |
ко, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са он |
бацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>С |
а десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је с |
.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац г |
ржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.< |
> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њи |
м дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је |
м удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојиц |
учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полици |
а, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— |
о похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, |
омак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код |
.</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангу |
сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пирот |
— рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека ид |
ораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу |
молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заме |
шљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још |
човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом пут |
е скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> |
а краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канаб |
а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле |
„Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник н |
ао снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вун |
д плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, |
зидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мен |
оришту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прст |
ом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет |
дног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалс |
и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мр |
и ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</ |
рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо |
у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у |
ла, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само |
ум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као ч |
/p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> |
!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну |
а...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о хр |
орио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> |
p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!... |
ао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше св |
кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам |
јен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео |
="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту од |
ан велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у |
јем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задр |
<p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> < |
не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога |
лахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да |
орене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које |
<p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао к |
један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртва |
на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Виде |
о вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. мар |
, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговор |
ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам им |
о од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене |
сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — п |
еђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} |
ен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...< |
је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S |
е да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, а |
за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из То |
едајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с моји |
p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру... |
његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене п |
рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— |
а, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима |
Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где |
овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како т |
ог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја |
е погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа |
сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду |
<p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да с |
ворих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се |
ук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам м |
у да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p |
јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно |
асовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког јез |
још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Ка |
/p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p |
тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава не |
љима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још в |
ућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера с |
ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одг |
p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. уп |
</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш |
<p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи |
>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке |
им вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је |
p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, |
лим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну са |
е опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре ник |
</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај, |
за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутр |
ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниж |
а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згу |
S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе д |
ало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се о |
... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, |
зи унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођено |
ругу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> |
мо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му с |
се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па |
и на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,. |
ет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се та |
Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбој |
ава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чиз |
ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Ниса |
и си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је |
је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бр |
чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један краји |
> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к |
начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, |
или гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уп |
и.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — прод |
— одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, |
мо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати |
а како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, |
од мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најда |
очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо к |
зујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спава |
утку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— |
— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} |
стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим |
.{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="3 |
Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!... |
и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко с |
, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пуст |
се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</ |
, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам |
Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — |
да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом |
лави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавд |
<p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца н |
посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се |
вршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном прилик |
а; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу |
питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се |
>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила |
ам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у је |
о леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> |
ни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера м |
пасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „ |
> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Так |
Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити... |
торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</ |
вет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благослов |
сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у јед |
емо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај |
/p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> |
младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да |
од Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди од |
ану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, ј |
демо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто до |
вим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — реко |
рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... из |
олу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам |
равише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> < |
уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите |
Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати. |
један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем |
руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чес |
...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само |
рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n=" |
ет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући |
;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — вик |
жајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига уз |
одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти |
лити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спав |
моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох |
" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је врем |
а једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага ода |
да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па |
Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, |
ностима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се з |
ским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Ски |
у, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре |
p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, |
моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири дина |
..</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: у |
..{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безо |
з свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се не |
ог иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да гово |
елим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> |
н...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чиб |
ам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... |
и, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p |
ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме |
ди!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара. |
твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти уз |
ободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво |
Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас им |
мању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слуш |
ангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде би |
— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да |
а остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отиш |
лу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општ |
е распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње |
идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљ |
! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив г |
накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — |
,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најр |
/p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</ |
ка, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два |
ем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} |
> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, |
судих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она под |
и?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох |
бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам |
куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p |
лицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако |
пији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> < |
ам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чин |
м те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје к |
асом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је |
дан одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете |
ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда гол |
оли.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?< |
, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и же |
p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.< |
е оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кут |
ба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљ |
о уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Пис |
и луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код |
/p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну доби |
та, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и го |
ири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: |
сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како ј |
од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S |
у спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам раз |
прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад може |
да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице |
госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с |
— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> |
ш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спре |
за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја н |
и:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет ку |
у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем ред |
ко тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збого |
— прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја н |
се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не г |
од куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи |
м никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се си |
p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Ви |
ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговор |
тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, т |
ред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђо |
зор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да м |
мена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао |
онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си |
осле избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193 |
оликог кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао о |
сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забр |
<p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> |
прави и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то ч |
ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после |
прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београ |
, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је |
p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p |
да на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на к |
</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Пи |
м пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безоп |
тановао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се прав |
-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим |
лонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље неср |
д?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица ост |
никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" |
дна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене |
p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и ј |
огао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али |
говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам |
не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — ре |
> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</ |
њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— |
но натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и |
ницу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у ка |
ошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, |
дан корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p |
пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се ов |
питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па |
т“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам |
оменио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приб |
удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, |
ци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му непо |
Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да |
азлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испр |
едсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни |
па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,. |
ити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека |
а дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убру |
ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете |
не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Как |
вније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што |
<p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — |
ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш р |
а мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у р |
сти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, |
?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</ |
ици и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку. |
ти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — о |
х муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!.. |
ј се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, |
, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p |
доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Беогр |
Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у |
аци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.< |
p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам |
Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији |
{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> < |
мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га је |
страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако за |
, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код м |
же..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p |
е?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p> |
игурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> < |
смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја з |
p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n |
вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио |
p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лет |
о.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то |
ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!. |
док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, ил |
се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се |
мо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе тр |
во однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је |
мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... |
тељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа... |
— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито |
!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мно |
/p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— |
>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куд |
ајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима с |
д је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после изб |
p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави м |
е и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито |
Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну ж |
но сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих пред |
прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се |
и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам |
на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као ск |
очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта м |
х кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа |
а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва |
— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи мој |
х.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога по |
пу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са |
— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећ |
е успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет п |
ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку јед |
госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, |
} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>К |
ем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и с |
ћи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам п |
ан,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, |
S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведо |
толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим н |
рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара |
— рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хв |
рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фиј |
а ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече |
ц и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти д |
.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном ш |
ке да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рек |
новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу |
дем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси от |
вде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— |
о госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да поп |
и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, |
за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</ |
ра, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Бо |
да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ид |
азумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку |
Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њ |
ла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, |
страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p |
аше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборави |
један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p |
еш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послу |
спођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> |
, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам |
е та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао с |
било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта ж |
самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!. |
о све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да |
поље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.< |
како страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и |
>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени |
мигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за ш |
ад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p |
исар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, п |
и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступ |
рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу |
тна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где |
отле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се |
али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. пр |
?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за |
вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам |
се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисм |
обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме |
по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо |
/p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано |
ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна.. |
, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док |
у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај ле |
уканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народно |
о смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у |
могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву |
ле пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео |
у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колим |
мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер м |
сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, |
и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: |
аг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја из |
иђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих |
ћим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет |
у с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда п |
<p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога и |
p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од к |
ш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Беогр |
- виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету н |
случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничк |
ини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит |
дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јор |
он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Б |
сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се мо |
кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{ |
тра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече госпо |
> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</ |
. далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам |
, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: је |
могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, |
и!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари |
ад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећ |
ћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p> |
мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох |
ући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> < |
се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командуј |
а окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се н |
утито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готов |
ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је |
м шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу стра |
каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а м |
, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</ |
ка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чув |
каза руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ј |
То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</ |
/p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ |
сам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је |
заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</ |
!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и т |
ај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настин |
сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би |
S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} З |
p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан |
сох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Госпо |
месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти п |
во скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно б |
е сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих н |
казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло. |
крисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја |
ави, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим |
који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно ј |
гућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Св |
а подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у р |
ш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те |
да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао |
стајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: » |
кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пс |
а селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.< |
аба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру |
писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не.. |
ох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја |
арту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па н |
би, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало |
ед обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да |
кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> |
ез луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на пољ |
и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена п |
ез трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт с |
ш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох ре |
дином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,.. |
ш у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], баа |
да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће |
p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} |
ли, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се су |
ај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— |
шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која с |
У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздра |
г стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих си |
Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер ни |
два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му в |
етар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам |
али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао |
<p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од пре |
ући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, |
и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропош |
е управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господи |
а буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Н |
цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих |
андур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а |
<p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам ј |
ати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама |
<p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месе |
мо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </ |
а хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лу |
>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одм |
а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, заз |
о полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох п |
Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице поја |
судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— |
кама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо п |
леда по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из |
сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозор |
ај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећ |
аву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви |
пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> |
емим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана |
ри...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку |
сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте бр |
заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије о |
а себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје вол |
киде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу |
на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> |
ро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Зби |
су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </ |
отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p |
ја сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.< |
..</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, |
једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у кр |
и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у ц |
ах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаш |
кинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, |
розору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто |
/p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном. |
ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где |
пу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам би |
рве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаш |
једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследни |
нувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</ |
Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче о |
p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну |
и више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад |
рбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p |
са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па до |
мо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, ј |
<p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> |
буна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажи |
ад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста ст |
, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на друг |
е савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише |
е позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{ |
по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује |
ост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, ко |
ји ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> |
детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама ст |
, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milesto |
те и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој |
х још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, би |
а је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуд |
ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ п |
воју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p |
цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу т |
хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> < |
истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као |
сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је |
ти испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други ж |
поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су |
ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како |
рави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара |
о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — нај |
сице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и |
е некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од |
стао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магл |
/p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „ |
е); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у л |
Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме |
о ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p |
.</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и |
дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Б |
ше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих |
се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика |
ше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком |
војку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у зав |
ивљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни |
че: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за |
шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних |
могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз ли |
м, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за ови |
</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа раз |
остигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто г |
зад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац |
пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети. |
p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вра |
е тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, |
— г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — |
богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази ода |
и то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорниј |
што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па |
руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа ниса |
и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И ме |
ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени |
жи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одма |
ема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да види |
дан корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> < |
само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газда |
ћ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини. |
викаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не |
стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— |
але још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече |
ошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли |
<p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време бил |
и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак |
итав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се |
Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих |
олико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба хр |
оглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{ |
, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз ко |
арми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што ре |
аста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево |
сте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем с |
ми.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> |
идети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једн |
..</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете |
ја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску со |
Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по |
лвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у кој |
како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распозн |
оведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p |
и бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду ну |
в начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесе |
и нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо |
>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутр |
инара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест. |
p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да |
— прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{ |
.{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам как |
p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" |
казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спр |
у, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја ум |
сту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.< |
а канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p |
г трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најза |
нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капут |
и кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо у |
шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио је |
.{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да |
ну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба ура |
у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиљ |
е остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.< |
ренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо |
на ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код |
Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био |
, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам |
боље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматр |
на, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека го |
ити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло |
ац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, |
цао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам |
ло страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем |
лако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> |
/p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем д |
р дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што |
p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— |
почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али с |
тресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да је |
мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</ |
суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ |
ао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао са |
х влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив |
тно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, |
и рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, |
"4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће.. |
одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. ди |
могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана... |
мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!. |
да прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна |
кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с |
Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим в |
свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још чести |
т не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили б |
, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и че |
добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> |
говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нист |
а сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и |
м газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо |
навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни н |
,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старији |
а вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— |
о?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам |
авана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има |
н као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор... |
је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> < |
миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји |
и послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам но |
ко се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нис |
е чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — хо |
наест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да |
х отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у |
неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— |
кох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак |
’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича |
ућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрз |
не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и |
алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових |
о свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим |
...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!... |
, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим |
размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустави |
м осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочит |
ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву пок |
не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту |
аници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам |
љушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд |
че ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина ј |
вала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p |
ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се |
као би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примет |
де бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма |
омагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица на |
з Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па са |
оћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против |
н Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја |
ру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одве |
паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седит |
устити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио |
аше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што постави |
ише губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се |
из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам |
дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мен |
х лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по л |
ужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па ма |
акве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, ч |
ам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега о |
ер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесе |
апред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, |
е и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се з |
зиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именује |
иса у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег |
јвише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послужив |
важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда из |
годарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не |
помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам |
.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна ко |
узе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по гла |
ва повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да |
и недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, и |
, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се |
та нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> |
ћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у |
га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, |
> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где |
децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији |
утим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дет |
боје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати |
риметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред |
апакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реши |
рло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала |
вљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је мор |
бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе |
т одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене |
наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у сак |
мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p |
ред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам |
лног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није н |
господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој |
раво и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такв |
није сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али |
што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у |
е му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p |
а се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо? |
} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без зан |
ији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад т |
i>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер |
<p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... т |
</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће |
а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни с |
заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није м |
ече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...< |
/> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доруча |
ао да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати п |
унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али |
иш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, д |
ати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се пл |
о пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад с |
писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наг |
меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У ист |
ом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она б |
— дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један |
уња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Раз |
лим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на ч |
ите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{ |
<p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља |
жи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p> |
ићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} |
савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и |
ашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од то |
Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> |
пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приб |
ака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n=" |
ко је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а купов |
проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво |
еш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, |
да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва |
p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си |
лаг дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што |
ог Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— |
е он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— П |
не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво |
хо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно исту |
стргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде п |
под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпо |
ом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на сл |
титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да |
она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођ |
да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови |
ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — |
у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео |
шно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече. |
је чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине |
итељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сиро |
их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места |
штини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, |
вах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или вод |
и сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испашта |
е ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџб |
} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p |
.</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив чов |
могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> |
и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе |
шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем |
а меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мал |
гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера ба |
estone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, |
жао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="sub |
и прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си |
на не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> |
каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао осо |
били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, |
ад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са св |
увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p |
у: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје при |
ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> |
таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раме |
е, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — |
лази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено |
баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати.. |
пак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спа |
ах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изне |
ле мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до нек |
оро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа ниса |
ња, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему |
.{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме |
, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још |
мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскр |
и рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком |
аш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здра |
сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији ко |
ласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p |
д овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем |
и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати м |
>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се от |
.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој |
а ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно ч |
ота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани |
/p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да з |
, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, в |
ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— |
p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо д |
отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам год |
раја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је |
погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви с |
иста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, |
едан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рај |
— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више |
иликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта |
наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ ре |
племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,. |
вао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао |
гу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет |
д онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., з |
за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што да |
n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, |
је била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка ј |
ови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До ос |
га морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо м |
де у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко |
С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, |
метало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу |
ју чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> < |
адовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто н |
се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Пос |
а то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре о |
без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је |
ам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучн |
, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова |
та седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седн |
{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у |
м разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код тераз |
ад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешни |
з улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потра |
Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једн |
исару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брат |
ораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, ил |
ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех.. |
дгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде |
ости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурн |
рао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p |
г у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" |
/> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за |
ко вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господ |
г да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда |
/p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p |
ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговор |
је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испо |
ржим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђим |
ве за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никог |
кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.< |
адници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач |
то сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Са |
зну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Н |
ео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тр |
тра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име |
ка раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Так |
н и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упи |
за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него д |
За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође и |
и да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљ |
,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> |
у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало |
њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се |
— рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Дон |
ва у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе |
елиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, |
име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} |
ше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи |
Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> < |
до би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрх |
што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у |
кнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа г |
, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим |
м гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још |
е нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели предсе |
<p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колик |
ога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три |
да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког |
вала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад м |
ати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме ст |
м помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ов |
нио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближ |
о.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам |
н, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то моли |
ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече |
о невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па п |
руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узи |
..</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, м |
им даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, |
ст око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферише |
е и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...< |
је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досада |
западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто |
!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, з |
а сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да |
а се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управит |
а му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову запов |
шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја с |
а ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гу |
ти послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она дво |
м никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — у |
пођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи го |
и бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; дв |
деле: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно вер |
мао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао |
ам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — ре |
и нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебел |
ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним се |
ђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике |
нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као |
и у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља |
Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени |
ади а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног велико |
за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесто |
кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на стан |
о би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим |
лужбеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме служ |
...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као в |
чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по гла |
да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа |
знадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безб |
тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> < |
доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му |
, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стрес |
ите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако м |
Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се пок |
свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могл |
ци дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, м |
“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу од |
а двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али |
прости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добр |
е тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> |
је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну |
јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушко |
вања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у проле |
ла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претх |
већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> |
кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> |
на у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли с |
и на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> < |
жали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њи |
{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што са |
е, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} |
тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И ко |
уства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он н |
слим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и уч |
расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица |
ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обичн |
</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима руча |
, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, нај |
илади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти |
знати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који |
зећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ј |
ти од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо |
рестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за |
која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики |
етири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и |
аника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим |
/p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако |
и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватр |
једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила |
е и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што је |
ео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакра |
тле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" |
ије ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите |
м толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми доз |
уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима п |
занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиро |
тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладов |
хата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио |
којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ бил |
а више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и чл |
умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се |
ка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета ни |
а не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> |
p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да |
е...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и с |
изима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} |
олицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека бу |
цили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" / |
</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу |
а је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} |
е гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у |
а...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.< |
е важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.< |
код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем |
> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу ц |
епрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ниш |
а хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи |
{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али вр |
ка даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем н |
али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само |
ити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, к |
ућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши |
сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више |
х дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога по |
ени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго |
би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако зн |
— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — од |
и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио |
огао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p |
<p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола дору |
ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господ |
ам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се в |
ити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} |
цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да |
о имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било |
е ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу с |
у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер как |
, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, кој |
знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управите |
е сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне ни |
и истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ |
епсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једно |
г које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је ф |
дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробу |
ам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био пот |
онесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као бра |
пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Нат |
је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лоп |
а. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне чет |
мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је в |
.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђ |
.{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „ка |
трисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не |
покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби н |
вљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, ко |
адно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, не |
буку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још |
..{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразиј |
анем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од ва |
за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где |
постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који |
председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих |
ве гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће опред |
д уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта |
о ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и |
а таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање |
ца мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ћ |
динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — |
изнајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био п |
ући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за |
ћи се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се нај |
ечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити. |
у.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} |
>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а |
мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p> |
полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не м |
и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем |
и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па |
д наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ј |
ише пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа |
ео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за |
доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске |
.{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слобо |
јзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рек |
се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној стра |
{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, |
се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја |
увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" |
а је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смрт |
је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друк |
тка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на к |
но у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> |
тија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу нез |
</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече |
је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у нес |
не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p |
иња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p |
највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око д |
слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосм |
ања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам г |
ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, |
<p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му д |
сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака |
јежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени |
се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, ш |
била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва п |
млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју |
/p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам |
д господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је |
о сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p |
— рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам ок |
хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми ве |
ило мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и прво |
је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па |
што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! |
" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај се |
с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на |
се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно т |
рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово разв |
кше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити д |
ао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код че |
јбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш |
а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изић |
а; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за |
адским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а |
ене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми |
ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у к |
ио?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете |
ити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама. |
еш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем |
време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимат |
дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p> |
еших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> < |
обротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам |
о је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да |
сио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судби |
<p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја |
доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећ |
ам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пе |
јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог ча |
оли тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом пу |
.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отм |
т.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигу |
ма, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, |
а да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцн |
еће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} |
тврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на ул |
едан сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби |
и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене тра |
и сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Д |
> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише.. |
дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мо |
у, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо ст |
о дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да |
о.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто |
адава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Коч |
тог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> < |
ма још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу |
ле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било |
..{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не |
га; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Беогр |
је рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, |
тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још го |
равитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— На |
ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро пром |
ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> |
ишћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да |
ти.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде мор |
лужитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одго |
буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме по |
муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензио |
ати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и |
м спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p> |
би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница |
ати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се |
тим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се |
S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте |
новили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато |
вљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме |
д једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцелариј |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске |
допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежу |
оред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већин |
о да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој |
мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> |
,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" / |
ам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријате |
стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у чет |
живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и г |
дмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обита |
ам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет |
како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — |
у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а го |
ао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb |
с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — |
ам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} |
, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену ше |
а праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су |
заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услиши |
удим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нис |
ожда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако |
увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!. |
у Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а |
о кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} |
е испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи |
није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> |
је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још с |
наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Н |
своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, шт |
алим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала |
однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле |
авам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</ |
> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо |
а ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, |
могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци |
али с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb |
ед пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној |
р.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дад |
о; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле |
нутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из м |
ју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио |
а ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — |
ли смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше.. |
тне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од |
/p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и виш |
<p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну је |
а доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — |
ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете.. |
ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџ |
> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога трену |
ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{ |
и се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо ха |
Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обра |
м из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио |
ењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} По |
м код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у |
> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места. |
пархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу |
један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам с |
изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би |
је су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех то |
је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у |
их књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</ |
едном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још ви |
орити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кре |
Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завук |
им тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није д |
лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једа |
но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет |
ом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим н |
авим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да |
сер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове |
даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао к |
ом у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одг |
ј ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и он |
под клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо |
д ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> |
лагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.< |
да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пек |
ити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша |
пустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter |
без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако |
... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз једа |
огао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а |
рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се |
већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, леп |
руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из |
с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо до |
...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p |
но си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми |
исам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим |
било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре |
снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осе |
ало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са |
.</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка о |
највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чу |
екох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз |
бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо н |
ао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да при |
купиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим |
нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох т |
;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тр |
а ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му |
и беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а мо |
нас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — пр |
За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер ј |
мској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као |
а затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи св |
у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Нас |
Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — п |
мо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта |
полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никак |
<p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна |
мо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех |
ј соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо д |
а, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, п |
арма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: |
ећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и |
277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p> |
којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега н |
у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обич |
селити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропа |
ио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није |
да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био |
, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па |
патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми |
идех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих |
је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах |
е досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче пола |
м пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.< |
ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако |
било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себ |
ицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ л |
ца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... б |
дуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овд |
лету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погре |
ће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — |
на дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја |
азгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита пи |
<p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— |
p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин ј |
. него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, |
, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> |
код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.< |
Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. |
па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или салам |
или забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорит |
посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме... |
сми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...< |
, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме |
p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледа |
да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, инач |
Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на к |
инемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док |
а пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у ис |
рло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба |
новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево пар |
ио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, |
жује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми |
видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радит |
уће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, |
знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву. |
> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p |
је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="2 |
ебем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим. |
страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у |
} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> |
Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али |
олико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас т |
казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарс |
е није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова ра |
; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док |
теним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послужива |
само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, |
сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знај |
и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном. |
беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— |
У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем о |
на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми |
сме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа |
леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Ш |
one unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али |
вам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
ледити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, д |
а једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јан |
се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и |
тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исце |
ечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парчен |
изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувиш |
о овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p |
а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; как |
истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим ја |
једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да ч |
нада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и |
наш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослобод |
дском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло д |
од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико са |
ђосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам |
p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, кој |
чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он |
ка, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, ба |
о је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у о |
газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена ста |
е изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни |
уда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изн |
и! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, н |
он“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском ул |
аџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за |
има, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја в |
хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, |
80" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вр |
А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. < |
и ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће т |
то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — |
везао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — р |
а дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како |
сно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
ка!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћем |
че Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова го |
дем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сах |
ш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одма |
кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао |
рм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Пан |
е познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и |
леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти п |
вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико тол |
ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> |
че, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, до |
врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцеп |
ванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети |
за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити |
да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се |
ла.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угр |
S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то ника |
у живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је кој |
ест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело |
шао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће |
са, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то п |
ика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пу |
о било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бриг |
е...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо |
своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам |
а послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — нас |
лушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; |
неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужно |
је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите |
еш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам у |
станем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу по |
вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} |
— узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> < |
три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!.. |
речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са с |
во ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, |
е извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто п |
и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, ве |
ви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> |
лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ан |
абрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви има |
а поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање.. |
...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> < |
тарешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12. |
савши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један |
пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— |
ар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p> |
гару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља ј |
нара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на |
редставити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и |
ету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им |
сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би мога |
мали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји |
лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> |
ош једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „рефери |
аго, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, |
!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим |
однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа |
т на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није |
мо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ак |
о два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали |
р, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним дет |
, а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себ |
господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за |
о куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, а |
цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече |
.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинс |
то се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гај |
се, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не зау |
која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ |
показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред на |
д бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb |
кли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,.. |
е непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац |
чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата |
у.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, син |
магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај |
амна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу |
/> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо к |
ђи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред л |
на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападош |
p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> |
а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — |
<p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и з |
а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> |
ог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме к |
но од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума |
и некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само нек |
/p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе ду |
и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским |
разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оно |
динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрл |
и је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све по |
и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те |
а је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ход |
кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим |
али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друг |
вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, |
иво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да не |
ама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... е |
..</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И |
створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао |
урно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико зад |
ох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке |
ни веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веом |
д није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: |
ене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при к |
ином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страда |
био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У |
ш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} |
а јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерс |
по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина н |
али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера г |
о га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на |
лико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била |
о као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да |
ег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу с |
бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се |
> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за |
ш јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} |
ој белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, за |
.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто |
у наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p> |
ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их |
оја је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог |
е сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Госп |
стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђа |
каква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, |
м госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па |
аво за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна уж |
е а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лул |
ешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и дад |
удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" / |
друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај |
ватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на |
се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати |
дног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак |
е појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу ст |
а обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку на |
своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно |
ре, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, |
Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку д |
id="SRP19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на посл |
те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног |
невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше оде |
дмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Ака |
ј страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем св |
разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џ |
ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако |
пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n |
ати па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе ста |
="SRP19001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало р |
то има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb |
могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, |
тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод р |
у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће |
уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе |
еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто |
гушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не м |
роговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако ду |
на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! |
е пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...< |
ов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опе |
се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет ди |
ети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Треба |
уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва једа |
ан, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p |
<p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно п |
знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избац |
а шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњ |
орих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— С |
ила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази |
багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међути |
оворили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и вр |
руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> |
ио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем |
!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу |
ad> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи |
.{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут из |
госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{ |
ада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са |
азао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах |
ио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Гос |
а које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех |
већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми мо |
за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на је |
где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене н |
ита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да ј |
ље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, д |
ганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао |
, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показива |
ј кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци |
соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла |
Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га мога |
ј нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и п |
а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као г |
ле две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин |
и, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — им |
Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам |
и ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је н |
и се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, |
у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човек |
авно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на |
и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора |
> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S |
лови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — и |
и ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Зб |
о на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте но |
ију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Раз |
задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није би |
>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> |
сно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају |
> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</ |
е била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо |
ма!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и |
ат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави |
е то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими |
у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао |
ндиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огрома |
ише вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана. |
тем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; некол |
p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узе |
им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао |
јак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, |
за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, |
о изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те |
</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S |
,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта ј |
е.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохвати |
ан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер до |
Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био |
екидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које |
одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти вели |
олице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p> |
ечних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу |
жио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједи |
тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свеч |
ре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим.. |
> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столо |
у, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са ч |
ре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао |
у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба н |
ручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} О |
мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметил |
...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала с |
бацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на |
спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме |
пет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S |
днем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао с |
лендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - ше |
ладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гле |
тим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искуп |
орпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их |
прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и |
јући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих |
а овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за со |
ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где |
нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — |
ратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се прв |
ити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се |
се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног |
ши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с вел |
ољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли |
доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познат |
Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по |
</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе п |
а и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обо |
ана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја |
о, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гор |
им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну |
аћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара ос |
унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред кућ |
и би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногам |
те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда б |
едох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, |
доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} |
о намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над |
е и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Пан |
г дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас |
а ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра |
ући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у пр |
за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим ва |
ори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казат |
ка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих |
а мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој госпо |
/p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити са |
> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свем |
акви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устан |
ђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш |
/p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос. |
динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прочиташ |
пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је би |
воду неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тава |
ацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb |
го си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не о |
уда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут. |
<p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо са |
сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на |
јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, |
оре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији с |
p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше |
о радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, г |
оручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова с |
доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са св |
још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдар |
...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, к |
но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била |
с горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не |
за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући с |
ео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег п |
своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен |
о место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам и |
ној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; је |
шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говора |
Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго н |
еба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само |
осподин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Поче |
етнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>С |
а собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам |
ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у |
анем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и |
ам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Јед |
, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!... |
живања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими је |
лађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21 |
уге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</ |
нула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад с |
затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> а |
ли кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну |
трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> |
ећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом |
, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — |
/p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо т |
страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.< |
панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише |
> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топи |
ја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли ј |
и пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали |
, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали |
ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице |
рљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} З |
b n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој ку |
илостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући |
а тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... < |
е лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... п |
окаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Кап |
жасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стиг |
хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb |
беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Ист |
рокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стра |
улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, |
} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>То |
ишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачуди |
д госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месо |
ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? |
/> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рек |
богом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико м |
бе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— |
, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— К |
д сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— |
за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> |
<p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!.. |
аш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p |
расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, бр |
зненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала с |
Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— |
, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне з |
ече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наме |
упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити |
ознат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на |
о пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чуде |
он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одго |
м шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</ |
дело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не ос |
један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама п |
тош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — |
9" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; он |
онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не |
назија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове ниј |
сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту. |
је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се крену |
, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве |
е сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише |
еси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и |
гнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево |
испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну о |
ључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова |
, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху |
шину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја ва |
едном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} Посл |
ење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох |
се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим и |
никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната |
видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па ј |
све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим |
ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми п |
те лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах |
зад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну |
тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он |
. морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешт |
естити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући вра |
— ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче |
ог сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се |
пет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жа |
е, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и |
се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> |
али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више ниј |
ам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>К |
чите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосм |
војом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки |
> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изна |
ла згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, нег |
/p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — о |
а! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не м |
орган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата |
е испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам м |
У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим |
г пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја |
оћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би ц |
чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А гд |
јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али сп |
ку.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Је |
се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на ова |
тално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити д |
путим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су |
стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох п |
,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спа |
у уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канце |
отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује е |
кренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на м |
ри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми тв |
гурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да |
м у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходни |
ем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни! |
ок оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе |
то имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред каж |
правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, |
ч казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших р |
>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p> |
ред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго |
оби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно |
на непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике |
ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n= |
крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја |
лари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо |
ојску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говори |
рберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Мит |
166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рек |
вану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да пот |
е-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног |
учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника |
ства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то нај |
дема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш |
19001_C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе |
Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p |
ачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чист |
> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господ |
м и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем во |
те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова |
да не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, |
настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... |
ађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а |
дан па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуг |
а васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, го |
опијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а ода |
зано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех |
— рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану зем |
ње на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол с |
а, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао |
ге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли |
а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и сво |
; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка к |
а?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идит |
ли не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку |
посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна |
шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За хран |
а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах н |
би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прош |
и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке дож |
као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв |
{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је цел |
<p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем по |
у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да |
>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али ба |
.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{ |
pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под |
све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико н |
ћу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, |
амо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику |
икад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јаго |
у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> < |
/p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једни |
ругова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не с |
а и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> |
ићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично те |
рајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келн |
/> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> |
пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — |
е изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо |
м што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Т |
и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> |
тнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола ав |
{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од |
а нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, вра |
{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе |
и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажер |
вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док н |
ало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја |
ј наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао? |
Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на |
ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p |
мо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки преса |
ли наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>П |
седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто |
ке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Те |
е почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам д |
ући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шт |
а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад |
еларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p |
/p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата п |
и за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— |
еларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве свет |
учан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p |
бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од |
хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" |
ве трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> |
веће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим г |
ах, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ва |
он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p |
не нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурат |
д јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како бу |
године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лак |
и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о о |
у, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету |
он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> |
јте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да |
собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза је |
<p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се |
<p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.< |
ћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови љу |
бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— |
учиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени с |
му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и позна |
дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.< |
пљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... |
— на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да |
234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако |
ветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше н |
шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а |
Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?! |
у унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шт |
авола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну |
атим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и де |
мо за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ј |
ушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру |
бро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — з |
Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарск |
оспођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а са |
>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се |
мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет |
ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изв |
грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се о |
не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој |
тна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа |
у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас ј |
нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар шт |
рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p> |
.. у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем |
авао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала |
уди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткре |
јући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем они |
тити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} |
и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" / |
n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави |
било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их в |
да у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се н |
на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се |
... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим ва |
?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађем |
, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла ј |
ин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он |
ица од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; н |
тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шал |
нам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у каван |
оцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Ниса |
добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала |
ам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме |
тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ћ |
ли нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимн |
</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим с |
нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се п |
Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо св |
орака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склон |
<p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим |
и многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осе |
овати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја ос |
} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући |
твор преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хв |
о сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{ |
не, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подн |
да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у бе |
та хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме |
p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих поглед |
одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвор |
се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</ |
ећ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоће |
јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" |
Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за |
> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да с |
<p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу ост |
е газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, де |
повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао п |
док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну |
с,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплаш |
чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="2 |
треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</ |
е испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мор |
одизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо до |
ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p |
јмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, ш |
рема овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме |
служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> |
/p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру |
м на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... |
би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће |
ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полициј |
стите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— За |
вде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — |
</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превиј |
/p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, |
и, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствар |
исмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. |
{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> |
а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама |
говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалче |
брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Ја |
ваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код |
пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да у |
акле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n |
/p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — |
олико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Зб |
ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи |
ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, |
ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђе |
реба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони |
лауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола |
(Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вун |
ло.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви? |
оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напољ |
p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да |
емам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заус |
И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!... |
р, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и в |
њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!... |
тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па н |
— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви он |
а и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — |
а,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети |
их ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— |
. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио |
емарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест |
е?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по и |
>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме з |
и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми |
т? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ј |
ао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> < |
господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али о |
ине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} П |
јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S |
су имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситни |
ао код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јак |
p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> < |
старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдар |
могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајд |
капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо там |
емо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах в |
волте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p> |
али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама, |
, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од |
сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан |
</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по в |
а данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} |
ните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да |
нка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас н |
шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{ |
ти где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се н |
> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а |
да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако |
сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> < |
, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} |
Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p> |
Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред |
јдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> < |
о ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје |
ко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћем |
е:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо |
— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и т |
нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу |
дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и в |
у!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви |
римо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p> |
ном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p> |
Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— |
турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> |
завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p> |
д њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим |
p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати |
лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни д |
а гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах и |
p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пу |
о ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живо |
мем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испри |
захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико т |
а легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> |
.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати пат |
— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} |
апред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то ст |
де одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али |
ршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p |
аже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и |
аво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, |
о где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p |
више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сва |
та кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостим |
ти, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога с |
ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходни |
лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и |
охвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву ис |
148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се кап |
есет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не |
, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> |
за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да бо |
амо би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има све |
!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо |
и — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — од |
ћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устај |
лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегош |
<p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да |
мо да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио |
— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— |
/p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, ко |
ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад д |
За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Х |
ао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спреми |
Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Ава |
одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али о |
да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у б |
покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади кој |
људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ |
ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, с |
арати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасм |
у у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдари |
Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, прав |
ала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома до |
бро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, уз |
<p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешт |
ри крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дет |
ена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фа |
госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам |
га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, |
фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш |
е кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена |
лазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Им |
долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p> |
хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Мила |
да ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било... |
ху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосм |
во, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а |
и...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти |
ти па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у |
...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> < |
бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три |
гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџиј |
то, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, |
жна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда извол |
ци, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопств |
а се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, |
/p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улиц |
вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се |
шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу |
ивот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— |
290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погр |
је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збо |
грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и ста |
, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чи |
које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од кој |
, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да ни |
ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на п |
аћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не |
<p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда то |
идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени тол |
> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одгово |
имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код |
“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> < |
/> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчи |
ахвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш п |
есам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривен |
те.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... вид |
вући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак |
,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије.. |
у...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, г |
Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> |
а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а |
здравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> |
} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час ре |
ног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам |
едноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш |
ађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај |
екајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</ |
рата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да кома |
м гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим |
а пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера |
а у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас и |
ли коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је |
е знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не |
ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај по |
ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао с |
е са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта са |
/p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити |
ај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља, |
> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда |
у да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шес |
, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одма |
мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље |
ин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га г |
а својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мир |
ни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S |
ајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата |
ће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети за |
у га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то |
p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснет |
авићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> |
p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...< |
жеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p> |
...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, |
и је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим ше |
дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити.. |
удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду |
н заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почи |
собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легл |
p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била гл |
пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хл |
/> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друг |
лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, |
ет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем |
га, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније |
ити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чу |
гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа |
} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаре |
о, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи |
Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме |
ам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају |
но, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се б |
а ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који пос |
да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао |
кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код к |
ли ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем |
ило десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је |
ви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове |
дао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немају |
ђу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али |
оја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и |
можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори катало |
мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити р |
о...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче ста |
— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и про |
вога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скр |
<p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пре |
дни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Б |
умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p |
..{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп |
p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао |
а један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем |
вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а |
ре као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону к |
ат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећа |
сто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, |
ем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мн |
но пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хлад |
> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да д |
/p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тог |
прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва с |
ио други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управни |
заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, |
остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу |
после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се |
су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајт |
> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата о |
...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није т |
ка дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање. |
пажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па |
еба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке |
више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p> |
..</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух |
— нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам д |
е(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да м |
полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, |
могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног |
ијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нек |
о, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле |
вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она |
утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћет |
мах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осе |
пет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати коли |
ене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш д |
т пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излаз |
па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви |
..{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми |
инара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,.. |
а...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се о |
ирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вра |
— то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Оде |
ам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја |
че:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде до |
а, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих |
ројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер |
викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда М |
Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он узд |
ти кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније |
обро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, |
<p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко в |
Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" |
ли...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му к |
кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писар |
одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где |
час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји |
правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим |
, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се |
неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед |
и за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> < |
рај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! |
послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...< |
тајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> |
ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n=" |
вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам |
говорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, |
едеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Бе |
а, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити |
,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да б |
молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гле |
— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изме |
<p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</ |
хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устад |
и одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја |
умом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— |
ете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за |
питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу |
</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— |
толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за |
је лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вам |
/> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад |
брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb |
себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p> |
аже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — реч |
роњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на зан |
ћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако х |
Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</ |
ете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, в |
са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасм |
.. ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p |
да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем кел |
пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих |
јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за |
p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место |
ле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад од |
д зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре |
сам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш |
дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију. |
и.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изна |
о, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчет |
, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи гов |
ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p |
гурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу |
код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Нема |
ад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — |
стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан прове |
ин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у со |
ју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p |
/p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај с |
и будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кир |
ривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже траја |
их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и |
кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Ц |
ео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осе |
иђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли |
ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уа |
из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, |
ажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта |
но сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто п |
ли ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</ |
пет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" / |
а не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на |
уке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у |
.</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пр |
ест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставн |
с чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па к |
свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на ка |
му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојт |
с ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се |
, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло до |
и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита м |
и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој |
вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џе |
, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно жив |
к, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, з |
ном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека |
риметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у |
нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад |
ик, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за |
ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ |
ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> < |
емати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући |
још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одго |
ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да зна |
Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — реко |
о четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, |
p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се |
ло што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превиј |
у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђа |
не пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о |
ћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову с |
оче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све шт |
ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако виш |
га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би г |
где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушку |
</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чист |
кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У оста |
ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, |
речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгл |
с на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи прогово |
ави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>К |
ана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> |
исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи кра |
а отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очек |
прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо |
си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта н |
ник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, |
рем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоће |
судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођ |
{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам |
врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је |
е прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с гос |
ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још |
</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући н |
себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава |
не у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба |
живљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, |
<pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде у |
лав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - у |
и по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на |
Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи ст |
.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n |
е да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имал |
е у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краћ |
врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и то |
погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку ка |
... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p |
ала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава г |
риђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења... |
/> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број |
дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су м |
ву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— |
вати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући |
о, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора с |
е на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сре |
равилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљ |
да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после |
столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и ос |
соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у јед |
совка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежн |
се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурн |
ачким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И |
која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила |
чај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни јед |
а у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу |
е мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, |
еше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} О |
} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира |
ди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем |
боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p |
/> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источн |
и дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p |
леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па тр |
ам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним |
Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, |
азуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и |
су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не зна |
мет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам |
ад, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div typ |
и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, |
>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх |
амо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам |
мео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога з |
пим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неу |
а муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пенз |
за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?. |
ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одм |
оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са п |
Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је бил |
и земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разнов |
дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног пред |
ном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за се |
, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хриш |
руго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих |
ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а с |
одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање |
око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити. |
у, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p |
ичати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом |
ем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се о |
памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем к |
с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</ |
ешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљи |
и се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом |
па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви на |
по Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...< |
могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да с |
емо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До |
ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> |
а радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети |
о, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу |
ама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи посл |
ко је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они |
ма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам свој |
е на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се |
старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и к |
рошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици |
иступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S |
е светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући |
домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за ч |
принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ног |
шта понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе |
ед тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, п |
ко ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете |
овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и |
ам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта |
а, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на |
ле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста |
у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у соб |
друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и у |
дао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, д |
то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господи |
ном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> < |
иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах |
и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне |
зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а би |
да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос п |
гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ и |
S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена |
како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро |
="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат |
немо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као |
а оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, |
две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајно |
нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради ш |
огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу |
слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро |
ра.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} И |
но и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озе |
а би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваниц |
колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим рас |
сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не |
јама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било ни |
ећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу |
својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>Н |
дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао |
нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже |
па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нис |
реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> |
мах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцул |
е те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Мор |
што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, сву |
огунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се |
је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бр |
Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех |
јзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог |
одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се |
ико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђ |
ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ј |
, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут |
мо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећ |
и и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а |
е кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у |
<p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекос |
је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и |
ди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— |
ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb |
?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу? |
ним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо |
</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола |
го где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што |
А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, о |
Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у |
ма поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана с |
је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха |
гој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају з |
сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђ |
.</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој п |
једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и |
из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог |
Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету |
кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вир |
ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — реч |
ио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обрати |
морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме |
на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим изб |
.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно |
акати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml |
е сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну б |
преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хв |
ући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских час |
и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао |
ки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усели |
која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — |
и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче |
ност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је |
у се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео |
и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Ид |
о јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах |
у сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина... |
и безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радил |
гао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n=" |
} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} |
што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомир |
ту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у ку |
отегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пе |
с се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окр |
м, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p |
редство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздрем |
ас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два л |
иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчи |
ајзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле |
сте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да ко |
во кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милуј |
. крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме |
господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми да |
> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у з |
се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича |
ејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — |
не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим |
{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао са |
> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем |
чем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало пов |
е Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи |
ати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео со |
о опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са ре |
— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више |
убим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у јед |
д све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја |
мо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та ј |
И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што с |
ече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је |
, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са |
брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...< |
у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Б |
..</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, |
де по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са с |
ра, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госп |
ије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти ј |
из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи јези |
/> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p> |
ра се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! |
у?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет |
— викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога ви |
и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, |
ли слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби про |
о радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сир |
у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у |
ру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са ост |
гав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бит |
се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда по |
ај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас |
н научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је |
е за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чин |
ратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света иск |
S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу оним |
наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хо |
.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" |
/p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом. |
p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> < |
а,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{ |
кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгуби |
адах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је |
обично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим |
ли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— |
други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче На |
p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промр |
д нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па |
лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и к |
добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима с |
тигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима с |
Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> < |
, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р |
да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пер |
фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ов |
завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их |
спођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах |
траг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— |
им те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је |
ер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ј |
нула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођ |
а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а |
а, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> |
д полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим ва |
стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња |
две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} |
злазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше де |
да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у дес |
p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала |
их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газда |
по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као т |
p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n |
м путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да вид |
се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а он |
аш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Он |
ине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурн |
и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му |
"101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на бла |
е труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, |
ао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам о |
ро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да |
ас се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрес |
ре се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него у |
оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — ре |
а трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у с |
.{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и |
један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост п |
упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отвор |
у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у ово |
ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јес |
учиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситн |
трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{ |
Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и в |
вао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту с |
кој пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <d |
ојим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили ко |
н а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то дола |
бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Моља |
tion" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, ка |
...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> |
од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођи |
и само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму н |
ен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! пов |
им што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, к |
аву дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да |
поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и |
а киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем |
је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме см |
је место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бив |
м пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам |
свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред в |
бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би |
ожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећ |
осмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напр |
латим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми |
клог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито п |
ар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ј |
ем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахат |
вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ру |
— чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти и |
грабим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се с |
о пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и |
остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, |
еки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у |
ска новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра |
рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово в |
оћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па |
ненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Рас |
да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али |
бомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки |
тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Исприч |
отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> < |
пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, |
а лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла |
p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</ |
гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пија |
остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чл |
...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао з |
ор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам и |
ам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног |
у те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> < |
оз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита једа |
за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице са |
се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава |
p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће |
о је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи |
али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш к |
псанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врат |
— одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p |
био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав с |
ико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се |
а се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, |
а чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, |
.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како с |
То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам |
промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, п |
упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо с |
другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима |
</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуш |
ај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и |
данаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је |
> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали до |
у руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин и |
улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође до |
— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам т |
м, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, |
м ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер са |
ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, д |
ни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећа |
је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је т |
у и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— |
19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужује |
а леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пусти |
омуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах |
ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p> |
.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посл |
ајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми |
јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи м |
уштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближ |
им хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да |
.</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију к |
ма Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се и |
итати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне |
реме њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ов |
лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отв |
ећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се |
склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку |
а учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз н |
у морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад |
ересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на |
<p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако |
лим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и у |
— упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће |
оведајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунат |
корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја и |
а га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви |
м муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, |
ашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећ |
ио прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полак |
је</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем |
овукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видет |
S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} |
Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примач |
и одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p |
есе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хв |
а доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се |
ницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили |
је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и |
о ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и праз |
младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тра |
ј те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пуст |
два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем |
у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на ул |
збрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше д |
и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђен |
/p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш |
у.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљи |
добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, |
их шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза ког |
димо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алек |
не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа ниса |
ислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око |
е била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, по |
ру.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац |
им га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и н |
у паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стиг |
тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама |
ам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не забо |
а столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, |
вет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беш |
о пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене р |
ан за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне |
умем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија раз |
хата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме на |
потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет |
умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастички |
ред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на |
S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у ру |
о док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај исприч |
се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мал |
чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја кр |
ој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх |
о ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није кр |
ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо |
о је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем оча |
и у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конц |
ага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави.. |
егасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер |
сак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша по |
у добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој посло |
реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу н |
прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па |
и и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што т |
ш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— М |
/p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнад |
ила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне ч |
— промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао раз |
ар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту ш |
амо ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — |
риновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиља |
p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати ко |
е хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђ |
{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колик |
разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га |
па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издув |
ма и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ов |
ече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђа |
о материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам и |
— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођ |
је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с |
ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она н |
>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S |
је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „м |
је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало |
јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми |
, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p |
ужитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе |
квих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих. |
на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да и |
захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; п |
тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао |
остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непри |
оме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с |
Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи |
а који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет |
добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за руча |
осподин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету |
ти него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси о |
иче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати |
из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми б |
</p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес |
рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите |
<p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај т |
м никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска в |
о наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новц |
доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја.. |
{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови |
зином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била н |
/> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се с |
сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене |
Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могл |
и ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и бли |
.. ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако |
учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Е |
рављам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разу |
оп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Заг |
није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за ма |
ине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пу |
Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је н |
ништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градс |
је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим |
и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, |
испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и |
уће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практи |
а.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме пи |
ло у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и ва |
се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{ |
о неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четвр |
и како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо та |
пену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако преса |
ближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе н |
у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем |
, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао из |
} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње у |
н саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, |
та ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни |
рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дан |
кох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> < |
p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које |
пођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно |
тељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> |
исам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило о |
Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда |
јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и да |
е тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор уг |
је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ј |
у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и за |
јне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух |
м бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом |
мејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељеви |
је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми |
у поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни п |
аздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се |
да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича та |
свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мен |
ба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрт |
преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред ве |
ећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и кор |
</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</ |
ајгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; |
о гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћ |
ре са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне ј |
{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест |
ишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи |
е и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина |
, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је |
</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред но |
ио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Ст |
ању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред |
: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта |
дређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало о |
у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је |
тири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ о |
би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} |
уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на |
ив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђо |
мара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у р |
ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим н |
со; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду. |
е братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас ч |
а стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газда |
/p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера |
се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div |
м полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваш |
да хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до |
ину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем |
му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</ |
име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{ |
редсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p |
е као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ва |
има ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и |
head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књи |
вам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се |
д старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, велик |
же врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где гов |
— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо |
Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да |
аку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она зна |
ажим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, |
паст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо |
ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је б |
већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три годин |
е...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо |
— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не |
ико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> < |
а нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи |
ор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, к |
близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број? |
во викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар. |
ст одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p> |
>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја |
х дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да ј |
у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног р |
из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а н |
ротеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући |
анта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; |
у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> |
окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади |
ам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у см |
су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример ј |
а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се де |
че одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под жив |
а па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и гл |
освршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће д |
..{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају |
оћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћем |
та, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!.. |
рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи проз |
/p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту |
е писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а з |
е упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео |
не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и го |
вјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело |
андовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове су |
седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p> |
лађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред |
се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,. |
ли ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали |
аступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали |
отвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S |
сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.< |
p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се с |
уке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послуш |
осле десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја |
ођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу |
ељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средин |
ри гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После |
ог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам |
пред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за ми |
урним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више н |
адио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а ж |
озади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, |
обље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно зауда |
ије,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам |
гат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p> |
вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати лег |
ој проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је |
стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> < |
ог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p |
p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n= |
а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ов |
са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала |
година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли |
после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, |
гурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он |
и...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме в |
ојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи |
из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,.. |
завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. |
} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњава |
сто кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљ |
зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху |
озову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно |
м плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику зат |
звикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то б |
>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за |
болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, М |
ицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за |
још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Се |
ашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у |
се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, |
нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Пант |
редно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и |
то важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— |
ога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се |
а ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а г |
ица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене н |
хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући оде |
целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на вла |
ше газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљ |
вака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја |
е без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајц |
тали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p |
ком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> |
<p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!.. |
су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми избро |
.. баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у |
ао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако |
јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је |
ком, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са д |
<p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, т |
нкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показуј |
нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао |
е ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече |
осподин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну |
их.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада м |
пир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S |
ра!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— |
</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — п |
и...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместис |
</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на |
<p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једв |
> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити р |
/p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангу |
рио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав |
а и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату |
вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам |
ају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у |
p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер с |
.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у о |
први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљал |
јдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после |
умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа пл |
д у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Уп |
еше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пу |
нећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у |
ти без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме |
двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, |
, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — |
/> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати |
Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> |
ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтел |
скупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи н |
икоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли |
оро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер |
путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао |
а „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S |
/> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом ув |
узели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати. |
е одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала.. |
имо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са |
ори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва мета |
.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна ц |
сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, пот |
купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутр |
ико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко |
а; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је |
ем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се |
каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени до |
дем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани |
кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они |
и је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате кар |
ворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге и |
ишта рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степе |
пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао |
сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради |
уће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да уз |
тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, уп |
само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заис |
, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школ |
ру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера |
видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо с |
заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад |
е мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да с |
у годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред вели |
> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узама |
ри-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, |
{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад |
...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја как |
џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, |
хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по је |
>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом |
о овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} И |
ме другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p |
у Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" / |
и како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око |
им ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, |
га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај |
мо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепал |
е, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког п |
ошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на |
ом месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра ба |
је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче х |
се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у зат |
о за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се |
смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> |
густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка мо |
пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S |
могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама |
ико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Ј |
мам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је б |
одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упад |
ико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракиј |
ао псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,. |
њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> < |
бро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!... |
.</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три |
м испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе пс |
змем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ни |
не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не |
да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остат |
он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да |
велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестад |
ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварт |
спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се |
лу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему |
ру...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупи |
згубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" |
у плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у |
Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> < |
у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жан |
— веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног с |
> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох изву |
више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> < |
јемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било |
реба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} |
, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!... |
ок не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, ал |
ао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њи |
ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p> |
и где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабиј |
устите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу |
тера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, |
спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, |
могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх д |
нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у том |
ба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља |
четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше |
гао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми см |
х поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозрив |
м докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим |
није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то ј |
а.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би |
пут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p> |
а испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка |
уго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, |
тати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошт |
морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у |
њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми б |
с се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти М |
"261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас |
p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи |
томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисве |
, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па изме |
му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb |
ш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда х |
Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљет |
Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где |
се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, |
о осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спрема |
уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сут |
ејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати |
роз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београ |
p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом |
и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— |
сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... |
ади чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја им |
аће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за шт |
гаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људ |
а вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободн |
о, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну |
тен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чу |
не с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и ч |
пит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p |
патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p |
тов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш |
атрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву о |
поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљин |
па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џ |
} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужит |
вено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треб |
ашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам |
иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди |
а, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у |
де ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав |
е знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p> |
аравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда |
но — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао |
оге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је |
мица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излет |
сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух |
е повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да до |
{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у на |
је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар |
лавину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, ш |
е ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— |
4" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста таја |
ледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" |
да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио. |
свету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... је |
је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста |
десет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви ник |
15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута у |
ц са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпа |
тку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни |
рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљу |
а још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног |
еће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> |
e unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па н |
римете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је т |
м ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</ |
/p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тре |
бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ног |
ац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући присп |
одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а друг |
жим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} |
врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у бра |
валим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад б |
есвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; је |
весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у шко |
чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пр |
ао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" / |
рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким с |
а.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p |
о смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џепов |
човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђ |
нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{ |
рла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гл |
Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb |
растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 дина |
ти ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и ка |
ле велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спав |
посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ј |
ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети |
остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> |
> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше |
ахладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером |
е краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђ |
о седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео |
упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се д |
оли био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су п |
ња.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Јед |
p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на |
ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пр |
чно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та |
глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</ |
.{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме |
исам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било ла |
сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће |
и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовн |
очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест г |
беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не може |
жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имал |
би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш се |
е вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостиони |
атим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потр |
био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара |
чно радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, |
едан крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагн |
же да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого |
начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, |
код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу |
ите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> |
н останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада поја |
е учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш |
!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми т |
вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, |
едузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жало |
заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она |
нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја |
одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распу |
олим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...< |
о се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим з |
весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме с |
мо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, |
вана, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обу |
сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао и |
ем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напусти |
.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У оп |
учку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вин |
нак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Ниш |
одужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било вр |
хати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отвори |
ј и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан |
ти?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави |
ао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циљ |
ође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из об |
S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не мого |
{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — у |
ректора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме п |
{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а |
<p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један |
и бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време поми |
прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне ст |
ао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се осо |
мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгреба |
, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мр |
рати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други панд |
овац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са ј |
огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше поша |
е што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута |
доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова |
ом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што чита |
ад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана |
еларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично |
ко видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај |
беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе при |
ех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упи |
били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где са |
, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у |
анем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завуче |
— довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— |
а прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомил |
олице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчи |
b n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини |
не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаш |
се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у |
.. оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки |
лупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи... |
вах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џ |
о, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; |
.</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њи |
у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, |
фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба к |
распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p> |
рах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, не |
обро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умо |
ма што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми |
јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, |
места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који м |
е могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; кап |
жели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> < |
жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла |
и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре |
не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био ум |
рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однес |
аска за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад |
јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, |
улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За св |
о као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања ниг |
— одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се |
подин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{ |
о обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из со |
На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па так |
рен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред проз |
једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање за |
уког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од к |
>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, с |
, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш, |
чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и |
> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школ |
милати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико с |
аја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побег |
ем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђо |
нутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јо |
је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред ме |
пет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао |
али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није би |
цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер |
само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега |
>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће |
и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесм |
и!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му глас |
их последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p> |
75" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је |
га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске з |
сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих сво |
анас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му |
м чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми дос |
мназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госп |
ан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам доша |
ам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам с |
савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млек |
о сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређ |
.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем з |
ава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнод |
пим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пош |
јем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пека |
ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S |
од, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, н |
било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном виног |
нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није |
/p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од м |
олници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми |
рајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, ко |
таријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— |
, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, |
чне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило |
мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш |
ненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а |
олазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? |
ретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразиј |
сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером |
вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> |
минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те зват |
</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком слу |
ифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није т |
учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио |
аним рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из ба |
ем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме о |
једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти о |
и а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздр |
ије живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем |
="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p |
ина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а |
сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи |
<p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Ни |
S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако |
ав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Ка |
пођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин к |
у ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва уну |
аустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно суди |
о је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Мол |
слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш |
{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чува |
н табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова пр |
ле седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва а |
после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беш |
му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се мор |
он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану |
p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госп |
мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне он |
клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и |
са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за |
а крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко ме |
о мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p |
одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенуше |
врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе |
етио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од ран |
још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{ |
га, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p |
дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело |
грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на |
едох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као |
ита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем |
у, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господин |
пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једн |
тионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на |
толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио јед |
разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју |
толица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до с |
одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је |
послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише по |
е на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти н |
о је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим ј |
аћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— |
оса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... |
сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те но |
p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад |
мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и прев |
сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— |
света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били дове |
а доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фи |
не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма з |
.{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чи |
да не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фиј |
оста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може |
/> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне с |
рем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} |
х навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно кор |
p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у јед |
<pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тог |
м ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на пољ |
и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потре |
аду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам мо |
ћи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се |
руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам д |
тао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а о |
из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише н |
сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао д |
p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До под |
> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и ни |
ао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима |
ти колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Инач |
повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био уко |
остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме |
све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, д |
душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</ |
ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато |
се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до |
— рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и |
би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Је |
ем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, д |
спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов о |
и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво |
1" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем ма |
Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ д |
затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној по |
а простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо с |
>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени |
дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам |
па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда на |
дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је |
д Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка |
="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како |
по — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем ш |
а није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па л |
а, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и |
е ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...< |
погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени |
о сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седн |
енцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> |
ду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се он |
љску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву |
кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} |
Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повеће |
је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се у |
. — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n=" |
сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију ш |
ног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је бл |
н у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека |
и, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, |
Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— |
чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да |
дник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходн |
а света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место |
од ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству |
знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослоб |
>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у |
м се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а т |
али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:< |
<p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се б |
де... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растур |
ој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље |
х се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле с |
анта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ гд |
Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општин |
са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сут |
видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ов |
е пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спа |
прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дан |
еграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а |
и грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двор |
зиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и |
а сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја с |
р у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и д |
хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div |
..</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не може |
соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназиј |
а чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељ |
Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није мале |
прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торб |
>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху |
и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— О |
Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!.. |
се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,. |
> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати ш |
м свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике јед |
а...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то |
се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Једа |
вање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или г |
аговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послужива |
купи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!... |
да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је пос |
вде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражит |
дговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде |
n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места. |
тох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служит |
вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја |
т сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, |
ам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била те |
з мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре п |
S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по наш |
о узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо м |
ао скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ниш |
у...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навик |
зиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе |
а Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се мог |
ни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p> |
ода ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а |
рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја нов |
>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} |
ш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172 |
ући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изглед |
код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — |
.{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на ул |
бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам |
мо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох |
хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, к |
њаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?. |
где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам сед |
ћи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се с |
Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> |
сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — д |
пред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали пе |
з кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком |
а ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Или |
ео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{ |
капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођ |
су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; |
p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — о |
ати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, је |
била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па |
прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p |
е очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па пос |
врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— О |
у и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо |
мо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред сам |
ким штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} |
сет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} М |
ше од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико |
а је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно пи |
ледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жанд |
спођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с |
не сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је |
гу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ |
ао роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан б |
ани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре! |
ћан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад |
амо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава |
утећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спр |
н продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb |
се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах при |
у ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p |
је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено до |
</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писар |
и с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да |
х, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> < |
еса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, |
и ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трп |
нога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за ш |
морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке |
икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да |
азгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијс |
даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па |
и дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши |
се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет |
распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо |
примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; |
да и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, |
ио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с ма |
ас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и поквар |
идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школ |
шљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и |
да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да пос |
молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег д |
ио жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоће |
и син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} |
?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: ј |
а извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би |
преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се |
ном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад |
есвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и о |
<p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета по |
ког јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима |
та боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најп |
език...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; |
вршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факулт |
лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</ |
код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцелар |
/> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пош |
p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочи |
и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод |
>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зар |
м учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоник |
тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{ |
ађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У |
n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго за |
еђутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, |
пођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Ци |
моћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не |
сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, |
), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки |
ш нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро |
или, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није |
држао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S |
нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служ |
{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне врат |
са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко |
очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахат |
, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под к |
о у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се об |
>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове |
да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, ид |
<p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемег |
; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улиц |
ом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дет |
латите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— П |
х у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа хали |
ешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и ш |
корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S |
и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! |
> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ј |
пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не мог |
и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп о |
слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје |
одила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до к |
м мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а |
а има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> |
она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте м |
ао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а доз |
се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поре |
тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем с |
стог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одм |
о баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p> |
то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, |
довао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није |
да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положе |
есној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земља |
њир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар |
и позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, |
испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S |
те ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну |
ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу сврши |
ивање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој |
сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашин |
нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна цр |
ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута |
<p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једн |
ом држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, |
тницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, од |
дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; н |
о па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало д |
ко настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далек |
спремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи м |
, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас. |
обар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посмат |
ође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p> |
овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> |
оград, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На |
ш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а |
шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено мес |
жа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључа |
реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p |
ташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим гово |
и...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> |
роје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их |
адовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а к |
и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места.. |
у, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам |
ог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног кам |
"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, кој |
, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега ч |
шао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред м |
или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи збо |
и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и м |
а зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скрови |
добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> < |
вамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Н |
о таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и ос |
огледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се |
м доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са |
знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> < |
и да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право... |
јеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одгов |
кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нех |
} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — ви |
носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га суд |
н и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се ш |
да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах за |
.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан нау |
.. </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бо |
на слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени ок |
ени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта |
е зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из |
има, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном |
ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један кор |
отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле и |
ох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изи |
и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко |
риште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На |
..</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а наро |
де су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</ |
маше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте |
не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милуј |
м од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну: |
екох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане! |
.{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени |
> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ј |
мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив о |
ти.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не из |
уда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забр |
исам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професо |
једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак н |
в био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одг |
е!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће |
до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У оч |
себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих |
у чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукав |
морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер н |
!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— |
а...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p> |
> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код г |
ју; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за |
и нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око кап |
, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје друго |
чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад |
Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>С |
о, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао |
ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас доша |
олазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који |
куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ д |
и без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </bod |
p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упит |
м па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили с |
пати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом |
та.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до у |
ање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушл |
и људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зл |
шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ни |
адиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> |
. бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу |
</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „проб |
а однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p |
ека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се |
зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, |
кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— |
хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то |
> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p |
бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој |
— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчи |
немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— |
ора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав с |
ре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго зна |
Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, |
ином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијањ |
па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи.. |
жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само к |
ошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри чо |
ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S |
друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несве |
та нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писа |
во!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачић |
и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,.. |
„Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда |
леб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гута |
, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извади |
небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у |
усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете |
Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири |
?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече |
ође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S |
а прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупат |
рећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</ |
а ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац т |
на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављ |
p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога |
мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи |
...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, |
да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу |
о велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде п |
тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год |
у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја с |
ао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зи |
<p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам ј |
познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне бе |
а судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим дано |
тим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам са |
да, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који с |
у да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути |
с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се п |
се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме |
тосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као |
прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Р |
дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде |
рините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта н |
арана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у |
ма нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у најве |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школск |
:id="SRP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече |
што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да освај |
...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „ |
вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири с |
рви пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи |
ало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} М |
а, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку св |
оће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста п |
више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о |
у се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше |
она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем |
е су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се мно |
оја је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до поз |
анемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то т |
ата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао |
м почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробуди |
еђу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра |
им и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињств |
V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да рад |
оро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми св |
м сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни јед |
мнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседа |
ени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једн |
оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, |
ли доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, вод |
ече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она дв |
очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није мо |
али су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чес |
само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је б |
талих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно |
, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Кел |
и мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пу |
о што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доно |
атим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на прено |
не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави де |
мотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно |
адити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код |
ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chap |
ам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот |
ам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанаје |
је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био вр |
одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух |
и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к |
знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} |
ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управите |
ћи, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} |
кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробуди |
е јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог |
и нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се |
ику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном м |
Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем |
школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом |
бог кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишл |
гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва де |
м дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не би |
е за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, ов |
а</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи |
адох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чи |
ћи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна о |
о ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p> |
поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већ |
ост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су си |
ни се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да види |
од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер |
и нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело |
отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како д |
осач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за рук |
је, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађу |
урлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на па |
p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и |
сити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље |
прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него |
се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ак |
! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита |
а ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја |
ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb |
ћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и хра |
шао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p> |
адим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; |
аста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p> |
p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И |
> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — у |
е што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још |
лиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, н |
..{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канц |
.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, |
де сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у к |
.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пу |
ис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Т |
ј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим в |
<p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђ |
ћи се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало |
теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта |
/p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те |
ера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких нов |
шиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта |
рекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p> |
ме.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> |
<pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није би |
та учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Кол |
а будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> |
то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по вра |
>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — |
рхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш к |
алиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни |
.{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по |
душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — реко |
!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вр |
оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег |
е не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај |
инији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му |
сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у к |
могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из то |
ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто |
ап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да |
сле језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у |
и на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци у |
у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у |
вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну г |
даде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око у |
ути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави от |
вамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па |
двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм |
ио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те годин |
м среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? |
.. </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама |
гу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— |
ки су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле |
е изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у |
душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која |
...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо |
одина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, друг |
који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правда |
кога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много |
х, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганс |
тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је пог |
колу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уп |
ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а д |
рата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе |
ле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово |
а и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобрава |
ем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?! |
тну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно вре |
сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?.. |
а знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је предсе |
без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...< |
ашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p> |
а причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до |
се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, |
и.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не б |
, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо |
<p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверењ |
е мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школ |
дговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас.. |
кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене |
не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дат |
, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усуди |
реме распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем |
.</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ног |
е!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тра |
зех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} |
нуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{ |
еко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} |
по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па т |
м лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотин |
се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где |
Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био |
рми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравн |
и доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се |
немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димч |
чено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледа |
сет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да |
. сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с т |
Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код го |
трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што |
везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох |
м једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту |
а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше м |
о ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и сла |
скочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, |
кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n= |
нув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену с |
p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Дру |
<p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отво |
овима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сра |
упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један зада |
ше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пр |
се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се ди |
елим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима м |
спапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, ни |
све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци |
по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па |
ну крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на |
ђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после к |
само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта с |
сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угло |
ћи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Прес |
о капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, д |
S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио к |
пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> проз |
по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао |
доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама |
попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> |
е да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очим |
p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми |
, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећу |
о...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај |
цнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари. |
и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, |
велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, |
ах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их |
>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев св |
Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслања |
ђемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не |
дан велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се! |
сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препати |
и полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним вели |
молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ј |
јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од ист |
шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам |
д не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не б |
адрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, |
p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келне |
ом и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах |
е и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки сте |
гао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога.. |
ко кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</ |
кну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у |
оворисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да |
е звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, |
у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим к |
.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле |
етно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До |
кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци м |
/p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предс |
ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па ј |
и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, по |
аопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П. |
Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандил |
четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имал |
унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као |
кла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па |
родера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — р |
ијаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи |
сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да |
овек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створе |
сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,.. |
сеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, нај |
који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он... |
на помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза вра |
да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако м |
есвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, |
и.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење к |
Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда о |
упу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и |
— рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати. |
ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p |
о сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњев |
ма мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p |
да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена... |
вог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од но |
} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</ |
...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу |
поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми |
поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога |
ици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та |
оњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро |
ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може |
дима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није мог |
дара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак ос |
о никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, ст |
један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабр |
и, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето п |
оравити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ ре |
ом да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу |
д му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хват |
екну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под |
ош звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и масти |
— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" |
ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме |
! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако |
ече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седе |
Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара с |
натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.< |
исам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сад |
е, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам |
ам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом о |
а које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв |
цу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у н |
ете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури |
м туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="19 |
ла, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> < |
ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у |
ри, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало изма |
ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S |
дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} |
е било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> |
едао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у |
ођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем |
а овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благ |
е сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лиц |
да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем з |
, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху м |
’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а |
ако ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни пом |
олицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и |
све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p |
утим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ј |
ше ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала |
била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни к |
шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н.. |
код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јес |
, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака |
учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, |
астору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је |
просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „ |
165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликат |
гађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа. |
свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста |
<p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је з |
јте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо прот |
зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па |
/> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди ко |
вему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била вр |
био! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положај |
ђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима |
а љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канце |
своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у је |
не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнаст |
ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; |
ко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, |
последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Та |
ем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије |
>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p |
p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, |
пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима с |
p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да |
дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај ис |
што се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни |
ујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу |
<p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Бл |
ључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангу |
ло.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Гос |
ка нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па не |
ј униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах |
и?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи де |
и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p |
и писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ов |
ебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ј |
адовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну го |
једно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p |
и га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На пит |
нати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — р |
несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све |
о су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, г |
радао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су руч |
о...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не б |
е останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари з |
се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник |
брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у а |
тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> |
за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта |
чала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је |
ише на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве |
p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном |
ли столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих ст |
p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помр |
а се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор с |
о сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељен |
ице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} С |
у руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— |
траја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пре |
на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где ле |
одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи рук |
ободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канаб |
а издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица |
се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он ми |
Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упи |
е газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут |
ина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} |
о овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо |
вима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњ |
а ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо дан |
у ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бит |
уда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се де |
Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> |
ном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било? |
упама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један |
у док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, |
оварах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> |
оришта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; п |
дох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то |
упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До п |
од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— |
са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у ку |
исам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина. |
добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврн |
ице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавас |
посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто |
} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— |
оћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав |
чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је б |
ог сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиља |
а-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао |
мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје |
био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све к |
еди он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао са |
покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући |
е? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди |
<p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> |
ју.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а |
а имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкам |
p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито |
p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изнена |
p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај.. |
ам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио |
добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, |
сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас |
та ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем |
ву, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај |
ле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па до |
овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени |
з трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше |
вој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше |
двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— |
да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљ |
ођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било н |
ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже |
p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам |
ји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, |
олом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се ти |
е скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз в |
на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ |
ре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ће |
клопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан |
ајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p |
</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} М |
дух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах |
а тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отво |
ј о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде |
ти, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, д |
и бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше к |
голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</ |
а нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем ко |
е, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљу |
еха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене. |
.{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа п |
кравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да ј |
о ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати |
или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро пов |
.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше |
, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{ |
жајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ |
неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} |
да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа |
су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавам |
рошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше р |
док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, ка |
<p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу |
сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и оп |
<p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она и |
ду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до ос |
ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, п |
е, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати д |
нутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се јед |
о тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет ко |
е вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p> |
један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} |
ата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи с |
испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништ |
рови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао |
ја отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да |
и за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје то |
е овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а |
а 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— |
ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се ку |
гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Н |
ици беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која с |
.{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам тр |
собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнес |
и шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од |
олице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ок |
и...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> |
.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> < |
с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Д |
<p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p |
ојима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу |
рење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време ра |
} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше п |
ње краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> |
са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, ј |
оји сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледа |
гнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике јед |
итање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћут |
де не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{ |
тре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат! |
ико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За |
у водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поч |
оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изгово |
ику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један кор |
ејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, при |
е?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога |
је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не зн |
рене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо.... |
тварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{ |
да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко |
p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те уби |
>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Велико |
ао да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!.. |
> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучи |
ам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не |
дговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парче |
полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако с |
беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме |
ши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио |
у се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али б |
х; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштени |
гу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је у |
вим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, госп |
е доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам до |
, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако ј |
ити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, |
/> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко |
ету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову би |
удити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни руч |
ад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превија |
шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може |
у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, |
насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на т |
, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али |
p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је |
гову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не до |
ући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »коли |
а се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и наза |
паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колик |
ела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле ж |
крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима ост |
4" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех |
која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражи |
а тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је |
.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта |
аћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... ули |
.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао |
Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на уг |
ругога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечера |
p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па |
си узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одгово |
и, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чок |
ко дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном |
ли су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти |
им у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, |
икну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете |
закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди |
јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пу |
„М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... д |
без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, ко |
биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противил |
оге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матур |
ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде |
ко овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад са |
чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговори |
.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени |
{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, ме |
..</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох преба |
а одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но |
а мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам |
осле лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на До |
један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту |
да.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} А |
рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n= |
па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p |
е: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дот |
ни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена |
</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p |
p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како рад |
сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се |
алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар ду |
Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њ |
идигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало |
ди. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва |
во врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у хо |
је имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је |
еру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> |
робали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млек |
ји кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће |
крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада |
вукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се приличн |
е и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" |
бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се н |
е дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим уда |
ошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавал |
а клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазит |
што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми го |
којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим дв |
едељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да |
за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два с |
спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад |
<p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> < |
амо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох |
а је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу |
и добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан |
ићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 2 |
<p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захв |
еко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде |
ђем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно |
лико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S |
приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи |
ам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута п |
екати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је пор |
/> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај |
{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Те |
сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам кас |
ет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ч |
/p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на |
{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати |
ца, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послу |
пођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида |
Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђ |
али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магар |
и уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече |
ад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко |
, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стр |
>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе.. |
S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да |
— рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек д |
шамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала л |
Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви ов |
узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, |
е знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера |
?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече |
оја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе про |
дном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Или |
видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само паз |
Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да |
/p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла |
ните се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ће |
ворих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад |
друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, |
у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две в |
:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу |
епо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја с |
кушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општи |
ама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и гос |
ом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи |
чајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћи |
их.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести |
е да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и култур |
жно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., ко |
ше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко ш |
мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја ст |
сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се |
огло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — |
кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута? |
ша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и |
знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске шко |
бучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече сти |
х и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекра |
, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи |
шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки |
ене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, к |
едну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала д |
е се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у |
да може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге ст |
али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отвор |
пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем |
S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{ |
могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет к |
придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се |
орној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех |
јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се |
кох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сач |
ну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме не |
опле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим п |
х; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно ви |
> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p |
али и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p |
томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не |
о пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 дина |
> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као такв |
> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али уза |
сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — |
правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најз |
,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било |
да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обе |
кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врл |
доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју |
ући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их |
рема мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, |
Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, |
, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p> |
прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошл |
и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако |
као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам |
ем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим. |
> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није м |
>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуг |
ет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њо |
кочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— |
дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> < |
/p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину р |
реко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</ |
— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још пр |
Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остата |
е служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар |
спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног ци |
/> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити |
собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља ( |
дарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела |
в месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали |
ос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме |
за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам м |
.. а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“. |
само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом |
једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; |
о полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, дец |
се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако оста |
кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.< |
и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и с |
ошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p |
у, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он |
какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим в |
кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико |
ази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да с |
ица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по про |
штених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он |
гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и мир |
етар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада |
поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S |
време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго ме |
ћи, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} |
ам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо |
није шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при то |
паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, на |
пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга на |
на послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарс |
воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Т |
м посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам |
{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста |
д?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гроб |
<p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</ |
мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа |
ове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} |
голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао |
S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата |
рађена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговц |
о сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није б |
а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да |
ђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти |
визну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јасн |
андарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску ули |
е убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац |
ред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала п |
појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... |
смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас |
њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим |
.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп |
н под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} С |
..</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> |
а...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола |
то се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па |
било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни с |
ашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па |
пе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да |
и угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против пода |
брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Бо |
<p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља. |
.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сир |
!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном |
ици ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крча |
могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну |
у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири |
де је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче ј |
из степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се |
је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатв |
ошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му |
живање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а |
да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>К |
ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцрка |
} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесм |
собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, |
лопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као д |
зиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која ј |
бацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Т |
гао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада прола |
ларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба |
осмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гро |
оде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се |
ом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" |
х Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а н |
...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљ |
за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па |
а магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изну |
из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо д |
морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — до |
ље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод |
неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседес |
и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Ч |
, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једно |
че стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био р |
вуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После веч |
...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам ви |
огом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Ск |
ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S |
о цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и |
маовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила... |
— рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво |
кали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице п |
низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши |
че Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради |
то допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... г |
рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени: |
м чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патрол |
рдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако н |
да ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> |
јући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од |
гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хте |
пуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било |
ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} |
За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога |
И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита го |
оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав |
уца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у |
буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> |
> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо тр |
ругу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — |
одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом |
па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад |
вршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да |
м штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} По |
уставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља с |
се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим кор |
. одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све д |
...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је леп |
на...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се |
чено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико те |
ве по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покуп |
окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко |
.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не |
а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p> |
врших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба |
се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам б |
ка па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смеја |
се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је т |
оме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме с |
на уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње п |
ух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, |
и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па |
а.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако по |
оштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека |
те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањив |
уњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба чов |
карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар. |
служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Буг |
би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за м |
ве држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кесте |
ао стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поч |
казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да |
S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми по |
е и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак д |
ђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим |
е да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, |
госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> |
аправи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у вр |
приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окуп |
иметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — |
ав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам |
али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одм |
љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом пр |
на, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући |
ично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> |
добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се |
мо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело. |
ште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошк |
ше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали ов |
.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и гос |
о страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се ј |
дем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском де |
леду више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо |
ма немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!. |
..{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну воден |
сле вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе м |
е и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живе |
даде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет |
на, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта |
заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не од |
да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино.. |
што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n=" |
ам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам |
смо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, |
</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— П |
где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном |
сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; |
Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне с |
сање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи |
фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са |
а се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од пе |
о, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење |
игнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, |
енуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења |
алемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од саха |
и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред ч |
у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни |
не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Т |
} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бо |
један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мо |
Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погле |
ће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— З |
дина:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зов |
првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике |
гама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њ |
а овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште уш |
а, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како д |
о.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белеш |
ви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше ка |
p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за |
ну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се врати |
држати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет да |
њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— |
отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и ко |
кнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе ок |
17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаб |
тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за |
а не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} С |
нара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју са |
достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем г |
и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман |
и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег ли |
p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових |
Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер т |
мо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо |
</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на |
p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да доче |
и...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно.. |
ше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корак |
рише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велик |
пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечур |
е врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем по |
n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добије |
ини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која н |
у.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први |
не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен |
ем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак |
ворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> |
Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> < |
и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жа |
издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, |
им седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — прод |
, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} |
/> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси л |
м.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} С |
од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла |
— имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита пис |
м ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p> |
<p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Ка |
дник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у |
говори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> |
ј да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, |
стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p |
газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је |
т? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш |
{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био в |
уцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се ру |
олако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> |
ећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом по |
лу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав о |
амен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, |
рица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{ |
азговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто гд |
и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах |
, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лона |
док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од |
ог гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако |
е Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="10 |
тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполео |
?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да ко |
Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећ |
гле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде |
рен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда |
и су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p |
ти да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — р |
висмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подрум |
есрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да |
да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> |
— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи ла |
не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— |
они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и |
ем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крп |
ратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета |
огаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зач |
ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извл |
макао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" / |
аље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао ос |
о, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали. |
И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гад |
ђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још до |
— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора |
одног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p> |
све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек н |
Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити |
сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због поп |
штедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школск |
ђеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам |
У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се н |
ања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.< |
се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У |
исаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то |
ас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пре |
има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш.. |
ири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" / |
ио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само |
01_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професор |
разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb |
вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— |
један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво ме |
а.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што |
рчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још к |
> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах к |
>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ни |
"140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Је |
ћу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја м |
>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан |
пита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије. |
код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, |
> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам |
ети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворе |
ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb |
њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на |
рбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја с |
ишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништ |
у.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> < |
p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо с |
а Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процеди |
„линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, |
/p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоће |
остионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фи |
ан угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану |
гњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође |
алом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, об |
нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу |
на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући |
нцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb |
м од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Мил |
и сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало |
синац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, |
е и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговор |
Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало то |
опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би |
ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хва |
лувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" |
је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> |
управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— |
{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од др |
у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни. |
беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> |
х.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p> |
х.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам |
ам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинил |
> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до теб |
..</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва др |
сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте |
м Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одма |
. </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каж |
м...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послужива |
.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, |
...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> |
појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Л |
— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам г |
била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одгов |
га ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде |
>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговор |
один.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговор |
се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био т |
а исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слего |
.</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли би |
икован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако |
исару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што с |
. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..< |
чијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочи |
ери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите |
осмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Р |
рао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</ |
ер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја |
ман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би |
каз, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти |
стеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — од |
осматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај |
вали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> |
р се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мен |
авитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, гос |
а спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања и |
оз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти |
це нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с в |
— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да с |
ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одгов |
емамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> |
то ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо, |
Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно |
="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — у |
рију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— В |
p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не ве |
знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — |
ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца |
а као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" |
љни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја |
у као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману |
че онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем |
p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је |
оста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он |
ких врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац |
Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за шк |
паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, |
и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра |
Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене |
сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш |
Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би |
олажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Не |
у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли ра |
аћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ни |
.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахат |
може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас н |
ега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори |
изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p |
а...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога м |
ашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти да |
ца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу а |
гла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио |
закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајни |
па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад доша |
Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, ка |
ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а |
и ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p> |
м да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, |
акија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> < |
т врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајућ |
викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећ |
ајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писа |
/p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим ру |
еци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше |
т где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?! |
рка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!.. |
ове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад |
ам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директо |
мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодеја |
</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; о |
зволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не |
м никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оц |
ри и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређе |
ање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— |
т...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Це |
.</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу. |
ро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу |
ски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> |
оже, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пако |
</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нем |
— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти |
га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви |
сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогн |
јице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца |
p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати |
Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин |
ога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је она |
кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја |
дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Н |
и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест... |
...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, а |
д га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише г |
— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм |
дно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вр |
е писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, госпо |
пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми |
другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб.. |
р ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на |
реши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> < |
што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жа |
у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са |
нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих |
а сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробал |
.{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет |
<p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p |
и, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугм |
фесори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дер |
еш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ су |
ет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Ов |
те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... |
се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти |
рку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Д |
м стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, |
и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцела |
у шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један |
у не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем |
ну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја |
ахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она нам |
пезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она |
<p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p> |
се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног |
наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојк |
аустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и |
азисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођ |
во прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно! |
у?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништ |
усретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — |
напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — ре |
ла да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око де |
.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поста |
м аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја до |
одираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Неп |
паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> |
то јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, је |
р-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидо |
ера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обу |
погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, у |
..{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ |
знанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех |
и на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасн |
/> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни зап |
ије ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су |
и са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.< |
дморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо н |
аклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула. |
в, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја |
у вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина |
достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више н |
!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било им |
— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину |
ер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пу |
ндарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — |
творена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим ш |
се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> |
иђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!... |
ле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Т |
приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се |
био.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њего |
тајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пе |
како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли |
ајзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што. |
ари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> |
ућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго |
е шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Ист |
о...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим |
о знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар |
ад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред |
т не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако |
екох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било |
о с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде к |
ше молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, |
ам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не приме |
о тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „В |
>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, |
<p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми |
у да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са к |
ђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним |
Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> |
са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме ла |
оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лак |
ако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хи |
перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, н |
ђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, |
да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћи |
</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики пр |
Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p> |
тимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p |
ки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ов |
тоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред |
<p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а н |
ољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а |
и је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!... |
у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну је |
нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угл |
ви су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде пом |
еш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, дана |
да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се |
а свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волел |
акера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека се |
тави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије |
{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давн |
раби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истр |
ро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пре |
није Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два- |
ари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком |
емо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, |
д тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љуба |
рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго |
м у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша.. |
о мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја м |
— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо н |
мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под сам |
бе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а не |
>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се |
дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и т |
но по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто |
ече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који |
Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти же |
наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим |
р. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељ |
тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али бра |
ко да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које је |
баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретош |
..</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакл |
сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— |
пим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S |
м у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, |
о дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова ни |
руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рука |
рану ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, |
преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити |
ак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука ба |
о краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђ |
е и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су |
>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћ |
то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Мо |
која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и п |
а се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више ниј |
рви пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уве |
ита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца |
} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила |
ежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, |
n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте нео |
</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми |
о том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја |
добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у |
жалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом |
десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, н |
оцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам има |
ка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема о |
рочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан вет |
p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета поло |
о пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била? |
сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седе |
уња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, |
е, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код т |
и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто ј |
нији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се нака |
о, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p |
осле два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Ов |
жене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се |
е „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим с |
шљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино |
мо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим намести |
ш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И ве |
.</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растури |
тву, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог |
ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам т |
ослужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упи |
да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га ни |
са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха |
ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо |
они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима за |
лазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скуп |
к им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је |
ко има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p |
обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>Н |
а!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене |
немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрљ |
, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, |
ма веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!. |
ама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш са |
егли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера |
пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и у |
ну; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресами |
о само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вече |
на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја |
чи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наст |
ћи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше је |
свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — п |
мо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, ло |
ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајућ |
врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се диг |
и.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> с |
гуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... вид |
ито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на сред |
етворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога но |
p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пир |
и моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одуш |
ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко св |
обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно |
о су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и |
?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па |
има.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> |
легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни д |
д једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не м |
Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на ко |
/p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општински |
ручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше из |
оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{ |
оји ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, |
днем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја б |
де дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији |
г терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} |
S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао по |
труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се о |
оле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који ј |
чим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Т |
е на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не |
на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздр |
хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам |
сти дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чист |
ечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет з |
, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, уста |
х госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које |
пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p> |
су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам мога |
ва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни јед |
мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало |
е и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спа |
трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је |
p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због по |
и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> |
ре, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћет |
ј земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима |
икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја с |
шаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана зн |
— узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је |
p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче |
ц.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно зв |
316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ј |
сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb |
отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или |
> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско |
>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћ |
/p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспе |
ом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је |
десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— |
p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити п |
, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако |
ће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тог |
затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто |
дину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господин |
пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} |
. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то ве |
лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад |
та нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{ |
био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам мога |
</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде |
се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче ре |
н да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад с |
е; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам м |
о под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</ |
спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>К |
ди кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција бе |
и!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилаз |
ом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући |
читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ј |
ћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да ви |
толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да |
>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и |
м се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и нам |
могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако из |
.</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било в |
па...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она љу |
мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на др |
орака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три |
ти...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p> |
смо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити н |
— рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та |
<p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не зн |
.</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо ко |
Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пу |
измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оце |
p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнут |
хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди, |
а хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да |
="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вам |
га си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех му |
е да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је |
мпе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се ниса |
тигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг. |
ју што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и х |
!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Чита |
ако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђос |
о нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш |
пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ би |
Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајт |
у и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову за |
испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што п |
нај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то ј |
видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали приб |
упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцр |
рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек ш |
!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; |
ано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде из |
мтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родите |
та не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памет |
равитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шт |
, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> |
p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> |
заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дош |
робијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спр |
нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, |
сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист о |
певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза |
клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрас |
да кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код |
них петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу |
ћи у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type= |
улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата |
е госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да |
ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако с |
> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лам |
са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— |
своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а |
ти, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после |
> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из с |
ошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште нег |
о — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> < |
оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрест |
сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — |
те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам ку |
о сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само п |
а, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он н |
нем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> < |
амвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем |
ам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу ко |
х пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зау |
не</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зг |
них како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да |
, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у л |
школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му |
наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком та |
<p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о то |
ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког на |
а да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана до |
мњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Зна |
и, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећај |
писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није п |
, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име пом |
ак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</ |
ни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а |
ерај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да |
егов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толи |
ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци |
, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа т |
кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам |
данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део |
се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужа |
ео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на |
ди се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостио |
раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и |
<p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш |
ије да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... |
цаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!. |
ечју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде н |
и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— |
викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи |
ко се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро |
ше се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио |
Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купи |
да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ст |
сто рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око ш |
— но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине.. |
не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем бли |
симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, з |
и очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш н |
ло па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам има |
нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{ |
и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по |
, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и |
одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све вр |
у.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте з |
дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од |
рављена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ни |
, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распушт |
ина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу |
па и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ни |
Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали. |
теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мора |
/> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико ј |
рој беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш там |
полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, |
</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дв |
а л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подуж |
учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те пос |
Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох |
ог сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од ког |
="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места... |
то пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће д |
ети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни ј |
ог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; |
ти наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, |
би као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми |
сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље |
ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам с |
како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како |
ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред |
{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... шт |
Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди ус |
Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</ |
олова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја с |
сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом |
вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <h |
аших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови ка |
гледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" / |
неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући кој |
о без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео |
а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?< |
уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> |
рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предав |
спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се проб |
ле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се с |
већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пр |
је био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи |
шир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа ка |
е и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада з |
оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко |
а чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном |
би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошт |
емо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама |
фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја с |
<p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па на |
...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да му |
Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и п |
црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили |
Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, по |
а од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад |
, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не зн |
ем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала просл |
те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прош |
бом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџ |
ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако ра |
лебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи |
у као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред им |
да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Мо |
и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, ко |
оћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... |
ођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало |
дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те се |
ко то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да п |
седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{ |
едице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни н |
таве у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> < |
шилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је б |
оце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлу |
сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је би |
е вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и п |
о ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина |
лу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и јо |
им да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те по |
ного да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и |
само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени не |
оварасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко |
ам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? |
Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само |
не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем позна |
ти!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?. |
!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радов |
nit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала |
аво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до нај |
паном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помаг |
на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кре |
S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни |
говетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону пси |
не стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива д |
мо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!! |
тлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухв |
аспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано |
распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила бар |
дети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме |
Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светло |
рашни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад г |
г белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а |
адости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али дина |
рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах ис |
> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари |
асно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем А |
капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив |
за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих |
{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p |
ћан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, |
могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за ру |
Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седиш |
ивити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим |
припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећ |
ину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем |
рво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам при |
огло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа |
су, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах |
им.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо |
ћи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у т |
>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуч |
додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, |
мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо пи |
ца, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете |
одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се н |
у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих |
че“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара ог |
већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што |
, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто |
Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, ал |
инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклети |
> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, |
атролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— |
ђе, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде т |
лицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из к |
та; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше |
ном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше |
и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не |
на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p |
о ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за р |
се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговор |
новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам |
.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглит |
код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се |
ком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — |
сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним в |
узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{ |
алуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господин |
>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, п |
и се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, |
м...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ак |
....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даљ |
b n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога |
новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати |
ну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђо |
<p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ћ |
котрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи |
Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књи |
је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се к |
питах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?< |
ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу |
идео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p |
ље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда м |
кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата |
звах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</ |
Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — р |
ен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не остављ |
на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по |
ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и обл |
о, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> < |
ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће |
а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— |
... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће ок |
ку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе изв |
наш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам |
за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били д |
ше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше |
p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...< |
], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле. |
и већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Ок |
p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум к |
ући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у |
очео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за ш |
. имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви |
млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљ |
.</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече П |
после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем б |
и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>П |
је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта |
мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па |
— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p |
и од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два |
сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, |
рији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројиц |
дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промеш |
о и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — |
ити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми т |
</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ј |
знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што у |
Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— |
Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао |
ин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало |
85" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет п |
што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сва |
о, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згр |
иче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомот |
а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећ |
још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах |
у, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја |
пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, п |
ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад |
свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо д |
поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p |
а дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био н |
спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он пола |
а за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, |
Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити. |
оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, п |
замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је в |
о разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на ули |
ни ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, |
вориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се пол |
е легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> |
квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пи |
тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> |
ака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо |
ви с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи ов |
још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи |
доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу |
Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S |
Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој ку |
</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>П |
<p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дош |
овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему |
ити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p |
Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша ј |
.</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу |
колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да с |
ти да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> |
емо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где |
дан.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гл |
су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па |
ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n= |
а буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити |
лски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града.. |
твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко во |
рм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђ |
} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде |
професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква пр |
сим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на пр |
га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шер |
змаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам |
21" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— |
ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, п |
кох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакв |
.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге |
</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издиг |
јој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е |
местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око |
неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти |
n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било |
пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приб |
ди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избер |
х.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту ст |
</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га н |
је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један |
ебе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле |
у правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише на |
до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубим |
позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задрж |
че га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује |
јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала |
ем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а дру |
азред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, |
г зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — од |
.{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох сврати |
збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље д |
</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико |
Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих дру |
телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се ме |
м у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије |
поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио с |
ње већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он и |
, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p |
е два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћ |
новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трп |
говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита |
г чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим |
крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме с |
м га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим бр |
</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње |
механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу.. |
него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претхо |
о па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у |
пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочи |
т...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у |
:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то проч |
амо за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа дру |
/p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куд |
се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надраж |
ала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међути |
ознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него н |
Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније д |
рага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! |
Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад ко |
а трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо |
ни се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па |
рица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руц |
љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко сред |
јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за |
њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, |
... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе |
брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... ј |
ратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предме |
ио готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакут |
, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> |
теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја у |
им притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> |
и добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Са |
имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у |
на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро з |
ан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — |
се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку |
мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене |
походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се |
да?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох |
жајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не буде |
исам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хо |
и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љут |
/p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости н |
аде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улиц |
чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али |
ен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пуст |
тедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени.. |
им у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p> |
бес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се за |
сти имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни уз |
пружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— |
бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми је |
ом, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... |
есно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што |
ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И о |
да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе по |
цкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му |
а пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{ |
то сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив с |
Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?< |
нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спрем |
при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриг |
мамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Ж |
н...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те |
ије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} |
сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се н |
живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> |
ма требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? |
улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге в |
.</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обу |
, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Так |
ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама |
и били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p |
требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — |
азу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас |
морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донес |
сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ј |
и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов п |
ало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви |
исмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде о |
снила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаш |
и је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мн |
смо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једно |
и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гл |
пођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао |
резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} |
оследњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, ј |
асификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на п |
ам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао |
Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово ка |
олничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p |
инио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима п |
p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли |
гао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је |
у управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код ти |
густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако ум |
облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама |
заше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с вре |
да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо |
аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто ниса |
и ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и он |
изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} |
а кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно |
вања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако |
{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џ |
крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на |
ли...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосм |
р се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо н |
ође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је |
оре!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ . |
Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ |
те ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухват |
војило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест |
а бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ н |
ај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост |
но завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{ |
љали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о пр |
авали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор |
е узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења |
подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По р |
е празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да |
ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури та |
цкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле |
тати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нем |
но и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на ул |
а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кре |
дморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се ин |
ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb |
друму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладн |
и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, |
х се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћу |
дан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла о |
уго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је би |
сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам |
лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме |
пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По |
облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опруж |
нем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборав |
не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не зн |
и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што |
шли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као ш |
он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од |
е за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пре |
.{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао т |
за подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор |
дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио |
i>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним фед |
мислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам см |
, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет |
ан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу но |
унцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потра |
или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћа |
вим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрп |
мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?! |
те ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја |
вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хле |
н динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо с |
ред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— |
крепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо |
закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, |
и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p |
в што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног све |
м па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— |
и се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> |
теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који |
однесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам т |
ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово стр |
чере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај к |
ћи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од |
тучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијс |
ше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да |
Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у |
али, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све |
д општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто ст |
и тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по п |
ред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњ |
ем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тр |
<p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, н |
еченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и н |
а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ам |
p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам по |
неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жанда |
тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет |
жић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хле |
Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, |
је!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за |
>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у |
н а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један |
и кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбоље |
о време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од го |
о времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завез |
а чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је |
и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што |
амо да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. — |
17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сут |
<p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за |
неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на свом |
ело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и д |
и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се не |
>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из |
<p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да куп |
а својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до д |
ћ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подић |
м три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посма |
, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто |
замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, к |
апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чи |
. ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита мом |
нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и х |
у код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му д |
у им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више, |
се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не сту |
ицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало |
месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уште |
а га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нест |
на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, ви |
о, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем п |
S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде м |
одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме т |
ари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто |
риђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећ |
само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p |
њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас увед |
рбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S |
</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе го |
не.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из |
гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне |
тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам |
ем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгл |
>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај таб |
оћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...< |
вараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} |
ти куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур |
ац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са јед |
ом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао |
ем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем |
тани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> < |
ед!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перо |
и?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер |
утим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, с |
ле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сет |
</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p> |
ене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ј |
а.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја |
с тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже ка |
д изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p> |
азимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше деси |
каш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и вра |
те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p> |
а три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и |
елој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу |
ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече пи |
другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> |
узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у ср |
ладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{ |
ајзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху за |
ђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и |
..</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са |
зберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју з |
м прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен |
?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта |
ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има јед |
посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба сти |
а јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато |
једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У х |
ада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у ме |
рости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шт |
а идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем са |
је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у бр |
учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?< |
е своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам п |
9" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохва |
агословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам п |
} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то |
стим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још ј |
-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала д |
р, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило ка |
не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и п |
а не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У |
— Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцат |
зео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — о |
неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе |
ас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му п |
Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имал |
ирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стан |
и поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако |
та хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одгов |
да остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— |
м трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.< |
и Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — у |
ба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати |
пунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} И |
— рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурат |
.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љу |
један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободн |
у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за об |
ојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда |
тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас |
p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да го |
нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети |
ши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо |
р ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Н |
е...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Бо |
ије...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на |
мотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одгов |
ући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак предста |
<p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, |
емо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах |
дмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, доб |
.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар. |
>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — |
у ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам слу |
имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало |
бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чана |
ом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одго |
како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви |
ици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето в |
— упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p> |
те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново |
дан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволи |
и?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али сам |
уживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p |
>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у оч |
...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— |
<p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја с |
помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> |
/p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер м |
е никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади |
Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и |
или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узима |
— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доб |
јде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем |
..</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором |
у каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... ви |
p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: |
ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стој |
— рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на п |
ш смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо ч |
су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што |
е пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком ша |
во поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, зн |
везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — с |
— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код гос |
— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Че |
ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас увер |
ва дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p |
збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и м |
био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улиц |
вац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимс |
, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига |
, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто ск |
Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени са |
лавом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу |
:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па |
ћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабог |
hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би |
<p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месе |
пет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си |
а.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> < |
док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим.. |
, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи |
кође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А |
е једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она. |
залуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити ради |
ео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никакв |
трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад с |
и је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дођ |
мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде мог |
о буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p |
нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газ |
ина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја |
авку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.< |
/> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кос |
бом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној куј |
носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности |
си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати б |
ао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на прив |
тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и гос |
, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да п |
ам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> |
изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб м |
, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, |
...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина |
се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све |
ки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајње |
чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бој |
о.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је мог |
ам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кириј |
учком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!.. |
пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао ко |
пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игиј |
оји се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, |
се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће |
послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
о као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси |
мо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> < |
атним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпев |
пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму нате |
у а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и с |
тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њи |
ст, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, |
анас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више раз |
ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм ус |
p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Ис |
д осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и п |
а опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако |
а и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње с |
нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и он |
ола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више нат |
извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упути |
гловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, не |
бух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Глед |
ојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни |
ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекас |
новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера с |
Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва |
</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у куј |
ридавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, |
> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— |
за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у с |
.</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед прво |
ању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да в |
е, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу |
мо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Кру |
ош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p> |
, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не п |
ке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, а |
молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо н |
асно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само |
м и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњ |
био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам |
<p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и врати |
цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — о |
угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, |
једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са за |
хата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у |
руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с гор |
</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Ж |
лим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку |
их људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре |
за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда |
одлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи з |
а, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и |
и вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно |
није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила |
о сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, нара |
е сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла г |
они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући уби |
ћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је в |
а-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било |
они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одг |
нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су |
ији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, |
ом сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" / |
а одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт |
... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, |
угој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој ј |
о да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спав |
ло жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох |
јах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти п |
месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па |
надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану |
со, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, |
упи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер п |
оље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па а |
/p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође |
је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у |
вучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио с |
ију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се нап |
а и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... са |
p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?... |
месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit= |
бимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је |
..</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога д |
ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако н |
n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године.. |
о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се |
о два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико |
велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његов |
ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Мили |
нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га прек |
</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан |
име већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити.. |
о и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (ј |
!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је |
о у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други ме |
..</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта |
аши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим |
кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, го |
ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је |
м уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само |
го послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, |
за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата в |
руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Морави |
еколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајиц |
нас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ и |
не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га ни |
ећ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како |
јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види |
ад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Па |
ам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао к |
е зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече |
ј кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да |
нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и п |
n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се уш |
рана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта |
и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p> |
> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на |
це „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београ |
за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро оче |
до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано |
е се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S |
иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш |
рилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме в |
не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се |
</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, |
ове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече бил |
.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикир |
/p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учини |
ам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнут |
а, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије уг |
о?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залу |
је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... нос |
та да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се |
ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управ |
Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочи |
ели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рука |
<p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и |
а дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} |
редише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" x |
агодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни з |
ириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} |
че ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао |
ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, |
о воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда |
по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са соб |
сели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи |
р ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у |
и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече пресед |
а међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима |
— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непр |
и поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси |
друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са к |
немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њ |
одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а да |
печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем в |
дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Пант |
p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам |
ао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам н |
на ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="ch |
онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n |
после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео |
звади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; до |
цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатк |
бунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно н |
о па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао |
нем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим ни |
ожете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте м |
ајрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер ј |
о је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба |
те шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома са |
р.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} |
акуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поски |
зред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у че |
г вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша |
идети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати |
ревари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна |
ера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џеп |
тавим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, промени |
изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</ |
р каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Ко |
ласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> |
ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите |
имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисм |
те врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — н |
икну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођ |
оро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p |
упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја |
би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, |
улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{ |
стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од р |
а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си буд |
наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, < |
кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практикан |
баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</ |
ановали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем |
абележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада |
оји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослет |
к сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а је |
играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.< |
та од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешт |
ко ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче |
>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше |
ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрс |
ећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написа |
ак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а |
у ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред |
д овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испо |
о Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виногради |
и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао |
е велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим |
р је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах сврати |
ох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати |
теља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи м |
е ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „руч |
аше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пош |
аго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза куј |
беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог |
едног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> < |
у...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, |
<p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго ради |
и на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми |
... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повик |
ал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу |
<p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око |
де сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> |
о да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инстр |
n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у |
је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо |
p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле |
руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу |
ве три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> |
/p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су |
ве недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је |
ђем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је виде |
те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве |
рећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> < |
једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представн |
>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p |
с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неки |
...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посл |
> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра |
ђу прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једн |
у кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити |
а почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из сви |
извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну циг |
одложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после |
м ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добр |
сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти |
а, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми го |
м у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља |
и.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</ |
и смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p |
десет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижи |
<p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на по |
дмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!. |
им би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само |
је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За туту |
кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у ш |
а њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — ре |
јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као ко |
е окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчић |
сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се |
одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац нег |
из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали |
онесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би |
вац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци |
е стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па с |
ек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали |
у и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с друг |
, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се |
> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на |
ким вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне |
ад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за оч |
м да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се |
> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест годин |
ем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да н |
<p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p |
...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око |
} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам ј |
ни шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вар |
њижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а мно |
е и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола н |
!...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Терази |
, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те |
сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> < |
а, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са м |
ић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј |
као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, ј |
још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки м |
ео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — |
/p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ |
черу да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбо |
пали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотл |
ро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? |
“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само је |
ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фише |
м, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад сти |
, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и тре |
<p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Уд |
е са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове. |
оше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</ |
ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улиц |
ралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком |
и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излаз |
е изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то |
кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком ни |
м испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомил |
аспитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње шк |
ну роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче о |
лих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кад |
акрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. |
кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи |
што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитиј |
!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петна |
да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава |
пао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге |
жицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали |
ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле |
рно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један ча |
ремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му |
рећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p |
какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на |
/p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај и |
м готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што т |
еше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста т |
и ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак јо |
недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно |
а што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што н |
по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним |
пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да |
глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — |
се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господи |
рдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив |
викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га |
ху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те |
ећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— |
зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво |
...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, |
јте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва. |
p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p> |
рно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти |
па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке |
<p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као |
кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један |
ања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан |
p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо |
<p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је с |
немо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“ |
у на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога |
че се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осет |
ници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> |
— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише |
расе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дере |
ад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... |
је.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био |
то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p |
/p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...< |
ви имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и |
с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ве |
колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у |
о скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окуси |
лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „ |
ђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га |
у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, ал |
дох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није мога |
умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препир |
кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш го |
а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни прим |
а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — ре |
упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног |
н о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, ка |
м...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао |
реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зе |
шли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Б |
е да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилаза |
оју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло |
нутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говор |
не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче з |
као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изну |
е за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Да |
рекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</ |
руга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништ |
то сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} |
рену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати нова |
pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један |
адох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим р |
опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У |
јало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="6 |
атекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали |
северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и це |
аше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се |
хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам |
у, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем |
е дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189 |
Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> |
Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти ви |
овољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она |
<p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а |
ч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да до |
немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш бо |
тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени ј |
ји беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два |
ца, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе зв |
је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ к |
друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упише |
једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде врем |
Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ |
<p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} |
грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — |
је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </ |
боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} О |
стали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стиго |
не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље |
авикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко < |
пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу |
а белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} |
едном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци |
соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље по |
— рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из А |
ју, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често |
ла сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана |
извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црве |
им кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама ч |
— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветн |
дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво тр |
као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос |
ико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па |
те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шт |
о, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која |
ђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одак |
чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У |
не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> |
пођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Јед |
као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с |
кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотал |
У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало прок |
, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} |
одину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично |
да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љуби |
Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!... |
"13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, |
та јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног |
ло љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четв |
и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што |
се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у |
/> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам ј |
орана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао |
} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се |
ревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, лег |
моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> |
..{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх х |
> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред ка |
каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бр |
шта нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име с |
н.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети на |
сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати... |
кох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад |
еразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама вид |
ати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{ |
ко мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ |
Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, |
; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Мол |
топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам по |
ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођ |
т сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и н |
верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хар |
благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек |
м имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо прич |
сто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео |
а рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ |
Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костиј |
ндуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, |
е згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и о |
ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи |
ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{ |
да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не |
т ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе.. |
оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејат |
олудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, |
песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гл |
се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мис |
>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S |
о у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре сти |
чку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу... |
отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да |
ероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ће |
био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако |
тка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз |
/p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да |
вршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта к |
више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господ |
врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и подн |
ом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? |
угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом |
не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред ка |
е иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ов |
овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пу |
морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се |
емаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, ј |
<p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја м |
ата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад с |
.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту |
место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива |
саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, шт |
и чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам |
. па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натег |
сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</ |
га; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлост |
али на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убри |
ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох не |
полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: |
иште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у ко |
услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истр |
сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто од |
ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичи |
закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.< |
од миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из |
едице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђ |
је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се |
обио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су н |
!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па |
а свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем |
никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,.. |
а, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на мој |
д професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачу |
<p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле дола |
а ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, |
у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знај |
бух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ип |
о, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад за |
анта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — |
и.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нит |
..{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило |
каквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по так |
еким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упит |
е и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар д |
> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек |
о мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала с |
ама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, пос |
но, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — |
имети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже: |
еоградским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га ви |
предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и |
</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што с |
бришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p |
јимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не и |
аш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> < |
ић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обаз |
<p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— |
>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како с |
p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам т |
адовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане! |
намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича д |
,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Најед |
артијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у |
опажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се |
куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за ти |
,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, мож |
’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна в |
о џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном реч |
стерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у |
а.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Мож |
сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље |
си г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !. |
— те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p |
на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она |
4" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите |
о виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном дру |
н вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... |
ас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваш |
ли стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са ствари |
>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле с |
јник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? |
— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам |
морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јут |
шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше |
земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на |
ану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра.. |
Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са от |
м после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљ |
" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома |
ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба с |
и, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском |
чева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљад |
као да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре |
ла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</ |
преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p |
{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, |
9001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако с |
ко чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У ш |
пу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се т |
у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз п |
="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад |
бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица |
ка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p> |
знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав нов |
икну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па |
он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку поку |
p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље |
d="SRP19001_C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а он |
</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја |
ем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо... |
м! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p> |
раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легн |
ме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...< |
, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, М |
лих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше м |
стури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели |
.. спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе |
на, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</ |
} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом... |
ћи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, |
опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со св |
намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да |
сао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу |
а!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види |
га се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим |
а лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода |
ребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако |
е, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, ј |
на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне |
<p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македон |
ју посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани по |
седео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу к |
ромислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дуж |
...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отиш |
{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној ко |
и.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њо |
а Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше в |
годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред велико |
кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жанда |
а нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас |
и нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Беј |
ујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла |
и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, |
S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам |
више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, је |
, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трај |
ијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних |
ј ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се |
ем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на |
ен и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слуг |
твртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што |
дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам |
, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око во |
и у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се |
сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т |
/p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако са |
сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних |
сми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи |
апредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио. |
сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на |
ку и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам саха |
ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја |
ед ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди |
се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} |
иш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, |
ако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, наш |
ата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао са |
д ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су д |
преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и заб |
.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима |
а тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу но |
рдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води |
погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p> |
ут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам би |
горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и пи |
појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам |
а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварт |
ао да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за в |
..{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно |
чнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим о |
/p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — ре |
во хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричат |
ом не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часо |
ша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан д |
ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој позн |
во или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох |
— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам об |
ту се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке мех |
... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко |
ке пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — преки |
десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сва |
илостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252 |
после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не |
као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу |
дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и о |
У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а к |
не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Б |
а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је д |
литке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој и |
... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова |
14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, и |
једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући |
су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат |
... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по нед |
платим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији ра |
— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако жи |
нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... |
ана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, леншт |
ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису |
е час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше |
ни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена поче |
да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, с |
ић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи |
да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каља |
што сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војн |
авао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам |
ивајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> |
потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb |
сно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како д |
.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали с |
же к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успава |
за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ |
ио усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сре |
до спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати.. |
а.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој л |
хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујн |
> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— |
оћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли |
ће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— |
су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ у |
се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја |
изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Беог |
ки пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одмо |
и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} М |
емо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће д |
о ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба. |
</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога н |
и се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и |
кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду |
> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио наза |
о добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време м |
уће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, к |
рао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет саха |
поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — реко |
е?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам |
да хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш ст |
рате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је з |
нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипр |
приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Пе |
али кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука |
да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а |
јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујеви |
радих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на |
аксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и |
.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан ка |
. нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> |
а!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава год |
јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта б |
, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера г |
ш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом |
..</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исце |
ијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога ж |
д зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше г |
оспођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и кра |
сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесеч |
ка је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тоб |
а је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели |
им кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, |
народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као тру |
не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме |
ити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој |
рошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Су |
еки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред |
јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па кл |
мо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључ |
.</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети |
<pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да |
ше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, |
чаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 д |
>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он |
уци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер ј |
гли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју с |
испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, |
жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца |
ок...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње п |
а стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго н |
ао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се уд |
беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>У |
а вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада |
> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чист |
ста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће |
/p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" / |
— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p> |
ај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — |
, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... |
батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у |
> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</ |
чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и р |
већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, |
<p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подс |
, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни ви |
е око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p |
Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.< |
у малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој ј |
цепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом с |
е је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа |
па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саве |
ам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> |
у, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... |
да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био |
престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу п |
ило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, |
азу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— |
и, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео д |
ем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, |
} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој |
/p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете у |
а па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди. |
слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тро |
итах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте в |
...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипа |
<p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, |
е беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније |
боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо |
куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав |
па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној ст |
и биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу п |
положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, г |
а захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, |
ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, |
врт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две |
почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе д |
почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а ниса |
Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај пос |
се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера ма |
ала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а о |
S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам ј |
о ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу.. |
решина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах |
ка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не |
ше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код г |
тих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— |
ну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у р |
е, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је о |
кли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покриве |
јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као |
едећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам ос |
>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо пров |
а...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу |
Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дува |
реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с кој |
, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једн |
ад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> < |
стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испр |
онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир изба |
нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама |
м у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче |
чно па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку ст |
стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нис |
о ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из ку |
ичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изи |
ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупе |
ти <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у с |
>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, |
Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су |
у мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно |
пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине со |
, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало |
ану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео п |
одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног |
је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потра |
њском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем |
ама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за ти |
та друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} |
ошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва |
еје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела |
упана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурн |
> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто |
не беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без г |
ре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђим |
ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађен |
коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се! |
а буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо с |
n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше |
нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који да |
!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и |
ко одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак |
воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцн |
руго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по св |
а чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа би |
се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар |
n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам |
а.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спуст |
ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непреста |
терарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: |
осмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</ |
везде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мис |
</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p> |
це... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} |
едаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четврти |
м, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хла |
Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p |
валинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и |
а и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гл |
ање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећута |
смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког б |
дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једн |
га ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче |
дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у |
окак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... ка |
а и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} Д |
есем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја |
<pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и |
његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се |
а?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мисл |
се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, г |
ад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и |
ајбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о велики |
ајлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по |
и господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би |
та си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, т |
човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два |
био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише |
д је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као г |
ах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја |
ођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Зн |
и испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио |
ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи |
ене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди |
иди...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легне |
селили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај раз |
Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше д |
стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако |
ш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама |
, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан |
једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, ј |
S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта |
ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништ |
баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била је |
ма занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} |
њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Но |
, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!... |
ати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата. |
Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</ |
> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај т |
брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Та |
био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су |
ља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени у |
, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу н |
честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-а |
се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох |
м у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> |
причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав на |
адим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох |
занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он |
м!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим |
ве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми |
мисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на |
је.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериш |
</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет г |
у хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс ниса |
ко ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, |
сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски с |
тиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Прим |
слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p |
трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код на |
уци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, |
та је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али |
ио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене |
у ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо с |
вучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној |
орган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најз |
ера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да и |
горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших |
а глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог |
ремена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да |
мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се |
змијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не |
Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз |
дан апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога |
аста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уоз |
>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост |
кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се как |
а, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> |
овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбоче |
ио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекив |
степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих |
сти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па |
рачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред |
јан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га |
рење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ни |
а ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{ |
стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по кома |
ри дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били с |
а је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње |
S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се |
исара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет м |
вде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капиј |
хте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец |
ада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељач |
своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хв |
дове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо |
ене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву с |
епом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења |
ли <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше |
те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соб |
тили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалењ |
Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружа |
ај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, д |
и за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја са |
у:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле н |
p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време м |
ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити.. |
о овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад би |
еше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> |
з дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="su |
то пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, са |
он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к се |
ази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> < |
рам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док |
од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мно |
уцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и г |
стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто |
>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...< |
ишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на бр |
} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуриш |
ење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо |
и и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, остави |
руго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида напр |
х.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за |
колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе. |
тора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак |
епосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеко |
саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одво |
ве како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто за |
ао дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л |
ам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, |
p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно о |
мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, |
хата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> < |
> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и ј |
кнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“.. |
.</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он |
ачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у к |
писну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако са |
да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам |
} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, не |
остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични пред |
,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а |
етио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном р |
<p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а |
</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну ко |
Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати |
n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрд |
своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, заним |
јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; д |
ећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="10 |
е и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном |
андармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји |
бу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држе |
амо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме с |
ко изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залут |
цит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме р |
момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Б |
... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити |
..{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи мој |
нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време |
ест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздва |
а тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</ |
де се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајућ |
ако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за рук |
уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се б |
се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту |
езао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора п |
уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жиж |
p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — д |
</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу |
е пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако ниса |
ик.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— |
у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, |
председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и |
да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам п |
омак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био |
<p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пост |
" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено |
Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— |
његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и св |
стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.< |
p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p |
и у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас |
ска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобре |
а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати |
ерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку |
и о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и п |
без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће вод |
а, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти |
и, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.< |
које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун д |
, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, |
, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност в |
а се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> < |
ићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо |
угогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметал |
им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав на |
н као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да |
ршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово |
срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне |
вити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакос |
жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p |
="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више |
p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" |
ку шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу |
ко да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а |
исим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би |
о кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина |
и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите |
ије доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми |
и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!... |
ала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли |
се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца н |
ако не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване |
дном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха |
ше велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подск |
е умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда |
и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица прав |
хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђа |
сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се беј |
чне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то |
убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио |
>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод |
отока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна ма |
p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кр |
врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поно |
х, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ |
их а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли но |
реба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И о |
х кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петн |
тора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми прилико |
S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а б |
ђу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те |
м се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале мој |
што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Од |
т корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и |
добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је |
твом не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који |
ш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</ |
е.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госп |
, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома |
хињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била |
кох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Г |
их помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за стол |
падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борб |
е горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећ |
по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зау |
> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и у |
ад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у |
кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па |
о и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за |
, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n= |
p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су |
ије“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући г |
м мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је ма |
ала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један кор |
а сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шуба |
ељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога ни |
асмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} |
боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од |
нђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путн |
а неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свец |
етати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две с |
сма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — п |
ла с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone |
b n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога пр |
равили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они |
, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...< |
а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> < |
т највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То |
н,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо |
леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чара |
онцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жа |
ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се |
и тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући |
гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже |
се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госп |
у у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</ |
аместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Х |
Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет саха |
ана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и по |
овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљ |
ко добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те у |
ци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не п |
оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,.. |
провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
аде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p |
ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> |
овац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</ |
Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p |
авно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> < |
о мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p> |
и како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро х |
у, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена. |
е им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну |
е зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа д |
ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита |
је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „ |
штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу |
је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празни |
тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p |
а?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од |
ш овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати п |
е, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо |
онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па н |
му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — |
> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног |
рву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чи |
колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли |
се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље |
Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За т |
раво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упише |
ре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: к |
један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта |
сетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?< |
гао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како с |
ад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама |
полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох п |
ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су п |
овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу |
у од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хла |
ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сиг |
азао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао наме |
p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се |
> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш г |
робље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p |
а си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мен |
у очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, |
гао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опе |
х ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те г |
а прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу |
ив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Ш |
>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовиц |
ор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плак |
дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго |
мо због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста |
се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је |
овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво |
је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и је |
меран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској |
спода, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана |
нем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника ш |
акостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна как |
S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би |
кост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти |
о?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последиц |
ише света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, о |
ко срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и туж |
> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви г |
, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза |
кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" / |
ни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господ |
дна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био н |
Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођ |
ца гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> |
бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помисл |
уком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дош |
> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што |
и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи |
, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће |
му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p |
ноги нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о ра |
тависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</ |
утру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред |
нег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоч |
и и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пусти |
ди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта има |
се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} |
изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме |
не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" / |
авао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу |
се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање |
е па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>С |
ајпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јес |
је ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав |
ник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича уша |
собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека |
молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, |
одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— А |
ају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p> |
н у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док |
ега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их |
о после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излаз |
а сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу |
и сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није |
о удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљал |
а избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме под |
умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прек |
у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, |
рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почив |
пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— |
>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „б |
Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, |
а инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен |
,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуња |
тали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... с |
обро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздр |
аљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окура |
</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, д |
ечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су бил |
ца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љуба |
е овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док см |
к осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се уг |
држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад с |
<p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишл |
— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} С |
ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо нео |
оба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да |
еханџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуд |
да смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спават |
чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем н |
јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на |
пођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто |
куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до |
легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узе |
друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p |
Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Уз |
ј песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> |
кох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одмор |
ох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с |
и госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите |
ама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, |
.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла |
да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас под |
ече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од |
екали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за |
ари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — |
ни хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се у |
чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зов |
еки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их та |
ћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађе |
е ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навали |
ца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> < |
ак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам |
а.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бог |
и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш ве |
че.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љушт |
осу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би т |
аман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отв |
ушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је |
копана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме |
нем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим с |
се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да им |
ахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар |
д окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух о |
оје је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно |
/p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи к |
упећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p |
>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забрину |
<p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих |
оре да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му |
оше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, |
лага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и мно |
ваца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропа |
а тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, |
/p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у в |
одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпо |
<p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло |
овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича до |
оћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једн |
ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> |
јаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом |
ам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шес |
ох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!.. |
б.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао |
аки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> |
ириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна |
озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке зад |
емам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само |
рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овак |
устим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p |
за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p> |
скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долаз |
о донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо |
, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем |
— упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" |
њу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железнич |
— одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p |
се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непреста |
подин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету о |
ој руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро ок |
а су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али гд |
ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам |
морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад н |
че један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана |
х.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p> |
ади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> |
а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим |
е вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме то |
Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер ни |
<p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја с |
м унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додат |
ауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских в |
еја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу |
ок он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од поли |
ас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.< |
лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — |
толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, |
Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна свет |
и у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— В |
шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога |
учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш о |
а.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора вел |
па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S |
дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо |
оздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растуриш |
к, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и в |
да се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уп |
био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави |
дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесе |
у <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> < |
и помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ |
ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" |
ару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер н |
у револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, |
торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало |
и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p |
ви, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме |
ш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговор |
</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те |
, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} |
рив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да м |
у ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и |
оџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено ф |
честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам о |
као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се о |
.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... о |
очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а |
ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухв |
ећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали стол |
p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге с |
е моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући |
днем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљ |
ога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за ш |
и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не б |
спати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} |
.</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не |
а онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — п |
же, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у рав |
273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> |
>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p |
ше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика |
, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек ре |
о извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину нека |
зорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни т |
спођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским ду |
а га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под |
за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву кр |
</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену |
: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> |
ла мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; |
х се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> < |
ској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била |
него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, је |
</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о оном |
е лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; врем |
о?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта |
руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се |
ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао. |
по, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек ш |
грта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат ни |
бично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" |
ме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком и |
мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> < |
то важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, ко |
S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то? |
девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају н |
идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће вре |
огледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, |
</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вук |
сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек |
то сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> |
ај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох |
два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, н |
јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јес |
ној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан |
<p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпо |
Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи к |
сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био г |
то госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Ве |
ш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше са |
вадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и прже |
са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпарх |
на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а |
— рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут виде |
лого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћ |
н комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парч |
е нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред |
о их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб |
вих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{ |
да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</ |
Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је броја |
о.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком н |
е,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> |
21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> < |
к ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито ње |
> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Б |
ењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одг |
ђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се |
> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он |
од кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била |
атка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу |
змени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, |
</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо руж |
псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... чи |
био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n |
и један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 |
стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Ј |
дним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учин |
.</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућ |
то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био |
које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господа |
ата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и |
ано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђ |
која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а п |
евет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био је |
ра да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — р |
се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем |
арали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били бе |
као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прек |
>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше мно |
сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, |
тарац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кљу |
о ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе |
им кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код |
p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад |
лала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговор |
де...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их ра |
ана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— |
еловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и т |
целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану |
</p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за нек |
ти разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докот |
а и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сва |
анак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишл |
доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да |
све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху |
па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дан |
ије раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Гос |
ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> |
ло у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним |
{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то |
ђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је у |
десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} К |
глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским. |
оменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је |
федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта мора |
ивао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и там |
м подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле |
до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци. |
х, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, |
ам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по ул |
ста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.< |
...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, |
е тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад с |
рло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шт |
лемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног П |
p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегда |
издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио вр |
потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну |
рећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а |
о смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опе |
а кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо |
: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже м |
х из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па сед |
и сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па |
изама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, |
pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћоса |
> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да н |
зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих |
ви мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и д |
дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док г |
<p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене би |
> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било |
а засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он ка |
рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ |
о се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пу |
ет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај клана |
а џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао |
прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до са |
озорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра |
у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из |
би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p |
није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог с |
и: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до ско |
а; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно |
круглих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две |
нутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђо |
која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и |
омрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} П |
ве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек нам |
тра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи |
р је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>См |
е се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох |
ито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и |
мали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полициј |
— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе. |
е на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а с |
бро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда бид |
.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући |
ћи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме по |
ао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се |
цу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се з |
се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> |
е одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ре |
осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од де |
е се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је |
обом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — |
по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих дру |
мо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механ |
тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар в |
у затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образ |
е Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда |
г крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>По |
т сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за мо |
метише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој |
та ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, |
" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог дома |
, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо с |
ви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново з |
Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па |
" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам в |
звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још |
м се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} |
ћ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, |
ошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепа |
амо ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер |
као да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали |
те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су |
анта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја пре |
гу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спа |
p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?< |
сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S |
Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођем |
шта..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градско |
Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на |
ест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да с |
е,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам т |
проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је би |
о ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер п |
јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе |
тите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу ч |
unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас |
и био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прв |
S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме иш |
табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова прав |
ох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и |
123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћ |
— узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="28 |
уће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи |
бучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове да |
ам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора |
а на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао.. |
ишта друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapte |
/hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па |
чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар о |
> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужно |
<p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉ |
осим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се |
— наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану с |
сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите |
тиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла с |
ајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада |
хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо с |
артиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али ни |
обом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које |
трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљ |
глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва |
е посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S |
а; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат при |
е нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p |
19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што |
/head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у |
Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и т |
прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> < |
махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и т |
нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора |
сам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја са |
аспитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упозна |
е на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у дв |
х поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам.. |
писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је |
ик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; о |
..</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По |
гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему ни |
о су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметну |
клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред са |
Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу |
ам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, |
а и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били ст |
а радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало |
уго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У |
а узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чист |
у, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — |
а не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за |
кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађе |
те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам |
.</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао зго |
поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног б |
Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се исп |
неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт |
Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које с |
братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас чет |
з школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не |
гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После ш |
у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, м |
<p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам |
та рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену |
<p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, |
ци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта |
не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али |
о радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, х |
61" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је |
— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи по |
знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између |
у да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n= |
</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћ |
д немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су |
осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах |
} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у најв |
м?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Д |
м у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће се |
ас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не |
узмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост |
ахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао исп |
тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим |
ку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино |
к с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу. |
ти обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише |
и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, |
?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави д |
е и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба |
ктора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме при |
ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана п |
арији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично с |
видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да |
једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упита |
ајпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сут |
да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,.. |
о сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и тр |
авете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџ |
е једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} |
сле подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше |
у.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам мога |
гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише нек |
м и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан |
Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне |
, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима до |
низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, дон |
<p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта |
свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна |
..</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из |
Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим |
ше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?... |
де се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео |
о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се сас |
, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} |
ање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој д |
<head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који |
...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће не |
ене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи г |
.{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, ко |
ко...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у |
лих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно вр |
очише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да |
јпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p |
одужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветов |
</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Ста |
оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати |
а, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може |
<p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ тр |
исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, п |
е кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници |
.{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је |
трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и |
представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је бра |
ушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зач |
сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растан |
ку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер |
а Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у |
ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пус |
ајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, бр |
ирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у тр |
пред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала |
о да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> |
кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта |
а за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархер |
.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам |
њац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обеси |
па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујн |
и који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех јед |
43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него |
била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на мој |
масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и |
Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију |
дног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренц |
ко тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и |
, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држа |
врчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно |
ођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пр |
а и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у пос |
ла ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча |
с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам |
— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплар |
ице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, го |
будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, |
господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са |
а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или |
а вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну |
жу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неко |
ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управ |
ех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n= |
а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман з |
зу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да н |
Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар за |
да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас |
једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> |
>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153 |
о кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико |
p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> < |
лице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, |
рави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упита |
растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поно |
а муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па о |
ај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</ |
акат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p> |
божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе проша |
— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...< |
> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узви |
и у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири |
икако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фи |
... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза м |
жајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождес |
ом.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да |
евносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p |
у, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> < |
какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде |
стукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори? |
p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим д |
..{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало ча |
="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p> |
тоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> |
иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господ |
лако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и |
, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колик |
ћа зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Кал |
и а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, |
знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p |
силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја |
посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не по |
а, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устају |
д се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!. |
е тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Нај |
ра!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и в |
оји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — |
ра улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p> |
! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата |
ући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче! |
ручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</ |
/p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох |
> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право |
на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће |
ина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си |
ао и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта х |
р су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити са |
се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у ово |
грте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У |
х.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за |
бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће ре |
ко се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; |
е..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта с |
бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам д |
не уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био |
и...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и |
амо друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, |
, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У |
та.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо пла |
ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах ј |
/> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— |
ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се |
оја долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> |
/p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, з |
. викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упита |
зи?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не зн |
ролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шч |
сних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи. |
очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— |
их сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и дан |
своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме |
<p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За ш |
.. почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ва |
ех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера с |
, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p |
, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах ли |
човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међу |
! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.< |
после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, би |
ом стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада |
, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, види |
ут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да |
{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! |
погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чем |
куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња? |
се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт |
ачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити. |
ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изг |
зик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> |
јближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама |
— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за |
рно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото |
а му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</ |
какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратис |
е му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, |
о ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — |
азаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рек |
кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— М |
вори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти |
<p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p> |
Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из ко |
сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш пошт |
ем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хо |
лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> < |
м у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде? |
а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирен |
их нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... |
ију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква н |
а?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим д |
оро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То н |
не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме углед |
<p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да |
стрешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе ч |
и, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем |
распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — ка |
уклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак на |
и разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну о |
шком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — |
жност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма кол |
пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за т |
их како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за в |
кну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> |
ругови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде |
дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, |
...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера с |
и а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има |
оје је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — реко |
Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав |
ла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи |
седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори м |
и јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим |
ануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канце |
едном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тра |
вама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> < |
де сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> |
ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и з |
рвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пи |
Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оста |
та отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p> |
али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави |
рата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p |
госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p |
Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да |
Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Изл |
о друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> < |
у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Изво |
ника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет дина |
то на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — прод |
кивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло |
учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— |
о?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде ост |
опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p> |
врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим в |
већем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити |
а идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да с |
ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да ба |
о да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево |
љено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у др |
уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам |
кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па ме |
а одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело с |
ледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет |
г ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране |
— али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који |
баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— |
> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте |
: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седа |
говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништ |
, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било о |
и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Бе |
сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пар |
</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скри |
ати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу |
и то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш |
пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су |
, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су |
ам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.< |
мо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> |
оспођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начино |
тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> < |
м! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам |
Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... |
шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити |
још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по м |
д нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — прод |
а ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час |
та не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни са |
у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно |
ала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> < |
— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за они |
>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и |
муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћ |
о сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помама |
оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем кап |
због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} А |
ладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се је |
вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="2 |
лог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене м |
равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све шт |
сма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми по |
Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја |
останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних мес |
ио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p |
и била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за в |
>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p> |
двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас не |
као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет па |
и, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} |
, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао |
снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као д |
истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоћ |
е И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о дома |
лим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нем |
ибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвај |
куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Кал |
ија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дан |
охте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет ви |
ако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури |
ти; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зе |
те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро по |
у у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим |
ола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> |
д некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола ис |
е он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и д |
<p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> < |
алим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!.. |
икако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> |
к ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш ви |
коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколи |
одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе |
лицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је |
, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели |
а, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одм |
велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се заним |
ајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва са |
морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар |
и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити... |
год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и |
кидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем |
: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред н |
неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључко |
ах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда |
их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да |
ка.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, сам |
бу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало зло |
осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, |
животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар слу |
прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ће |
дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, |
уд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб |
ети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — по |
ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је о |
Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите н |
вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тре |
е заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се нај |
ече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! в |
обро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отвара |
ник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је |
уљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку |
сле подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три |
ш сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени. |
х у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Т |
смо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима ст |
кнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он ј |
<p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тр |
— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка ку |
</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та |
ерем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школ |
у тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — |
сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са ос |
цније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са |
глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен.. |
у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом да |
Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те |
емо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај да |
.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од ма |
жајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну п |
о пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму |
сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом мест |
ета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац |
е.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас н |
е није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја |
и га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и ова |
го: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане д |
видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине не |
ако бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у се |
ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. |
већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... станов |
дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торња |
авимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка |
а узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе и |
нат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови коли |
па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.< |
172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити |
и од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију |
чидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p |
може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што мор |
него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захлад |
.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у кол |
ест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, |
</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби |
ког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули |
у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завуч |
одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац оном |
.</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нит |
ам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} |
олача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,. |
ћи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. |
ла сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиб |
најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после пр |
ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то |
аче и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су па |
пођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња! |
то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао с |
х у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> |
певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држа |
а траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — |
ше ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} |
.</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако |
миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у ш |
ама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="3 |
де на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, как |
ђутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љ |
одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видет |
ст.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, |
ицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа м |
ме дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на |
Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, |
ријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карак |
„попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испо |
..{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="3 |
о уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— |
ј господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једн |
сто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах |
беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао... |
ета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам б |
изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други.. |
p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта има |
ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични |
за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни сл |
јаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> |
p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при |
реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је з |
...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо д |
а хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... а |
павао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде дру |
="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да д |
мотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у |
е благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто с |
о и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тиш |
ах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала |
ти одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт |
је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу ре |
дове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта |
м те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да глед |
аврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је |
p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, предсе |
вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и |
орам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто и |
ећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја ми |
{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам има |
нских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и |
ра газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера |
ш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, |
Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам |
<pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Приј |
ћ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто |
а ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се |
е, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајни |
да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше |
викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> |
им лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, |
а: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав оно |
мо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи |
! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где |
ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем ка |
ије шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При по |
мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нароч |
Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера би |
кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у |
вио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем |
р је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће |
гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде |
да а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чуди |
. мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је |
како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем из |
но блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час |
радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где зав |
алогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било |
у!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у ру |
<p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово |
прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом |
ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb |
.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књ |
к!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> |
носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не од |
екох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам |
скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислил |
а радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе уме |
признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{ |
} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па |
огу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госп |
ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одсл |
ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о |
аст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се ов |
ушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом |
су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се са |
оворили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог |
у госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе |
ди.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— |
авикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђ |
овао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам с |
</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на |
орах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алекси |
м, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, |
овољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од |
хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> |
код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на че |
ћ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хв |
богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S |
кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле |
нам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону |
красти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због |
и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све шко |
ема мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али |
којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала |
цама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретк |
>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме |
тановао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан |
ходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно |
Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишл |
могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> |
и остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што |
је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупља |
еђе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше |
ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, је |
<pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутр |
а, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах |
гледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећ |
че онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи ов |
ан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењ |
пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио в |
поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвор |
га сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit=" |
у њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши |
а беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p |
коро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде |
покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" / |
ного муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева к |
ешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда м |
ита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да |
и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено |
о, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кљу |
своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаш |
<p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за |
аме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког |
есо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма шт |
а нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу |
ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чини |
м се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на к |
се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</ |
притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису |
ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на |
жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању |
и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког вре |
куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к најв |
о да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема |
ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде |
ворих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="2 |
игурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних пе |
га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
х <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити ка |
.{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био п |
јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док ј |
....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</ |
и и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све |
га, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни |
се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква |
тим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном св |
некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба |
сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет |
а Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли б |
p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо с |
-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је |
међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он пот |
ази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не сл |
том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба |
који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} М |
му и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак |
ву заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још |
уцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да |
" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала.. |
ет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још |
исто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227 |
и, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га ч |
д ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прила |
>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поре |
p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случ |
ац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па сл |
, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — |
да убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено де |
ацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута |
емим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крај |
, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празно |
<p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи ст |
pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не прим |
, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне |
а где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на свако |
ам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од б |
ио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање д |
е, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари |
...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, д |
— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и |
гнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од гла |
метно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се ч |
уду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p |
рана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих |
говорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господ |
када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни |
раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> |
се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је |
име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку по |
баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?.. |
кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну М |
још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— |
та шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак |
ух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; х |
едан жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и |
?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми о |
овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то |
мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се п |
ско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти с |
еле букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево |
ето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Ш |
било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да м |
о овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу д |
осила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скрој |
> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} |
ог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно |
спођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо |
од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао с |
и, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за |
!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без |
е, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{ |
му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад |
— одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — м |
, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуње |
морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам |
ишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, зн |
бан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, ба |
сном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болни |
им код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p> |
н, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије. |
од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га |
не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, мо |
кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам саха |
с дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, д |
<p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на |
но код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке |
, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љ |
што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне о |
погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом. |
а у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђ |
, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног кр |
можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, |
> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и |
сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! |
кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоч |
<pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је |
живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписа |
де пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је м |
} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, по |
<p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу |
тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки нач |
м сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је |
?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, |
>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> |
роклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се |
е бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и |
<p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> |
бравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите т |
штајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч |
спођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко в |
.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се |
е у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су |
сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Каз |
и је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам |
сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је ста |
она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, ни |
.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да из |
орам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госп |
војица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — |
авио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре нек |
? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте |
ла да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред |
<p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — |
е ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главни |
разијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време ко |
"204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући пор |
, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... |
ајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише пор |
ка која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје |
ило отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан прод |
ило до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па |
никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле теса |
оли био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљ |
р је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су оп |
вом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што |
лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не |
двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако о |
едовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имал |
с је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни |
а био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: не |
ак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и в |
очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар |
Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Бил |
ако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу п |
S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако |
на <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо |
огледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која |
није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер с |
у се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досад |
јем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а |
ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан пре |
еравам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је к |
пу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђ |
ође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаж |
рочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта |
ез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимна |
>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi |
<p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљ |
> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах ш |
осутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Шт |
ба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио |
да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлеп |
ро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и |
има за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих ш |
дати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то |
није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситниц |
у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један и |
ићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам н |
ог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... |
ара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину м |
— упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, ј |
ом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приват |
на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бр |
дседник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја н |
о док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем |
аци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што |
и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам |
ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге |
плоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљив |
вај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, |
асмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 д |
како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја |
<p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах м |
говарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање |
познавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било |
м страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео |
живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пруж |
а квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“ |
не не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отиш |
тра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ |
о сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога ве |
ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господ |
кав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер |
имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове. |
нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, |
моћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два |
им мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извад |
голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико |
Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту п |
се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо за |
тав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... |
део у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, |
Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте |
аздарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао |
<p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из |
у никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допа |
Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу |
На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе к |
згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде |
гдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме |
акључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно реч |
то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изи |
о ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да ст |
оводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста |
сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, |
љус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка бо |
школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: го |
сту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с |
а учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да им |
..{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти поср |
>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимају |
с сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необ |
дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и д |
ам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, |
је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер ни |
колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на п |
то сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих |
н било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није |
.. било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није прев |
ћи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви |
</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио |
лу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе сто |
механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Да |
обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и |
а сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па |
ли поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било |
ко сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да |
и, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и п |
етрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до |
моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече стари |
каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где |
па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> изма |
торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво т |
ога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох |
је се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изиш |
ричаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево ве |
добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини |
ођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом |
— Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа |
комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни |
е ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, |
ље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш? |
као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом |
јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојево |
ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи |
сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџ |
!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море бат |
су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је |
ћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у |
је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише |
нгупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клуп |
ека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут дв |
а сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на ваши |
ај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из б |
г је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех неш |
бомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— |
мио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата п |
поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и |
и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, |
/p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет т |
учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање |
а се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они ост |
ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="21 |
Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од своји |
на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набус |
чита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско зв |
е спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n=" |
очној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем нави |
>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> |
капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> |
p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме |
" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!.. |
ги их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p |
, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусрето |
p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и уну |
еше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата |
крепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење |
се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну: |
душних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бис |
о је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, ш |
из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Се |
Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису св |
могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с |
као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо На |
у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми с |
био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{ |
S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што збо |
одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и и |
вац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи |
вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је пре |
еше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да г |
их готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да ва |
здремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!< |
а Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слег |
/p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у |
ше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је ум |
и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> |
не свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув |
>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани |
сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра ви |
!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче |
оке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох |
> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у о |
и подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, ин |
д, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је |
замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, ка |
ам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара |
82" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д.. |
ст казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутил |
>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кућ |
ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто |
н из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хај |
оручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео |
Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, п |
еварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би м |
и напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова п |
али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам |
е ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата |
ежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте |
ежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављ |
нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав |
то.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју |
ад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако ран |
при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа |
n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није |
а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p> |
гох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога н |
, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћ |
од професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро |
и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто пок |
о од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако |
ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се |
т оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошт |
пут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, п |
мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови |
се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, а |
смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које |
што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> < |
писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> |
а их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} |
ест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три |
а легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро |
{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па |
ар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад |
n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот |
испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико поче |
да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините |
а би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао |
p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не за |
ар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да м |
има и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим |
ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, гос |
ану, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих. |
за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пр |
ва турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице с |
ало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p |
то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико |
ве од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као по |
овац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма |
} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана.. |
е излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навик |
ајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што д |
ад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и по |
р пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стр |
?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао са |
, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!. |
. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам с |
ни да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „госп |
/> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад оз |
<p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га з |
S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми |
мо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигур |
ше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали.. |
исто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, |
пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на |
е толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње пр |
за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са соб |
селим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматр |
о вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те в |
и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је |
врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерл |
о исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас |
пана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити |
једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се |
нем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> |
S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих |
заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу сед |
аше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано к |
м, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо т |
а, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> |
глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан пр |
шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са сви |
о, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо |
и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по |
хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега ш |
тално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго д |
лико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине |
, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим... |
слиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ст |
ђа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Касто |
овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на јед |
ћи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио.. |
ћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у држа |
и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Нево |
авали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао посл |
! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, раз |
...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох |
ог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих мог |
могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођ |
р прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам |
вцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи прек |
па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, мо |
или...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по н |
осле кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до ка |
молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, |
а мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, |
</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> |
Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти |
ђу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господ |
— наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> |
обља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном |
мрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам при |
p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која |
и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у кр |
<p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за св |
као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао |
м жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пош |
ох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кан |
та на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он |
Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дво |
ује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... |
то да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни ка |
плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и исприч |
рамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке и |
е, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толи |
еп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и ви |
Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само |
оград чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај |
наш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и по |
ико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он |
Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шт |
о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише |
дим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више сл |
м.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Бео |
вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} |
руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, |
стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла... |
је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђе |
Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, ал |
хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ниш |
јао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибеле |
се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — |
кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем н |
} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> |
о ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајни |
Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкују |
водио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хлад |
, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са |
S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не б |
а нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде |
едњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око вр |
плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто |
p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине ј |
јеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</ |
ребала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напи |
ено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка |
била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали |
кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не бр |
вориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, |
те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било |
<p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p |
овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, |
ра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне |
блику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико |
лас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава |
а септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} |
све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без |
е нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу |
то пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки п |
и наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, |
bSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више |
ма, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било ника |
ре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, у |
рочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао с |
у замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни з |
сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, ал |
осади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо |
код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам |
n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба |
ад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог д |
где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам ода |
д би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су |
их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам |
е и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто |
за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу. |
већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрп |
не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је |
аута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак |
њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није оста |
ад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, |
S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи |
овори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, |
>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци |
и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере |
усито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у мом |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |